Tag Archives: green

Kupovina kuće ili stana – Znate li šta kupujete?

kupovina kuće

Na odluku o kupovini kuće ili stana najviše utiče cena i lokacija. Retko kada možete detaljne informacije o kvalitetu gradnje i potrošnje energije.

Dobro izolovana kuća ili zgrada troši manje energije zimi za grejanje, kao i leti za hlađenje. Potrošnja energije odraziće se ne samo na kućni budžet već i na kvalitete i udobnost stanovanja. Zagrevanje stana u zimskom periodu predstavlja 50-60% ukupnih energetskih potreba.

Ako kupujete stan ili kuću, proverite godinu izgradnje. Zgrade izgrađene pre 1970. godine nemaju nikakvu termo izolaciju! Preko 80% postojećih obekata nema zadovoljavajuću izolaciju.

Jednostavne mere za povećanje energetske efikasnosti (bez dodatnih troškova, uz trenutne uštede):

  • isključiti grejanje ili hlađenje noću ili svesti na minimum;
  • noću spustite roletne i navucite zavese;
  • ne zaklanjajte i ne prekrivajte grejna tela u grejnoj sezoni;
  • u sezoni hlađenja podesite temperaturu na 26C;
  • koristite prirodno osvetljenje u što većoj meri;
  • isključite rasvetu u prostorima u kojima ne boravite;
  • mašinu za veš i mašinu za pranje sudova uključujte samo kada su pune, a najbolje noću;

Mere za povećanje energetske efikasnosti uz male troškove i brzi povrat investicije (do 3 godine):

  • izolovanje prozora i ulaznih vrata;
  • izolacija kutija za roletne;
  • ugradnja termostatskih ventila na radijatore;
  • redovan servis sistema za grejanje i hlađenje;
  • ugradnja LED rasvete;
  • zamena dotrajalih kućnih aparata novim energetske klase A ili A+;

Mere za povećanje energetske efikasnosti uz veće investicije i duži period otplate (više od 3 godine):

  • zanena spoljašnje stolarije novom (preporuka da koeficijent prolaska toplote bude u granicama od 1.1 do 1.8 W/m2K);
  • toplotna izolacija celokupnog spoljašnjeg omotača (fasadni zidovi, podovi, krov, površine ka negrejanim prostorima,…);
  • izgradnja vetrobrana na ulaznom delu;
  • sanacija i popravka dimnjaka;
  • izolacija cevi za toplu vodu;
  • popravka postojećih sistema grejanja i hlađenja, eventualna zamena kompletnih sistema novim uz upotrebu obnovljivih izvora energije;

Istorijat borbe protiv plastičnih kesa

kesa

Širom sveta se godišnje upotrebi trilion jednokratnih plastičnih kesa, iliti 2 miliona svakog minuta. Plastične kese se proizvode od prirodnog gasa ili nafte bez kojih svet polako ali sigurno ostaje, a koristimo ih ponekad samo nekoliko minuta. U prirodi ostaju stotinama godina, cepkajući se na sitne komade, ali nikad ne nestaju u potpunosti.

Plastika, materijal koji je u isto vreme čudo i prokletstvo, i pogotovo plastična kesa sa sobom nose pečat simbola potrošačke kulture koji iza sebe ostavlja planine otpada. Obzirom na današnju svest o problemu plastičnih kesa, mnoge zajednice širom sveta pokušavaju da se oslobode ove zavisnosti primenjivanjem zabrana kesa ili njihovim naplaćivanjem.

Najstarija taksa na kese iz 1993.godine potiče iz Danske, kada su proizvođači plaćali taksu na težinu kese. Prodavnice su mogle da se odluče da li će da naplate kese ili će trošak da uračunaju u cenu proizvoda. Početni efekat je bio impresivnih 60% smanjenja u korišćenju plastičnih kesa.

Jedna od najpoznatijih donetih mera u vezi kesa je irska nacionalna taksa na kese, usvojena 2002. Prvo se naplaćivalo 15 evrocenti direktno od kupaca, a rezultat toga je smanjenje korišćenja kesa za 90%. Vremenom su kese počele da se vraćaju u upotrebu pa je taksa povećana na 22 evrocenta. 2011.godine je donet zakon da se ograniči broj kesa po čoveku na 21 godišnje. Irski uspeh nije ostao neprimećen, pa se očekuje da će i mnoge zemlje članice EU krenuti njihovim stopama.

Dok je Evropljanima jedan od glavnih razloga za smanjenje upotrebe plastičnih kesa količina plastike u morima, gde izveštaj Evropske komisije tvrdi da u Severnom moru 94% svih ptica u svojim stomacima ima plastiku, na drugoj strani sveta u Keniji, Kamerunu, Bangladešu i Filipinima razlog je ogromna količina kesa koja je uzrok začepljenjima kanalizacije i samim tim izbijanju malarije. U Teksasu, Mauritaniji i Indiji problem je sa stokom koja se guši od pojedenih plastičnih kesa.

Nastrožija politika protiv kesa je verovatno u Ruandi, gde je potpuna zabrana stupila na snagu 2008.godine. Nije poznato koliko je uspešna ova akcija, obzirom da postoji crna berza kesa. U Južnoj Africi je bilo toliko kesa zakačeno za stabla i grmove da su dobile naziv nacionalnog cveta. 2003.godine je uvedena zabrana na korišćenje tankih plastičnih kesa a deblje kese se naplaćuju.

U Kini, gde je zagađenje plastičnim kesama rašireno, nekoliko gradova i provincija je pokušalo da uvede politiku ograničenja korišćenja plastičnih kesa devedesetih godina ali je loša implementacija dovela do ograničenih rezultata.

SAD – 133 gradova ili okruga je uvelo zakonske regulative u vezi sa kesama. Zabrane kače svakog trećeg stanovnika Kalifornije i bukvalno sve stanovnike Havaja. Čikago je uveo zabranu aprila 2014., a Dalas i Vašington su među gradovima koji naplaćuju 5-10 centi po kesi.

Kanada – anti-bag akcije su uglavnom na dobrovoljnoj bazi. Provincije Kvebek i Ontario su prepolovile upotrebu kesu nizom mera, uključujući popuste na kupovinu ukoliko se koriste kese za višekratnu upotrebu.

Plastične kese očigledno predstavljaju trošak za društvo koji još nije u potpunosti plaćen. Verovatno će ga plaćati naša deca i životinje – oni koji za taj trošak nisu krivi. Smanjenje korišćenja plastičnih kesa je samo jedan korak od konzumentske ekonomije u kojoj uživamo ka skromnijem, racionalnijem korišćenju resursa, ka društvu koje neće bez razmišljanja bacati stvari na otpad već će promisliti o njihovom ponovnom korišćenju.

Izvor: Ekologija

Svetski dan zaštite životne sredine 5. jun

Svetski dan zaštite životne sredineSvetski dan zaštite životne sredine osnovan je od strane Generalne skupštine UN 1972. godine i održava se svake godine 5. juna u više od 100 zemalja. Ovaj dogadaj koristi se kao jedan od glavnih nacina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstice politicku pažnju i akciju na unapredenju kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i vece mogucnosti za potpisivanje i ratifikovanje medunarodnih konvencija o životnoj sredini.

Svetski dan zaštite životne sredine je globalni dogadaj i obeležava se na svim kontinentima. Vlade, pojedinci, nevladine organizacije, lokalne zajednice, preduzetnici i mediji organizuju razlicite akcije kojima isticu svoje opredjeljenje prema zaštiti i unapredenju životne sredine i potrebu za promenom mišljenja i ponašanja. Ovaj dan se obeležava brojnim aktivnostima kao što su strucni i naucni skupovi, aktivnosti na lokalnom nivou kao što su šetnje, sadnja drveca, biciklisticke vožnje, koncerti, izložbe likovnih ostvarenja, festivali, takmicenja u školama, kampanje cišcenja i recikliranja kao i kampanje sa tematikom iz oblasti zaštite životne sredine. Mediji su znacajan partner i imaju kljucnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine. Na ovaj dan priznanja dobijaju preduzeca, lokalne samouprave, pojedinci, NVO, škole i mediji ciji rad služi da zaštiti ili revitalizuje pojedine elemente životne sredine. Svetski dan zaštite životne sredine je prilika da motiviše sve pojedince, organizacije i preduzeca da preuzmu pozitivne korake u zaštiti životne sredine u svojim domovima, školama i radnim mestima, usvajanja nacina života u skladu sa prirodnom okolinom.

  • U Narodnoj skupštini biće održana šesta javna debata “Tretman opasnog i posebnih tokova otpada u Republici Srbiji”, i to u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF) i Privredne komore Srbije.
  • U Skupštini Grada Beograda će biti organizovana svečanost povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, gde će izmedju ostalog biti reči o adaptaciji na klimatske promene. 
  • U Privrednoj komori Beograda biće održan okrugli sto na temu “Održivi razvoj i prirodne katastrofe u jugoistočnoj Evropi – posledice, revitalizacija, zaštita i prevencija – izazov za privredu, stanovništvo i državu”.

Više o ovome

Nacionalna elektronska baza podataka – Ekoregistar

Eko

Ekoregistar predstavlja bazu podataka u elektronskom obliku i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine koji su dostupni na Internetu. Ekoregistar sadrži, između ostalog, informacije o životnoj sredini u posedu nadležnih ministarstava i državnih institucija, opštinskih i gradskih uprava za životnu sredinu, zaštićenih prirodnih dobara i upravljača, kao i dostupne podatke o stanju životne sredine (stepenu zagađenja vazduha, vode i zemljišta), otpadu, zagađivačima, flori i fauni i dr.

Osnovni cilj izrade Ekoregistra je da se javnosti omogući lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini, i unapredi opšta dostupnost informacija iz ove oblasti širokoj javnosti. Po pitanju informacija koje nisu dostupne u elektronskom ili drugom obliku, Ekoregistar sadrži informacije o institucijama koje su nadležne za njihovo publikovanje, daje prikaz kontakt podataka nadležnih osoba u datoj instituciji, kao i opis procedure za podnošenje zahteva za pristup željenoj informaciji ili dokumentu.

Projekat izrade Ekoregistra je sproveden od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije i Agencije za zaštitu životne sredine, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Izvor: Ekoregistar

Otvoren nacionalni konkurs Arhiton

konkurs
Cilj konkursa je angažovanje studenta i mladih stručnjaka u kreiranju idejnog rešenja uređenja i unapređenja urbanih džepova (http://urbani-dzepovi-beograda.weebly.com/o-projektu.html) i krovova u gradskim sredinama.
Konkurs je otvoren do 15. maja 2014. i ima dve eliminacione runde. U prvoj rundi, Žiri će izabrati do 20 najboljih idejnih rešenja u obe kategorije.
U drugoj rundi, autori izabranih radova će prezentovati svoja idejna rešenja Žiriju i publici.
Na osnovu kriterijuma Konkursa, Žiri će izabrati pobednike u obe kategorije. Ceremonija dodele nagrada će biti održana nakon proglašenja pobednika.
Najbolja rešenja će biti publikovana i izložena u Domu omladine Beograda, u okviru 5. Međunarodnog festivala zelene kulture “Green Fest” (28-31. oktobar 2014).
 Zainteresovani mogu preuzeti konkursnu dokumentaciju na sajtu Centra za unapređenje životne sredine.
Realizaciju nacionalnog konkursa “Arhiton” i projekta “Klima se menja. A ti?” podržali su Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Arhitektonski i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, EU info centar, Dom omladine Beograda i kompanija Lenovo.

Otvoren konkurs za „ZELENE IDEJE“

zelene idejeTrag fondacija uz podršku Fonda braće Rokfeler (RBF), Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Instituta za održive zajednice (ISC) i Erste Banke organizuje Nacionalni Forum za zelene ideje, sa ciljem da podstakne pojedince, udruženja i mala preduzeća da razviju inovativne preduzetničke ideje koje su zasnovane na principima održivog razvoja.

Namera je da se prepoznaju i podrže ideje sa najvećim potencijalom da ostvare značajan uticaj u određenoj lokalnoj zajednici, u svim aspektima održivog razvoja, što podrazumeva:

– ravnomeran privredni i društveni razvoj uz zaštitu životne sredine
– usklađivanje ekonomskog rasta i razvoja sa interesom životne sredine i društvenim razvojem po meri čoveka

Na konkurs se mogu prijaviti registrovana udruženja prema Zakonu o udruženjima, mala preduzeća i preduzetnici koja imaju godišnji obrt manji od 10.000 evra i pojedinci.

Tri najbolje ocenjene inovativne ideje zasnovane na principima održivog razvoja biće nagrađene sa po 7.000 dolara, namenjenih realizaciji ideje.

Sve tri nagrađene ideje učestvovaće i na Regionalnom forumu Fonda braće Rokfeler (RBF) uz mogućnost da se takmiče za nagradu od 10.000 dolara.

Rok za podnošenje predloga projekata je do 15. maja 2014. do 17 časova.

Podnosioci projektnih ideja se na konkurs prijavljuju putem Prijavnog formulara, koji se može preuzeti na Trag fondacija i na Super site.

Sat za našu planetu po šesti put u Srbiji 29. marta

WWFIzvor: WWFSerbia

Centralne manifestacije u okviru akcije „Sat za našu planetu“ biće održane u subotu 29. marta 2014. godine, od 20.30 časova do 21:30, na Trgu Republike u Beogradu, Trgu Slobode u Novom Sadu i u Nišu na niškom keju.

Najpoznatija svetska akcija WWF-a „Sat za našu planetu“ u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i kompanije sa ciljem da pošalju snažnu poruku kako je moguće preduzeti nešto po pitanju ublažavanja klimatskih promena i ove godine biće održana 29. marta u 20.30h, kada će na tačno sat vremena, škole, javne institucije i spomenici širom Srbije i sveta isključiti rasvetu.

WWF-Svetski fond za prirodu u Srbiji poziva sve građane da se uključe u akciju i daju svoj doprinos i to prisustvovanjem javnim događajima u gradovima širom Srbije, ali i uključivanjem u digitalnu kampanju putem Fejsbuka (www.facebook.com/WWFSerbia), gde će uz brojne poznate ličnosti moći da učestvuju kako u književnom, tako i u foto konkursu.

Inicijativa Sat za našu planetu nastala je 2007. godine u Sidneju, a već 2009. i Srbija se priključila ovoj manifestaciji. Prošle godine kampanju je podržalo preko 2 milijarde ljudi iz 154 zemlje i preko 7000 gradova, dok se u Srbiji priključilo 60 gradova i opština, kao i brojne škole, kompanije i organizacije civilnog društva.

Od 2007, pa do danas, „Sat za našu planetu“ postao je globalni godišnji događaj, koji je 2012. godine doživeo i svoju vanplanteranu dimenziju kada je astronaut Andre Kuipers posmatrao gašenje svetala sa Međunarodne svemirske stanice. „Sat za našu planetu“ svake godine organizuje se krajem marta, što se približno poklapa sa ravnodnevnicom, jer je tada većina gradova u mraku dok se akcija “kreće” oko Zemlje.

Akciju je ove godine podržalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Gradska uprava Grada Beograda, Gradska uprava Grada Novog Sada kao i brojne organizacije, kompanije, škole i pojedinci.

Uključi se – Isključi se!

Link: WWF Srbija

FB: WWFSerbia

YT: Sat za našu planetu 2014! Uključi se – Isključi se!

 

 

Danas je dan energetske efikasnost

green-energy

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Srbija nema mnogo razloga za slavlje, jer troši dvostruko više energije od svetskog proseka, a čak šest puta više od nekih zemalja Ervope. Kako bi se potrošnja energije smanjila, država je najavila da će, ove godine, projekte energetske efikasnosti dotirati sa 1,3 milijarde dinara.

Šta znači imati dobro izolovan stan ili kuću najbolje se videlo tokom februarskih ledenih dana. Svaka nova zgrada uskoro će imati energetski pasoš u kome će pisati koliko energije troši.

Energetska efikasnost podrazumeva smanjenu potrošnju i električne i toplotne energije, a da to ne naruši komfor života i rada ljudi. Upravo to je suština i zelene gradnje koja je već trend u svetu.

Kako ističe Mladen Vukanac iz Saveta zelene gradnje Srbije, štednja energije je jako važan koncept.

“Kada sertifikujemo zgradu koja je zelena, najniži nivo sertifikacije već podrazumeva uštedu oko 20 procenata energije u odnosu na takozvanu sivu gradnju”, objasnio je Vukanac.

Kuće i zgrade u Srbiji su loše izolovane. Kroz zidove i stare prozore izgubi se čak 4/5 energije, a samo na neefikasno grejanje ode 25 odsto potrošnje struje.

Stručnjaci kažu da je ulaganje u energetsku efikasnost skupo, ali se kroz manje račune za struju i grejanje brzo i isplati. Međutim, pre svega treba podići svest građana o neophodnosti štednje energije.

Prekomernu energiju troše i neefikasni električni uređaji, koji se još prodaju kod nas. U Agenciji za energetsku efikasnost kažu da će to uskoro biti zbranjeno posebnim pravilnikom.

Prema rečima Bojana Kovačića iz Agencije za energetsku efikasnost, taj pravilnik podrazumeva da će svaki proizvod koji građani, odnosno potrošači nađu u prodavnicama, morati da ima deklarciju, odnosno oznaku energetskog razreda.

Domaćinstva su najveći rasipnici, ali dosta energije se izgubi i u fabričkim halama i saobraćaju. Domaći propisi moraju se uskladiti sa zahtevima Evropske unije.

Status kandidata koji je Srbija dobila, trebalo bi da ubrza i donošenje dugo najavljivanog zakona o racionalnoj potrošnji energije i osnivanje Fonda energetske efikasnosti.

Izvor: RTS