Angela Merkel zelena samo koliko se mora

Angela MerkelFoto: Deutche Welle

Angela Merkel trenutno se bori protiv oštrih popisa o izduvnim gasovima koji bi pogodili nemačke proizvođače automobila. Dva najveća dnevna lista Nemačke iznose sasvim suprotne stavove o tome.

Brisel je u petak bio poprište male političke drame, za sada bez epiloga. Ambasadori pri EU tvrde da je stvar iznad njih, te da će je verovatno rešavati lično Angela Merkel i Fransoa Oland. O automobilima je reč. Naime, predlog evropske regulative o izduvnim gasovima kaže da od 2020. godine vozila koja proizvede jedna automobilska firma u proseku smeju izbacivati najviše 95 grama ugljen-dioksida po kilometru vožnje. I tu se krije borba za tržište, pre svega Nemaca i Francuza. Ako regulativa prođe, naime, BMW i Dajmler koji prave mahom moćna vozila više klase – neće moći da ispune regulativu. Verovalo se da će to dati vetar u leđa Pežou i Renou, mada ni u ovim kompanijama nisu sigurni da li će ispuniti zahteve. Zato Angela Merkel otvoreno traži da od 2020. pravilo „95 grama“ važi samo za 80 odsto proizvedenih automobila jedne firme, a da u punoj meri stupi na snagu tek 2024. godine.

Ugledni Frankfurter algemajne cajtung osvrće se na ulogu kancelarke, koju su mnogi podrugljivo nazvali lobistom BMW-a i Dajmlera u ovoj stvari. „Sme li savezna kancelarka u inostranstvu da se zauzima za dobro nemačke industrije? Glupo pitanje, naravno da sme. Njena funkcija je obavezuje da služi nemačkom narodu, a i privreda tu spada.“ List navodi da Merkelova danima telefonira u evropske prestonice, priča, preti, obećava, kako bi zaštitila interese nemačke privrede. „A ko bi to inače radio za Nemačku? Možda francuski predsednik? U Pežou i Renou bi se sigurno obradovali. Ili možda velikodušni Italijani? Sigurno im ništa nije preče nego da obezbede BMW-u i Dajmleru prednost nad Fijatom.

Ali ipak kancelarka je tema zlokobnih mahinacija da je samo lobistkinja u krilu moćnih automobilskih patrona. Takve i slične bezobraštine dolaze pre svega od vajnih ekologa. Očigledno očekuju od šefice nemačke vlade da bude neutralna, i da sa svog tornja nemo posmatra kako se stvari odvijaju. Ali ona nije za to izabrana“, stoji u komentaru frankfurtskog lista. Dalje se konstatuje da postoje ljudi koji bi najviše voleli svet bez automobila te da je nekima zaštita klime zamenila religiju. „Da budemo načisto – niko ne želi da se vrati krntijama od pre nekoliko decenija. To bi bila uvreda za inženjere u Štutgartu, Ingolštatu, Minhenu ili Volfsburgu – oni su već žestoko smanjili zagađivanje. Uz to je i mit da automobili najviše doprinose klimatskim promenama. Ulični saobraćaj je prema izbacivanju ugljen-dioksida iza poljoprivrede ili proizvodnje energije.“

Dosta „zeleniji“ komentar zatičemo u drugom velikom listu, minhenskom Zidojče cajtungu. Tamo piše da se kancelarka poslednjih dana izjašnjava o koalicionim pregovorima, stanju nacije, nezaposlenosti na istoku – što su sve važne teme – ali kada je reč o novom izveštaju Međunarodnog panela o promeni klime, Merkelova je samo pustila portparola da kaže dve rečenice. U tom izveštaju stoji, kako je ranije preneo Zidojče, da su rizici promena klime nešto manji nego pre šest godina. Trik je u tome što su se sada klimatski faktori drugačije računali, kritičari kažu da je opasnost ugljen-dioksida potcenjena, pa su tako i dobijene nešto povoljnije prognoze. Uprkos tome, apokaliptičnih scenarija ne manjka.

„Izveštaj je potvrdio opšte mesto – ne postoji veći problem od klimatskih promena. Ako se otope himalajski glečeri, oko 1,4 milijarde ljudi u Aziji ostaće bez pijaće vode. Ako se u Evropi podigne nivo mora, 70 miliona ljudi koji žive na obali moraće da napušta svoje domove, slana voda naplavila bi i uništila plodna polja. Svaki drugi problem – manji je od ovog. Svaki problem odlučuje o tome kako da organizujemo život – u društvu, državi, svetu. Klimatska politika, međutim, odlučuje koliko nam je života ostalo. Dve trećine Nemaca smatra pozitivnim promenu energetske politike i prelazak na obnovljive izvore. Upravo zato se kancelarka i njena partija zalažu za promenu.

Ali energetska promena je za sada samo mrtvo slovo. Mnogi građani veruju da je dovoljno napraviti nekoliko vetrenjača na moru i imati ministra za zaštitu životne sredine koji vodi računa o tome da dalekovodi budu što manje vidljivi. Ali šta se dešava kada stvari postanu konkretne, kada se dovede u pitanje naše razumevanje svakodnevice?“, pita se kolumnista i daje zanimljiv primer. „Bitburg, gradić u Ajfelu, 13.000 stanovnika. Građani se upravo bune protiv opštinske uprave jer je u centru uvela sistem jednosmernih ulica. Moraju, kažu, da voze kilometar ukrug, samo da bi došli do radnje koja je udaljena 300 metara. Nikome ne pada na pamet da ih pita očigledno – a šta će vam automobil za tih 300 metara?“

Oni koji stvari tako postave, odmah bivaju kažnjeni, piše Zidojče. Navodi inicijativu partije Zelenih da se u celoj zemlji uvede „vegi-dan“, jedan dan u sedmici kada će sve kantine i restorani u Nemačkoj nuditi samo vegetarijansku hranu, što baš Zelenima i nije donelo sjajan izborni rezultat.

Izvor: Deutche Welle

Ministarstvo energetike očekuje saradnju sa Svetskom bankom u oblasti energetske efikasnosti

11Foto: http://customers.cch-online.org.uk

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa novim direktorom kancelarije Svetske banke za Srbiju Tonijem Verheijenom.

U saopštenju Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine navodi se da je tokom sastanka bilo reči o saradnji u oblasti energetske efikasnosti i novoj kreditnoj liniji za projekat unapređenja energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva.

Mihajlović je informisala Verheijena da je u martu 2013. godine donet Zakon o efikasnom korišćenju energije, u okviru kojeg se planira formiranje budžetskog fonda u 2014. godini.

Ona je navela da je resorno ministarstvo pripremilo Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, koji se nalazi u fazi javne rasprave.

Predstavnici Svetske banke izrazili su zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine i dogovorena je dalja razmena informacija oko projekata koji se realizuju, dodaje se u saopštenju.

Izvor:Ekapija

Pet mitovi o “zelenom dizajnu” zgrada

zeleni dizajn

„Zeleni dizajn“ zgrada postaje sve popularniji, ali i dalje postoje predrasude koje odvraćaju građevince od održivog dizajna.

  • Mit 1: Održive zgrade zahtevaju komplikovanu tehnologiju i egzotične alate

Stvarnost: Najvažnija održiva odluka koju možemo doneti za bilo koju zgradu je njena orijentacija: kako je okrenuta prema suncu zbog prirodnog osvetljenja, kako je postavljena prema vetrovima zbog prirodne ventilacije i zaštite stanara od hladnih zimskim vetrova. To je ključni princip održivog dizajna, a ne zahteva neke komplikovane zahvate ili alate. Tradicionalna arhitektura je oduvek praktikovala održivi dizajn za kuće i pomoćne zgrade. To je prosto bio zdrav razum.

  • Mit 2: Za održive zgrade su potrebni  skupi i neobični materijali

Stvarnost: Obični materijali koji su lokalno proizvedeni i način na koji ih koristimo bez otpada stvaraju održivu zgradu. Tu nema visoke tehnologije ili bilo čega neobičnog.

  • Mit 3: Održive zgrade su skupe

Stvarnost: Održive, ekološke zgrade koštaju isto kao i „obične“ zgrade ako poštujemo pravila orijentacije zgrade i materijala koje koristimo. A ušteda u potrošnji energije vredi truda. Korišćenje prirodne ventilacije i svetla je ušteda samo po sebi. A zamislite da ne morate plaćati struju ili toplu vodu i da dramatično smanjite potrošnju vode ako postavite fotonaponske ćelije na krov, solarni toplotni kolektor za grejanje vode i tuševe i vodokotliće sa malim protokom.

  • Mit 4: Održive zgrade su čudne

Stvarnost: Daleko od čudnovatog, eko-zgrade su pune svetlosti, svežeg vazduha i napravljene od prirodnih materijala. Čak i neke stare zgrade koje danas čuvamo kao vredne su građene po održivim principima.

  • Mit 5: Mogao bih da sagradim održivu kuću, poslovni prostor ili školu, ali to neće ništa promeniti

Stvarnost: 40% iskorišćene energije se potroši u zgradama. To je više od čitavog transportnog sistema zajedno. Zgrade troše 30% pijaće vode i 25% svih proizvoda od drveta. Tako da ako želite nešto da promenite, zgrade su najbolje mesto da počnete.

Izvor: The Tyee

“Vaillant” izložbeni brod 22. avgusta stiže u Beograd

vaillant_brodFoto: Ekapija

Pod geslom “Energija u pokretu”, kompanija “Vaillant” donosi energetsku tranziciju i u Beograd. U četvrtak, 22. avgusta, poslovni partneri i sve zvanice ove firme, mogu se na 100 metara dugom izložbenom brodu informisati o mogućnostima uštede energije u modernoj tehnici grejanja.
Cilj ove izložbe je da se gostima iz Srbije prikažu najnovija tehnička dostignuća i inovacije koje su bile prezentovane na najvećem sajmu iz ove oblasti – ISH u Frankfurtu, i prikažu načini za povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.
“Vaillant” će na brodu prezentovati energetski efikasne proizvode i sisteme, kao i tehnološke inovacije.
– Naš cilj je da ukažemo na ogromne mogućnosti uštede energije pomoću energetski efikasne tehnologije grejanja u zgradarstvu, kao i da ponudimo korisnicima individualna rešenja za sopstvene potrebe. Energetska tranzicija može i mora početi u sopstvenoj kući – kaže Carsten Voigtlander, predsednik upravnog odbora u “Vaillant Group”.
Do 6. septembra 2013. godine, “MS Vaillant” će posetiti gotovo 50 gradova u osam evropskih zemalja. Pored gradova u Nemačkoj, planirani su i boravci u Austriji, Belgiji, Holandiji, Slovačkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji. U našoj zemlji “MS Vaillant” će se usidriti u Luci Beograd.

Izvor: Ekapija

Kako se pravilno meri temperatura

royalty-free-thermometer-clipart-illustration-1084067

Ovih dana se često može pročitati i videti u medijima ali i čuti od običnih građana kako meteorološka merenja nisu tačna i da nam meteorolozi podvaljuju. To se uvek aktuelizuje u letnjim mesecima kada nas zahvate nesnosne letnje vrućine. Jednostavno ljudi i novinari su neinformisani i ne trude se da išta urade po tom pitanju. Najlakše je udariti na meteorologe.

Kako se zaista meri temperatura vazduha?

WMO ( Svetska Meteorološka Organizacija) je propisala standarde merenja temperature vazduha. I ti standardi se primenjuju u celom svetu i jedini su relevantni. A zašto postoje standardi ? Pa da bi dobijeni podaci merenja temperature mogli da se upoređuju sa drugim stanicama na bilo kom delu zemaljske kugle.

Ako termometar postavimo na suncu iznad asfalta (što je čest slučaj ovih dana) mi ne bi dobili stvarnu temperaturu vazduha, već temperaturu koju izrači sam asfalta. Isto je tako i sa drugim materijalima: staklom, betonom, metalom itd. Što je predmet tamniji i ima veći toplotni kapacitet, upiće više sunčevih zraka i izračiće više toplote.

Napravite sami eksperiment sa dve flaše vode. Uzmite jedu tamnu flašu napunjenu vodom i jednu prozirnu. Postavite na suncu pa izmerite temperaturu vode posle nekog vremena. Pogađate koja ima višu temperaturu?

Zbog svega navedenog iznad u meteorologiji se termometar postavlja na 2 metra visine iznad travnate površine ( kako bi se uticaj podloge smanjio na minimum) u tzv. “meteorološki zaklon”. To je u stvari kućica napravljena od drveta koja je ofarbana u beloj boji kako bi što više mogla da odbije sunčeve zrake i samim tim smanjila zagrevanje materijala na minimum. Poseduje proreze koji imaju ulogu da omoguće nesmetano cirkulisanje vazduha unutar same kućice i štite instrumente od direktnog izlaganja suncu.

E sada ono ključno. Nama niko nije kriv što smo naše živote zarobili u betonu i asfaltu. Izadjite u prirodu, što dalje od grada i videćete kako se  vrućina  i vrele letnje noći lakše podnose.

Izvor: Serbian Meteo

Kako odabrati klima uređaj


green_klima

Svedoci smo da su zadnjih godina promene u temperaturama sve češće, kao i temperaturni ekstremi tokom leta. S porastom standarda više se ne zadovoljavamo samo prirodnom ventilacijom, pa se sve više domaćinstava odlučuje na ugradnju klima uređaja tj. split jedinica za hlađenje koje su najjednostavnije i najjeftinije rešenje. Običnom kupcu u velikoj ponudi klima uređaja vrlo je teško da izabere uređaj koji će mu odgovarati za njegove potrebe.

Prilikom izbora klima uređaja ne kupujte uređaj većeg kapaciteta nego što vam je potrebno. Na izbor kapaciteta klima uređaja utiče veličina prostora, termo izolacija prostorije, broj ljudi koji borave u prostoru i količina toplotnih izvora (npr. šporet, frižider, računari…). Pri izboru klima uređaja koji će se koristiti i za grejanje potrebno je uzeti jači uređaj (za oko 30% ) nego sto nam je potreban za hlađenje.

Pri kupovini klima uređaja obratite pažnju i na faktor hlađenja ili grejanja (označen s EER-Energy Efficiency Ratio ili COP-Coefficient of Performance) koji se uglavnom kreće u granicama od 2,5 do 4. Što je faktor veći, uređaj je energetski efikasniji. Faktor hlađenja ili grejanja nam govori koliko puta više energije dobijemo iz uređaja od električne energije koju uređaj troši za svoj rad.

Najefikasniji uređaji koji se danas mogu naći na tržištu su klima uređaji s inverterom, a postižu uštede od 20 do 40% u odnosu na klasične uređaje. Inverterski uređaji rade punom snagom do postizanja željene temperature u prostoru, a nakon toga se ne isključuju, već održavaju željenu temperaturu. Time se izbjegavaju nagle promene u temperaturi prostora čime se povećava udobnost, a nema ni čestog paljenja i gašenja uređaja koji dodatno opterećuju strujnu mrežu.

Mašina za pranje veša koja štedi vodu

veš

Mašina za pranje veša koja koristi svega 10% vode u odnosu na konvencionalne veš mašine napravljena je na univerzitetu u Lidsu, Velika Britanija.

Za proces pranja ova veš mašina umesto vode koristi hiljade sitnih plastičnih zrna koja privlače i apsorbuju prljavštinu u vlažnim uslovima. Time se potrošnja vode smanjuje za 90%, u poređenju sa konvencionalnim veš mašinama. Takođe, i potrošnja električne energije je umanjena za 40%.

Na početku procesa pranja je potrebna veoma mala količina vode kako bi se odeća navlažila, i malo deterdženta da bi se uklonile nečistoće, a vodena para koja nastaje omogućava plastičnim zrncima da rade.  Kada su zrna blago navlažena izazivaju blago naelektrisanje koji privlači prljavštinu. Ova zrna upijaju svu priljavštinu, a kada se ciklus pranja završi, zrna ispadaju kroz mrežu u bubnju mašine i mogu se ponovo koristiti do stotinu puta.

Tehnologiju je razvio profesor Stiven Burkinšou sa univerziteta u Lidsu. Xeros, kompanija koja stoji iza njegovog izuma, počeće prvo da prodaje svoje ekološke veš mašine hotelima i radnjama za hemijsko čišćenje pre nego ih puste u maloprodaju. Izvršni direktor XerosaBil Vestvoter je rekao da će trebati vremena dok se njihov proizvod pojavi u maloprodaji i da se nada da će proizvod postići uspeh na tržištu.

Više o ovome: XerosUniversity of Leeds

 

PKB osnovala firmu za proizvodnju energije iz biomase

pkb

“Poljoprivredna koropracija Beograd” (PKB) saopštila je da je registrovala novu kompaniju “PKB Zelena energija” koja će se baviti proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora, odnosno biomase.

Osnivanje te firme jedan je od prvih koraka ka realizaciji sporazuma Vlade Srbije, Vlade Švajcarske i Grada Beograda od 19. decembra prošle godine, o donaciji za projekat Kombinovane toplane i elektrane u Padinskoj Skeli koja za gorivo koristi biomasu.

Sporazumom je predviđena izgradnja najsavremenije energane-toplane u regionu iz koje će se grejati Osnovna škola “Olga Petrov”, stacionar bolnice “Laza Lazarević” i plastenici u PKB-u veličine 20.000 kvadratnih metara.

Predviđeno je da se višak električne energije prodaje “Elektroprivredi Srbije”.

Kapacitet novog postrojewa biće četiri megavata toplotne i 0,6 megavata električne energije.

Za proizvodnju “zelene energije” koristiće se biomasa – kukuruzovina, sojina slama i drugi biljni ostaci koji ostaju na njivama PKB posle ubiranja useva.

Ukupna vrednost investicije je 7,9 mil EUR, za izgradnju postrojenja 2,58 mil EUR i isto toliko za mere energetske efikasnosti, dok je za izgradnju infrastrukture potrebno 2,57 mil EUR.

Izvor: E kapija

Blog posvećen energetskoj efikasnosti