Tag Archives: Eko

Svetski dan zaštite životne sredine 5. jun

Svetski dan zaštite životne sredineSvetski dan zaštite životne sredine osnovan je od strane Generalne skupštine UN 1972. godine i održava se svake godine 5. juna u više od 100 zemalja. Ovaj dogadaj koristi se kao jedan od glavnih nacina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstice politicku pažnju i akciju na unapredenju kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i vece mogucnosti za potpisivanje i ratifikovanje medunarodnih konvencija o životnoj sredini.

Svetski dan zaštite životne sredine je globalni dogadaj i obeležava se na svim kontinentima. Vlade, pojedinci, nevladine organizacije, lokalne zajednice, preduzetnici i mediji organizuju razlicite akcije kojima isticu svoje opredjeljenje prema zaštiti i unapredenju životne sredine i potrebu za promenom mišljenja i ponašanja. Ovaj dan se obeležava brojnim aktivnostima kao što su strucni i naucni skupovi, aktivnosti na lokalnom nivou kao što su šetnje, sadnja drveca, biciklisticke vožnje, koncerti, izložbe likovnih ostvarenja, festivali, takmicenja u školama, kampanje cišcenja i recikliranja kao i kampanje sa tematikom iz oblasti zaštite životne sredine. Mediji su znacajan partner i imaju kljucnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine. Na ovaj dan priznanja dobijaju preduzeca, lokalne samouprave, pojedinci, NVO, škole i mediji ciji rad služi da zaštiti ili revitalizuje pojedine elemente životne sredine. Svetski dan zaštite životne sredine je prilika da motiviše sve pojedince, organizacije i preduzeca da preuzmu pozitivne korake u zaštiti životne sredine u svojim domovima, školama i radnim mestima, usvajanja nacina života u skladu sa prirodnom okolinom.

  • U Narodnoj skupštini biće održana šesta javna debata “Tretman opasnog i posebnih tokova otpada u Republici Srbiji”, i to u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF) i Privredne komore Srbije.
  • U Skupštini Grada Beograda će biti organizovana svečanost povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, gde će izmedju ostalog biti reči o adaptaciji na klimatske promene. 
  • U Privrednoj komori Beograda biće održan okrugli sto na temu “Održivi razvoj i prirodne katastrofe u jugoistočnoj Evropi – posledice, revitalizacija, zaštita i prevencija – izazov za privredu, stanovništvo i državu”.

Više o ovome

Nacionalna elektronska baza podataka – Ekoregistar

Eko

Ekoregistar predstavlja bazu podataka u elektronskom obliku i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine koji su dostupni na Internetu. Ekoregistar sadrži, između ostalog, informacije o životnoj sredini u posedu nadležnih ministarstava i državnih institucija, opštinskih i gradskih uprava za životnu sredinu, zaštićenih prirodnih dobara i upravljača, kao i dostupne podatke o stanju životne sredine (stepenu zagađenja vazduha, vode i zemljišta), otpadu, zagađivačima, flori i fauni i dr.

Osnovni cilj izrade Ekoregistra je da se javnosti omogući lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini, i unapredi opšta dostupnost informacija iz ove oblasti širokoj javnosti. Po pitanju informacija koje nisu dostupne u elektronskom ili drugom obliku, Ekoregistar sadrži informacije o institucijama koje su nadležne za njihovo publikovanje, daje prikaz kontakt podataka nadležnih osoba u datoj instituciji, kao i opis procedure za podnošenje zahteva za pristup željenoj informaciji ili dokumentu.

Projekat izrade Ekoregistra je sproveden od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije i Agencije za zaštitu životne sredine, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Izvor: Ekoregistar

Otvoren nacionalni konkurs Arhiton

konkurs
Cilj konkursa je angažovanje studenta i mladih stručnjaka u kreiranju idejnog rešenja uređenja i unapređenja urbanih džepova (http://urbani-dzepovi-beograda.weebly.com/o-projektu.html) i krovova u gradskim sredinama.
Konkurs je otvoren do 15. maja 2014. i ima dve eliminacione runde. U prvoj rundi, Žiri će izabrati do 20 najboljih idejnih rešenja u obe kategorije.
U drugoj rundi, autori izabranih radova će prezentovati svoja idejna rešenja Žiriju i publici.
Na osnovu kriterijuma Konkursa, Žiri će izabrati pobednike u obe kategorije. Ceremonija dodele nagrada će biti održana nakon proglašenja pobednika.
Najbolja rešenja će biti publikovana i izložena u Domu omladine Beograda, u okviru 5. Međunarodnog festivala zelene kulture “Green Fest” (28-31. oktobar 2014).
 Zainteresovani mogu preuzeti konkursnu dokumentaciju na sajtu Centra za unapređenje životne sredine.
Realizaciju nacionalnog konkursa “Arhiton” i projekta “Klima se menja. A ti?” podržali su Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Arhitektonski i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, EU info centar, Dom omladine Beograda i kompanija Lenovo.

Otvoren konkurs za „ZELENE IDEJE“

zelene idejeTrag fondacija uz podršku Fonda braće Rokfeler (RBF), Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Instituta za održive zajednice (ISC) i Erste Banke organizuje Nacionalni Forum za zelene ideje, sa ciljem da podstakne pojedince, udruženja i mala preduzeća da razviju inovativne preduzetničke ideje koje su zasnovane na principima održivog razvoja.

Namera je da se prepoznaju i podrže ideje sa najvećim potencijalom da ostvare značajan uticaj u određenoj lokalnoj zajednici, u svim aspektima održivog razvoja, što podrazumeva:

– ravnomeran privredni i društveni razvoj uz zaštitu životne sredine
– usklađivanje ekonomskog rasta i razvoja sa interesom životne sredine i društvenim razvojem po meri čoveka

Na konkurs se mogu prijaviti registrovana udruženja prema Zakonu o udruženjima, mala preduzeća i preduzetnici koja imaju godišnji obrt manji od 10.000 evra i pojedinci.

Tri najbolje ocenjene inovativne ideje zasnovane na principima održivog razvoja biće nagrađene sa po 7.000 dolara, namenjenih realizaciji ideje.

Sve tri nagrađene ideje učestvovaće i na Regionalnom forumu Fonda braće Rokfeler (RBF) uz mogućnost da se takmiče za nagradu od 10.000 dolara.

Rok za podnošenje predloga projekata je do 15. maja 2014. do 17 časova.

Podnosioci projektnih ideja se na konkurs prijavljuju putem Prijavnog formulara, koji se može preuzeti na Trag fondacija i na Super site.

Jaguar Land Rover postavio najveću krovnu solarnu mrežu u Velikoj Britaniji

jaguar land roverKrovovi fabrika automobila su se pokazali kao plodno tlo za postavke solarnih panela sa kompanijama Audi, Ferrari i Renault koji su postavili ogromna polja solarnih panela na svojim objektima. Sada se kompanija Jaguar Land Rover priključila trendu sa postavkom najveće krovne solarne mreže u Velikoj Britaniji koja se nalazi na krovu Centra za proizvodnju motora u Južnom Stafordširu (South Staffordshire).

Sistem se sastoji od 21.000 fotonaponskih panela sa kapacitetom od 5,8MW, a kompanija Jaguar planira da poveća kapacitet do 6,3 % do kraja ove godine. Jaguar procenju da će instalacija podmiriti 30 % potreba za energijom Centra za proizvodnju motora i da će smanjiti ugljenični otisak ove fabrike za više od 2.400 tona godišnje.

Uređaji za energetski monitoring se koriste kako bi se stalno analizirala potršnja energije u celoj fabrici kako bi se identifikovale oblasti za potencijalne uštede električne energije i prirodnog glasa, dok termoizolacija i vrhunski sistemi grejanja, hlađenja i osvetljenja pomažu u smanjenju potrošnje energije. Pored toga, dizajn krova i automatski otvori maksimizuju prodor dnevne svetlosti i obezbeđuju prirodnu ventilaciju.

Kompanija Jaguar Land Rover takođe teži da udovolji lokalnim divljim životinjama sa planovima za stvaranje ekološkog koridora preko dna lokacije koji je projektovan da pomogne lokalnim vrstama da se kreću bezbedno sa jedne strane na drugu. Taj koridor će takođe nastojati da privuče male sisare, beskičmenjake, vodozemce i ptice na lokaciju kroz postavljanje kutija, staništa, gomile mrtvih panjeva i kuća za insekte.

Unutar fabrike će se proizvoditi novi Jaguar Land Rover Ingenium četvorocilindrični motori, koji su dizajnirani i grade se za korišćenje u budućim vozilima, počevši od Jaguara XE koji će biti predstavljen sledeće godine.

„Naš objekat prikazuje najnovije održive tehnologije i inovacije“, rekao je Trevor Liks (Trevor Leeks), direktor operacija Centra za proizvodnju motora. „Završetak najveće krovne solarne mreže u Velikoj Britaniji ovde u Centru za proizvodnju motora je samo jedan primer toga.“

Izvor: Jaguar Land Rover

Sat za našu planetu po šesti put u Srbiji 29. marta

WWFIzvor: WWFSerbia

Centralne manifestacije u okviru akcije „Sat za našu planetu“ biće održane u subotu 29. marta 2014. godine, od 20.30 časova do 21:30, na Trgu Republike u Beogradu, Trgu Slobode u Novom Sadu i u Nišu na niškom keju.

Najpoznatija svetska akcija WWF-a „Sat za našu planetu“ u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i kompanije sa ciljem da pošalju snažnu poruku kako je moguće preduzeti nešto po pitanju ublažavanja klimatskih promena i ove godine biće održana 29. marta u 20.30h, kada će na tačno sat vremena, škole, javne institucije i spomenici širom Srbije i sveta isključiti rasvetu.

WWF-Svetski fond za prirodu u Srbiji poziva sve građane da se uključe u akciju i daju svoj doprinos i to prisustvovanjem javnim događajima u gradovima širom Srbije, ali i uključivanjem u digitalnu kampanju putem Fejsbuka (www.facebook.com/WWFSerbia), gde će uz brojne poznate ličnosti moći da učestvuju kako u književnom, tako i u foto konkursu.

Inicijativa Sat za našu planetu nastala je 2007. godine u Sidneju, a već 2009. i Srbija se priključila ovoj manifestaciji. Prošle godine kampanju je podržalo preko 2 milijarde ljudi iz 154 zemlje i preko 7000 gradova, dok se u Srbiji priključilo 60 gradova i opština, kao i brojne škole, kompanije i organizacije civilnog društva.

Od 2007, pa do danas, „Sat za našu planetu“ postao je globalni godišnji događaj, koji je 2012. godine doživeo i svoju vanplanteranu dimenziju kada je astronaut Andre Kuipers posmatrao gašenje svetala sa Međunarodne svemirske stanice. „Sat za našu planetu“ svake godine organizuje se krajem marta, što se približno poklapa sa ravnodnevnicom, jer je tada većina gradova u mraku dok se akcija “kreće” oko Zemlje.

Akciju je ove godine podržalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Gradska uprava Grada Beograda, Gradska uprava Grada Novog Sada kao i brojne organizacije, kompanije, škole i pojedinci.

Uključi se – Isključi se!

Link: WWF Srbija

FB: WWFSerbia

YT: Sat za našu planetu 2014! Uključi se – Isključi se!

 

 

Kraj subvencijama za obnovljivu energiju u EU?

obnovljiva energijaFoto: MGS energy

Evropska komisija objavila je početkom novembra smernice za okončanje skupog i kontroverznog subvencionisanja obnovljivih izvora energije, otvarajući tako put za državnu pomoć elektranama na ugalj i gas.
“Glavni cilj tržišta je da osigura bezbednu i pristupačnu energiju za naše građane i preduzeća. Javnost mora podržati ove ciljeve, jer kad sunce ne sija, a vetar ne duva, struja se mora proizvoditi”, izjavio je evropski komesar za energetiku, Ginter Etinger, a prenosi Frans pres.
Kako bi se osigurali dodatni proizvodni kapaciteti, biće potrebne nove elektrane, koje bi mogle dobiti pomoć države.
Umešanost država bi, međutim, moglo biti štetno po funkcionisanje tržišta, a nove smernice Evropske komisije imaju za cilj da to spreče, i pokažu zemljama članicama koja je u stvari najbolja praksa.
Prema ocenama komisije, troškovi ulaganja u obnovljive izvore energije su u ovom trenutku pali, i stoga vladina podrška može biti smanjena.

Izvor: TANJUG

Angela Merkel zelena samo koliko se mora

Angela MerkelFoto: Deutche Welle

Angela Merkel trenutno se bori protiv oštrih popisa o izduvnim gasovima koji bi pogodili nemačke proizvođače automobila. Dva najveća dnevna lista Nemačke iznose sasvim suprotne stavove o tome.

Brisel je u petak bio poprište male političke drame, za sada bez epiloga. Ambasadori pri EU tvrde da je stvar iznad njih, te da će je verovatno rešavati lično Angela Merkel i Fransoa Oland. O automobilima je reč. Naime, predlog evropske regulative o izduvnim gasovima kaže da od 2020. godine vozila koja proizvede jedna automobilska firma u proseku smeju izbacivati najviše 95 grama ugljen-dioksida po kilometru vožnje. I tu se krije borba za tržište, pre svega Nemaca i Francuza. Ako regulativa prođe, naime, BMW i Dajmler koji prave mahom moćna vozila više klase – neće moći da ispune regulativu. Verovalo se da će to dati vetar u leđa Pežou i Renou, mada ni u ovim kompanijama nisu sigurni da li će ispuniti zahteve. Zato Angela Merkel otvoreno traži da od 2020. pravilo „95 grama“ važi samo za 80 odsto proizvedenih automobila jedne firme, a da u punoj meri stupi na snagu tek 2024. godine.

Ugledni Frankfurter algemajne cajtung osvrće se na ulogu kancelarke, koju su mnogi podrugljivo nazvali lobistom BMW-a i Dajmlera u ovoj stvari. „Sme li savezna kancelarka u inostranstvu da se zauzima za dobro nemačke industrije? Glupo pitanje, naravno da sme. Njena funkcija je obavezuje da služi nemačkom narodu, a i privreda tu spada.“ List navodi da Merkelova danima telefonira u evropske prestonice, priča, preti, obećava, kako bi zaštitila interese nemačke privrede. „A ko bi to inače radio za Nemačku? Možda francuski predsednik? U Pežou i Renou bi se sigurno obradovali. Ili možda velikodušni Italijani? Sigurno im ništa nije preče nego da obezbede BMW-u i Dajmleru prednost nad Fijatom.

Ali ipak kancelarka je tema zlokobnih mahinacija da je samo lobistkinja u krilu moćnih automobilskih patrona. Takve i slične bezobraštine dolaze pre svega od vajnih ekologa. Očigledno očekuju od šefice nemačke vlade da bude neutralna, i da sa svog tornja nemo posmatra kako se stvari odvijaju. Ali ona nije za to izabrana“, stoji u komentaru frankfurtskog lista. Dalje se konstatuje da postoje ljudi koji bi najviše voleli svet bez automobila te da je nekima zaštita klime zamenila religiju. „Da budemo načisto – niko ne želi da se vrati krntijama od pre nekoliko decenija. To bi bila uvreda za inženjere u Štutgartu, Ingolštatu, Minhenu ili Volfsburgu – oni su već žestoko smanjili zagađivanje. Uz to je i mit da automobili najviše doprinose klimatskim promenama. Ulični saobraćaj je prema izbacivanju ugljen-dioksida iza poljoprivrede ili proizvodnje energije.“

Dosta „zeleniji“ komentar zatičemo u drugom velikom listu, minhenskom Zidojče cajtungu. Tamo piše da se kancelarka poslednjih dana izjašnjava o koalicionim pregovorima, stanju nacije, nezaposlenosti na istoku – što su sve važne teme – ali kada je reč o novom izveštaju Međunarodnog panela o promeni klime, Merkelova je samo pustila portparola da kaže dve rečenice. U tom izveštaju stoji, kako je ranije preneo Zidojče, da su rizici promena klime nešto manji nego pre šest godina. Trik je u tome što su se sada klimatski faktori drugačije računali, kritičari kažu da je opasnost ugljen-dioksida potcenjena, pa su tako i dobijene nešto povoljnije prognoze. Uprkos tome, apokaliptičnih scenarija ne manjka.

„Izveštaj je potvrdio opšte mesto – ne postoji veći problem od klimatskih promena. Ako se otope himalajski glečeri, oko 1,4 milijarde ljudi u Aziji ostaće bez pijaće vode. Ako se u Evropi podigne nivo mora, 70 miliona ljudi koji žive na obali moraće da napušta svoje domove, slana voda naplavila bi i uništila plodna polja. Svaki drugi problem – manji je od ovog. Svaki problem odlučuje o tome kako da organizujemo život – u društvu, državi, svetu. Klimatska politika, međutim, odlučuje koliko nam je života ostalo. Dve trećine Nemaca smatra pozitivnim promenu energetske politike i prelazak na obnovljive izvore. Upravo zato se kancelarka i njena partija zalažu za promenu.

Ali energetska promena je za sada samo mrtvo slovo. Mnogi građani veruju da je dovoljno napraviti nekoliko vetrenjača na moru i imati ministra za zaštitu životne sredine koji vodi računa o tome da dalekovodi budu što manje vidljivi. Ali šta se dešava kada stvari postanu konkretne, kada se dovede u pitanje naše razumevanje svakodnevice?“, pita se kolumnista i daje zanimljiv primer. „Bitburg, gradić u Ajfelu, 13.000 stanovnika. Građani se upravo bune protiv opštinske uprave jer je u centru uvela sistem jednosmernih ulica. Moraju, kažu, da voze kilometar ukrug, samo da bi došli do radnje koja je udaljena 300 metara. Nikome ne pada na pamet da ih pita očigledno – a šta će vam automobil za tih 300 metara?“

Oni koji stvari tako postave, odmah bivaju kažnjeni, piše Zidojče. Navodi inicijativu partije Zelenih da se u celoj zemlji uvede „vegi-dan“, jedan dan u sedmici kada će sve kantine i restorani u Nemačkoj nuditi samo vegetarijansku hranu, što baš Zelenima i nije donelo sjajan izborni rezultat.

Izvor: Deutche Welle