Category Archives: Održiva gradnja

MOL otvara ekološki benzinsku pumpu u Budimpešti

Foto: www.mol.hu

Više od 50% uštede energije, kreativno korišćenje alternativne energije, efikasno smanjenje od 10t CO2 i korišćenje recikliranih materijala je koncept nove MOL benzinske pumpe koja je napravljena na principima održivog razvoja. Ova nova benzinska pumpa dokazuje da ekološka svest i savremeni dizajn nisu protivrečni i da se ne isključuju.
MOL dugi niz godina istražuje načine za razvoj benzinskim pumpi u skladu sa savremienim tokovima. Jedan od glavnih ciljeva je smanjenje troškova energije i korišćenje alternativnih izvora energije.
Primenom alternativnih izvora energije i energetski efikasnih tehnologija cena izgradnje je inicijalno porasla za skoro 20% u odnosu na klasične benzinske stanice ali ova moderna benzinska stanica može da uštedi više od 7000 m³ gasa i 120 000 kWh električne energije godišnje. Tokom sunčanih dana može da proizvede energiju za sopstvene celokupne potrebe.
MOL Grupacija planira da otvori nove benzinske pumpe primenom sličnih i inovativnih rešenja.

Foto: www.mol.hu

Inovacije koje su primenjene na ovoj pumpi:

Značajno poboljšana toplotna izolacija zgrade, uključujući i specijalno troslojno staklo u velikoj meri smanjuju toplotu leti i gubitak tplote zimi kao i utrošenu energiju potrebnu za grejanje i hlađenje. Zeleni zid i zeleni krov neutrališu oko 10t CO2 godišnje , dok u isto vreme štede energiju i smanjuju uticaj temperaturnih razlika. Kišnica se sakuplja i skladišti u cisterni da bi se kasnije koristila za zalivanje biljaka na krovu i na vertikalnim zelenim zidovima. Time se potrošnja pijaće vode smanjuje na minimum. Zgrada se greje zimi a leti hladi toplotnom pumpom i izmenjivačem toplote. Time se obezbeđuje nula emisije CO2. Solarno drveće pruža ukupno 250m2 integrisanih solarnih panela koji proizvode oko 31000 kWh energije godišnje. Koristi se samo LED osvetljenje. 355 LED svetiljki koliko je ugrađeno možete da uštedi više od 6000 kWh godišnje. Enterijer je projektovan i izrađen korišćenjem ekoloških materijala. Nameštaj je napravljen od recikliranih kartona a vinil tekstilne podne obloge i lampe su napravljene od reciklirane plastike.

Foto: www.mol.hu

Milica Obućina MArch

Budite energetski efikasni- Ušuškajte svoju kuću

Cena energije svakodnevno raste pa je to još jedan razlog više da se pozabavimo sistemima za uštedu energije. Kada su zgrade u pitanju postoje tri glavne mogućnosti za povećanje energetske efikasnosti: dobra termoizolacija objekta, zamena prozora kao i modernizacija sistema grejanja.

Termoizolacija

Termoizolacija poda na tlu ili poda iznad otvorenog ili negrejanog prostora

Toplotni gubici kroz pod čine 10% od ukupnih toplotnih gubitaka kuće. Oni mogu biti smanjeni i za 60% postavljanjem termoizolacije. Ako je temperaturna razlika između zagrejanog i umereno zagrejanog prostora mala, tj. manja od 4-5 °C, skoro da se i ne isplati postavljanje termoizolacije. Samo znatno hladnije prostorije se termoizoluju.

Termoizolacija hladnih podova je jednostavan način da se smanje gubici toplote i da se poboljša konfor stanovanja. Ako kod podnog grejanja ne postoji dovoljna termoizolacija, gubi se jako puno toplote. Gubici iznose oko 6 % ukupnih toplotnih gubitaka na novim građevinama, ali ipak se i tada preporučuje ugradnja izolacije. Termoizolacija plafona u podrumu je u tom slučaju posebno isplativa.

Debljina izolacije poda zavisi od temperature hladne prostorije, a iznosi 8 cm za podove iznad prostorija koje se greju, 10 cm za podove iznad otvorenog prostora, a ako se radi i o podnom grejanju onda te veličine treba uvećati na 13 cm.

Sanacija poda prema tlu u postojećoj kući često nije ekonomski opravdana, zbog relativno malog smanjenja ukupnih toplotnih gubitaka u poredjenju sa velikom investicijom koja je potrebna za takvu sanaciju.

Vrednosti su uzete prema JUS-u i prema proizvođačkim podacima

Termoizolacija fasadnog zida

Ukoliko se žele smanjiti troškovi za grejanje koji čine i do 75% troškova za energente potrebno je postaviti ili povećati debljinu termoizolacije, kao i zameniti prozore. To se naročito odnosi na porodične kuće bez fasade i one stambene zgrade koje su gradjene bez termoizolacije. Termoizolacija ne samo da smanjuje gubitke u zimskom periodu, već omogućava da se u tokom leta kuća ne pregreva.

Prilikom adaptacije kuće, prvo treba dobro izolovati kuću. Kotao i radijatori će u tom slučaju biti manjeg kapaciteta što utiče na smanjenje početne investicije za grejanje.

 

Prilikom adaptacije fasade, neophodno je ugraditi termoizolaciju. Dodatni troškovi za termoizolaciju predstavljaju 20-40% od ukupnih troškova adaptacije fasade. Postavljanjem termoizolacije sa spoljnje strane fasade rešava problem kondezacije pare koja se javlja zbog niske temperature zida pa samim tim i nastanak buđi. Takodje se povećava toplotni konfor u prostoru zbog povećane temperature zida.

Termoizolacija štiti zgradu od štetnih spoljnih uticaja i njihovih posledica (vlaga, smrzavanje, pregrevanje) čime se produžava njen vek trajanja.

Kao izolacioni materijali najčešće se koriste mineralna vuna i polistiren (stiropor).

Ukoliko uporedimo dve kuće iste površine, jedna gradjena od pune opeke bez ikakve izolacije, a druga od giter bloka 25 cm i s termoizolacijom od 10 cm, razlika u troškovima za grejanje može biti i do 6 puta!

Dobro izolovana kuća troši manje energije za grejanje zimi, kao i za hlađenje leti. Gubitak toplote i potrošnja energije po kvadratnom metru odražava se ne samo na mesečne račune za grejanje i električnu energiju, već i na kvalitet i udobnost stanovanja, kao i na duži životni vek zgrade.

U praksi je ponekad nemoguće naknadnu termoizolaciju izvesti s spoljne strane, posebno kada se radi o višespratnoj zgradi ili kad je objekt pod zaštitom. U tom slučaju izolacija se može izvesti s unutrašnje strane.

Termoizolacija krova

Gubici toplote kroz krov mogu biti i do 30%. U zavisnosti od toga da li se potkrovlje koristi za stanovanje ili ne, potrebno je izolovati krov prema negrejanom potkrovlju. Krov je potrebno izolovati sa 20 cm termoizolacije. U zavisnosti od konstrukcije kuće, njenog stanja, investicija se vraća u periodu od 3-5 godina.

Kako kod ravnih, tako i kod kosih krovova potrebno je sprečiti prodiranje difuzne vodene pare iz grejanih prostora u sloj termoizolacije i stvaranje kondenza u termoizolaciji. Potrebno je sprečiti kondenzaciju vodene pare na unutrašnjoj površini. Parna brana se postavlja na toplijoj strani u odnosu na sloj termoizolacije.

Termoizolacija krova osigurava prijatne mikroklimatske uslove boravka u prostorijama pa time značajno smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje. Postavlja se izmedju i ispod greda.

Sloj za provetravanje je veoma važan jer kod loše provetravanih krovova zimi mogu nastati štete usled kondenzacije vodene pare i zamrzavanja. Poželjno je imati i rezervnu hidroizolaciju, potkrov ili kišnu branu.

Zamena prozora

Prozor je nužni otvor na kući sa osnovnom funkcijom da propusti dnevnu svetlost unutar objekta i da omogući prirodno provetravanje prostorija.
Ukupni gubici kroz prozore iznose 50% toplotnih gubitaka zgrade. Oni su obično i desetak puta veći od toplotnih gubitaka kroz zidove pa je jasno koliku važnost igra energetska efikasnost prozora u ukupnim energetskim potrebama zgrade. Energetski efikasni prozori će pored smanjenja troškova za grejanje doprineti i povećanju stambene i radne udobnosti.
Proverite da li postoje pukotine između prozora i zida kroz koje prolazi vazduh pri čemu se gubi toplota iz kuće. Pukotine zatvorite odgovarajućim materijalima kao na primer PU penom. Investicijom od 500din. godišnje možete uštedeti i do 5000din. na grejanju.

Gubici toplote kroz prozore

Gubici kroz prozore su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetravanjem.

Ostakljenje

Ostakljena jedinica može imati jedno ili više stakala. Koeficijent prolaza toplote na staklima se smanjuje ugradnjom dvostrukih i trostrukih stakala, čiji su među prostori oivičeni distancerom koji je ispunjen apsorberom vlage. Preporučuje se da ovaj međuprostor između stakala bude minimalne širine 12mm. On može biti ispunjen vazduhom ili inertnim gasom (argonom, ksenonom ili kriptonom) koji deluje kao toplotni izolator. Ovakav paket stakala se zove “IZO” staklo.

Postoje i niskoemisiona stakla (Low-E). To su stakla sa specijalnim premazima na bazi vanadijum oksida u vidu tankog filma na unutrašnjoj strani unutrašnjeg stakla, koji propušta kratkotalasno zračenje, tj. vidljivi deo Sunčevog spektra, a dugotalasno zračenje reflektuje (IC zračenje) pa time sprečava gubitak toplote reflektujući je nazad u prostor.

Prozorski okvir

Najčešće primenjivani materijali za ramove prozora su: drvo, metal (Č, Al) i plastika (PVC). Svaki od primenjivanih materijala ima svoje prednosti i nedostatke. Drvo ima dobar strukturni integritet i izolacione vrednosti, ali ima malu otpornost na vremenske uticaje, vlagu, vitoperenje i organsku degradaciju (od plesni i insekata). Metal je trajan i ima izvrsne strukturalne karakteristike, ali ima veoma siromašne toplotne osobine. Izbor metala u prozorima je gotovo ekskluzivno Al zbog lake proizvodnje, niske cene i male mase, ali toplotna provodljivost aluminijuma je hiljadu puta veća nego drveta ili polimera. Siromašne toplotne osobine metalnih ramova prozora mogu se poboljšati prekinutim toplotnim mostom (nemetalna komponenta razdvaja metalne ramove koji su izloženi prema spolja od površina koje su izložene ka unutra). PVC ramovi se prave od ekstrudiranog vinila postupkom poltruzije. Njihove toplot¬ne i strukturalne osobine su slične osobinama drveta, iako ramovi od vinila moraju biti ojačani za veće prozore. Proizvođači ponekad kombinuju ove materijale radi povećanja trajnosti, poboljšanja toplotnih karakteristika ili estetike.

Zasenjivanje

Velike staklene površine mogu u toplijem dijelu godine prouzrokovati pregrejavanje prostora. Da bi to sprečili , nadstersnice su cesto dobro resenje projektovane u odnosu na činjenicu da je putanja zimskog sunca vrlo niska, a putanja letnjog sunca visoka. Dužina strehe mora biti tačno proračunata tako da u periodu kada korisnicima više nije potrebno zagrevanje, streha blokira prodiranje sunca kroz prozore. Pored popularnih “bri soleil” ispusta na fasadi postoje i razni sistemi zaštite od sunca: klizni fasadni paneli, sklapajuce zaluzine, platneni zastori za spoljnu i unutrasnju ugradnju, roletne i žaluzine.

Mere poboljšanja na postojećim prozorima

Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Osećate li da kroz spojeve oko prozora ili vrata ulazi hladan vazduh u zimskom periodu? Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ukoliko niste u mogućnosti da kupite nove prozore, lepljenjem izolacione trake oko prozora i vrata smanjićete toplotne gubitke. Cena ove trake je 30-60din/m.
Ako materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru.
Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:
zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)
proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)
izolujte kutije za rolete
redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavjesa,…
zamjeniti prozore novim toplotno kvalitetnijim

Sistemi grejanja

Izbor sistema grejanja zavisi od vrste energenata koji se koristi za zagrevanje. Troškovi za grejanje u najhladnijim zimskim mesecima predstavljaju i do75% troškova za energente. Prilikom izbora kotla potrebno je izabrati onaj koji ima što veći stepen iskorišćenja. Energetski najefikasniji je kondenzacioni kotao. Ugradnjom kondenzacionih kotlova, omogućava se korisnicima ušteda od 10 do 15% u poređenju sa drugim novim kotlom i do 25% za kotlove starije od 30 godina.

Sistemi grejanja se mogu podeliti prema energentu, načinu zagrevanja i prema izradi ogrevnih tela.

Podela prema energentima koji se koriste: plinski, na lož ulje, električni, na čvrsta goriva, solarni i na toplotu iz okoline.

Podjela prema načinu zagrejavanja: lokalni i centralni.

Podjela prema izradi ogrevnih tela: direktni (kamini, peći, grejalice, šporeti…), radijatorski (toplovodni, parni, električni itd.), konvertosrki, ventilokonvertorski i površinski (podni, zidni i plafonski).

Faktori koji utiču na izbor sistema grejanja su vremenski uslovi (geografska lokacija), položaj i tip zgrade, vreme korišćenja zgrade, raspoloživost izvora energije, investicioni troškovi, zakoni, propisi, norme, preporuke, uticaj na oklinu…

Regulacija sistema grijanja-regulacija temperature u prostoru

Postoje preporuke za održavanje temperatura u pojedinim prostorima kojih bi se trebalo pridržavati:

Prostorije za boravak 20-21oC

Kupatila 24oC

Hodnici, predvorja 15oC

Spavaće sobe: 18oC

Preko dana kad nikoga nema kod kuće 16oC

Za vreme godišnjeg odmora 10oC

Ako se temperatura u prostoru smanji za samo 1°C, godišnje se možete uštediti približno 3-5% energije za grejanje.

Održavanje previsokih temperatura vazduha u prostorijama pa spuštanje temperature otvaranjem prozora je jedna od najčešćih grešaka. Regulaciju temperature u prostoru treba osigurati ugradnjom regulacionih uređaja za sisteme grejanja kao što su radijatorski termostatski ventili i sobni termostati. Radijatorski termostat je termostat smešten na radijatoru, a koji reguliše temperaturu u svakoj prostoriji u kojoj se nalazi. Ugradnjom termostatskih radijatorskih ventila moguća je ušteda energije čak do 20% (to zavisi od vrste termostata i brzini reakcije – najbrže reaguju termostatske „glave“ punjene gasom). Ušteda se ostvaruje na način da termostatski radijatorski venitl sam reguliše zadatu temperaturu u prostoriji koristeći sve raspoložive izvore toplote (Sunce, ljude, kućanske aparate….). Radijatorski ventili se ne ugrađuju na radijatore u prostoriji gde je ugradjen sobni termostat.

Termostati koji se mogu programirati mogu regulisati početak i kraj grižejanja. Ovakvi termostati mogu kontrolisati i nekoliko temperaturnih zona u kući ukoliko se ne želi jednaka temperatura u svim prostorijama. Ukoliko se koriste prema uputstvu ovi termostati mogu uštediti i do 30% energije.

Milica Obućina MArch

 

Uvođenje energetskih menadžera štedi energiju

Foto: www.letslivegreen.co.uk

Uvođenje energetskih menadžera u lokalne samouprave u Srbiji bi godišnje uštedelo pet evra po stanovniku kroz poboljšanje energetske efikasnosti, izjavio je zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Srbije Bojan Kovačić.

Na predstavljanju rezultata istraživanja centra Palgo o energetskom menadžementu u gradovima i opštinama Srbije, Kovačić je rekao da je uvođenje te službe jedan od uslova na putu Srbije ka EU.

Energetski menadžeri u lokalnim samoupravama trebalo bi da planiraju, regulišu i kontrolišu potrošnju energije u zgradama i preduzećima.

Jedna od preporuka istraživanja Palgo centra je donošenje nedostajućeg zakona o racionalnom korišćenju energije.

Pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku Srbije Miloš Banjac kazao je da je nacrt tog zakona pripremljen još početkom ove godine, ali se još čeka odobrenje Ministarstva finasija.

Tim zakonom je predviđeno uvođenje energetskog menadžmenta u opštine sa više od 20.000 stanovnika i u 120 preduzeća – velikih potrošača energije, i osnivanje Fonda za energetsku efikasnost.

Banjac se nada da će Vlada do kraja ove godine utvrditi predlog zakona o racionalnom korišćenju energije i uputiti ga Skupštini Srbije.

Izvor: www.beta.rs

Prva Vipova bazna stanica koja se u potpunosti napaja energijom sunca i vetra

Vip je pustio u rad svoju prvu baznu stanicu sa hibridnim napajanjem, na lokaciji Rajčevo brdo kod Begaljice, koja radi na principu obnovljivih izvora energije, bez mrežnog napajanja strujom. Električna energija, neophodna za rad svakog predajnika mobilne telefonije, dobija se pretvaranjem prirodne energije sunca i vetra koje nemaju negativnog uticaja na životnu sredinu.
“Postavljanjem ekološke bazne stanice pomogli smo rešavanje problema pružanja signala mobilne telefonije na udaljenim i teško pristupačnim lokacijama gde ne postoji električna mreža. Hibridna bazna stanica koja se u potpunosti napaja prirodnim izvorima energije dokaz je da odgovornim ponašanjem prema sredini u kojoj živimo i radimo možemo u isto vreme da sačuvamo okolinu i da smanjimo operativne troškove”, kaže Darko Parun, član UO kompanije Vip zadužen za tehniku.
Hibridni sistem se sastoji od 3 osnovne komponente: solarnih panela, vetrogeneratora, kao i kontejnera za smeštanje akumulatorskih baterija, i ostale telekomunikacione opreme. Svaka komponenta je zaseban proizvod koji se može modularno slagati prema zahtevima potrošnje, ali i prema vremenskim prilikama na lokaciji, tako da bazna stanica u svakom trenutku obezbeđuje signal. Sistem za kontrolu alternativnog napajanja obezbeđuje maksimalno iskorišćenje energije sunca i vetra neophodne za rad same bazne stanice kao i za dopunjavanje baterija pomoću kojih ona funkcioniše tokom noći i oblačnih dana bez vetra.
Ovo je prva u nizu planiranih “zelenih” baznih stanica a Vip će i u budućnosti nastaviti da primenjuje najviše standarde zaštite životne sredine u svim segmentima svog poslovanja, kao i da podržava nova ekološka rešenja.

Izvor: www.vipmobile.rs

 

Voda za sve

Ono što je retko, skupo je. Voda kao najvažnija stvar na svetu, naprotiv, nema cenu.

(Platon, 427-347. godine p.n.e.)

Većina nas nikada stvarno nije bila žedna. Mi nikada nismo morali da napustimo kuću i idemo u potragu za vodom. Jednostavno uključimo česmu i voda poteče. Čista! Ipak postoji milijardu ljudi na planeti koji nemaju čistu vodu.

Osim za piće, voda je ljudima neophodna i za pripremanje hrane, održavanje higijene, kao i za mnogobrojne procese u industriji i poljoprivredi.

Bolesti od neispravne vode i nedostatka osnovnih sanitarnih uslova ubije više ljudi svake godine od svih oblika nasilja uključujući i ratove. Deca su posebno ugrožena jer njihova tela nisu dovoljno jaka da se bore proliv dizenterija i drugih zaraznih bolesti.

90 % od 30.000 smrtnih slučajeva koji se javljaju svake nedelje od neispravne vode i nehigijenskih uslova života su deca ispod pet godina starosti. Mnoge od ovih bolesti mogu da se spreče jednostavnim poboljšanjem vodosnabdevanja i kanalizacije. Jedna od osam osoba u našem svetu nema pristupačnost najosnovnijim ljudskim potrebama.

Čista voda za piće može smanjiti broj smrtnih slučajeva za 21%

Sanitarna voda može smanjiti broj smrtnih slučajeva za 37.5%

Voda za pranje ruku može smanjiti broj smrtnih slučajeva za 45%

Više informacija može se naći na ovoj adresi: www.charitywater.org

Pročitajte i http://efikasnost.com/2011/06/02/saveti-za-ustedu-vode/

Milica Obućina MArch

 

Beograd tokom 2012. godine dobija prvi energetski nezavisan vrtić

Prvi energetsko nezavisni vrtić u Beogradu biće izgrađen u opštini Savski venac koja je donirala plac površine 10ha. Projekat “Izgradnja energetski nezavisnog vrtića”, koji će biti realizovan pod pokroviteljstvom društveno odgovornih kompanija koje bi donirale sredstva i opremu, predstavila je juče Uprava grada Beograda za energetiku.

Srećko Šević, načelnik odeljenja za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije grada Beograda, kaže da će na istom placu na Savskom vencu pored novog biti rekonstruisan i stari vrtić.

– Detaljna izrada plana projekta će najverovatnije biti gotova za nekih mesec dana, a optimalno je očekivati da se sledeće godine krene u realizaciju svega toga – kaže Šević.

Prema njegovim rečima ideja je da se izgradi jedan objekat koji ne uzima energiju od okoline.

– Izolacija će biti takva da će objekat imati veoma malu potrošnju za grejanje i hlađenje, jedan deo će se snadbevati toplotnom energijom iz kolektora, jedan deo solarne energije će se pretvarati u elekrtričnu struju, što će biti iskorišćeno i za osvetljenje, a jednim delom će se verovatno geotermalnom vodom dobijati energija za zagrejavanje.

Objekat je namenjen deci, stručnjacima svih profila, investitorima, organizatorima komunalne infrastrukture, dobavljačima energenata i isporučiocima materijala za izgradnju zgrada. Osnovni cilj izgradnje ovakvog objekta je, prema rečima Ševića, da bude pokazni poligon za savremene tehnologije.

– Projekat je zamišljen tako da prve tri godine nakon izgradnje stručna javnost, fakulteti, srednje škole, mogu da dođu i vide kakvi su sistemi tu ugrađeni, kako objekat funkcioniše, fakulteti će moći da vrše merenja i sl. Objekat bi koristili i investitori kao svoj pokazni centar za savremene tehnologije u građevinarstvu, grejanju, klimatizaciji, upotrebi obnovljivih izvora energije. Za te potrebe bi bili urađeni specijalni kabineti sa pokaznim eksponatima i opremom koja je potrebna za izgradnju ovakvog objekta i u kojima bi investitori mogli da predstave sa čime su učestvovali u projektu. Nakon tri godine takvi kabineti se skidaju i ostaje vrtić.

Budući vrtić na dva nivoa, ukupne površine 700m2 biće izgrađen u ulici Sanje Živanović. Vrtić će raditi 24h i moći će da primi 80 dece. Pored prostorija za kreativne radionice vrtić će imati kuhinju, trpezariju i podrumski prostor površine 300m2.

Šević je istakao da grad Beograd planira da svake tri godine napravi sličan objekat jer se izmena tehnologije dešava relativno brzo. Prema njegovim rečima, širi krug društvene zajednice imaće koristi od ovakvih projekta, a predstavljene ideje će nastaviti oni zbog kojih se sve ovo i gradi- naša deca.

Izvor: www.ekapija.com

 

Saveti za uštedu vode

Kao hemijsko jedinjenje, ništa ne može biti jednostavnije od vode: 2 atoma vodonika spojena sa jednim atomom kiseonika. Iako voda prekriva naš svet, više od 97% je slana voda, 2% je sveža voda zarobljena u snegu i ledu, ostavljajući nam manje od 1%.

Ovde opisani saveti za štednju vode u domaćinstvima zahtevaju promenu svakodnevnih navika korisnika i ne uključuju posebne tehničke mere.

  • Kod pranja sudova ne puštajte vodu da teče. Napunite sudoperu ili odgovarajuću posudu u kojoj ćete oprati sudove
  • Mašinu za pranje sudova i mašinu za pranje veša uključujte samo kad su pune
  • Ako kupujete nove kućne aparate raspitajte se o zapremnini mašina za pranje i njihovoj efikasnosti. Takođe proverite specifičnu potrošnju mašine koja se označava s l/kg rublja
  • Skratite vreme tuširanja na ispod 5 minuta
  • Pri pranju zuba ne dozvolite da voda curi sve vreme. Na taj se način može uštedeti čak 10-25 litara vode
  • Instalirajte štedljive vodokotliće umesto starih koji mogu ispirati WC šolju sa 5l umjesto sa 9 ili 10l
  • Zamenite gumice na slavinama koje cure
  • Naučite decu da zatvaraju slavine nakon upotrebe
  • Instalirajte posebne ručke za tuš s unutarnjom aeracijom. Lako se instaliraju, a uštede su značajne
  • Ugradite perlatore (aeratore) na sve vaše slavine
  • Zatvorite vodu dok šamponirate kosu
  • Zatvorite vodu dok se brijete
  • Leti čuvajte flaše sa vodom u frižideru umesto da otvarate slavinu i puštate da voda teče da bi bila hladna
  • Kuvajte hranu s minimalno potrebnom vodom. Tako štedite vodu, a i ostaje više korisnih sastojaka pri kuvanju
  • Za pripremu hrane koristite “ekspres lonac”
  • Pri kuvanju koristite odgovarajuću veličinu posude. Kuvanje u velikim posudama troši više vode nego što je potrebno
  • Ako imate individualni vodomer redovno ga baždarite
  • Redovno proveravajte curenje ili kapanje kućnih instalacija a ne zaboravite i da proverite spoljne instalacije (slavine, česme, creva, prskalice,…)
  • Utvrdite i zapamtite lokaciju glavnog ventila kojim zatvarate vodu u celom stanu ili kući. Tako ćete uštedeti stotine litara vode i sprečiti veću štetu ako dođe do pucanja cevi
  • Izbjegavajte ugradnju/izgradnju fontana
  • Ako imate fontanu ugradite sistem recirkulacije vode
  • Ne kupujte deci igračke ili sprave za rekreaciju (npr. bazene) koji zahtevaju konstantan dotok vode
  • Termoizolujte dovodne cevi vrele vode. Tako štedite energiju potrebnu za zagrevanje a pri isticanju je potrebno manje vremena (time i manje vode) da iz slavine počne da teče topla voda
  • Odmah pozovite komunalno preduzeće ako vidite na javnim površinama curenje vode na hidrantima, cevovodima i slično
  • Automobil perite u profesionalnoj perionici a ne sami
  • Ako već perete automobil u svom dvorištu, perite ga na travi. Tako ćete istovremeno i zalivati travnjak
  • Koristite samo metlu pri čišćenju prilaza kući umjesto pranja vodom. Pri svakom čišćenju tako štedite najmanje 300l vode
  • Ako čistite akvarijum staru vodu iskoristite za zalivanje vrta
  • Ukoliko imate vrt zalivajte ga rano ujutro kada su temperature niže i vetar slabiji. Tako ćete smanjiti isparavanje vode
  • Koristite prskalice za veće površine trave
  • Zalivajte travnjak samo kada je to potrebno. Evo jednostavnog saveta kako da znate kada je potrebno zalivanje. Prošetajte preko travnjaka i ako ne primetite otiske stopala (cipela) vreme je za zalivanje
  • Vrt i travnjak zalivajte samo ako nisu proglašene mere redukcije vode
  • Ako koristite đubrivo za poboljšanje rasta biljaka uzmite u obzir da to zahteva povećanje količine vode za zalivanje. Koristite đubrivo u minimalnim količinama koje su potrebne za rast biljaka
  • U vaš vrt sadite biljke koje ne zahtevaju puno vode
  • Ako imate mogućnosti skupljajte kišnicu za zalivanje biljaka
  • Svaki dan učinite nešto čime štedite vodu. Iako je ušteda možda mala, svaki ušteđeni litar je vredan

Prosečna jedinična potrošnja procenjena je na 150 l/st/dan (skraćena oznaka za “litara po stanovniku na dan”). Uštedom kroz sprečavanje kapljanja, curenja i neracionalnog korištenja vode možete uštedeti oko 30 l/st/dan. Ugradnjom bolje tehnike (efikasni kućani aparati, aeratori, regulator pritiska i slično) možete uštedeti dodatnih 30 l/st/dan.

Izvor: http://www.energetska-efikasnost.undp.hr

Vaša ukupna ušteda vode može iznositi i do 60 l/st/dan. Za godinu dana tako štedite oko 22000 litara vode po osobi. Uz cenu vode od 35,52 din/m3 (JKP Beogradski vodovod i kanalizacija na dan 16.6.2010.god.) ukupne godišnje uštede iznose cca 800 din po članu domaćinstva.

Milica Obućina MArch

 

 

 

Solarno grejanje

Energija Sunca je besplatna i čista. Kad drugim energentima cena raste, korisnici solarnih sistema se osećaju dobro jer Sunce ne ispostavlja račun.

Želimo li da zamijenimo postojeći sistem grejanja (lož-ulje, gas, struja, čvrsta goriva,…), solarni sistem je prva opcija koju moramo razmotriti. Solarno grejanje nije samo smislena alternativa već i pravi izbor. Ovakvim izborom postajemo energetski nezavisni.

Solarni sistemi upijaju toplotu Sunca i prenose je na radnu tečnost unutar solarnih kolektora. Tako „zarobljenu“ toplotu možemo usmeravati gde želimo. Na taj način zagrevamo sanitarnu vodu za tuširanje, pranje, kuvanje i piće a onda toplotu Sunca koristimo u sistemima grejanja prostora. Najbolji rezultati se postižu s tzv. niskotemperaturnim sistemima grejanja (podno-zidno grejanje).

Solarni sistemi grejanja se najčešće kombiniraju s postojećim sistemima grejanja (lož-ulje, struja, čvrsta goriva, biomasa, gas,…) iako je i danas moguće napraviti kuću sa 100% besplatnim – sunčevim grejanjem.

Kod postojećih kuća preporučljivo je ugraditi solarne kolektore i spojiti ih sa već ugrađenim sistemom. Uštede ne mogu izostati. Kod novih kuća je preporučljivo koristiti solarnu energiju što je više moguće a kombinovati je s obnovljivim izvorima energije (drveni briketi, piljevina, toplotne pumpe…).

Solarni sistemi imaju svoje i prednosti i mane. Prednosti: besplatna energija, nezavisni su od poskupljenja fosilnih goriva i struje, čista obnovljiva energija, podstiče „energetski efikasnu“ izgradnju, sistem se sam vremenom otplati. Mane: zimi ovakav sistem daje manje energije (rešava se dogrejavanjem), potrebna krovna ili neka druga konstrukcija za montažu ovakvog sistema, ako se nestručno projektuje sistem će biti loš i neefikasan a korisnik nezadovoljan.

Najčešće je pitanje – koliko se može uštedjeti? Puno! A još više u budućnosti, jer nas čekaju velika i stalna poskupljenja fosilnih goriva. Koliko tačno je moguće uštedeti moguće je odgovoriti nakon detaljnog pregleda građevine. Svi su korisnici različiti sa gledišta vrste objekta, orijentacije prema jugu, veličini objekta, njegove toplotne izolovanosti,…  Trenutno se za 3-20 godina povrati ulaganje u solarnu energiju.

Milica Obućina MArch