Tag Archives: Bio

Novi trend u zelenoj arhitekturi

ee

Sa povećanjem cene energenata kao i sa pogoršanjem globalnih klimatskih uslova javila se potreba da aktivno razmišljamo o gradnji efikasnijih zgrada. Razvile su se nove tehnologije i materijali koji mogu doprineti u određenoj meri gradnju ovakvih objekata što ne znači da treba da prihvatamo sve što nam se na tržištu nudi.

Danas kada građevinska industrija nudi savremene materijale i rešenja za razvoj održive gradnje treba da se vratimo na osnove projektovanja i da poštujući prirodu prihvatimo izazove gradnje na postulatima jednostavnosti i umerenosti.

Pametna arhitektura teži da poboljša energetsku efikasnost, poveća konfor i obezbedi dugotrajnost. Najbolji način da se to uradi jeste smanjenje curenja vazduha uz pametnu primenu odgovoajućih materijala i tehnologija. U tom cilju, kompaktni oblici građevina su nešto što treba primenjivati. Osnovna ideja je napraviti kontinuirani sloj oko građevine koji će imati za zadatak da bude dugotrajan i da sprečiti nepotrebne gubitke energije.

Rasipanje energije može se smanjiti primenom odgovarajućih termoizolacionih sistema. Toplotna izolacija je važan faktor u obezbeđivanju kuća tako da budu udobne za boravak tokom cele godine. To se postiže smanjenjem toplotnih gubitaka a time se  smanjuju energetski zahtevi za hlađenje i grejanje. Da bi se obezbedio idealan nivo izolacije pri projektovanju zgrada treba analizirati lokalne klimatke uslove. Upotreba odgovarajuće stolarije je ključni faktor za poboljšanje toplotne efikasnosti objekta. Postoji veliki izbor profila za stolariju kao i načina zastakljivanja iste na tržištu, koji se mogu kategorisati prema njihovoj toplotnoj provodljivosti i solarnom koeficijentu. Poslednje, ali ne i najmanje važno, je orijentacija objekta u prostoru. Za svaku lokaciju se mora posebno doneti procena solarnog dobitka kao i uticaj vetra.

Tek kada se ovi osnovni faktori zadovolje potrebno je pozabaviti se izborom materijala za unutrašnju završnu obradu kao što su podovi od plute ili organske boje.

Više: Održiva gradnjaEnergetski efikasna kuća, šta je to?Ušuškajte svoju kuću

Milica Obućina MArch

Svetski dan energetske efikasnost – 5. mart

energy-efficiencyFoto: E strate giks

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna).

Milica Obućina MArch

 

Obnovljivi izvori energije (OIE)

Foto: Biz Life

Pod pojmom obnovljivi izvori energije (RENEWABLE ENERGY SOURCES) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija “gasova staklene bašte”, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Srbiji, veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje.

  • Energija vetra

Foto: Obnovljivi izvori energije

Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno prostorne razlike u vazdušnom pritisku. Vetar je posledica Sunčevog zračenja,tj. energija vetra je ransformisani oblik sunčeve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiču i geografski činioci. Sva obnovljiva energija dolazi od sunca. Sunce prema Zemlji zrači 1015 kWh po kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u energiju vetra.

Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim područjima je iskorištavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale oceana i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koče takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetičke energije vetra u mehaničku energiju (okretanje osovine generatora) iskorištava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu.

Kao dobre strane iskorišćavanja energije vetra ističu se visoka pouzdanost rada postrojenja, nema troškova za gorivo i nema zagađivanja okoline. Loše strane su visoki troškovi izgradnje i promenjivost brzine vetra (ne može se garantovati isporučivanje energije). Velike vetrenjače često se instaliraju u park vetrenjača i preko transformatora spajaju se na električnu mrežu.

  • Energija vode

Foto: Kurir

Energija vode (hidroenergija) je najznačajniji obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. U posljednjih 30-ak godina proizvodnja energije u hidroelektranama je utrostručena.

Energija vode se ne može koristiti svuda jer podrazumeva brzo tekuće vode, a poželjno je i da je ima dovoljno tokom cele godine, jer se električna struja ne može jeftino čuvati. Da bi se poništio uticaj oscilacija vodostaja grade se brane i akumulaciona jezera. To znatno diže cenu elektrane, a i diže se nivo podzemnih voda u okolini akumulacije. Nivo podzemnih voda ima dosta uticaja na biljni i životinjski svet, pa prema tome hidroenergija nije sasvim bezopasna za okolinu. Procenjuje se da je iskorišteno oko 25 % svetskog hidroenergetskog potencijala. Većina neiskorištenog potencijala nalazi se u nerazvijenim zemljama, što je povoljno jer se u njima očekuje znatan porast potrošnje energije.

  • Geotermalna energija

Foto: Besplatna energija

Reč geotermalna potiče od kombinacije grčkih reči geo (zemlja) i therme (toplota). Geotermalna energija odnosi se na toplotu Zemljine unutrašnosti koja u samom središtu dostiže temperaturu između 4.000 i 7.000 °C što je otprilike jednako temperaturi površine Sunca. Čak i nekoliko kilometara ispod površine, temperatura može biti preko 250 °C. U principu, temperatura poraste za jedan stepen Celzijusa svakih 30 – 50 metara dubine nezavisno od lokacije. Ova toplota se može koristiti u vidu pare ili tople vode i upotrebiti se za zagrevanje objekata ili proizvode električne energije. Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi blizu površine naše planete.

Geotermalna energija je obnovljivi izvor energije jer se toplota neprekidno proizvodi unutar Zemlje različitim procesima. Na prvom mestu je prirodno raspadanje radioaktivnih elemenata (prvenstveno urana, torijuma i kalijuma), koji se nalaze u svim stenama i proizvodi ogromnu toplotnu energiju. Osim radioaktivnim raspadom, toplota u Zemljinoj kori se stvara i na druge načine: egzotermnim hemijskim reakcijama, kristalizacijom rastopljenih materijala i trenjem pri kretanju tektonskih masa.

  • Solarna energija

Foto: Eko kuće

Solarna energija je energija sunčevog zračenja koju primećujemo u obliku svetla i toplote koju primamo od najvećeg izvora energije na Zemlji, Sunca. Sunčevo zračenje je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodenih tokova i termalnog gradijenta u okeanima. Već decenijama se solarna energija koristi za generisanje toplote u smislu zagrevanja vode, životnog prostora, a takođe i za hlađenje. Upotreba solarne energije ima višestruke prednosti. To je tih, čist i pouzdan izvor energije. Zbog rastuće cene fosilnih goriva kao i zbog ječanja svesti o potrebi očuvanja životne sredine sve više reste interes za korišćenje sunčeve energije.

U stambenim objektima postoje dva tipa solarno toplotnih energetskih sistema: oni koji se koriste isključivo za zagrevanje vode i oni koji uz to obezbeđuju i grejanje (takozvani kombi sistemi).

  • Biomasa

Foto: Interier Hyperbydleni

Kada se govori o biomasi kao obnovljivom gorivu, podrazumeva se materija sačinjena od biljne mase u vidu proizvoda, nusproizvoda, otpada ili ostataka te biljne mase. Prema agregatnom stanju, s uticajem na način energetskog korišćenja, biomasa se deli na čvrstu, tečnu i gasovitu.

U čvrstu biomasu ubrajaju se ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva, ostaci šumarstva, biljna masa brzorastućih biljaka, a pre svega brzorastućih šuma, deo selektovanog komunalnog otpada, ostaci iz drvoprerađivačke industrije, ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo.

Pod tečnom biomasom podrazumevaju se tečna biogoriva – biljna ulja, transesterifikovana biljna ulja – biodizel i bioetanol.

Gasovitu biomasu predstavlja biogas, koji može da se proizvede iz životinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka (silaža trave i kukuruza), ali kao sirovina mogu da posluže i druge otpadne materije. Gasovitu, pa i tečnu, biomasu, predstavljaju i produkti gasifikacije, odnosno pirolize čvrste biomase.

Izvor: Obnovljivi izvori energije

Zelena gradnja u Srbiji – Sajam i Konferencije zelene gradnje 2013

Međunarodna izložba i konferencija o održivoj gradnji Serbia Green Building Expo održaće se po drugi put od 27. februara do 1. marta 2013. godine u hali beogradskog Belexpo Centra u Novom Beogradu. Drugi po redu Serbia Green Building Expo fokusiraće se na najznačajnije segmente održive gradnje:

  • Arhitektonsko i inženjersko održivo projektovanje
  • Energetsku efikasnost, energetska analiza i sertifikaciju  (LEED, DGNB)
  • Održive proizvode za zelenu gradnju
  • Profesionalni softver i stručnu literaturu

Institucije i udruženjaPored izložbenog dela predviđene su i brojne konferencije gde će predavači iz celog sveta predstaviti svetska naučna i tehnička saznanja iz oblasti održivegradnje, kao i najnovije trendove iz ove oblasti i tržišta nekretnina.

Na konferenciji za novinare koja je zakazana za 21.1.2013. u Medija centru će govoriti:

  • Velimir Ilić, Ministar građevine i urbanizma – čeka se potvrda o učešću
  • Mladen Vukanac, potpredsednik Saveta zelene gradnje Srbije
  • Oliver Lepori, sekretar Komore italijansko – srpskih privrednika
  • Tihomir Civkaroski, direktor Knauf Instalation-a

Green Building Expo

Medija centar

Da li ste znali?

  • Kroz prozore možemo gubiti i do 50% toplotnih gubitaka

Ti gubici su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje i preko pomenutih 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ako pak materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzacijom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru, pa je ovde najbolja preporuka zameniti stare prozozore novimProzori sa više komora najbolje zadržavaju toplotu. Ako ugradnja novih prozora i vrata nije moguća opcija, onda treba izolovati prozore i vrata. Zaptivne/izolacione trake obezbeđuju za 2 do 3°C višu temperaturu u stanu, a ne koštaju mnogo. Prilikom gradnje ili renoviranja stana dobro je postaviti toplotnu izolaciju spoljnih zidova i krovne površine, to poskupljuje gradnju ali se brzo otplati. Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:

zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)

proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)

izolujte kutije za rolete

redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavesa

zameniti prozore novim toplotno kvalitetnijim

ugradite izolacione folije

Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetrava.

  • Regulisanjem termostata radijatora godišnje se može uštedeti oko 6% od ukupne energije potrebne za grejanje

U Srbiji je za veliki deo stambenih i javnih zgrada karakteristično pregrejavanje prostora koje se rešava, najnefikasnijim načinom – provetravanjem prostora i propuštanjem hladnog vazduha. Očigledno energetski efikasno rešenje je smanjenje dotoka toplote. Ako već moramo da provetravamo prostorije ovom metodom onda neka to bude 2 do 3 puta dnevno i to na po 5 do 10 minuta.
Podesite sobnu temperaturu na 20°C. Optimalna temperatura hodnika je 15°C, dnevne ili radne sobe može biti između 20°C i 22°C, dok je preporučljiva temperatura spavaće sobe oko 18°C. Kako budete podizali temperaturu tako će rasti vaš račun za grejanje. Ne bi trebalo stavljati zevese i prekrivače preko radijatora ili drugih grejnih tela, jer ćemo na taj način sputavati zračenje toplote i povećati potrošnju energije. Logično je da zato grejno telo ne bi trebali da koristimo za sušenje veša. U svakom slučaju, treba obezbediti što bolje strujanje vazduha oko grejnih tela, a ukoliko da se čuje zvuk kretanja vode kroz radjator i čudno klokotanje, onda je potrebno ispustiti višak vazduha, tj. ozračiti sistem. Kod starijih stambenih objekata, a usled loše spoljašnje izolacije, energija dobijena iz radijatora se emituje kroz spoljašnji zid pa je moguće, uz malu investiciju smanjiti toplotne gubitke ugradnjom izolacionih folija izmedju radijatora i zida, ako već ne možemo uvložiti u spoljšnju izolaciju objekta.

  • Jedna osoba potroši od 300 do 800 litara tople vode nedeljno

Jednim kupanjem u kadi se potroši od 100 do 120 litara tople vode, dok jedno efikasno tuširanje ne troši više od 30 do 50 litara. Razlika je što za kupanje u kadi potrošimo 5kWh energije dok za tuširanje trošimo samo 1 do 1,5kWh. Jedna porodica sa decom na ovaj način godišnje može uštedeti oko 10.000 dinara, ako se koristi tušem umesto kadom. Ovom uštedom i prebacivanjem sredstava u neki drugi vid efikasnosti (recimo zamenom običnih sijalica LED sijalicama) možemo u budućnosti napraviti sebi još veći komfor i još efikasnije okruženje. Potrošnja energije za toplu vodu u kućnoj instalaciji zavisi od tipa uređaja koji se koristi za zagrevanje vode, kao i od izolacije vodova. Za zagrevanje jednog litra vode od 10°C na 80°C košta otprilike koliko i da jedna sijalica od 100W gori sat vremena. Ta količina energije nije mala pa zbog toga treba paziti da se što manje razbacuje toplom vodom.

  • Zagrevanjem vode u bojleru tokom noći za vreme jeftinije tarife na godišnjem nivou može se uštedeti i do 10.000,00 dinara

Obavezno treba isključujti bojler kada napuštate kuću ili stan na duže vreme. Redovno čiščenje kamenaca i naslaga na grejaču obezbeđuje manju potrošnju energije kao i duži vek trajanja bojlera. Popravite neispravne slavine jer potrošnja vode je i potrošnja energije. Ako u minutu kaplje samo 10 kapi tople vode, verovali ili ne, mesečno će to iznositi preko 150 litra vode, a godišnje preko 2000 litara. Kod viših temperatura teče brzo potrošnja uz to se povećava izdvajanje kamenca u bojleru i vodovima pa se smanjuje efikasnost a samim tim povećava potrošnja. Bitno je naglasiti da je stvaranje naslaga kamenca na grejaču jedan od najčešćih razloga kvara grejača, pa je zato i važno znati da je za bojler najbolje, a za Vas najekonomičnije da termostat bude podešen na 50 do 60°C. Na toj temperaturi kamenac se najmanje „hvata“ na grejač. Nataložen kamenac je svojevrstan izolator pa bojler troši više vremena da zagreje vodu. Za više vremena znači više struje, a samim tim i više novca.

  • Prilikom hlađenja prostora podešavanjem klima uređaja na 26°C umesto na 25°C možemo godišnje uštedeti oko 9% energije potrebne za hlađenje

Jedan stepen razlike u temperaturi čini razliku od oko 3000 dinara uštede na godišnjem nivou, i to samo kod jednog kućnog klima uređaja. Naravno pre nego što uključimo klima uredjaj treba obratiti pažnju na to da li su prozori i vrata zatvorieni, i nikako ne treba hladiti prazne prostorije. Kada birate klima uređaj, pokušajte da sagledate stan kao celinu. Klimu postavite na severni ili istočni zid (u senci). Filter čistite jednom mesečno. Preporučljiva razlika između spoljne i temperature u rashlađenoj prostoriji treba da je oko 6 do 7 stepeni. Sve preko toga nije zdravo za Vaš organizam.

  • Korišćenjem “ekspres” lonca prilikom kuvanja štedite vreme i oko 70%energije

Ovakvim načinom pripreme hrane povrće zadržava više vitamina i drugih hranjljivih sastojaka.

Saveti za efikasno kuvanje:

Uvek stavljati poklopce na posude u kojima se kuva – na taj se način duže zadržava toplota s jedne i smanjuje kondenzacija pare po kuhinji s druge strane, pa nije potrebno provetravati što dovodi do dodatnih troškova. Otvorena posuda bez poklopca za kuvanje  troši duplo vise.

Pri pripremi kafe i čaja poželjno je zagrevati samo potrebnu količinu vode

Prepoučljivo je koristiti tiganje, lonce, šerpe i dr. sa ravnim dnom koji tačno odgovara veličini ploče na električnom šporetu. Kuvanje u dotrajalim šerpama i loncima sa iskrivljenim dnom ili na deformisanim pločama, troši do dva puta više energije. Više se isplati kupiti nov sud nego kuvati starijim i trošiti vise energije.

Mikrotalasne peći su energetski efikasnije od običnih pećnica

Prilikom kuvanja na plinskom šporetu pripaziti da plamen ne bude prejak i da ne kruži oko posude.

  • Zagrevanjem posude koja je manja od ringle koja greje, nepotrebno trošite veliku količinu energije
Ukoliko na ringlu, prečnika 20 cm, stavite posudu čiji je prečnik 15 cm, izgubićete i do 40% toplotne energije. Treba razmisliti i o indukcionim pločama za kuvanje. Na indukcionim pločama toplota se razvija u dnu same posude, a ne na ploči za kuvanje, pa je samim tim i zagrevanje sadržaja u posudi mnogo brže, pa troše i manje energije, ali problem je u tome što investicija kupovine indukcione ploče sa sobom donosi i potrebnu kupovinu posebnih magnetnih sudova, pa zato ova opcija nekome u startu može biti skupa.
  • Korišćenjem mikrotalasne prilikom podgrevanja ili kuvanja malih porcija, možete uštedeti i do 80% energije
Mikrotalasna emituje više toplotne energije od šporeta ili rerne. U letnjim mesecima ćete uštedeti na rashlađivanju prostora ukoliko umereno koristite mikrotalasnu.
  • Standby lampica na televizoru, DVD-u, monitoru ili nekom drugom uređaju brzo može da košta do 50 KWh godišnje
Čak i kada su u stanju mirovanja (Standby) većina uredjaja troši čak 40-70% energije.Nije u pitanju samo LED lampica koja troši od 3 do 5 W u toku 24 sata. Treba uzeti u obzir činjenicu da su i druge komponente pod naponom, one takođe troše struju, a uz to jedan deo struje se pretvara u toplotnu energiju pa se stvara dodatni problem u letnjim mesecima kada te prostorije treba dodatno hlaiditi. Jednostavno uređaje treba isključiti kada nam nisu potrebni.
U slučajevima kada se prostorija napušta na više od nekoliko minuta, svetla treba obavezno isključiti, kao i električne aparate (televizore, računare, CD i DVD uređaje, i dr.) koji trenutno nisu u funkciji. Neki punjači za mobilne telefone, laptopove i digitalne kamere troše energiju i kada su uredjaji odvojeni od punjača. Podesite računar na automatski ulazak u Sleep režim rada ili ručno isključite monitor kako biste uštedeli energiju.
  • Regulisanjem termostata na frižideru na srednju poziciju možemo uštedeti dodatnih 10-15 % potrošnje električne energije
Niža temperatura ne znači i bolje čuvanje hrane. Povremeno treba očistiti od prašine zadnji deo frižidera gde se oslobađa toplota, jer zaprljane cevi otežavaju prelaz toplote što uzrokuje veću potrošnju električne energije.
  • Samo 5mm leda u zamrzivaču povećava potrošnju električene energije za oko 30%?

Preporuke za energetski efikasno korišćenje frižidera i zamrzivača:

Ne držati frižider otvorenim duže nego što je neophodno

Dobro zatvoriti vrata frižidera

Ne stavljati u zamrzivač vruća ili topla jela (pričekati da se ohlade)

Pravovremeno odleđivanje frižidera i zamrzivača štedi energiju i produžava radni vijek uređaja

Preporuke za efikasno korišćenje mašine za pranje veša:

Ako veš nije mnogo prljav onda se može preskočiti predpranje ili se prati na nižoj temperaturi. Sa jednim dobrim deterdžentom to nije problem, osim toga pruža uštedu od 10% do 20%. Pored toga ako se iskoristi „savetime“ opcija, i na taj način možemo uštedeti od 20 do 40 litara vode. Ako se upotrebljava mašina za sušenje onda treba pustiti da se veš u mašini dobro iscentrifuguje jer će veš nakon toga sadržavati manje vlage, pa će mašina za sušenje veša manje raditi. U poslednjih 10 godina mašine za pranje veša su uznapredovale, pa je potrošnja vode smanjena sa vise od 100 litara na 50-60 litara, dok je potrošnja električne energije sa 2kWh pala na 0.94 kWh po pranju. Ukoliko imate stariji model mašine za pranje veša, razmislite o njenoj zameni za novi, energetski efikasniji model. Naravno mnogo se manje energije troši ako se da se dovoljno veša sakupi za punu mašinu nego imati dva odvojena pranja. Ukoliko je moguće perite veš hladnijom vodom. Na zagrevanje vode odlazi oko 90% od ukupne električne energije koju veš mašina koristi, tako da je poželjno biranje što niže temperature za svako pranje. Za program Ispiranje uvek koristite hladnu vodu. To neće uticati na kvalitet pranja, ali će smanjiti potrošnju energije. Mašine sa vratima sa prednje strane su znatno efikasnije od onih koje se pune sa gornje strane. To je zato što imaju veći kapacitet, ali i veći broj obrtaja što omogućava bolje isušivanje.

Mašina za sušenje veša

Veš ne treba sušiti duže nego što je potrebno, što je i logično. Ako mašina za sušenje ne posjeduje automatsko isključivanje treba samo kontrolisati da li je rublje za peglanje, gde je mala vlažnost odlična ako se veš odmah pegla. Već smo pominjali da prilikom pranja treba dobro iscentrifugirati veš kako bi mašini za pranje veša obavila teži deo posla. Nameštanjem centrifuge na 1.600 obrtaja u minutu može se kod sušenja uštedeti i do 30 % električne energije.  Posle toga veš poseduje još 55% vlažnosti. Posebna, odvojena centrifuga može doprineti još 40%, što znači ušteda od pola litra vlage na četiri kilograma (4kg) veša. Najbolja alternativa ostaje već dobro poznata žica za sušenje veša. Treba pustiti da se veš što duže suši na otvorenome, čak i kad posedujemo mašinu za sušenje veša u kući.

  • Mašina za pranje sudova troši i do 60% manje energije a čak do 85% vode manje nego ručnim pranjem
Sa jednim modernim i efikasnim aparatom ne upotrebljava se više vode ni energije nego kad se sudovi peru rukama. Pri ručnom pranju 12 kompleta sudova potroši se oko 50l vode dok savremene mašine za pranje potroše 15-28l vode i 1,1-1,8 kWh električne energije. Takođe treba dodati da su današnje mašine za pranje sudova do 70 puta tiše nego one proizvedene pre 30 godina. Kad se pere ručno onda se ne upotrebljavaju sredstva za pranje više nego što je to potrebno. Ne treba ispirati posuđe ispod tekuće slavine sa toplom vodom. Ovako se razbacuje pitkom vodom i velikom količinom energije. Pri upotrebi mašine, pre toga ne treba prati posuđe ispod slavine već ga odmah staviti u mašinu. Treba sačekati dok se mašina napuni zatim sa predpranjem sprati eventualne nalepljene ostatke hrane i prljavštinu. U slučaju nedostatka vremena, ako je mašina hitno potrebna, najbolje je upotrijebiti štedljivi program i mašinu postaviti na temperaturu (50°C do 65°C). Ako imate mogućnosti priključite mašinu na priključak s toplom vodom umesto hladnom jer se najveći deo energije troši na zagrevanje vode. To je naročito preporučljivo ukoliko zagrevate vodu solarnim kolektorima ili gasnim kotlom.

Najveća komercijalna vertikalna farma na svetu počela sa radom

Foto: Eko kuće

Gusto naseljena metropola Singapur je od skoro postala ponosni vlasnik najveće komercijalne vertikalne farme na svetu.  Ona će pomoći gradu da proizvodi više hrane na lokalnom nivou, čime bi se smanjio uvoz. Ova farma proizvede oko jedne tone hrane svakog drugog dana, koja se prodaje u lokalnim supermarketima. Trenutno se u Singapuru uzgaja samo 7% povrća, a ostatak se uvozi iz lokalnih zemalja. Ali zahvaljujući ovoj vertikalnoj farmi, građani će moći da se hrane namirnicama proizvedenim u svom gradu.

Foto: Eko kuće

Farma je izgrađena od 120 aluminijumskih tornjeva, a svaki je visok 30 metara. Ovaj objekat izgleda kao ogroman plastenik, a redovi biljaka proizvode oko pola tone povrća dnevno. Iako se trenutno gaje samo tri sorte povrća, meštani se nadaju da će investitori pomoći u izgradnji dodatnih 300 tornjeva i da će se uzgajati mnoge druge sorte kako bi se proizvodilo 2 tone povrća dnevno. Iako je povrće iz ove vertikalne farme malo skuplje od ostalog koje se može naći na tržištu, postalo je pravi hit kod stanovnika Singapura, svi žele da kupuju najsvežije moguće povrće.

Ovaj projekat bi mogao promeniti način na koji se uzgaja hrana, dajući mogućnost i velikim, gusto naseljenim gradovima da se bave poljoprivredom.

Izvor: Eko kuće

 

Filmska revija: “Kako se hranimo?”

Foto: Dom omladine Beograda

Od bašte do tanjira –  revija francuskih  dokumentarnih  filmova o zdravoj ishrani u Domu omladine Beogeada u saradnji sa Francuskim institutom i TV 5 MONDE. Hoće li hrana biti jedan od najvećih problema 21 veka? Šta se promenilo u načinu proizvodnje, konzumacije i tretmana hrane u poslednjih nekoliko decenija? Da li je organska hrana zaista zdravija, i šta našem telu čine genetski modifikovani proizvodi? Kako se u stvari zaista hranimo? Na to pitanje odgovor pokušava da pruži ciklus od četiri dokumentaraca koji će prvi put otvoriti ovu temu ka širokoj publici. Uz filmove biće organizovano i predavanje “10 pravila zdrave ishrane” poznatog nutricioniste dr Danijele Ristić Medić.

Program:

Petak, 8. jun, 20:00
Film: Deca će nas okriviti (Francuska, 2008/107′)
Režija: Žan-Pol Žad

Subota, 9. jun, 17:00
Predavanje: 10 pravila zdrave ishrane

Subota, 9. jun,19:00
Film: Rat i mir u povrtnjaku (Francuska, 2006, 90′)
Režija: Žan-Iv Kolet

Nedelja, 10. jun, 17:00
Film: Svet po Monsantu (Francuska, 2008, 109′ )
Režija: Mari-Monik Roben

Nedelja, 10. jun,19:00
Film: Blagorodno vreme (Francuska, 2009 /123′ )
Režija: Dominik Marše

Izvor: Dom omladine Beograda

 

Za lepše lice grada Beograda

Foto: Grad Beograd

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA
Sekretarijat za zaštitu životne sredine
Beograd, 27. marta 43-45

JAVNI KONKURS ZA FINANSIRANjE PROJEKATA UDRUŽENjA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ZA 2012. GODINU, POD NAZIVOM:

 

„ZA LEPŠE LICE GRADA BEOGRADA”

Ukupna sredstva za sprovođenje javnog konkursa u budžetu grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, iznose 14.000.000,00 dinara.

Pravo učešća na javnom konkursu imaju sva udruženja definisana saglasno Zakonu o udruženjima („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) koja su registrovana u Beogradu i koja, saglasno odredbama svog osnivačkog akta, obavljaju aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine (u daljem tekstu: udruženje).

Na javni konkurs podnose se projekti iz oblasti zaštite životne sredine koji se odnose na:
– obrazovanje i aktivnosti na popularizaciji, podsticanju, usmeravanju i jačanju svesti o značaju zaštite životne sredine (seminari, akcije, izdavaštvo, promocije, festivali, ekološke izložbe i dr);
– unapređivanje obrazovanja o održivom razvoju i zaštiti životne sredine obnovljivim izvorima energije, očuvanju prirodnih resursa (vazduh, voda, zemljište, šume), o reciklaži, postupanju sa otpadom i ambalažom;
– sprovođenje konkretnih aktivnosti na rešavanju pojedinačnih problema (npr. akcije čišćenja, uređenja i oplemenjivanja prostora i druge akcije i kampanje);
– druge aktivnosti koje doprinose razvoju svesti i odgovornosti o potrebi aktivnog uključivanja građana u zaštitu životne sredine odnosno koje rešavaju pojedinačni konkretan problem u životnoj sredini Beograda.

Udruženje na javnom konkursu može da konkuriše za ukupno utvrđenu vrednost projekta ili za nedostajući deo sredstava. Ako konkuriše za nedostajući deo sredstava, obavezno dostavlja izjavu o tome od koga su i u kom iznosu obezbeđena preostala sredstva.

Udruženje može na javnom konkursu da učestvuje sa više projekata, s tim što mu se na tom konkursu mogu dodeliti sredstva za finansiranje najviše dva projekta.

Prijava na javni konkurs dostavlja se na popunjenom Obrascu prijave, uz koji se podnosi sledeća dokumentacija:
– uverenje (potvrda, izvod) da je udruženje upisano u registar nadležnog organa;
– overena fotokopija iz statuta udruženja u kome je utvrđeno da se ciljevi udruženja ostvaruju u oblasti u kojoj se projekat realizuje;
– fotokopija finansijskog izveštaja dostavljenog nadležnim organima za prethodnu godinu;
– biografije koordinatora projekta i ključnih lica uključenih u rad na projektu;
– potpisana i overena izjava o visini učešća sopstvenih sredstava odnosno visini učešća drugih subjekata u realizaciji projekta;
– druga dokumenta koja udruženje smatra odgovarajućim za predloženi projekat (na primer: pisma preporuke i pisma podrške ako postoje).

Krajnji rok za realizaciju projekta je 23. novembar 2012. godine.

Obrazac prijave sadrži podatke o podnosiocu predloga projekta, osnovne podatke o projektu i potrebnim finansijskim sredstvima za realizaciju. Obrazac prijave se preuzima u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, Beograd, Ulica 27. marta 43-45, V sprat soba 503 ili sa zvanične internet-prezentacije grada Beograda, kao i obrazac za dostavljanje izveštaja o realizovanom projektu.

Rok za dostavljanje prijave je 15 dana od dana objavljivanja ovog javnog konkursa. Konkurs je objavljen 7.maj 2012.god.

Udruženja mogu konkurisati sa predlozima projekata čija je najmanja vrednost iznosi 50.000,00 dinara a najviša vrednost 1.000.000,00 dinara.

Prijavu dostaviti na adresu: Gradska uprava grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Beograd, Ulica 27. marta 43-45, sa naznakom: „Prijava na javni konkurs `ZA LEPŠE LICE GRADA BEOGRADA`”.

Komisija će u roku od 20 dana od dana zaključenja konkursa utvrditi listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata uzimajući u obzir sledeće elemente:
– ciljevi koji se postižu: obim zadovoljavanja javnog interesa, stepen unapređenja životne sredine grada Beograda;
– kvalitet projekta (izvodljivost, održivost, originalnost);
– stručnost koordinatora i ključnih lica uključenih u projekat;
– broj ciljnih grupa i način uključivanja (aktivno/pasivno);
– ostvarene rezultate udruženja na teritoriji grada Beograda u periodu od prethodne dve godine;
– saradnja u realizaciji projekata sa drugim subjektima;
– način finansiranja (finansiranje projekata u celosti/finansiranje nedostajućeg dela sredstava);
– efikasnost korišćenja sredstava: da li su ranije korišćena sredstva iz budžeta grada Beograda i ako jesu, da li su ispunjene ugovorne obaveze.

Lista odabranih projekata objavljuje se na internet-prezentaciji grada Beograda.

Učesnici konkursa imaju pravo uvida u podnete prijave i priloženu dokumentaciju po utvrđivanju predloga liste, u roku od tri dana od dana objavljivanja liste.

Pravo prigovora na listu učesnici konkursa imaju u roku od tri dana od dana njenog objavljivanja.

Odluku o prigovoru donosi komisija u roku od 15 dana od dana njegovog prijema.

Odluka o izboru projekata udruženja sa odobrenim novčanim iznosima koji se obezbeđuju iz budžeta grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine – Budžetski fond za zaštitu životne sredine, donosi se po prethodnoj saglasnosti gradonačelnika grada Beograda i objavljuje u jednim dnevnim novinama i na internet- prezentaciji grada Beograda najkasnije u roku od 10 dana od dana njenog donošenja.

Osobe za kontakt i sve dodatne informacije:
– Nataša Đokić, 011/3309-583 [email protected]
– Filip Abramović, 011/3309-737 [email protected]

Izvor: Grad Beograd