Category Archives: Zeleno

Voda za sve

Ono što je retko, skupo je. Voda kao najvažnija stvar na svetu, naprotiv, nema cenu.

(Platon, 427-347. godine p.n.e.)

Većina nas nikada stvarno nije bila žedna. Mi nikada nismo morali da napustimo kuću i idemo u potragu za vodom. Jednostavno uključimo česmu i voda poteče. Čista! Ipak postoji milijardu ljudi na planeti koji nemaju čistu vodu.

Osim za piće, voda je ljudima neophodna i za pripremanje hrane, održavanje higijene, kao i za mnogobrojne procese u industriji i poljoprivredi.

Bolesti od neispravne vode i nedostatka osnovnih sanitarnih uslova ubije više ljudi svake godine od svih oblika nasilja uključujući i ratove. Deca su posebno ugrožena jer njihova tela nisu dovoljno jaka da se bore proliv dizenterija i drugih zaraznih bolesti.

90 % od 30.000 smrtnih slučajeva koji se javljaju svake nedelje od neispravne vode i nehigijenskih uslova života su deca ispod pet godina starosti. Mnoge od ovih bolesti mogu da se spreče jednostavnim poboljšanjem vodosnabdevanja i kanalizacije. Jedna od osam osoba u našem svetu nema pristupačnost najosnovnijim ljudskim potrebama.

Čista voda za piće može smanjiti broj smrtnih slučajeva za 21%

Sanitarna voda može smanjiti broj smrtnih slučajeva za 37.5%

Voda za pranje ruku može smanjiti broj smrtnih slučajeva za 45%

Više informacija može se naći na ovoj adresi: www.charitywater.org

Pročitajte i http://efikasnost.com/2011/06/02/saveti-za-ustedu-vode/

Milica Obućina MArch

 

Eko znak Srbije

Eko znak Srbije je Nacionalna oznaka za proizvode i usluge koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu od postojećih na tržištu. Eko znak mogu dobiti proizvodi koji su proizvedeni na teritoriji Republike Srbije ako ispunjavaju propisane kriterijume koje propisuje Pravilnik o uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje eko znaka. Ovaj Pravilnik je propisalo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i on se ne odnosi na prehrambene proizvode, pića, poljoprivredne proizvode, farmaceutske proizvode i medicinsku opremu.

Pravo na korišćenje eko znaka stiče se ako proizvod ispunjava propisane kriterijume i ako ispunjava najmanje jedan od sledećih uslova

  • da se smanjuje potrošnja energetskih resursa
  • da se smanjuje emisija štetnih i opasnih materija u životnu sredinu
  • da se smanjuje proizvodnja otpada
  • da se smanjuje potrošnja prirodnih resursa
  • da se koriste sekundarne sirovine
  • da se koriste reciklirani ili delimično reciklirani materijali
  • da se smanjuje emisija buke i vibracija
  • da se smanjuje emisija zračenja u životnu sredinu
  • da se ovako dobijeni proizvodi nakon upotrebe lakše razlažu, razgrađuju ili rastvaraju
  • da se ovako dobijeni proizvodi mogu ponovo upotrebiti
  • da se ovako dobijeni proizvodi mogu reciklirati
  • da ovako dobijeni proizvodi imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu od već postojećih na tržištu

Pravo na korišćenje eko znaka dodeljuje se na period od tri godine. On se može koristiti u reklamne i komercijalne svrhe isticanjem na proizvodu, ambalaži i dokumentaciju vezanoj za proizvod.

Eko znak se ne sme dodeliti supstancama ili preparatima koji su klasifikovani kao veoma toksični, toksični, opasni po životnu sredinu, karcinogeni, toksični po reprodukciju ili mutageni, u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija hemikalija.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je dodelilo 2010. prvi takav znak firmi “Potisje” iz Kanjiže za dve vrste crepa i proizvode za međuspratne konstrukcije. Od tada ni jednom preduzeću nije odobreno da koristi taj znak. Interesovanje za eko-znak Srbije postoji, a dosadašnji zahtevi su odbijani zbog neadekvatnosti proizvoda, nemogućnosti ispunjenja zadatih kriterijuma ili nepotpune usaglašenosti sa propisima.

Milica Obućina MArch

 

Eko Vinjete

Vinjeta za ekološki zaštićene zone Nemačke

Pre ulaska u Nemačku dužni ste kupiti vinjetu za vožnju kroz ekološki zaštićene zone!

Vinjete za vožnju ekološki zaštićenim zonama u Nemačkoj obvezne su za Nemce i za strance!

Od 01.03.2007 se u nemačkim gradovima može uvesti zabrana vožnje kroz ekološki zaštićene zone.
Područja koja su posebno ugrožena prašinom moraju biti označena znakom 270.1 kao „ekološki zaštićena zona”.Uz njega se dodatnim znakom propisuje kojim vozilima je prema boji vinjete dopušten prolaz. Prestanak zaštićene ekološke zone označava se znakom  270.2.

Za vozila bez vinjete je zabranjen prolaz kroz ekološki zaštićenu zonu, a u suprotnom je propisana kazna od 40,00 € i negativni poeni u saobraćajnom registru.

Vinjetu možete poručiti preko interneta. Za to su Vam potrebne kopije svih dokumenata za Vaše vozilo.
Naknada za ovu uslugu iznosi za vozila koja su registrirana u EU € 29,90 te  € 39,80 za vozila registrirana u drugim europskim zemljama. Posebnu uslugu štampanja registarske oznake Vašeg vozila na plaketi umesto ručnog ispisivanja naplaćuje se dodatnih € 10,00.

Postoje slučajevi kad službena nadležna tela Republike Nemačke ne mogu odrediti vrednost emisija Vašeg vozila te nisu u mogućnosti doneti odluku o izdavanju vinjete.
Nalepite Vašu novu vinjetu za vožnju zaštićenim ekološkim zonama u donjem desnom uglu iznutra na vetrobranskom staklu.

Rok važenja ekološke vinjete je (ukoliko se ne menja registarska oznaka Vašeg vozila):

Zelena plaketa važi celo vreme trajanja Vašeg vozila.

Žuta i crvena plaketa važe onoliko dugo koliko to dozvoljavaju pojedine ekološki zaštićene zone u Nemačkoj.

Hoćete li dobiti plaketu i ako da, koju plaketu ćete dobiti (zelenu, žutu ili crvenu) zavisi o tome kolike su emisije mikroprašine Vašeg vozila. Te podatke stručnjak može u većini slučajeva pročitati u dokumentima vozila.To nije jedinstveno regulisano u svim europskih zemaljama.
Više informacija na Nemačkom: www.umwelt-plakette.de i http://www.green-zones.eu

Petra Komadinić d.i.a.

Polietilen teraftalat (PET)


Polietilen tereftalat je polimerni materijal koji se najviše koristi za proizvodnju vlakana koja se koriste u tekstilnoj industriji i tada se najćešće zove Poliester.
Kada se koristi za proizvodnju ambalaže za jednokratnu upotrebu (najčešće hrane ili bezalkoholnih pića i vode i piva) koristi se naziv PET (Polyethylene terephthalate-C10H8O4) .
Staklena ambalaža više je od hiljadu godina bila odlično rešenje za čuvanje tečnosti. Međutim, moderno doba zahteva jeftiniju ambalažu, koja se lako transportuje i veće je zapremine. To je dovelo do razvoja plastične, posebno PET ambalaže.

To je materijal koji je nelomljiv, otporan na mehanička oštećenja, izuzetno lagan, što ga čini vrlo pogodnim materijalom za dizajniranje. Upravo ova svojstva su doprinela velikom uspehu PET ambalaže. Tako PET boca s gaziranim pićem može izdržati relativno veliki unutrašnji pritisak koji neće deformisati bocu ili prouzrokovati eksploziju.

Naučnici su dokazali da se u PET-ambalaži nalazi čitav niz hemikalija, poput heksanona, oktana, nonana, benzene, toulena. Neki smatraju da je, pod uticajem svetlosti i temperature, moguće da se struktura PET polimera razgradi i otrovnim produktima zagadi tečni sadržaj u boci. Ipak, svetski stručnjaci dokazali su na temelju eksperimenta u kontrolisanim laboratorijima da je mogućnost takvog zagađenja gotovo nemoguća.

Iako PET nije potpuno bezopasan za čoveka i njegovu okolinu, svetska potražnja za PET-om kontinuirano je u porastu. Razlog je proboj sve većeg broja različitih proizvođača pića na tržište.

Najveća mana PET ambalaže je u tome što zauzima veliki zapreminski udeo u domaćinstvu, a odložena na deponijima zauzima ogroman koristan prostor. Zamislite fudbalsko igralište i na njemu zgradu visoku oko 120 metara. To je zapremina koju zauzima PET ambalaža koja se godišnje upotrebi u Srbiji.

Upotrebljena PET ambalaža jeste otpad ali nije đubre jer je moguće potpuno reciklirati i vratiti u ponovnu upotrebu.

Milica Obućina MArch

Eko peškir

Od nastanka prvog peškira i bademantila napravljenih 100% od bambusa ovi proizvodi su postali veoma traženi i popularni za ljude koji vode računa o udobnosti i životnoj sredini.

Ovi peškiri su mekani kao kašmir i imaju veću moć upijanja od pamučnih. Možda još bitnija osobina je ta što je bambus za razliku od pamuka održivi material. Raste brzo (za 3 do 4 godine) i ne zahteva ogromne količine vode i zemljišta koje pamuka zahteva. Takođe treba napomenuti da se bambus gaji bez pesticida i da je otporan na mikro organizme što ga čini idealnim za ljude sa alergijama i ljude koji su osetljivi na hemikalije.

Izvor: http://www.go-green.ae

 

Od jeseni mere za suzbijanje proizvodnje plastičnih kesa

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavilo je da bi od jeseni sa tržišta Srbije, primenom niza mera, trebalo da počne povlačenje plastičnih kesa koje nisu razgradive ili biorazgradive.

Državni sekretar Ministarstva životne sredine Bojan Đurić rekao je agenciji Beta da će to ministarstvo merama, u koje spada naplata taksi za upotrebu ekološki neprihvatljivih plastičnih kesa, kao i podsticaj proizvodnje plastičnih kesa koje sadrže biorazgradive aditive, regulisati tržište.

“Kese koje se sada koriste imaju period razgradnje u prirodi od blizu 400 godina”, kazao je on i dodao da će ekološki  prihvatljive kese “imati aditive koji im omogućavaju razgradnju u prirodi u periodu od jedne do četiri godine”.

Đurić je kazao da “primena tih mera nije počela, jer još nije kupljena neophodna oprema za utvrđivanje hemijskog sastava kesa koje će se nalaziti na tržištu”.

Prema njegovim rečima, Tehnički fakultet u Novom Sadu je nosilac projekta i trebalo bi da za nekoliko nedelja, po okončanju tendera za nabavku opreme koji je u toke, oformi laboratoriju koja će biti prva sertifikovana laboratorija u Srbiji za te namene.

On je podsetio da su takse za korišćenje plastičnih kesa već uvedene i da iznose 20.000 dinara po toni plastičnih kesa, 1.000 dinara za tonu kesa koje sadrže biorazgradive aditive, dok se ništa ne plaća za potpuno biorazgradive kese.

“Primena taksi zavisi od početka laboratorije, a moja procena je da će to biti za mesec do dva”, kazao je on.

Dodao je da će ministarstvo nabaviti i određeni broj mobilnih uređaja kojima će inspekcija kroz nenajavljene kotrole tržnica i proizvođača utvrđivati da li su kese biorazgradive ili ne.

Prema njegovim rečima, “subvencionisaće se i proizvodnja biorazgradivih i razgradivih, tako da će proizvodnja običnih plastičnih kesa biti ekonomski neisplativa”.

Đurić je kazao da će se novac za subvencionisanu proizvodnju biorazgradivih kesa obezbediti iz Fonda za životnu sredinu Ministarstva životne sredine.

“Visina subvencija će zavisiti od hemijskog sastva vrećice, da li je ragradiva ili biorazgradiva, u još neutvrđenom iznosu, ali će taj stimulans da bude dovoljan da proizvodnja ove ambalaže bude ekonomski isplativa i da se nijedan proizvođač ne zapita da li je prelazak na čistiju ekološku proizvodnju rentabilan”, kazao je on.

Đurić je naveo da su biorazgradive kesa skuplje 10 odsto nego standardne plastične kese, koliko iznosi cena aditiva koji se koriste u proizvodnji.

Naglasio je i da domaći proizvođači neće morati da menjaju tehnologiju proizvodnje i kupuju novu opremu kako bi počeli ekološku proizvodnju kesa.

Đurić je istakao i da će se zabraniti uvoz svih kesa koje su tanje od 14 mikrona, objasnivši da su to to kese koje se uglavnom besplatno daju potrošačima na pijacama.

“One predstavljaju estetski i ekološki problem, jer su naljakše, teško se sakupljaju, jer ih vetar raznosi i njihova reciklaža je zbog te debljine praktično nemoguća”, rekao je on.

Đurić je kazao da u Srbiji ima oko 20 velikih proizvođača kesa, ali da problem predstavlja veliki procenat sive ekonomije i nekontrolosani uvozi kesa sa Bliskog i Dalekog istoka.

“Računa se da se u Srbiji godišnje po stanovniku u proseku potroši izeđu 300 i 500 plastičnih kesa”, rekao je on.

Svake godine prosečan stanovnik Evropske unije (EU) upotrebi približno 500 plastičnih kesa, a većina njih iskoristi se samo jednom. Ukupna težina plastičnih kesa napravljenih u Evropi 2008. iznosila je 3,4 miliona tona što je jednako težini oko dva miliona putničkih automobila.

Neke države članice EU već su preduzele mere da smanje upotrebu plastičnih kesa kroz politiku cena, ugovorima sa privatnim sektorom i zabranama određenih tipova kesa, ali takva pravila ne postoje na nivou EU.

Izvor: www.beta.rs

 

RECSERBIA – Info servis reciklažnog sektora u Srbiji

Inicijativa za demokratsku tranziciju (DTI) i Centar za razvoj socijalnog preduzetništva (CRSP) iz Beograda pokrenuli su danas internet portal RecSerbia na adresi www.recserbia.rs.

RecSerbia je prvi web portal u Srbiji zamišljen kao svojevrsni info pult i medijska podrška reciklažnom sektoru u Srbiji.

Predsednica Upravnog odbora Incijative za demokratsku tranziciju (DTI) Jelena Nešić rekla je da DTI već drugu godinu upravlja Nacionalnom platformom za društveno odgovornu reciklažu, gde je otvorena mogućnost socijalnog dijaloga sva tri sektora – javnog, privatnog i građanskog, uključujući i sakupljače otpada.

Ovim portalom se otvara mogućnost da se reciklaža prenese u svakodnevni život, kako samih građana, koji na portalu mogu naći ključne informacije o cenama materijala i otkupljivačima, tako i ukupnog poslovnog sektora, institucija, organizacija i eksperata“, istakla je Jelena Nešić.

Direktor Centra za razvoj socijalnog preduzetništva Mišo Babović kaže da je reciklaža druga na listi industrijskih grana u kojima je, u EU zemljama, najuspešnije primenjen koncept socijalnog preduzetništva.

Sa RecSerbia portalom i sektor socijalnog preduzetništva u reciklaži dobija svoj medijski prostor, što je presudno za uspeh ovog realtivno novog i nedovoljno poznatog koncepta u našoj javnosti“, rekao je Babović.

Siniša Mitrović iz Saveta za reciklažnu industriju Privredne komore Srbije izjavio je da je reciklaža razvojna šansa Srbije, ali je problem mali broj ljudi koji se organizovano bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, kao i dostupnost informacija o reciklažnom sektoru u Srbiji.

Tržište sekundarnih sirovina je godišnje vredno oko 350 miliona evra i predstavlja izvor za otvaranje novih radnih mesta i upošljavanje ljudi. Portal RecSerbia će, u tom smislu, biti značajan jer će biti na izvoru svih informacija važnih za ovu oblast.“

Projekat RecSerbia je realizovan zahvaljujući sredstvima USAID Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije. Medijski partner portala RecSerbia je Medija centar Beograd.

Izvor: http://www.mc.rs

 

Slika Van Goga na vertilaknom zelenom zidu

 

Vah Gogova slika “Žitno polje i čempresi” je prva živa slika na Trafalgar skveru (London) a možda i jedina na svetu za sad. Van Gogova slika je pretvoren u zeleni vertikalni zid. Prikazom ove Van Gogove slike je napravljena reklama kojom bi se na novi način skrenula pažnja ljudima na Nacionalnu galeriju ( http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/vincent-van-gogh-a-wheatfield-with-cypresses).

Ovu živu sliku je napravila firma specijalizovana za zelene zidove i krovove (http://www.ansgroupeurope.com/). Koristili su preko 8000 biljaka od 25 različitih sorti. Da bi se dočarala slika što vernije izabrane su biljke odgovarajućih tonova. Biljke su ručno zasađene pa se vodilo računa o njihovom modularnom rasporedu. Bilo je potrebno 3 dana da se instalira zid koji čini sastavni deo reklamnog plakata ispred galerije.

Slika će tu ostati tokom leta i jeseni do kraja oktobra 2011. S obzirom na široki asortiman biljaka, neke cvetaju sad a neke kasnije, pa će biti zanimljivo gledati kako se slika menja tokom narednog perioda.

Izvor: http://www.treehugger.com