Category Archives: Održiva gradnja

Neka bude svetlost

Foto: Velux

Tokom poslednje dve decenije širom sveta je poraslo interesovanje za većim korišćenjem resursa dnevnog svetla pre svega zbog energetske efikasnosti. Medicinska i zdravstvena istraživanja se sve više koncentrišu na svetlost i njegov efekat na ljudsko zdravlje (Svetlost i zdravlje). Uvođenje svetlosti u prostor na kontrolisan način je veliki izazov za arhitekte. Prirodno sunčevo svetlo uvodi zdrav život u enterijere i smanjuje upotrebu rasvete.

Tamna područja, bez dnevne svetlosti, nalaze su skoro u svakom domu i poslovnom prostoru (kupatila, hodnici, garderoberi, ostave,…). Sa savremenim tehnologijama zadatak osvetljavanja ovih prostora postaje lakši. Svetlosni izvori ne moraju da budu ograničeni prozorima. Već dugi niz godina na tržištu postoje svetlosni tuneli. Ovakvi sistemi mogu potencijalno doprineti zgradama da budu “zelenije” i energetski efikasnije.

Prema istraživanjima koje je sproveo Consumer Energy Center, svetlarnici i svetlosni tuneli mogu bitno doprineti uštedi energije koja se troši na rasvetu. Takođe menjanu izgled prostora tako što uvode sunčevu svetlost koja je najpoželjnija za boravak i rad ljudi u nekom prostoru. Neki od ovih modela mogu da služe i za ventilaciju unutrušnjeg vazduha. Vlaga, isparenja i ustajao vazduh se uspešno ventiliraju kroz ove sisteme a time se znatno poboljšava kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru . Na isti način oni mogu u letnjem periodu prirodno ohladi prostor bez dodatnih troškova.

Milica Obućina MArch

Stare zgrade su mnogo više energetski efikasne nego što mislimo

Foto: Wide Wallpapers

Društvo za zaštitu starih zgrada (SPAB – Society for the Protection of Ancient Buildings), najstarije društvo za zaštitu u Velikoj Britaniji, sprovodilo je istraživanja u poslednje tri godine u oblasti energetske efikasnosti starih zgrada.

Početni nalazi društa, kao i njihova tekuća istraga može imati značajan uticaj na naše viđenje energetskog učinka starih i tradicionalo izgrađenih zgrada.

Iznenađujuća činjenica jeste da je 73 odsto tradicionalno izgrađenih zidova koji su ispitani – uključujući zidove od drveta, krečnjaka, blata, škriljca i granita – dalo bolje rezultate nego što bi se moglo pretpostaviti.

Izveštaj Društva za zaštitu starih zgrada sugeriše da se konvencionalna industrijska praksa mučila da precizno predstavi toplotne performanse tradicionalno izgrađenih zidova. Oni su poredili U vrednost na licu mesta, koji opisuje stopu toplotnog prenosa ili gubitka kroz zidove, krovove, podove i sl. različitih tradicionalno izgrađenih zidova sa teoretskom U vrednošću za ove tradicionalne zidove.

Teoretska vrednost dobijena iz proračuna U vrednosti se koristi od strane profesionalaca kao bazu za procenu termalnog učinka različitih tipova konstrukcija. Čak i ako uzmemo u obzir moguću marginu pogreške i do 10 odsto, nalazi Društva za zaštitu starih zgrada su pokazali da stare zgrade nisu toliko energetski neefikasne kao što je građevinska industrija generalno verovala da jesu.

Zabluda građevinske industrije o energetskoj efikasnosti starijih zgrada bi može imati negativne posledica za istorijske zgrade pošto izračunate teoretske U vrednosti – koje sugerišu lošije performanse – mogu dovetsi do toga da vlasnici i profesionalci usvoje nesrazmerne intervencije za uštedu energije koje ne samo da su nepotrebne, već i invanzivne i potencijalno štetne za objekat i dobrobit njegovih stanara.

Krajem januara 2013. godine se očekuje lansiranje programa britanske vlade: Green Deal (zeleni dogovor) – inicijativa koja za cilj ima smanjenje emisije ugljenika putem izmene energetske efikasnosti britanskih objekata. Istraživanje se očekuje u istom periodu kada i program i bavi se i nekim implikacijama koje program može imati za stare i tradicionalno izgrađene objekte.

“Sve je u razumevanju zgrade – kako ona funkcioniše, kako je koristimo i kako živimo u njoj. U vrednosti nisu kompletna priča”, kaže Džonatan Garlik (Johnathan Garlick) iz Društva za zaštitu starih zgrada. “Kod energetske efikasnosti se radi i o našem ponašanju u zgradi, sadržaju vlage u strukturi, vlažnosti vazduha, temperaturi, hermetičnosti, kvalitetu vazduha koji udišemo. Ovo su sve pitanja koje smo gledali u daljim fazama projekta.”

Sve do nedavno istraživački rad Društva za zaštitu starih zgrada je bio samofinansirajući, ali sa značajem projekta i informacija koje generiše, oni sada imaju finansijsku podršku od strane programa za zaštitu spomenika kulture Velike Britanije.

“Istraživanje Društva jeste veoma dragoceno zbog demonstriranja da stare zgrade si inherentno mnogo više energetski efikasnije nego što se mislilo”, rekao je Kris Vud (Chris Wood), upravnik odeljenja za konzervaciju zgrada i istraživanje Zavoda za zaštitu spomenika kulture (English Heritage).

“Zajedno sa istraživanjem koje zavod sprovodi, nagomilavaju se neosporni dokazi koji pokazuju da trenutni industrijski metodi ocenjivanja energetskih performansi starih zgrada nisu tačni. Zaključci ovog rada ukazuju da će mnogo više biti dobijeno vršenjem osetljivih intervencija umesto drastičnih rešenja koja se veoma promovišu”, objašnjava gospodin Vud.

Izvor: Design Build Source

Prvi evropski most napravljen od reciklirane plastike

Foto: Inhabitat

Devedeset metara dug most napravljen od preko 50 tona reciklirane plastike i njime je premoštena reka Tveed u Škotskoj. Njegova nosivost je 44 tone. Škotski most je prvi takve vrste izgrađen u Evropi i za sada je o most sa najdužim rasponom izgrađenim od reciklirane plastike.

Most je napravljen od termoplastičnih kompozitnih materijala dobijenih reciklažom polietilena visoke gustine koji nije podložan truljenju, rđanju ni raspadanju pa bi kao takav bez reciklaže ostao na deponiji dugi niz godina. Novo dobijeni materijal ne zahteva skoro nikakvo tekuće održavanje  pa je efikasnim dizajnom smanjen trošak pravljenja i održavanja mosta. Nosilac ovog projekta je firma Vertech i stručnjaci ove firme procenjuju da će životni vek mosta biti oko 50 godina.

Foto: Smart planet

Milica Obućina MArch

Mali rečnik pojmova energetske efikasnosti

Foto: Grist

elаborаt energetske efikаsnosti je elаborаt koji sаdrži prorаčune, tekst i crteže u sklаdu sа propisom kojim se uređuju energetskа svojstvа zgrаdа;

 

energetskа sаnаcijа zgrаde jeste izvođenje grаđevinskih i drugih rаdovа nа postojećoj zgrаdi, kаo i poprаvkа ili zаmenа uređаjа, postrojenjа, opreme i instаlаcijа istog ili mаnjeg kаpаcitetа, а kojimа se ne utiče nа stаbilnost i sigurnost objektа, ne menjаju konstruktivni elementi, ne utiče nа bezbednost susednih objekаtа, sаobrаćаjа, ne utiče nа zаštitu od požаrа i zаštitu životne sredine, аli kojimа se menjа spoljni izgled uz potrebne sаglаsnosti, u cilju povećаnjа njene energetske efikаsnosti;

 

energetskа sertifikаcijа zgrаde je skup rаdnji i postupаkа koji uključuju:  energetski pregled zgrаde, vrednovаnje stаvki prilikom energetskog pregledа zgrаde, izrаdu izveštаjа o obаvljenom energetskom pregledu i izdаvаnje energetskog pаsošа, а sprovodi je ovlаšćenа orgаnizаcijа; energetskа sertifikаcijа novih zgrаdа vrši se u postupku tehničkog prijemа zgrаde;

 

energetski pаsoš je sertifikаt o energetskim svojstvimа zgrаde i koji imа sаdržаj i izgled u sklаdu sа ovim prаvilnikom, а izdаje gа ovlаšćenа orgаnizаcijа;

 

energetski pregled zgrаde jeste postupаk koji se sprovodi rаdi utvrđivаnjа energetskih svojstаvа zgrаde i nivoа usklаđenosti tih svojstаvа sа propisаnim zаhtevimа;

 

energetski rаzred zgrаde je pokаzаtelj energetskih svojstаvа zgrаde, iskаzаn preko relаtivne vrednosti godišnje potrošnje finаlne energije zа grejаnje [%], i predstаvljа procentuаlni odnos specifične godišnje potrebne toplote zа grejаnje QH,nd [kWh/m2a] i mаksimаlno dozvoljene QH,nd,max [kWh/m2a] zа određenu kаtegoriju zgrаdа;

 

zgrаdа je grаđevinа s krovom i zidovimа, u kojoj se koristi energijа rаdi ostvаrivаnjа određenih pаrаmetаrа sredine, nаmenjenа borаvku ljudi, odnosno smeštаju životinjа, biljаkа i stvаri, obаvljаnju neke delаtnosti, а sаstoji se od grаđevinskih elemenаtа, tehničkih sistemа i uređаjа i ugrаđene opreme i obuhvаtа grаđevinu kаo celinu ili njene delove koji su projektovаni ili nаmenjeni zа zаsebno korišćenje i nаlаze se unutаr termičkog omotаčа zgrаde;

 

zgrаdа sа više energetskih zonа je zgrаdа kojа imа više posebnih delovа zа koje je, u sklаdu sа propisom kojim se uređuju energetskа svojstvа zgrаdа, potrebno izrаditi posebne energetske pаsoše i to je zgrаdа: kojа se sаstoji od delovа koji čine tehničko – tehnološke i/ili funkcionаlne celine, koje imаju rаzličitu nаmenu, pа shodno tome imаju mogućnost odvojenih sistemа grejаnjа i hlаđenjа ili se rаzlikuju po unutrаšnjoj projektnoj temperаturi zа više od 4K; u kojoj se nа više od 10% neto površine zgrаde druge nаmene održаvа kontrolisаnа temperаturа; čiji delovi zgrаde, koji su tehničko – tehnološke i funkcionаlne celine, imаju rаzličite termotehničke sisteme i/ili bitno rаzličite režime korišćenjа termotehničkih sistemа;

 

zgrаde jаvne nаmene su nestаmbene zgrаde koje koriste orgаni držаvne uprаve, аutonomnih pokrаjinа, lokаlne sаmouprаve, zgrаde institucijа i ustаnovа koje pružаju jаvne usluge i zgrаde drugih nаmenа neto površine veće od 250m²;

 

novа zgrаdа je zgrаdа projektovаnа u sklаdu sа propisimа kojimа se uređuju energetskа svojstvа zgrаdа;

 

ovlаšćenа orgаnizаcijа jeste privredno društvo, odnosno drugo prаvno lice koje poseduje rešenje o ispunjenosti uslovа (licencu) zа izdаvаnje energetskog pаsošа;

 

odgovorni inženjer zа energetsku efikаsnost zgrаdа  je lice koje izrаđuje elаborаte, vrši energetski pregled i učestvuje u energetskoj sertifikаciji zgrаdа i koje poseduje licencu zа energetsku sertifikаciju zgrаdа nа čije se izdаvаnje i oduzimаnje shodno primenjuju odredbe Prаvilnikа o uslovimа i postupku zа izdаvаnje i oduzimаnje licence zа odgovornog urbаnistu, projektаntа, izvođаčа rаdovа, kаo i zа odgovornog plаnerа;

 

termotehnički sistem zgrаde jeste tehnički podsistem zgrаde koji obuhvаtа instаlаcije, postrojenjа i opremu zа klimаtizаciju, grejаnje i hlаđenje ( KGH), kаo i sistem zа STV;

 

tehnički sistem zgrаde čine sve potrebne instаlаcije, postrojenjа i opremа kojа se ugrаđuje u zgrаdu ili sаmostаlno izvodi i nаmenjeni su zа grejаnje, hlаđenje, ventilаciju, klimаtizаciju, pripremu sаnitаrne tople vode(STV), osvetljenje i proizvodnju električne energije

Solarni paneli na sportskoj hali u Zrenjaninu

Foto: Solar Power Portal

Na krovu hale sportova “Medison” u Zrenjaninu pušteni su u rad solarni paneli za proizvodnju energije koji će u odnosu na dosadašnju potrošnju uštedeti više od 600.000 dinara, rečeno je na današnjoj konferenciji u tom gradu. Reč je o investiciji vrednoj oko 3,6 miliona dinara, od toga je 2,4 miliona obezbedio pokrajinski Sekretarijat za energetiku, a ostalo Grad Zrenjanin.

Direktor Javne ustanove “Sportski objekti” Siniša Marinac rekao je novinarima u Zrenjaninu da će paneli služiti za zagrevanje vode u hali “Medison” i da sistem koristi minimalnu količinu električne energije za rad pumpi za cirkulaciju. Kako je naveo, postrojenje ima 30 kolektora sa prosečnim kapacitetom od oko 300 kw/h dnevno. “Sistem se može i dodatno opteretiti jer ima veći kapacitet, pa je moguće spajanje sa Kristalnom dvoranom čime bi se obezbedila topla voda za tuširanje sportista u obe hale i ostvarila još veća ušteda”, kazao je Marinac.

Prvi projekat u korišćenju alternativnih vidova energije u Zrenjaninu realizovan je 2009. godine kada je u Opštoj bolnici “Đorđe Joanović” postavljen najveći sistem solarnih kolektora u Srbiji, a koji je toj ustanovi za samo godinu dana uštedeo oko 15000 evra. Takođe, na zgradi Doma učenika “Angelina Kojić Gina” instalirana su 72 kolektora, a postignuta je ušteda od 50% u domenu korišćenja gasa kao energenta za grejanje sanitarne vode.

Izvor: Press Online

Za lepše lice grada Beograda

Foto: Grad Beograd

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA
Sekretarijat za zaštitu životne sredine
Beograd, 27. marta 43-45

JAVNI KONKURS ZA FINANSIRANjE PROJEKATA UDRUŽENjA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ZA 2012. GODINU, POD NAZIVOM:

 

„ZA LEPŠE LICE GRADA BEOGRADA”

Ukupna sredstva za sprovođenje javnog konkursa u budžetu grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, iznose 14.000.000,00 dinara.

Pravo učešća na javnom konkursu imaju sva udruženja definisana saglasno Zakonu o udruženjima („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) koja su registrovana u Beogradu i koja, saglasno odredbama svog osnivačkog akta, obavljaju aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine (u daljem tekstu: udruženje).

Na javni konkurs podnose se projekti iz oblasti zaštite životne sredine koji se odnose na:
– obrazovanje i aktivnosti na popularizaciji, podsticanju, usmeravanju i jačanju svesti o značaju zaštite životne sredine (seminari, akcije, izdavaštvo, promocije, festivali, ekološke izložbe i dr);
– unapređivanje obrazovanja o održivom razvoju i zaštiti životne sredine obnovljivim izvorima energije, očuvanju prirodnih resursa (vazduh, voda, zemljište, šume), o reciklaži, postupanju sa otpadom i ambalažom;
– sprovođenje konkretnih aktivnosti na rešavanju pojedinačnih problema (npr. akcije čišćenja, uređenja i oplemenjivanja prostora i druge akcije i kampanje);
– druge aktivnosti koje doprinose razvoju svesti i odgovornosti o potrebi aktivnog uključivanja građana u zaštitu životne sredine odnosno koje rešavaju pojedinačni konkretan problem u životnoj sredini Beograda.

Udruženje na javnom konkursu može da konkuriše za ukupno utvrđenu vrednost projekta ili za nedostajući deo sredstava. Ako konkuriše za nedostajući deo sredstava, obavezno dostavlja izjavu o tome od koga su i u kom iznosu obezbeđena preostala sredstva.

Udruženje može na javnom konkursu da učestvuje sa više projekata, s tim što mu se na tom konkursu mogu dodeliti sredstva za finansiranje najviše dva projekta.

Prijava na javni konkurs dostavlja se na popunjenom Obrascu prijave, uz koji se podnosi sledeća dokumentacija:
– uverenje (potvrda, izvod) da je udruženje upisano u registar nadležnog organa;
– overena fotokopija iz statuta udruženja u kome je utvrđeno da se ciljevi udruženja ostvaruju u oblasti u kojoj se projekat realizuje;
– fotokopija finansijskog izveštaja dostavljenog nadležnim organima za prethodnu godinu;
– biografije koordinatora projekta i ključnih lica uključenih u rad na projektu;
– potpisana i overena izjava o visini učešća sopstvenih sredstava odnosno visini učešća drugih subjekata u realizaciji projekta;
– druga dokumenta koja udruženje smatra odgovarajućim za predloženi projekat (na primer: pisma preporuke i pisma podrške ako postoje).

Krajnji rok za realizaciju projekta je 23. novembar 2012. godine.

Obrazac prijave sadrži podatke o podnosiocu predloga projekta, osnovne podatke o projektu i potrebnim finansijskim sredstvima za realizaciju. Obrazac prijave se preuzima u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, Beograd, Ulica 27. marta 43-45, V sprat soba 503 ili sa zvanične internet-prezentacije grada Beograda, kao i obrazac za dostavljanje izveštaja o realizovanom projektu.

Rok za dostavljanje prijave je 15 dana od dana objavljivanja ovog javnog konkursa. Konkurs je objavljen 7.maj 2012.god.

Udruženja mogu konkurisati sa predlozima projekata čija je najmanja vrednost iznosi 50.000,00 dinara a najviša vrednost 1.000.000,00 dinara.

Prijavu dostaviti na adresu: Gradska uprava grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Beograd, Ulica 27. marta 43-45, sa naznakom: „Prijava na javni konkurs `ZA LEPŠE LICE GRADA BEOGRADA`”.

Komisija će u roku od 20 dana od dana zaključenja konkursa utvrditi listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata uzimajući u obzir sledeće elemente:
– ciljevi koji se postižu: obim zadovoljavanja javnog interesa, stepen unapređenja životne sredine grada Beograda;
– kvalitet projekta (izvodljivost, održivost, originalnost);
– stručnost koordinatora i ključnih lica uključenih u projekat;
– broj ciljnih grupa i način uključivanja (aktivno/pasivno);
– ostvarene rezultate udruženja na teritoriji grada Beograda u periodu od prethodne dve godine;
– saradnja u realizaciji projekata sa drugim subjektima;
– način finansiranja (finansiranje projekata u celosti/finansiranje nedostajućeg dela sredstava);
– efikasnost korišćenja sredstava: da li su ranije korišćena sredstva iz budžeta grada Beograda i ako jesu, da li su ispunjene ugovorne obaveze.

Lista odabranih projekata objavljuje se na internet-prezentaciji grada Beograda.

Učesnici konkursa imaju pravo uvida u podnete prijave i priloženu dokumentaciju po utvrđivanju predloga liste, u roku od tri dana od dana objavljivanja liste.

Pravo prigovora na listu učesnici konkursa imaju u roku od tri dana od dana njenog objavljivanja.

Odluku o prigovoru donosi komisija u roku od 15 dana od dana njegovog prijema.

Odluka o izboru projekata udruženja sa odobrenim novčanim iznosima koji se obezbeđuju iz budžeta grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine – Budžetski fond za zaštitu životne sredine, donosi se po prethodnoj saglasnosti gradonačelnika grada Beograda i objavljuje u jednim dnevnim novinama i na internet- prezentaciji grada Beograda najkasnije u roku od 10 dana od dana njenog donošenja.

Osobe za kontakt i sve dodatne informacije:
– Nataša Đokić, 011/3309-583 [email protected]
– Filip Abramović, 011/3309-737 [email protected]

Izvor: Grad Beograd

Uredba za energetsku efikasnost objekata u martu

Foto: treehugger.com

Vlada Srbije doneće u martu uredbu o pomoći u finansiranju rekonstrukcije objekata, sa ciljem podizanja njihove energetske efikasnosti, kojom će biti obezbeđeno 1,3 milijarde dinara, najavio je juče ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić.

Na otvaranju Međunarodnog sajma zelene gradnje u Beogradu, Dulić je rekao da će država na taj način započeti pomoć u finansiranju radova na zameni prozora, vrata, stolarije, fasada u objektima, uvođenje termalnih pumpi i korišćenje drugih obnovljivih izvora energije.

Ministar je najavio da će građani koji budu uzimali subvencionisane kredite za tu namenu moći da ostvare velike uštede eneregije, koje će pokrivati mesečne rate za otplatu kredita.

On je naveo da se procenjuje da je za zamenu vrata i prozora na objektima u Srbiji potrebno ukupno oko 2,2 milijardi evra, a za fasade od ekoloških materijala oko 840 miliona evra.

Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine Nemanja Komazec je rekao novinarima da će 1,3 milijarde dinara biti obezbeđeno iz Fonda za zaštitu životne sredine, od čega će jedna milijarda biti namenjena lokalnim samoupravama u vidu bespovratnih sredstava za projekte energetske efikasnosti javnih ustanova.

Lokalne samouprave će taj novac, kako je istakao, moći da koriste za rekonstrukciju i adaptaciju objekata javne nemene.

Prema njegovim rečima, preostalih 300 miliona će biti iskorišćeno za subvencionisanje kamata za rekonstrukciju i adaptaciju objekata građana.

Komazec je najavio da će postojati dve opcije, za subvencionisanje dinarskih kredita u vrednosti od 10% od godišnje kamate, dok će za kredite u evrima subvencija iznositi 5%.

On je dodao da će po donošenju uredbe biti raspisan javni poziv za lokalne samouprave i banke.

Izvor: tanjug.rs

SRBIJA GREEN BUILDING EXPO 23. – 25. februara 2012.

SRBIJA GREEN BUILDING EXPO je Međunarodna izložba i konferencija o održivoj gradnji.  Održaće se prvi put u Srbiji od 23. do 25. februara 2012. u BelExpo Centar hali u Beogradu (Novi Beograd).

Prvi GREEN BUILDING EXPO fokusiraće se na:

•arhitektonsko i inženjersko održivo projektovanje

•energetsku efikasnost, energetsku analizu i sertifikaciju (LEED, DGNB)

•održive proizvode za zelenu gradnju

•profesionalni softver i stručnu literaturu

•institucije i udruženja

GREEN BUILDING EXPO Konferencija omogućava Vam da pratite svetska naučna i tehnička saznanja koja povezuju tržište i kompanije, kao i najnovije trendove u zelenoj gradnji i na tržištu nekretnina.

Predavači iz celog sveta govoriće o najnovijim pitanjima vezanim za projektovanje i izgradnju zelenih zgrada, analizama rejting sistema i još mnogo toga.

Izvor: greenbuildingexpo.rs