Category Archives: Zanimljivosti

Otvoren “Green Fest” konkurs za filmove o životnoj sredini

green fest

Autori kratkih i amaterskih filmova iz celog sveta na temu životne sredine mogu prijaviti svoje radove za prikazivanje na Međunarodnom festivalu zelene kulture “GREEN FEST”, koji se organizuje četvrti put do 11. oktobra 2013.

Festival se ove godine održava pod sloganom “Četiri boje zeleno” u periodu 13 – 15. novembar 2013. godine u Domu omladine Beograd. Spisak izabranih filmova će biti objavljen 4. novembra na zvaničnoj internet prezentaciji festivala Green Fest, gde se mogu naći sve potrebne informacije za prijavljivanje na konkurs, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine koji organizuje festival uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i kompanije Vip mobile, i u saradnji sa Domom omladine Beograd.

Konkursna dokumentacija se može preuzeti ovde.

Izvor: Green Fest

(Ne)reciklaža

1

U SAD-u se gotovo svaki dan baca čak 48 miliona plastičnih flaša i ova činjenica je inspirisala dizajnere Jasona Klimoskia, AIA i Lesley Chang iz Studia KCA da realiziraju projekt nazvan ‘Head in the Clouds‘.
Reč je o prostornoj instalaciji odnosno paviljonu za čiju je ‘izgradnju’ bilo potrebno sakupiti čak 53780 plastičnih flaša od vode i mleka. Ovo je količina flaša koja se baci za samo sat vremena u New York-u.

Ovaj projekt predstavljen je prošle nedelje na festivalu Figment koji se održava na ostrvu Governors u New York-u. Očekuje se da će više od 200000 posetitilaca prošetati, potrčati ili jednostavno ući u prostor koji osim svoje veličine, posetiocu nudi impresivne doživljaje svetlosti i boja koje probijaju kroz plastične površine. Deo plastičnih flaša koje čine konstrukciju paviljona napunjen je malom količinom vode i organskim bojama za hranu, stvarajući tako plavičaste nijanse.

2

3

4

5

Izvori: Studi KCA i Figment

Danas se obeležava Dan zaštite životne sredine

WED

 

Medjunarodni Dan zaštite životne sredine, 5. jun, obeležava se danas u svetu i Srbiji nizom manifestacija čiji je cilj da se upozori na zagadjenje prirode i poveća zaštita okoline. Ovogodišnja tema kojom Ujedinjene nacije (UN) obeležavaju Dan zaštite životne sredine je “Think-Eat-Save” (Misli, jedi, štedi) – kako bi se ljudi postali svesni da utiču na životnu sredinu i nepotrebnim bacanjem hrane. Najveći broj akcije i kampanje koje se organizuju širom sveta, povodom 5. juna, usmerene su protiv bacanja hrane.

U Beogradu je najavljeno nekoliko skupova povodom proslave Dana zaštite životne sredine, a jedno od najvećih okupljanja biće na Košutnjaku, pored Hajdučke česme, gde Ministarstvo omladine i sporta organizuje obrazovnu akciju o značaju zaštite životne sredine i prevenciji požara.

Akciji, u čijoj organizaciji učestvuju i Sektor za vanredne situacije MUP-a i Srbijašume, do sada odazvalo više od 50 opština i gradova gde će biti izvedene i pokazne vežbe gašenja požara.

Odbor Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine održaće sednicu povodom Dana zaštite životne sredine, a Asocijacija potrošača Srbije (APOS) konferenciju za novinare na temu ovogodišnje proslave 5. juna “Misli, jedi, štedi”.

Operater za zbrinjavanje ambalažnog otpada, kompanija Sekopak obeležiće Dan zaštite životne sredine na Adi Ciganliji organizovanjem edukativne radionice za najmladje, a beogradske “Gradske pijace” organizovaće akciju na pijaci “Smederevski djeram” u Bulevaru kralja Aleksandra, čiji je cilj da se plastične kese zamene biorazgradivim kesama.

Beogradska galerija Singidunum 13. put će organizovati izložbu “Planeta Zemlja” na kojoj će četrnaest umetnika predstaviti svoje radove na temu ovogodišnje proslave Dana zaštite životne sredine – “Misli, jedi, štedi”, dok će u Biblioteci grada Beograda moći da se pogleda 8. izložbi fotografija “Eko foto 2013″ organizuju Centar za foto talente i Foto savez Srbije uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda.

Dan žastite životne sredine biće obeležen i u Šapcu i Sremskoj Mitrovici gde će državni sekretar Ministarsta energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dušan Mrakić i šef Delegacije EU Srbiji Vensan Dežer posetiti regionalnu deponiju Srem-Mačva, kao i šabačku transfer stanicu za separaciju otpada, ali i gradilište postrojenja za preradu otpadnih voda u Šapcu.

Svetski dan zaštite životne sredine prvi put je obeležen 1972. godine i predstavlja jedan od glavnih načina kroz koje UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini, podstiče političku pažnju i akciju na unapredjenju kvaliteta životne sredine.

Izvor: Beta

Konkurs za finasiranje projekata teritoriji grada Beograda u oblasti ѕaštite životne sredine „Bitka za Beograd”

Grad Beograd, Sekretarijat za zaštitu životne sredine je objavio javni konkurs za finansiranje projekata udruženja na teritoriji grada Beograda u oblasti zaštite životne sredine za 2013.god. pod nazivom “Bitka za Beograd”. Ukupna sredstava obezbeđena za sprovođenje javnog konkursa u budžetu grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, iznose 13.000.000,00 dinara. Pravo učešća na javnom konkursu imaju sva udruženja.

Na javni konkurs podnose se projekti iz oblasti zaštite životne sredine koji se odnose na:

– obrazovanje i aktivnosti na popularizaciji, podsticanju, usmeravanju i jačanju svesti o značaju zaštite životne sredine (seminari, akcije, izdavaštvo, promocije, festivali, ekološke izložbe i dr);

– unapređivanje obrazovanja o održivom razvoju i zaštiti životne sredine, obnovljivim izvorima energije, očuvanju prirodnih resursa (vazduh, voda, zemljište, šume), o reciklaži, postupanju sa otpadom i ambalažom;

– sprovođenje konkretnih aktivnosti na rešavanju pojedinačnih problema (npr. akcije čišćenja, uređenja i oplemenjivanja prostora i druge akcije i kampanje);

– druge aktivnosti koje doprinose razvoju svesti i odgovornosti o potrebi aktivnog uključivanja građana u zaštitu životne sredine odnosno, koje rešavaju pojedinačni konkretan problem u životnoj sredini Beograda.

Lista odabranih projekata će biti objavljena na internet prezentaciji grada Beograda.

Sve informacije možete pronaći na internet prezentaciji grada Beograda

 

Obnovljivi izvori energije (OIE)

Foto: Biz Life

Pod pojmom obnovljivi izvori energije (RENEWABLE ENERGY SOURCES) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija “gasova staklene bašte”, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Srbiji, veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje.

  • Energija vetra

Foto: Obnovljivi izvori energije

Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno prostorne razlike u vazdušnom pritisku. Vetar je posledica Sunčevog zračenja,tj. energija vetra je ransformisani oblik sunčeve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiču i geografski činioci. Sva obnovljiva energija dolazi od sunca. Sunce prema Zemlji zrači 1015 kWh po kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u energiju vetra.

Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim područjima je iskorištavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale oceana i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koče takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetičke energije vetra u mehaničku energiju (okretanje osovine generatora) iskorištava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu.

Kao dobre strane iskorišćavanja energije vetra ističu se visoka pouzdanost rada postrojenja, nema troškova za gorivo i nema zagađivanja okoline. Loše strane su visoki troškovi izgradnje i promenjivost brzine vetra (ne može se garantovati isporučivanje energije). Velike vetrenjače često se instaliraju u park vetrenjača i preko transformatora spajaju se na električnu mrežu.

  • Energija vode

Foto: Kurir

Energija vode (hidroenergija) je najznačajniji obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. U posljednjih 30-ak godina proizvodnja energije u hidroelektranama je utrostručena.

Energija vode se ne može koristiti svuda jer podrazumeva brzo tekuće vode, a poželjno je i da je ima dovoljno tokom cele godine, jer se električna struja ne može jeftino čuvati. Da bi se poništio uticaj oscilacija vodostaja grade se brane i akumulaciona jezera. To znatno diže cenu elektrane, a i diže se nivo podzemnih voda u okolini akumulacije. Nivo podzemnih voda ima dosta uticaja na biljni i životinjski svet, pa prema tome hidroenergija nije sasvim bezopasna za okolinu. Procenjuje se da je iskorišteno oko 25 % svetskog hidroenergetskog potencijala. Većina neiskorištenog potencijala nalazi se u nerazvijenim zemljama, što je povoljno jer se u njima očekuje znatan porast potrošnje energije.

  • Geotermalna energija

Foto: Besplatna energija

Reč geotermalna potiče od kombinacije grčkih reči geo (zemlja) i therme (toplota). Geotermalna energija odnosi se na toplotu Zemljine unutrašnosti koja u samom središtu dostiže temperaturu između 4.000 i 7.000 °C što je otprilike jednako temperaturi površine Sunca. Čak i nekoliko kilometara ispod površine, temperatura može biti preko 250 °C. U principu, temperatura poraste za jedan stepen Celzijusa svakih 30 – 50 metara dubine nezavisno od lokacije. Ova toplota se može koristiti u vidu pare ili tople vode i upotrebiti se za zagrevanje objekata ili proizvode električne energije. Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi blizu površine naše planete.

Geotermalna energija je obnovljivi izvor energije jer se toplota neprekidno proizvodi unutar Zemlje različitim procesima. Na prvom mestu je prirodno raspadanje radioaktivnih elemenata (prvenstveno urana, torijuma i kalijuma), koji se nalaze u svim stenama i proizvodi ogromnu toplotnu energiju. Osim radioaktivnim raspadom, toplota u Zemljinoj kori se stvara i na druge načine: egzotermnim hemijskim reakcijama, kristalizacijom rastopljenih materijala i trenjem pri kretanju tektonskih masa.

  • Solarna energija

Foto: Eko kuće

Solarna energija je energija sunčevog zračenja koju primećujemo u obliku svetla i toplote koju primamo od najvećeg izvora energije na Zemlji, Sunca. Sunčevo zračenje je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodenih tokova i termalnog gradijenta u okeanima. Već decenijama se solarna energija koristi za generisanje toplote u smislu zagrevanja vode, životnog prostora, a takođe i za hlađenje. Upotreba solarne energije ima višestruke prednosti. To je tih, čist i pouzdan izvor energije. Zbog rastuće cene fosilnih goriva kao i zbog ječanja svesti o potrebi očuvanja životne sredine sve više reste interes za korišćenje sunčeve energije.

U stambenim objektima postoje dva tipa solarno toplotnih energetskih sistema: oni koji se koriste isključivo za zagrevanje vode i oni koji uz to obezbeđuju i grejanje (takozvani kombi sistemi).

  • Biomasa

Foto: Interier Hyperbydleni

Kada se govori o biomasi kao obnovljivom gorivu, podrazumeva se materija sačinjena od biljne mase u vidu proizvoda, nusproizvoda, otpada ili ostataka te biljne mase. Prema agregatnom stanju, s uticajem na način energetskog korišćenja, biomasa se deli na čvrstu, tečnu i gasovitu.

U čvrstu biomasu ubrajaju se ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva, ostaci šumarstva, biljna masa brzorastućih biljaka, a pre svega brzorastućih šuma, deo selektovanog komunalnog otpada, ostaci iz drvoprerađivačke industrije, ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo.

Pod tečnom biomasom podrazumevaju se tečna biogoriva – biljna ulja, transesterifikovana biljna ulja – biodizel i bioetanol.

Gasovitu biomasu predstavlja biogas, koji može da se proizvede iz životinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka (silaža trave i kukuruza), ali kao sirovina mogu da posluže i druge otpadne materije. Gasovitu, pa i tečnu, biomasu, predstavljaju i produkti gasifikacije, odnosno pirolize čvrste biomase.

Izvor: Obnovljivi izvori energije

Zelena kancelarija

Postoji niz aktivnosti kojih bi zaposleni trebalo da se pridržavaju kako bi se u svakodnevnom poslovanju smaljili troškovi za utrošenu energiju i materijale koji se koriste, a samim ti se povećala efikasnost korišćenja resursa i smanjio negativan uticaj na životnu sredinu. Ljudski faktor je od primarnog značaja pa rezultati efikasnosti i uštede zavise o spremnosti na promene navika i ponašanja zaposlenih.

Današni poslovi imaju potrebu za velikim količinama energije, vode i raznih potrošnih materijala (najviše papira) što kao direktnu posledicu ima povećavanje otpada koji zagađuje životnu sredinu. Najveći negativan uticaj na živoznu sredinu ima potrošnja energije i emisija štetnih gasova. Svako korišćenje energije predstavlja priliku za ostvarivanje uštede.

Postoji niz načina da unapredite i “ozelenite” svoje poslovanje:

  • Koristite obe strane papira kada štampate dokumenta
  • Ne bacajte stari papir u smeće već ga sortirajte i možete ga dati službama za otkup papira (kod nas nisu ove službe razvijene ali je to neminovna budućnost)
  • Izbegavajte štampanje u boji kada god ono nije neophodno
  • Sve radne verzije dokumenata štampajte u “draft mode” (time se smanjuje potrošnja mastila)
  • Prilikom nabavke papira potrudite se da kupite papir koji recikliran ili je većim delom napravljen od recikliranog papira
  • Reciklirajte tonere, ne morate uvek kupovati nove
  • Većinu službenih prepiski šaljite mail-om ( ne morate štampati memorandume i slati poštom sve radne verzije)
  • Okačite na sajt sva uputstva i pravilnike u pdf formatu, nemojte ih štampati
  • Ako imate mogućnost obezbedite zaposlenima kolektivni prevoz do posla (ovo je efikasnije a i zaposlenima će biti lakše)
  • Ako kupujete službena vozila razmotrite mogućnost kupovine hibridnih automobila
  • Postoji niz mogućnosti kako da smanjite potrošnju goriva
  • Kada god postoji mogućnost organizujete video konferencije umesto da putujete na daleke destinacije
  • Kupite polovne štampače i fotokopir aparate (oni su jeftiniji u nabavci a mogu vam koristiti podjednako dobro kao i novi)
  • Pozovite firme koje se bave prikupljanjem elektronskog otpada i njima predajte stare aparate umesto da ih bacite u smeće i bespotrebno čuvate po magacinima
  • Prilikom kupovine opreme trudite se da vaš izbor bude pametan. Kupite opremu koja je kvalitetna i ne zastreva brzo
  • Prilikom biranja prostora bilo da ga kupujete ili iznajmljujete vodite računa da objekat bude energetski efikasan
  • Regulišite sisteme grejanja i hlađenja. Često se dešava sa je zimi prostor pregrejan a leti preterano rashlađen čime se bespotrebno i bespovratno troše ogromne količine energije a zaposleni otvaraju prozore kako bi regulisali unutrašnju temperaturu
  • Ugradite termostatske ventile na grejna tela i time uštedite i do 20% energije
  • Zamenite rasvetu. Primarnim ulaganjem u LED rasvetu imate početne investicije ali kroz određeni period one se vrate
  • Redovno čistite rasvetna tela kako bi bila efikasna. Usled zaprljanosti svetiljki dobijamo lošiji kvalitet svetla i slabiji intezitet uz jednaku potrošnju energije
  • Isključite rasvetu kada nije potrebna. Često se dešava da je rasveta uključena i preko dana kada nema potrebe za njom kao i da ostane uključena kada zaposleni odu kući zbog nemara i nebrige. Postoje sistemi za upravljanje rasvetom koji vam mogu pomoći da budete efikasniji
  • Tokom vikenda isključite grejanje/hlađenje ili ostavite na minimalnom režimu rada
  • Isključite računare kada nisu u upotrebi. Često se dešava da zaposleni prilikom odlaska sa radnog mesta ostave uključene računare koji bespotrebno troše energiju u “stand by” načinu rada
  • Prilikom kupovine računara kupijte proizvode koji su energetski efikasni
  • Koristite ekološke proizvode za čišćenje vašeg radnog prostora
  • Možete da preduzmete niz mera za uštedu vode i energije u toaletima

Primenom ovih načina ponašanja u poslovanju trošićete manje količine energije (energenata) za obavljanje istog posla. Energetska efikasnost nikako nije štednja energije koja se odražava na kvalitet već pametna upotreba resursa koja ne narušava uslove rada. Sve ove mere imaju za cilj smanjenje potrošnje za istu količinu proizvoda/usluga što rezultira i proporcionalnom novčanom uštedom.

Milica Obućina MArch

Konkurs: Zelena Srbija bira najbolje fotografije za januar

Zelena Srbija, ekološki portal Novinske agencije Beta nastavlja i u 2013-oj da dodeljuje mesečne nagrade za najbolje fotografije koje pristignu na konkurs amaterske fotografije “Moja zelena Srbija”.

Kao i prethodnih meseci, i u januaru dodeljujemo dve nagrade za najbolje fotografije. Jedna nagrada se dodeljuje prema izboru žirija foto redakcije Novinske agencije Beta, a druga je nagrada korisnika društvene mreže Fejsbuk (Facebook). Nagrade će biti dodeljene krajem meseca.

Sve fotografije koje budu stizale u narednim mesecima, konkurišu i za veliku godišnju nagradu iznenadjenja na kraju konkursa u septembru 2013. godine. Nagradjene fotografije biće postavljene i u foto slajder na sajtu Zelena Srbija (www.zelenasrbija.rs)

Pravo učešća na konkursu imaju svi koji se bave fotografijom, a poseban akcenat je stavljen na društveno angažovane fotografije kojima će se pored prirodnih lepota, ukazati i na ekološke probleme Srbije.

Fotografije treba poslati na mejl [email protected], a broj priloga je ograničen na pet fotografija mesečno.

Nagrada žirija je vaučer u iznosu od 2.000 dinara za knjižare “Vulkan” koji se odnosi na sav prodajni asortiman.

Garden centar” je obezbedio po jedan mesečni vaučer u iznosu od 3.000 dinara za sav asortiman, kao i glavnu, godišnju nagradu za najbolju fotografiju po izboru korisnika društvenih mreža u iznosu od 15.000 dinara.

Konkurs amaterske fotografije prirode “Moja zelena Srbija” pokrenut je početkom septembra 2012. godine s ciljem promovisanja zaštite životne sredine.

Izvor:  Zelena Srbija