Category Archives: Energetska efikasnost

Jaguar Land Rover postavio najveću krovnu solarnu mrežu u Velikoj Britaniji

jaguar land roverKrovovi fabrika automobila su se pokazali kao plodno tlo za postavke solarnih panela sa kompanijama Audi, Ferrari i Renault koji su postavili ogromna polja solarnih panela na svojim objektima. Sada se kompanija Jaguar Land Rover priključila trendu sa postavkom najveće krovne solarne mreže u Velikoj Britaniji koja se nalazi na krovu Centra za proizvodnju motora u Južnom Stafordširu (South Staffordshire).

Sistem se sastoji od 21.000 fotonaponskih panela sa kapacitetom od 5,8MW, a kompanija Jaguar planira da poveća kapacitet do 6,3 % do kraja ove godine. Jaguar procenju da će instalacija podmiriti 30 % potreba za energijom Centra za proizvodnju motora i da će smanjiti ugljenični otisak ove fabrike za više od 2.400 tona godišnje.

Uređaji za energetski monitoring se koriste kako bi se stalno analizirala potršnja energije u celoj fabrici kako bi se identifikovale oblasti za potencijalne uštede električne energije i prirodnog glasa, dok termoizolacija i vrhunski sistemi grejanja, hlađenja i osvetljenja pomažu u smanjenju potrošnje energije. Pored toga, dizajn krova i automatski otvori maksimizuju prodor dnevne svetlosti i obezbeđuju prirodnu ventilaciju.

Kompanija Jaguar Land Rover takođe teži da udovolji lokalnim divljim životinjama sa planovima za stvaranje ekološkog koridora preko dna lokacije koji je projektovan da pomogne lokalnim vrstama da se kreću bezbedno sa jedne strane na drugu. Taj koridor će takođe nastojati da privuče male sisare, beskičmenjake, vodozemce i ptice na lokaciju kroz postavljanje kutija, staništa, gomile mrtvih panjeva i kuća za insekte.

Unutar fabrike će se proizvoditi novi Jaguar Land Rover Ingenium četvorocilindrični motori, koji su dizajnirani i grade se za korišćenje u budućim vozilima, počevši od Jaguara XE koji će biti predstavljen sledeće godine.

„Naš objekat prikazuje najnovije održive tehnologije i inovacije“, rekao je Trevor Liks (Trevor Leeks), direktor operacija Centra za proizvodnju motora. „Završetak najveće krovne solarne mreže u Velikoj Britaniji ovde u Centru za proizvodnju motora je samo jedan primer toga.“

Izvor: Jaguar Land Rover

Sat za našu planetu po šesti put u Srbiji 29. marta

WWFIzvor: WWFSerbia

Centralne manifestacije u okviru akcije „Sat za našu planetu“ biće održane u subotu 29. marta 2014. godine, od 20.30 časova do 21:30, na Trgu Republike u Beogradu, Trgu Slobode u Novom Sadu i u Nišu na niškom keju.

Najpoznatija svetska akcija WWF-a „Sat za našu planetu“ u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i kompanije sa ciljem da pošalju snažnu poruku kako je moguće preduzeti nešto po pitanju ublažavanja klimatskih promena i ove godine biće održana 29. marta u 20.30h, kada će na tačno sat vremena, škole, javne institucije i spomenici širom Srbije i sveta isključiti rasvetu.

WWF-Svetski fond za prirodu u Srbiji poziva sve građane da se uključe u akciju i daju svoj doprinos i to prisustvovanjem javnim događajima u gradovima širom Srbije, ali i uključivanjem u digitalnu kampanju putem Fejsbuka (www.facebook.com/WWFSerbia), gde će uz brojne poznate ličnosti moći da učestvuju kako u književnom, tako i u foto konkursu.

Inicijativa Sat za našu planetu nastala je 2007. godine u Sidneju, a već 2009. i Srbija se priključila ovoj manifestaciji. Prošle godine kampanju je podržalo preko 2 milijarde ljudi iz 154 zemlje i preko 7000 gradova, dok se u Srbiji priključilo 60 gradova i opština, kao i brojne škole, kompanije i organizacije civilnog društva.

Od 2007, pa do danas, „Sat za našu planetu“ postao je globalni godišnji događaj, koji je 2012. godine doživeo i svoju vanplanteranu dimenziju kada je astronaut Andre Kuipers posmatrao gašenje svetala sa Međunarodne svemirske stanice. „Sat za našu planetu“ svake godine organizuje se krajem marta, što se približno poklapa sa ravnodnevnicom, jer je tada većina gradova u mraku dok se akcija “kreće” oko Zemlje.

Akciju je ove godine podržalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Gradska uprava Grada Beograda, Gradska uprava Grada Novog Sada kao i brojne organizacije, kompanije, škole i pojedinci.

Uključi se – Isključi se!

Link: WWF Srbija

FB: WWFSerbia

YT: Sat za našu planetu 2014! Uključi se – Isključi se!

 

 

Danas je dan energetske efikasnost

green-energy

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Srbija nema mnogo razloga za slavlje, jer troši dvostruko više energije od svetskog proseka, a čak šest puta više od nekih zemalja Ervope. Kako bi se potrošnja energije smanjila, država je najavila da će, ove godine, projekte energetske efikasnosti dotirati sa 1,3 milijarde dinara.

Šta znači imati dobro izolovan stan ili kuću najbolje se videlo tokom februarskih ledenih dana. Svaka nova zgrada uskoro će imati energetski pasoš u kome će pisati koliko energije troši.

Energetska efikasnost podrazumeva smanjenu potrošnju i električne i toplotne energije, a da to ne naruši komfor života i rada ljudi. Upravo to je suština i zelene gradnje koja je već trend u svetu.

Kako ističe Mladen Vukanac iz Saveta zelene gradnje Srbije, štednja energije je jako važan koncept.

“Kada sertifikujemo zgradu koja je zelena, najniži nivo sertifikacije već podrazumeva uštedu oko 20 procenata energije u odnosu na takozvanu sivu gradnju”, objasnio je Vukanac.

Kuće i zgrade u Srbiji su loše izolovane. Kroz zidove i stare prozore izgubi se čak 4/5 energije, a samo na neefikasno grejanje ode 25 odsto potrošnje struje.

Stručnjaci kažu da je ulaganje u energetsku efikasnost skupo, ali se kroz manje račune za struju i grejanje brzo i isplati. Međutim, pre svega treba podići svest građana o neophodnosti štednje energije.

Prekomernu energiju troše i neefikasni električni uređaji, koji se još prodaju kod nas. U Agenciji za energetsku efikasnost kažu da će to uskoro biti zbranjeno posebnim pravilnikom.

Prema rečima Bojana Kovačića iz Agencije za energetsku efikasnost, taj pravilnik podrazumeva da će svaki proizvod koji građani, odnosno potrošači nađu u prodavnicama, morati da ima deklarciju, odnosno oznaku energetskog razreda.

Domaćinstva su najveći rasipnici, ali dosta energije se izgubi i u fabričkim halama i saobraćaju. Domaći propisi moraju se uskladiti sa zahtevima Evropske unije.

Status kandidata koji je Srbija dobila, trebalo bi da ubrza i donošenje dugo najavljivanog zakona o racionalnoj potrošnji energije i osnivanje Fonda energetske efikasnosti.

Izvor: RTS

Forum i izložba o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije Jugoistočne Evrope od 5. do 7. marta u Sofiji

ee

Upravljanje otpadom, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije i “pametni gradovi” biće teme na izložbi i forumu o energetskoj efikasnosti za jugoistočnu Evropu, koji će u organizaciji “Via Expo” biti održan od 5. do 7. marta u Sofiji.

Manifestacija će, kako su saopštili organizatori, naglasiti ključnu ulogu inovativnih tehnologija koje bi mogle da pruže dugoročni održivi razvoj regiona, kao i podsticanje stranih investicija u lokalne ekonomije kroz nove projekte, politike i prakse. Forum će okupiti sve ključne industrije igrača na jednom mestu za tri dana – lokalne i međunarodne dobavljače i kupce, i predstavnike industrije iz privatnog i javnog sektora.

Na izložbi će učestvovati predstavnici iz više od 15 zemalja. Predstaviće se u oblastima: energetska efikasnost, biomasa i bioenergija, solarna energija, energija vetra, hidroenergija, geotermalna energija, liftovi, automatski sistemi i sistemi za upravljanje zgradama, e mobilnost, BAS, BMS, IKT, telemetrija i telematika, upravljanje otpadom i reciklaža.

Neki od izlagača su: AB Energija Rumunija, Apricus Solarni, Biogest Energie – und Vassertechnik, Cink Hidro, CPM Evrope, Ebios energetiku, Filter, MIG – mbH Salzkotten – Deutschland, Nahtec, Solare DATENSISTEME, Amis Maschinen – Vertriebs, Auva, Erema, Europlast Kunststoffbehalterindustrie, Hitachi Zosen Inova, IFE, Krickl Vaagen Sisteme, Tecnova, SVARCO, Clicko, ILC, Technos, Kleemann, Nissoi, Mogilevliftmash, itd.

Izvor: Via Expo

FB: https://www.facebook.com/energyecoforum

Energetski neefikasno 90 odsto objekata

mineralna vuna

U Srbiji je trenutno, od oko tri miliona objekata, energetski neefikasno oko 90 procenata, izjavio je danas predsednik Skupštine “Inženjerske komore Srbije” Dragoslav Šumarac.

Kako je Šumarac kazao, Srbija bi do 2020. godine mogla da poveća energetsku efikasnost objekata na 50 odsto postojećeg fonda zgrada, ali je za to procenjuje se potrebno oko 1,6 milijardi evra, koje bi prema ranijim najavama nadležnih trebalo da se obezbede iz povoljnih kredita.

– Teško je da ćemo do 2020. moći da imamo sve zgrade energetski efikasne, ali uz povoljno finansiranje možemo da povećamo energetsku efikasnost – kazao je on i dodao da bi to značilo i zapošljavanje za domaću industriju građevinskog materijala, kao i građevinske firme.

Šumarac je podsetio da od 1. oktobra 2012. i u Srbiji postoji obaveza da svi novi objekti moraju da imaju takozvane “energetske pasoše” koji sadrže opšte podatke o zgradi, klimatske i termotehničke podatke, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta, a koji je potreban za izdavanje upotrebne dozvole.

– Za proteklih godinu i po dana izdato je nekoliko stotina ovih pasoša – rekao je on i dodao da je do sada obuku za izdavanje pasoša “prošlo 1.700 inženjera, stručni ispit položilo je 1.400, a licencu za energetsku efikasnost dobilo je oko 1.200 njih”.

Šumarac je kazao i da je Ministarstvo građevinarstva izdalo rešenja za više od 150 firmi koje mogu da rade energetske preglede, izradu pasoša i elaborate o energetskoj efikasnosti, koji se prilažu uz građevinsku dozvolu. On je istakao da se za sada poštuje Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, koji pored ostalog utvrđuje količinu potrošene energije za grejanje ili hlađenje stana ili zgrade, a usklađen je sa propisima u Evropskoj uniji.

Šumarac je kazao da se u Srbiji trenutno prosečno troši oko 150 do 200 kilovatčasova po metru kvadratnom na godišnjem nivou za grejanje ili hlađenje, što je tri do četiri puta više od evropskog proseka. On je podsetio da je energetskim pasošima predviđeno osam razreda, od A plus do G, s tim što je A plus najveća energetska efikasnost, odnosno najmanja potrošnja energije po kvadratnom metru.

Za nove zgrade najniža kategorija može da bude C, odnosno 65 kilovatsati po metru kvadratnom na godišnjem nivou, a predviđeno je da stari objekti da budu unapređeni najmanje za jednu kategoriju.

Šumarac je kazao da je osnova energetskog unapređenja već postojećih zgrada izolacija zidova i zamena prozora i vrata, kao i prilagođavanje sistema za grejanje ili hlađenje kako bi bili štedljivi.

– Dobar prozor sa dvostrukim staklom i inertnim gasom argonom košta od 120 do 130 evra po kvadratu, a oblaganje fasade ne može da košta više od 15 do 20 evra po kvadratu – rekao je on i dodao da su i gradovi u obavezi da po Zakonu o efikasnom korišćenju energije uvedu plaćanje centralnog grejanja po potrošnji, što je dodatna ušteda.

Procenjuje se da energetski pasoši poskupljuju izgradnju za oko pet procenata, ali povraćaj sredstava uloženih u energetsku efikasnost, može da se očekuje za pet do šest godina kroz manju potrošnju energije.

Novi Zakon o energetici u januaru po hitnom postupku

Symbolique 2006

Predlog izmena zakona o energetici, koji je od juče dostupan na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ispraviće 85 odsto nedostataka u postojećoj regulativi i otkloniti neusaglašenosti u sistemskom zakonodavstvu, rečeno je juče na panelu “Bankarski sektor i investicije u obnovljive izore energije”.

Specijalni savetnik ministra energetike, Ljubomir Aksentijević, rekao je na skupu, u organizaciji Danas konferens centra u Hotelu Hajat, da će predlog izmena tog zakona biti na javnoj raspravi do 8. januara iduće godine, nakon čega će po hitnom postupku biti prosleđen u skupštinsku proceduru.

On je podsetio da je Evropska unija ograničila investiranje u termo-sektor, odnosno u projekte sa ugljem, pri čemu je plan da se od 2017. do 2027. godine ugase elektrane sa “velikim ložištima”.

Biće dozvoljeno samo korišćenje takozvanog čistog uglja, što je sa aspekta ulaganja vrlo nerentabilno, pa će termoelektrane graditi samo oni koji to moraju i mogu sebi da priušte, jer je najmanja izlazna cena struje iz jednog takvog kapaciteta između sedam i devet eurocenti, u odnosu na današnih 5,5 eurocenti, objasnio je Aksentijević.

Prema njegovim rečima, Srbija do 2027. godine treba da “ugasi 1.095 megavata”, s tim što neke od termoelektrana može tehnološki da osposobi za proizvodnju “na neko ekološko gorivo, kao što je otpad koji plovi Savom, ili medicinski otpad, i slično, kao što to radi Mazdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata”.

Zelena energija, dodao je, treba do 2020. godine da čini 27 odsto ukupne domaće potrošnje, što je investicija koja će koštati između četiri i šest milijardi evra.

“Alternativa je u zelenoj energiji, što znači da ćemo morati da napravimo objekte u hidroenergetici, rešenje je u reverzibilnim HE, u novim savremenim termocentralama, a planirali smo izgradnju dve takve, od kojih je jedna u Kostolcu”, rekao je on.

Aksentijević je naglasio da je zelena energija – dobra, plemenita, ali je i skupa, tako da je potreban period od dve do tri godine za uvođenje realne cene, jer bi ad hoc uvođenje prave cene za potrošace izazvalo šok, pa i kolaps privrede.

Pomoćnik direktora Direkcije za obnovljive izvore energije Elektroprivrede Srbije (EPS), Dušan Živković, podsetio je da to Javno preduzeće tradicionalno ima proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, konkretno iz hidropotencijala, što je trećina njihove proizvodnje i 21 odsto od ukupne proizvodnje energije iz ovih izvora u Srbiji.

“Cilj EPS-a je da poveća udeo proizvodnje iz ovih izvora u narednom periodu, i u tom smislu su pokrenuti određeni projekti koji se finansiraju iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, nemačke Kwf banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija”, naveo je on.

Kroz revitalizaciju pojedinih kapaciteta, kao što su HE Bajina Bašta, Đerdap i Zvornik, kako je dodao, EPS stvara uslove za revitalizaciju malih hidroelektrana ukupne snage nešto više od 20 megavata. U planu je da se na postojećim vodoprivrednim objektima stvore uslovi da se izgradi još nekoliko malih HE.

Realizacija tih projekata je pokazala da su oni isplativiji od finansiranja termo-sektora, gde su ogromne investicije u zaštitu životne sredine, tako da obnovljivi izvori energije, bez obzira na njihovu cenu, postaju prilično konkurentni, ocenio je on.

Cilj EPS-a je da u narednom periodu uzme deo tog trzišta, i da kroz njihovu isplativost izvrši povraćaj sredstava ali ne samo u hidro-sektoru, što je definitivno najznačajniji potencijal zemlje, već i u sektor vetro-energije i solara. U toku je izrada tehničke dokumentacije za vetroelektranu kod Kostolca i za izgradnju jedne male solarne elektrane.

Izvor: RTV

Fond energetske efikasnosti počinje da radi 1. januara

 

eee

Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će Fond energetske efikasnosti početi da funkcioniše 1. janaura sledeće godine.
Ona je novinarima, uoči skupa Biznis energetske efikasnosti u Centru Sava, rekla da se očekivalo da će biti više sredstava iz budžeta za taj fond – 900 miliona dinara, ali da ipak neće biti toliko novca.
U budžetu za narednu godinu za te namene predviđeno je 400 miliona dinara, rekla je i dodala da ministarstvo razgovara sa donatorima kako bi se omogućilo da bude više novca u fondu. Ona je rekla da će kompletan pravilnik o tome kako neko može da aplicira za novac iz fonda biti objavljen za sedam do 10 dana.
Predstavnici Ministarstva energetike razgovaraće sa bankama o dugoročnim i subvencionisanim kreditima, odnosno kako da se pre svega pomogne domaćinstvima. To će pomoći da se za 30 do 35 odsto smanje računi za utrošenu energiju u domaćinstvima, navela je ministar.
Ministarka Mihajlović je, otvarajući skup, rekla da je plan da do 2020, Srbija poveća energetsku efikasnost devet odsto, kao i da se 27 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora. Ona je ukazala da je nakon godinu i po dana rada u Vladi uočila kritične tačke koje se ispoljavaju u komunikaciji i koordinaciji lokalne samouprave i države po pitanju projekata iz oblasti energetske efikasnosti.
Posebno je skrenula pažnju na pitanje kogeneracije, i navela da bi sadašnji stepen efikasnosti 57 toplana u Srbiji, koji se kreće od 20 do 42 odsto, trebao da se poveća na 85 do 90 odsto. Energetska efikasnost nije samo pitanje energetske politike, nego cele ekonomije i privrednog rasta, i one zemlje koje su uspele da prepoznaju šta znači povećanje energetske efikasnosti, postale su konkurentnije, kazala je Mihajlović.
Ministarstvo teži javno-privatnim partnerstvima, i lokalna samouprava bi, rekla je, trebalo da teži intenzivno ovakvim vidovima investicija u projekte, posebno što država ne može više da daje garancije za kredite.
Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić je kazao da se više ni jedna zgrada neće graditi a da nema ispunjene kriterijume energetske efikasnosti, među kojima je i izdavanje energetskog pasoša.
Energetska efikasnost bi, rekao je, trebalo da pokaže velike rezultate naredne godine, od zapošljavanja na ovim projektima, uštede energije, otplate kreditnih linija, a moguće je i urbano regenerisati čitava naselja, promeniti fasade i uvesti red u tu oblast.
On je ukazao da za ovaj projekat postoji i interesovanje banaka, ali Vlada Srbije i ministarstvo finansija ne žele da se država zadužuje, pa je neophodno naći načine da se projekti finasiraju u saradnji sa lokalnom samoupravom.
Ilić je dodao da bi projekti energetske efikasnosti, ako svi budu spremni da razgovaraju o njima, mogli da generišu stotine miliona evra. Za Sribju je bitno da se smanji utrošak energije po jedinici proizvoda i glavi stanovnika, istakao je ministar.
Ambasador Holandije u Srbiji Loran Stokvis je kazao da su u zapadnoj Evropi javna-privatna partnerstva glavni pokretač projekata, koji ponekad predstavljaju obavezu države, ali za koje ona nema sredstava. Uglavnom se radi o infrastrukturnim projektima, inovacijama i javnim servisima.
On je kazao da je u nekim evropskim zemljama čak 80 odsto svih infrastrukturnih projekata finansirano iz javno-privatnih partnerstava, i privatne firme pokretači su inovacija.
Stokvis je istakao da je za Srbiju posebno bitno da osigura svoju energetsku nezavisnost, i da investicije budu jeftinije. Potencijal Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije je veoma značajan, i ona može da bude lider u toj oblasti zahvaljujući prirodnim bogatstvima i geografskim mogućnostima, dodao je Stokvis.

Izvor: Tanjug

Biznis konferencija o finansiranju projekata energetske efikasnosti u Srbiji BEES 2013

logo color srp

Biznis konferencija o finansiranju projekata energetske efikasnosti u Srbiji – BEES 2013 održava se 10. decembra 2013. u Sava Centru Beograd, pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije, Ministarstva građevinarstva i urbanizma Srbije i u saradnji sa GIZ-om. Zemlja partner je Kraljevina Holandija.

BEES 2013, kao jedan od najznačajnijih poslovnih događaja u ovoj godini, predstavlja jedinstvenu priliku za pronalaženje optimalnih biznis modela po ugledu na zemlje razvijenog odnosa prema energetskoj efikasnosti.

Spajanjem potencijalnih učesnika u implementaciji projekata EE,  prezentacijom održivih modela finansiranja EE kroz B2B radionice između institucija, agencija, proizvođača EE sistema, materijala i opreme / izvodjača radova i lokalnih samouprava, BEES 2013 obezbeđuje uslove za konkretne dogovore, odnosno ugovore oko dalje realizacije EE projekata.

Cilj BEES 2013 je da lokalnim samoupravama predstavi održive modele za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti kroz direktno povezivanje sa finansijskim institucijama i kompanijama koje na tržištu nude najoptimalnija komercijalna rešenja.

Konferencija je namenjena potencijalnim partnerima:

  • Opštine i Gradovi zainteresovani za projekte EE i OIE,
  • Međunarodne i domaće finansijske institucije sa iskustvom u finansiranju EE i OIE,
  • Proizvođači materijala, opreme i sistema u najnovijim tehnologijama iz domena EE i OIE,
  • Izvođači radova sa iskustvom u domenu EE i OIE po modelima EnSC i JPP,
  • Izvođači radova sa integrisanim rešenjima za povećanje energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje energije (ESCO, EnSC, PPP),
  • Organizacije za međunarodnu saradnju i tehničku pomoć sa iskustvom u pripremi i praćenju programa/projekata EE i OIE.

Akcenat konferencije je stavljen na konkretne mogućnosti za realizaciju projekata energetskih sanacija zgrada i pratećih tehničkih sistema u javnom sektoru, uključujući i javnu rasvetu i ima za cilj da predstavi trenutno dostupne modele finansiranja na srpskom tržištu, konkretne uslove apliciranja i ugovaranja, kao i prezentaciju raspoloživih resursa u pogledu mogućnosti kompanija koje se bave izvođenjem građevinskih, mašinskih i elektro radova kao potencijalnih izvođača radova, inženjera i konsultanata za izradu projektne dokumentacije, te proizvođača/dobavljača energetski efikasnih materijala, opreme i sistema sa višegodišnjim iskustvom.

Na BEES 2013 očekuje se preko 400 učesnika budući da je obezbeđeno učešće predstavnika renomiranih međunarodnih finansijskih institucija (Svetska Banka, EBRD, EIB, KfW), međunarodnih organizacija za tehničku pomoć i saradnju (GIZ, IWO, JICA, USAIDE, UNDP, ASE), domaćih komercijalnih banaka, vodećih kompanija proizvođača materijala i opreme i izvođača radova sa iskustvom u oblasti EE i OIE, lokalnih samouprava, kao i ESCO kompanija iz EU i regiona zainteresovanih za ugovaranje poslova EE i OIE u Republici Srbiji.

Takođe, ovom prilikom Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine predstaviće program Budžetskog fonda energetske efikasnosti, čija implementacija je najavljena za januar 2014. godine.