Tag Archives: voda

Proslava Dana Dunava

Foto: Danube Day

Medjunarodni dan Dunava, 29. jun, biće obeležen sutra različitim manifestacijama i u Srbiji, a centralna proslava održaće se 30. juna na Adi Huji, u Beogradu.

Centralnom proslavom Dana Dunava u Supernatural parku biće obeležen i početak revitalizacije Ade Huje, a biće priredjeni muzički, edukativni i drugi zabavni programi.

Obležavanje ovogodišnjeg Dana Dunava biće nešto drugačije nego prethodnih godina, jer će posetiocima biti predstavljeni raznovrsni edukativni sadržaji o očuvanju vode, zaštiti te evropske reke i vodenih ekosistema, kao i muzički programi.

Na centaralnoj proslavi na Adi Huji, u Supetnatural parku, od 10 časova biće organizovana interaktivna radionica za decu osnovnih škola, a posetioci će, izmedju ostalog, moći da vide i promociju organske hrane na zelenoj pijaci.

Od 17 časova u subotu na Adi Huji biće održani okrugli stolovi o ekologiji “Zelena oaza u centru grada” i “Dunav – reka saradnje 14 zemalja Evrope”.

Na Dunavskom keju na Dorćolu, kod SC “Milan Gale Muškatirović” sutra će biti predstavljena izložba dečijih radova “588 kilometara Dunava kroz Srbiju”.

Na izložbi će biti postavljena slika dužine 588 metara koju su deca iz 13 podunavskih opština Srbije naslikala povodom Medjunarodnog dana Dunava, a koja simbolično predstavlja tok Dunava kroz Srbiju.

Povodom obeležavanja Dana Dunava Srbiju će sutra posetiti evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han, a u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije i Delegacijom EU u Srbiji biće organizovan skup o toj reci na kojem će učestvovati predstavnici oko 100 donatora, državne uprave i lokalne samouprave i organizacije civilnog društva.

Predvidjeno je da se susret domaćih zvaničnika s visokim predstavnikom Evropske komisije održi na brodu Silver star, koji će tog dana u popodnevnim i večernjim časovima ploviti od Beograda do arheološkog nalazišta Viminacijum, a komesar Han će prethodno posetiti i Novi Sad.

Tom prilikom biće predstavljeni strateški nacionalni projekti koje Srbija sprovodi ili planira da sprovede u narednom periodu, kao i privredni, a posebno turistički potencijali Srbije kada je reč o Dunavu.

Dunav je dug oko 2.850 kilometara i najduža je reka u Evropskoj uniji, ali druga u Evropi, odmah posle Volge. Protiče kroz nekoliko evropskih glavnih gradova, pre nego što se kroz deltu ulije u Crno more u Rumuniji i Ukrajini.

Reka Dunav kroz Srbiju teče u dužini od 588 kilometara, od Bezdana do Timoka, a hidrografsku mrežu njegovog sliva čini 120 pritoka, od kojih se neke od najvećih ulivaju na teritoriji Srbije – Sava, Tisa i Drina.

Više o ovome: Danube Day

Zdravstvo za zdraviju životnu sredinu

U Srbiji je krenuo pozitivan trend postavljanja solarnih postrojenje za grejanje vode  u sklopu bolnica. Time bi se moglo reci, zdravstvo  vodi računa o svim građanima na način povećanja kvaliteta životne sredine. Ovaj sistem je ekološki povoljiji a i jeftiniji od prethodnih sistema.

Neke od bolnica su:

  • Opšta bolnica “Đorđe Jovanović” iz Zrenjanina je zahvaljujući projektu slovačke Agencije za razvojnu pomoć i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine u drugoj polovini 2009. godine postavila najveći solarni sistem u Srbiji do tad.  Sistem se sastoji od 200 kolektora za zagrevanje sanitarne vode.
  • Opšta  bolnica u Požarevacu je u maju 2011 dobila svoje solarno postrojenje za grejanje vode,  koje je sufinansirano  iz Fonda za zaštitu životne sredine. Kapacitt postrojenja je 230 kilovata, i postavljeno je iznad novoizgrađenog parkinga.
  • Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine mr Željka Jurakić i direktor subotičke Opšte bolnice dr Goran Bićanin,u decembru 2011 godine su, u Opštoj bolnici, potpisali su ugovore o sufinansiranju projekta „Uvođenje čistije proizvodnje za rad postrojenja i tehnologija koje smanjuju zagađenje životne sredine – Solarno postrojenje za pripremu sanitarne tople vode“.Goran Bićanin je kazao da će ovim projektom biti instalirana 144 kolektora koji će, koristeći sunčevu energiju, smanjiti potrošnju mazuta za oko 50 odsto.  On je izrazio uverenje da će se projekat realizovati do kraja aprila 2012 godine.
  • Tender za isporuku i ugradnju opreme sistema za zagrevanje sanitarne potrošne tople vode i podršku sistemu bazenske tehnike pomoću solarnih kolektora za potrebe Opšte bolnice Jagodina je raspisan i traje do 23. Oktobra 2011.

Jos neke od ustanova u o kojima se priča o uvodjenju solarnih sistema su Opšta bolnica Zdravstvenog centra u Aranđelovcu  i  Opšta bolnica Vrbas.

Nadamo se da će i ostali krenuti u istom pravcu ovih pozitivnih promena.

Petra Komadinić dia

“CHIP”-kuća budućnosti

Foto: chip2011.com

“CHIP” kuća je skraćenica za “Compact Hyper-Insulated Prototype” kuću prototip. Ona je rezultat dvogodišnjeg rada studenata sa Kalifornijskog Instituta za Arhitekturu. Cilj  ovog projekta je bio da se napravi kuća koja je energetski potpuno nezavisna odnosno da ne zahteva nikakav spoljašnji izvor energije. Autori su uspeli da premaše ovaj cilj: i to tri puta, jer upravo toliko energije ova kuća više proizvodi neko što troši, zahvaljujući merama čuvanja energije i upotrebom efikasnih tehnologija i materijala.

Toplota koju stvara klima-uređaj se koristi za grejanje vode, prirodna svetlost dopire u gotovo svaki kutak kuće, a dizajn kuće i ventilacioni sistem omogućavaju da se temperatura lako menja uz minimalnu potrošnju električne energije. Ono što najsnažnije na objektu je termoizolacija koja je postignuta postavljanjem obloge koja pokriva 70 m2 fasadnih zidova, što čin da kuća izgleda kao ušuškani oblak zahvaljujući kome se održava unutrašnja temperatura.

Foto: chip2011.com

Ventilacija kuće je tako regulisana da se u unutrašnjost upumpava vazduh koji prolazi kroz anti-alergentski filter. Ovo predstavlja značajan napredak u udobnosti stanovanja. Ventilacioni sistem ima kapacitet takav da može da izvrši celokupnu izmenu vazduha za manje od pola sata. Prirodna ventilacija je unapređena samom geometrijom objekta tako da hladan vazduh ulazi kroz nizak prozor sa severne strane objekta a izlazi kroz otvor koji je postavljen višlje na južnoj strani.

Foto: chip2011.com

Kišnica se sakuplja posebno projektovanim sistemom i onda se naknadno koristi za navodnjavanje biljaka. Ovo navodnjavanje “kap po kap” kontroliše pametan sistem koji se aktivira na osnovu podataka vremenske prognoze.

Rasveta, kućni bioskop, roletne, grejanje i klimatizaciju kontroliše pametni sistem pa se većina tadnji obavlja automatski. Isključuje se svetlo kada niko nije kući, navlače se roletne kada je jak intezitet Sunčevog zračenja, navodnjavanje zelenih površina je automatsko, polako se dimovanjem uključuje sveto ujutru, uključuju se razni kuhinjski aparati u terminima u kojima su programirani. Pristup ovom inteligentnom sistemu za nadzor je veoma jednostavan i pomoću mobilnog telefona.

Više o ovoj inteligentnoj kući: chip2011.com

Video: CHIP

Milica Obućina MArch

 

MOL otvara ekološki benzinsku pumpu u Budimpešti

Foto: www.mol.hu

Više od 50% uštede energije, kreativno korišćenje alternativne energije, efikasno smanjenje od 10t CO2 i korišćenje recikliranih materijala je koncept nove MOL benzinske pumpe koja je napravljena na principima održivog razvoja. Ova nova benzinska pumpa dokazuje da ekološka svest i savremeni dizajn nisu protivrečni i da se ne isključuju.
MOL dugi niz godina istražuje načine za razvoj benzinskim pumpi u skladu sa savremienim tokovima. Jedan od glavnih ciljeva je smanjenje troškova energije i korišćenje alternativnih izvora energije.
Primenom alternativnih izvora energije i energetski efikasnih tehnologija cena izgradnje je inicijalno porasla za skoro 20% u odnosu na klasične benzinske stanice ali ova moderna benzinska stanica može da uštedi više od 7000 m³ gasa i 120 000 kWh električne energije godišnje. Tokom sunčanih dana može da proizvede energiju za sopstvene celokupne potrebe.
MOL Grupacija planira da otvori nove benzinske pumpe primenom sličnih i inovativnih rešenja.

Foto: www.mol.hu

Inovacije koje su primenjene na ovoj pumpi:

Značajno poboljšana toplotna izolacija zgrade, uključujući i specijalno troslojno staklo u velikoj meri smanjuju toplotu leti i gubitak tplote zimi kao i utrošenu energiju potrebnu za grejanje i hlađenje. Zeleni zid i zeleni krov neutrališu oko 10t CO2 godišnje , dok u isto vreme štede energiju i smanjuju uticaj temperaturnih razlika. Kišnica se sakuplja i skladišti u cisterni da bi se kasnije koristila za zalivanje biljaka na krovu i na vertikalnim zelenim zidovima. Time se potrošnja pijaće vode smanjuje na minimum. Zgrada se greje zimi a leti hladi toplotnom pumpom i izmenjivačem toplote. Time se obezbeđuje nula emisije CO2. Solarno drveće pruža ukupno 250m2 integrisanih solarnih panela koji proizvode oko 31000 kWh energije godišnje. Koristi se samo LED osvetljenje. 355 LED svetiljki koliko je ugrađeno možete da uštedi više od 6000 kWh godišnje. Enterijer je projektovan i izrađen korišćenjem ekoloških materijala. Nameštaj je napravljen od recikliranih kartona a vinil tekstilne podne obloge i lampe su napravljene od reciklirane plastike.

Foto: www.mol.hu

Milica Obućina MArch

Efikasna mašina za pranje veša

Foto: lifestyleblogindia.com

Eco Bubble je prva tehnologija na tržištu koja stvara specijalne mehuriće što omogućava izuzetne performanse od samog početka i pere podjednako dobro sa hladnom i toplom vodom. Ovi mehurići bogati sapunicom prodiru dublje i rastvaraju se brže u tkanini, što omogućava da se uštedi energija uz odlične rezultate u pranju. Ovakvim pranjem tkanina se manje oštećuje nego klasičnim pranjem.

Glavna karakteristika ove mašine je ušteda energije jer ova tehnologija štedi dodatnu energiju koja se koristi za zagrevanje vode tako što pospešuje performanse pranja na niskim temperaturama. Pranjem na nižoj temperaturi, može se uštedeti i do 70% energije uz nepromenjen kvalitet pranja. Standardo trajanje ciklusa pranja kod ove mašine traje 138 minuta ali za manje zaprljani veš može se izabrati brzi program pranja koji traje samo 15 minuta.

Kapacitet Eco Bubble mašine je do12 kg. Ova mašina smanjuje broj pranja koja su potrebna većim porodicama. Veći kapacitet kao posledicu može imati veliku potrošnju električne energije. Zahvaljujući posebnom senzoru težine, ova mašina za veš može čak da štedi energiju. Taj senzor detektuje koliko tereta se nalazi u mašini i izračunava koliko vode i energije je potrebno da bi se taj veš oprao. Osim toga na displeju se pokazuje koji je program za pranje najštedljiviji i nudi najoptimalniju upotrebu svih resursa. Zahvaljujući svim tim naprednim tehnologijama ova mašina za veš spada u najbolje rangirani energetski razred A+++.

Više informacija o ovoj mašini samsung.com

Milica Obućina MArch

 

Saveti za uštedu energije i vode u kupatilu

Foto: www.treehugger.com

Za pranje i sušenje veša kao i za održavanje higijene koristi se mnogo energije i mnogo vode u većini domaćinstava. Evo nekoliko načina kako da smanjite potrošnju vode i energije.

  • Sušite veš na vazduhu kada god je to moguće. Najbolji način da se smanji potrošnja energije koju koriste mašine za sušenje odeće je da ih uopšte ne koristite. Više o ovome: http://www.laundrylist.org/
  • Ako sušite veš u mašini optimizujte sušenje. Naučite kako da razdvoji odeću i izaberite cikluse koji optimizuju vreme sušenja. Odvojte debele tkanine od tankih. Ne prepunjavajte mašine za sušenje veša.
  • Veš mašinu uključujte samo kada je puna. Kad god je moguće koristite samo kratke programe koji su na nižim temperaturama. Samo beli veš se pere na temperaturi od 95C pa čak ni sav beli veš ne mora da se pere svaki put na ovoj temperaturi.
  • Vrelo, toplo ili hladno pranje? Ne mora sav veš da se pere u toploj ili čak vreloj vodi. Odvojte tkanine koje treba da se otkuvaju od onih koje  se mogu prati u mlakoj vodi. Pranje u mlakoj vodi će smanjiti energiju koja je potrebna za zagrevanje vode.
  • Iskoristite vodu iz veš mašine. Prilikom pranja veš mašine izbacuju vodu. Ako počnete da koristite biorazgradive praškove kojih ima od nedavno na našem tržištu tu otpadnu vodu možete koristiti za navodnjavanje zelenih površina u vašem dvorištu.
  • Smanjite potrošnju bojlera. Termostat bojlera podesite na 50-60C. Na toj temperaturi kamenac se najmanje hvata na grejač. Više o ovome: http://efikasnost.com/2011/01/18/bojler/
  • Bojler uključujte ako je to moguće samo noću po jeftinijoj tarifi. Tada je električna energija četiri puta jeftinija. Isključite bojler kada napuštate kuću na duže od jednog dana.
  • Redovno čistite kamenac iz bojlera . Naslage kamenca povećavaju potrošnju električne energije i izazivaju kvar na grejaču. Kamenac je izolator pa je bojleru potrebno vise vremena da zagreje vodu.
  • Popravite neispravne slavine. Neispravne slavine povećavaju potrošnju vode i potrošnju električne energije koja je potrebna za zagrevanje te vode. Ako u minutu kaplje samo 10 kapi mesečno će nepotrebno iscureti 170l vode a godišnje 2000l! Pored energije koja se potroši na zagrevanje ove vode potroši se i energija za dopremanje te vode do vašeg stana. Više o ovome: http://efikasnost.com/2011/06/02/saveti-za-ustedu-vode/
  • Tuširajte se. Tuširanje je daleko efikasnije od kupanja. Za kupanje je potrebno 150-180l tople vode. Ako je temperatura vode 37C za njeno zagrevanje je potrebno oko 6kWh. Za tuširanje je potrebno 30-50l tople vode pa je i potrošena energija mnogo manja, samo 1.5kWh.
  • Zamenite postojeći vodokotlić za štedni. Ako imate stari model vodokotlića zamenite ga za noviju varijantu koja ima opciju sa dva tastera, za ispuštanje manje i veće količine vode. Takođe redovno proveravajte da li vaš vodokotlić curi. To je čest kvar a naša nemarnost može dovesti do toga da stotine litara vode odlaze u bespovrat.

Milica Obućina MArch

Vodeni otisak

Voda se svakodnevno troši za higijenu, piće, pripremanje hrane, zalivanje cveća, držanje ribica u akvarijumu,  ali postoje i „skrivene“ potrošnje vode potrebne za proizvodnju proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu.

”Vodeni otisak“  je pokazatelj potrošnje vode koji obuhvata i direktnu i indirektnu potrošnju vode potrošača i proizvođača. U obzir se uzima celokupan proces proizvodnje ( npr za biljke se uzima i količina vode potrebna za uzgoj te biljke kao i sve ostale faze do njenog dolaska do krajnjeg korisnika). Međunarodna organizacija za standardizaciju počela je da radi na uvođenju internacionalnih standarda za njen obračun.

”Vodeni otisak“  po namirnicama

”Vodeni otisak“  upotrebnih predmeta

 

”Vodeni otisak“ po zemljama

Ukupan „vodeni otisak“ direktno je povezan sa prehrambenim navikama stanovnika kao i klimatskim pojasem u kome se ta zemlja nalazi, zbog potreba navodnjavanja pri uzgoju biljaka.

Više informacija o ovoj temi možete naci na: www.waterfootprint.org

Petra Komadinić dia

Voda za sve

Ono što je retko, skupo je. Voda kao najvažnija stvar na svetu, naprotiv, nema cenu.

(Platon, 427-347. godine p.n.e.)

Većina nas nikada stvarno nije bila žedna. Mi nikada nismo morali da napustimo kuću i idemo u potragu za vodom. Jednostavno uključimo česmu i voda poteče. Čista! Ipak postoji milijardu ljudi na planeti koji nemaju čistu vodu.

Osim za piće, voda je ljudima neophodna i za pripremanje hrane, održavanje higijene, kao i za mnogobrojne procese u industriji i poljoprivredi.

Bolesti od neispravne vode i nedostatka osnovnih sanitarnih uslova ubije više ljudi svake godine od svih oblika nasilja uključujući i ratove. Deca su posebno ugrožena jer njihova tela nisu dovoljno jaka da se bore proliv dizenterija i drugih zaraznih bolesti.

90 % od 30.000 smrtnih slučajeva koji se javljaju svake nedelje od neispravne vode i nehigijenskih uslova života su deca ispod pet godina starosti. Mnoge od ovih bolesti mogu da se spreče jednostavnim poboljšanjem vodosnabdevanja i kanalizacije. Jedna od osam osoba u našem svetu nema pristupačnost najosnovnijim ljudskim potrebama.

Čista voda za piće može smanjiti broj smrtnih slučajeva za 21%

Sanitarna voda može smanjiti broj smrtnih slučajeva za 37.5%

Voda za pranje ruku može smanjiti broj smrtnih slučajeva za 45%

Više informacija može se naći na ovoj adresi: www.charitywater.org

Pročitajte i http://efikasnost.com/2011/06/02/saveti-za-ustedu-vode/

Milica Obućina MArch