Energetski neefikasno 90 odsto objekata

mineralna vuna

U Srbiji je trenutno, od oko tri miliona objekata, energetski neefikasno oko 90 procenata, izjavio je danas predsednik Skupštine “Inženjerske komore Srbije” Dragoslav Šumarac.

Kako je Šumarac kazao, Srbija bi do 2020. godine mogla da poveća energetsku efikasnost objekata na 50 odsto postojećeg fonda zgrada, ali je za to procenjuje se potrebno oko 1,6 milijardi evra, koje bi prema ranijim najavama nadležnih trebalo da se obezbede iz povoljnih kredita.

– Teško je da ćemo do 2020. moći da imamo sve zgrade energetski efikasne, ali uz povoljno finansiranje možemo da povećamo energetsku efikasnost – kazao je on i dodao da bi to značilo i zapošljavanje za domaću industriju građevinskog materijala, kao i građevinske firme.

Šumarac je podsetio da od 1. oktobra 2012. i u Srbiji postoji obaveza da svi novi objekti moraju da imaju takozvane “energetske pasoše” koji sadrže opšte podatke o zgradi, klimatske i termotehničke podatke, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta, a koji je potreban za izdavanje upotrebne dozvole.

– Za proteklih godinu i po dana izdato je nekoliko stotina ovih pasoša – rekao je on i dodao da je do sada obuku za izdavanje pasoša “prošlo 1.700 inženjera, stručni ispit položilo je 1.400, a licencu za energetsku efikasnost dobilo je oko 1.200 njih”.

Šumarac je kazao i da je Ministarstvo građevinarstva izdalo rešenja za više od 150 firmi koje mogu da rade energetske preglede, izradu pasoša i elaborate o energetskoj efikasnosti, koji se prilažu uz građevinsku dozvolu. On je istakao da se za sada poštuje Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, koji pored ostalog utvrđuje količinu potrošene energije za grejanje ili hlađenje stana ili zgrade, a usklađen je sa propisima u Evropskoj uniji.

Šumarac je kazao da se u Srbiji trenutno prosečno troši oko 150 do 200 kilovatčasova po metru kvadratnom na godišnjem nivou za grejanje ili hlađenje, što je tri do četiri puta više od evropskog proseka. On je podsetio da je energetskim pasošima predviđeno osam razreda, od A plus do G, s tim što je A plus najveća energetska efikasnost, odnosno najmanja potrošnja energije po kvadratnom metru.

Za nove zgrade najniža kategorija može da bude C, odnosno 65 kilovatsati po metru kvadratnom na godišnjem nivou, a predviđeno je da stari objekti da budu unapređeni najmanje za jednu kategoriju.

Šumarac je kazao da je osnova energetskog unapređenja već postojećih zgrada izolacija zidova i zamena prozora i vrata, kao i prilagođavanje sistema za grejanje ili hlađenje kako bi bili štedljivi.

– Dobar prozor sa dvostrukim staklom i inertnim gasom argonom košta od 120 do 130 evra po kvadratu, a oblaganje fasade ne može da košta više od 15 do 20 evra po kvadratu – rekao je on i dodao da su i gradovi u obavezi da po Zakonu o efikasnom korišćenju energije uvedu plaćanje centralnog grejanja po potrošnji, što je dodatna ušteda.

Procenjuje se da energetski pasoši poskupljuju izgradnju za oko pet procenata, ali povraćaj sredstava uloženih u energetsku efikasnost, može da se očekuje za pet do šest godina kroz manju potrošnju energije.

Novi Zakon o energetici u januaru po hitnom postupku

Symbolique 2006

Predlog izmena zakona o energetici, koji je od juče dostupan na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ispraviće 85 odsto nedostataka u postojećoj regulativi i otkloniti neusaglašenosti u sistemskom zakonodavstvu, rečeno je juče na panelu “Bankarski sektor i investicije u obnovljive izore energije”.

Specijalni savetnik ministra energetike, Ljubomir Aksentijević, rekao je na skupu, u organizaciji Danas konferens centra u Hotelu Hajat, da će predlog izmena tog zakona biti na javnoj raspravi do 8. januara iduće godine, nakon čega će po hitnom postupku biti prosleđen u skupštinsku proceduru.

On je podsetio da je Evropska unija ograničila investiranje u termo-sektor, odnosno u projekte sa ugljem, pri čemu je plan da se od 2017. do 2027. godine ugase elektrane sa “velikim ložištima”.

Biće dozvoljeno samo korišćenje takozvanog čistog uglja, što je sa aspekta ulaganja vrlo nerentabilno, pa će termoelektrane graditi samo oni koji to moraju i mogu sebi da priušte, jer je najmanja izlazna cena struje iz jednog takvog kapaciteta između sedam i devet eurocenti, u odnosu na današnih 5,5 eurocenti, objasnio je Aksentijević.

Prema njegovim rečima, Srbija do 2027. godine treba da “ugasi 1.095 megavata”, s tim što neke od termoelektrana može tehnološki da osposobi za proizvodnju “na neko ekološko gorivo, kao što je otpad koji plovi Savom, ili medicinski otpad, i slično, kao što to radi Mazdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata”.

Zelena energija, dodao je, treba do 2020. godine da čini 27 odsto ukupne domaće potrošnje, što je investicija koja će koštati između četiri i šest milijardi evra.

“Alternativa je u zelenoj energiji, što znači da ćemo morati da napravimo objekte u hidroenergetici, rešenje je u reverzibilnim HE, u novim savremenim termocentralama, a planirali smo izgradnju dve takve, od kojih je jedna u Kostolcu”, rekao je on.

Aksentijević je naglasio da je zelena energija – dobra, plemenita, ali je i skupa, tako da je potreban period od dve do tri godine za uvođenje realne cene, jer bi ad hoc uvođenje prave cene za potrošace izazvalo šok, pa i kolaps privrede.

Pomoćnik direktora Direkcije za obnovljive izvore energije Elektroprivrede Srbije (EPS), Dušan Živković, podsetio je da to Javno preduzeće tradicionalno ima proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, konkretno iz hidropotencijala, što je trećina njihove proizvodnje i 21 odsto od ukupne proizvodnje energije iz ovih izvora u Srbiji.

“Cilj EPS-a je da poveća udeo proizvodnje iz ovih izvora u narednom periodu, i u tom smislu su pokrenuti određeni projekti koji se finansiraju iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, nemačke Kwf banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija”, naveo je on.

Kroz revitalizaciju pojedinih kapaciteta, kao što su HE Bajina Bašta, Đerdap i Zvornik, kako je dodao, EPS stvara uslove za revitalizaciju malih hidroelektrana ukupne snage nešto više od 20 megavata. U planu je da se na postojećim vodoprivrednim objektima stvore uslovi da se izgradi još nekoliko malih HE.

Realizacija tih projekata je pokazala da su oni isplativiji od finansiranja termo-sektora, gde su ogromne investicije u zaštitu životne sredine, tako da obnovljivi izvori energije, bez obzira na njihovu cenu, postaju prilično konkurentni, ocenio je on.

Cilj EPS-a je da u narednom periodu uzme deo tog trzišta, i da kroz njihovu isplativost izvrši povraćaj sredstava ali ne samo u hidro-sektoru, što je definitivno najznačajniji potencijal zemlje, već i u sektor vetro-energije i solara. U toku je izrada tehničke dokumentacije za vetroelektranu kod Kostolca i za izgradnju jedne male solarne elektrane.

Izvor: RTV

Fond energetske efikasnosti počinje da radi 1. januara

 

eee

Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će Fond energetske efikasnosti početi da funkcioniše 1. janaura sledeće godine.
Ona je novinarima, uoči skupa Biznis energetske efikasnosti u Centru Sava, rekla da se očekivalo da će biti više sredstava iz budžeta za taj fond – 900 miliona dinara, ali da ipak neće biti toliko novca.
U budžetu za narednu godinu za te namene predviđeno je 400 miliona dinara, rekla je i dodala da ministarstvo razgovara sa donatorima kako bi se omogućilo da bude više novca u fondu. Ona je rekla da će kompletan pravilnik o tome kako neko može da aplicira za novac iz fonda biti objavljen za sedam do 10 dana.
Predstavnici Ministarstva energetike razgovaraće sa bankama o dugoročnim i subvencionisanim kreditima, odnosno kako da se pre svega pomogne domaćinstvima. To će pomoći da se za 30 do 35 odsto smanje računi za utrošenu energiju u domaćinstvima, navela je ministar.
Ministarka Mihajlović je, otvarajući skup, rekla da je plan da do 2020, Srbija poveća energetsku efikasnost devet odsto, kao i da se 27 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora. Ona je ukazala da je nakon godinu i po dana rada u Vladi uočila kritične tačke koje se ispoljavaju u komunikaciji i koordinaciji lokalne samouprave i države po pitanju projekata iz oblasti energetske efikasnosti.
Posebno je skrenula pažnju na pitanje kogeneracije, i navela da bi sadašnji stepen efikasnosti 57 toplana u Srbiji, koji se kreće od 20 do 42 odsto, trebao da se poveća na 85 do 90 odsto. Energetska efikasnost nije samo pitanje energetske politike, nego cele ekonomije i privrednog rasta, i one zemlje koje su uspele da prepoznaju šta znači povećanje energetske efikasnosti, postale su konkurentnije, kazala je Mihajlović.
Ministarstvo teži javno-privatnim partnerstvima, i lokalna samouprava bi, rekla je, trebalo da teži intenzivno ovakvim vidovima investicija u projekte, posebno što država ne može više da daje garancije za kredite.
Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić je kazao da se više ni jedna zgrada neće graditi a da nema ispunjene kriterijume energetske efikasnosti, među kojima je i izdavanje energetskog pasoša.
Energetska efikasnost bi, rekao je, trebalo da pokaže velike rezultate naredne godine, od zapošljavanja na ovim projektima, uštede energije, otplate kreditnih linija, a moguće je i urbano regenerisati čitava naselja, promeniti fasade i uvesti red u tu oblast.
On je ukazao da za ovaj projekat postoji i interesovanje banaka, ali Vlada Srbije i ministarstvo finansija ne žele da se država zadužuje, pa je neophodno naći načine da se projekti finasiraju u saradnji sa lokalnom samoupravom.
Ilić je dodao da bi projekti energetske efikasnosti, ako svi budu spremni da razgovaraju o njima, mogli da generišu stotine miliona evra. Za Sribju je bitno da se smanji utrošak energije po jedinici proizvoda i glavi stanovnika, istakao je ministar.
Ambasador Holandije u Srbiji Loran Stokvis je kazao da su u zapadnoj Evropi javna-privatna partnerstva glavni pokretač projekata, koji ponekad predstavljaju obavezu države, ali za koje ona nema sredstava. Uglavnom se radi o infrastrukturnim projektima, inovacijama i javnim servisima.
On je kazao da je u nekim evropskim zemljama čak 80 odsto svih infrastrukturnih projekata finansirano iz javno-privatnih partnerstava, i privatne firme pokretači su inovacija.
Stokvis je istakao da je za Srbiju posebno bitno da osigura svoju energetsku nezavisnost, i da investicije budu jeftinije. Potencijal Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije je veoma značajan, i ona može da bude lider u toj oblasti zahvaljujući prirodnim bogatstvima i geografskim mogućnostima, dodao je Stokvis.

Izvor: Tanjug

Biznis konferencija o finansiranju projekata energetske efikasnosti u Srbiji BEES 2013

logo color srp

Biznis konferencija o finansiranju projekata energetske efikasnosti u Srbiji – BEES 2013 održava se 10. decembra 2013. u Sava Centru Beograd, pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije, Ministarstva građevinarstva i urbanizma Srbije i u saradnji sa GIZ-om. Zemlja partner je Kraljevina Holandija.

BEES 2013, kao jedan od najznačajnijih poslovnih događaja u ovoj godini, predstavlja jedinstvenu priliku za pronalaženje optimalnih biznis modela po ugledu na zemlje razvijenog odnosa prema energetskoj efikasnosti.

Spajanjem potencijalnih učesnika u implementaciji projekata EE,  prezentacijom održivih modela finansiranja EE kroz B2B radionice između institucija, agencija, proizvođača EE sistema, materijala i opreme / izvodjača radova i lokalnih samouprava, BEES 2013 obezbeđuje uslove za konkretne dogovore, odnosno ugovore oko dalje realizacije EE projekata.

Cilj BEES 2013 je da lokalnim samoupravama predstavi održive modele za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti kroz direktno povezivanje sa finansijskim institucijama i kompanijama koje na tržištu nude najoptimalnija komercijalna rešenja.

Konferencija je namenjena potencijalnim partnerima:

  • Opštine i Gradovi zainteresovani za projekte EE i OIE,
  • Međunarodne i domaće finansijske institucije sa iskustvom u finansiranju EE i OIE,
  • Proizvođači materijala, opreme i sistema u najnovijim tehnologijama iz domena EE i OIE,
  • Izvođači radova sa iskustvom u domenu EE i OIE po modelima EnSC i JPP,
  • Izvođači radova sa integrisanim rešenjima za povećanje energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje energije (ESCO, EnSC, PPP),
  • Organizacije za međunarodnu saradnju i tehničku pomoć sa iskustvom u pripremi i praćenju programa/projekata EE i OIE.

Akcenat konferencije je stavljen na konkretne mogućnosti za realizaciju projekata energetskih sanacija zgrada i pratećih tehničkih sistema u javnom sektoru, uključujući i javnu rasvetu i ima za cilj da predstavi trenutno dostupne modele finansiranja na srpskom tržištu, konkretne uslove apliciranja i ugovaranja, kao i prezentaciju raspoloživih resursa u pogledu mogućnosti kompanija koje se bave izvođenjem građevinskih, mašinskih i elektro radova kao potencijalnih izvođača radova, inženjera i konsultanata za izradu projektne dokumentacije, te proizvođača/dobavljača energetski efikasnih materijala, opreme i sistema sa višegodišnjim iskustvom.

Na BEES 2013 očekuje se preko 400 učesnika budući da je obezbeđeno učešće predstavnika renomiranih međunarodnih finansijskih institucija (Svetska Banka, EBRD, EIB, KfW), međunarodnih organizacija za tehničku pomoć i saradnju (GIZ, IWO, JICA, USAIDE, UNDP, ASE), domaćih komercijalnih banaka, vodećih kompanija proizvođača materijala i opreme i izvođača radova sa iskustvom u oblasti EE i OIE, lokalnih samouprava, kao i ESCO kompanija iz EU i regiona zainteresovanih za ugovaranje poslova EE i OIE u Republici Srbiji.

Takođe, ovom prilikom Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine predstaviće program Budžetskog fonda energetske efikasnosti, čija implementacija je najavljena za januar 2014. godine.

Kraj subvencijama za obnovljivu energiju u EU?

obnovljiva energijaFoto: MGS energy

Evropska komisija objavila je početkom novembra smernice za okončanje skupog i kontroverznog subvencionisanja obnovljivih izvora energije, otvarajući tako put za državnu pomoć elektranama na ugalj i gas.
“Glavni cilj tržišta je da osigura bezbednu i pristupačnu energiju za naše građane i preduzeća. Javnost mora podržati ove ciljeve, jer kad sunce ne sija, a vetar ne duva, struja se mora proizvoditi”, izjavio je evropski komesar za energetiku, Ginter Etinger, a prenosi Frans pres.
Kako bi se osigurali dodatni proizvodni kapaciteti, biće potrebne nove elektrane, koje bi mogle dobiti pomoć države.
Umešanost država bi, međutim, moglo biti štetno po funkcionisanje tržišta, a nove smernice Evropske komisije imaju za cilj da to spreče, i pokažu zemljama članicama koja je u stvari najbolja praksa.
Prema ocenama komisije, troškovi ulaganja u obnovljive izvore energije su u ovom trenutku pali, i stoga vladina podrška može biti smanjena.

Izvor: TANJUG

Novih 75 miliona evra za energetsku efikasnost na Balkanu

ee

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokreće novi finansijski okvir od 75 miliona evra za održivu energetsku efikasnost na području zapadnog Balkana (WeBSEFF II), koji će pomoći bolje korišćenje i očuvanje energije u regionu, saopštila je EBRD.

Finansijski okvir u vrednosti od 75 miliona evra je dizajniran da obezbedi kreditne linije lokalnim bankama u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji za dalje kreditiranje privatnih i opštinskih korisnika investicija u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Projekat je trenutno u prvoj fazi i pokrenut je u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji.

Program kombinuje neophodno dugoročno finansiranje sa tehničkom ekspertizom, što predstavlja dve ključne komponente koje je često teško obezbediti.

WeBSEFF II je deo regionalnog programa za energetsku efikasnost za zemlje zapadnog Balkana, koji je takođe deo zajedničke inicijative za Investicioni okvir zapadnog Balkana i EBRD-a. Pod ovim programom, Evropska unija podržava WeBSEFF II sa 11,5 miliona evra bespovratnih sredstava za programe tehničke saradnje i investicionih podsticaja za korisnike kredita u vidu besplatnih konsultacija i saveta, kao i besplatne revizije energetske potrošnje.

Region zapadnog Balkana ima veliki neiskorišćeni potencijal za ulaganja u energetsku efikasnost, mada brojne prepreke na tržištu i dalje postoje. WeBSEFF II je dizajniran za rešavanje ovih pitanja, a u skladu sa ciljevima zemalja učesnica koji su zacrtani u “Nacionalnim planovima za energetsku efikasnost”, koji takođe daju značajnu ulogu javnom sektoru.

Ključni ciljevi su maksimalno iskorišćenje potencijala za uštedu energije, otvaranje novih tržišta i obezbeđivanje efikasne i uspešne alokacije sredstava.

– Ovaj novi finansijski okvir predstavlja značajan korak napred u našim naporima da podržimo ekonomično korišćenje energije na zapadnom Balkanu, u regionu gde i dalje postoje značajni nedostaci – rekao je direktor EBRD-a za Srbiju Mateo Patrone. – Nadovezujući se na prethodne projekte u ovoj oblasti, stavljamo poseban akcenat na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost. S tim u vezi, mi ćemo naročito obratiti pažnju na sektor gradskih opština, gde i dalje postoji veliki neiskorišćeni potencijal za uštede.

Novi finansijski okvir se nadovezuje na uspeh prvog programa u iznosu od 60 miliona evra, koji je EBRD pokrenuo 2009. godine zajedno sa osam banaka iz regiona. Samo u Srbiji do sada, obezbeđen je 31 projekat energetske efikasnosti i za obnovljive energetske izvore, u ukupnom iznosu od 31 miliona evra kredita, koji su finansirani do danas. EU je obezbedila bespovratna sredstva u okviru istog programa.

Izvor: Tanjug

Strawberry energy razvio mini solarni punjač za područja bez pristupa električnoj energiji

Strawberry-Mini-SOSFoto: Strawberry energy

Zahvaljujući projektu “Ideja za bolje sutra” koji su organizovale UniCredit fondacija, Fondacija Ana i Vlade Divac i UniCredit Banka, razvili smo novi solarni punjač za mobilne uređaje – “Strawberry Mini SOS”. Punjač, koji je prilagođen potrebama područja bez pristupa električnoj energiji, poklonjen je porodici koja živi u zaseoku iznad Malog Golubinja u Opštini Majdanpek. Iako domaćinstvo koje će koristiti „Strawberry Mini SOS“ nema pristup struji, ovaj kraj je u potpunosti pokriven signalom za mobilnu telefoniju.

“Strawberry Mini SOS” predstavlja mali, lako prenosivi solarni punjač za mobilne uređaje koji sadrži SOS dugme za automatski poziv u slučaju hitnih situacija, dvostruko LED osvetljenje, dve utičnice za napajanje raznovrsnih uređaja i 6 kablića za punjenje mobilnih telefona. Zahvaljujući ovom uređaju, komunikacija će biti olakšana i za nekoliko porodica čija su domaćinstva u blizini pomenute, s obzirom na to da svi imaju mobilne telefone, ali vrlo ograničene mogućnosti za njihovo punjenje i korišćenje.

“Istraživanja pokazuju da pojedinci u ruralnim područijima u proseku dnevno prelaze između 7 i 15 km kako bi došli do najbližeg izvora električne energije gde mogu napuniti svoje mobilne telefone. Sa druge strane oko 30.000 ljudi u Srbiji živi bez struje. Život u ovakvim okolnostima je ograničavajući, čak do te mere, da ljudi žive bez mogućnosti da pozovu lekara ili pomoć kada im je najpotrebnija. Mi smo razvili “Strawberry Mini SOS” kao rešenje ovog problema, shvativši da baš obnovljivi izvori energije mogu pomoći porodicama i bar im malo olakšati svakodnevne aktivnosti. Ovom prilikom želim da pozovem sve koji prepoznaju razmere ovog problema da se uključe u našu akciju “Energija bez granica” i da zajedničkim snagama omogućimo da još porodica u Srbiji i regionu dobije ovu malu ali njima vrednu pomoć u vidu solarnog punjača”, rekao je Miloš Milisavljević, osnivač i direktor Strawberry energy-a.

„Presrećna sam što smo kroz projekat koji sprovodimo zajedno sa UniCreditom, uspeli da podstaknemo ove mlade ljude da svojim znanjem i inovativnošću doprinesu rešavanju problema od životnog značaja, koji pogađaju stanovništvo u ruralnim oblastima. Verujemo da će ovaj uređaj olakšati život svim žiteljima zaseoka iznad Malog Golubinja,” izjavila je Snežana Divac, osnivač i predsednica Upravnog odbora Fondacije Ana i Vlade Divac.

Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji je izjavio: “Strawberry Mini SOS predstavlja još jedan dokaz uspešnosti projekta ’Ideja za bolje sutra’. Ova grupa mladih ljudi ima viziju i daje prave odgovore na probleme sa kojima se suočavaju ljudi, ne samo u Srbiji, već i u čitavom svetu. Solarni mini uređaj ispunjava sve predispozicije ustanovljene našim konkursom i ima perspektivu da postane naš izvozni adut.”

Zahvaljujući manjim dimenzijama, ugrađenim točkićima, mogućnosti rasklopivosti, i praktičnom dizajnu od strane industrijskog dizajnera Uroša Obradovića, “Strawberry Mini SOS” se može brzo i jednostavno postaviti na skoro svakoj lokaciji i tako odgovoriti na potrebe velikog broja pojedinaca.

Više: Deo Sunca u tvom džepu

Izvor: Strawberry energy

 

Blog posvećen energetskoj efikasnosti