Kako poslednjeg septembarskog dana počinje primena Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, ni jedan objekat izgrađen posle tog datuma neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ili da bude uknjižen ako ne bude imao energetski pasoš.
Takozvanu zelenu legitimaciju moći će da dobiju i svi objekti koji se rekonstruišu, poštujući nova pravila izgradnje, od stambenih, preko poslovnih, obrazovnih, zdravstvenih, turističkih i ugostiteljskih do trgovačkih zgrada.
Proizvođači građevinskog materijala pozdravljaju primenu novog Pravilnika, jer se nadaju većoj prodaji svojih proizvoda, inženjeri se obučavaju za sticanje licence za izradu elaborata energetske efikasnosti zgrada, a građevinski radnici se nadaju novim poslovima na adaptacijama postojećih objekata. Samo vlasnici stanova i budući kupci nekretnina strahuju da li će i koliko energetski pasoši poskupeti stambene kvadrate.
Iako stari objekti nisu obuhvaćeni ovim propisom, i građani koji poprave izolaciju u svojim zgradama moći će da dobiju energetski pasoš. Država je u tom smislu već ponudila subvencionisane kredite za poboljšanje energetske efikasnosti, pa su mnogi građani krenuli da zamene prozore i ulazna vrata.
Predsednik Inženjerske komore Srbije Dragosav Šumarac kaže da je do sada licence za izradu elaborata energetske efikasnosti dobilo oko 300 inženjera koji su bili na obuci i položili stručni ispit. Međutim, potrebno je obučiti i zaposliti oko 2.000 licenciranih inženjera, kako bi svi objekti u zemlji mogli da budu kategorisani. Istog dana kada stupa na snagu novi pravilnik o energetskim pasošima, biće izdavane i dozvole za firme koje su zadužene za izdavanje energetskih pasoša. One će morati da imaju najmanje dva inženjera bilo koje struke s licencom za energetski pasoš. Šumarac ocenjuje da će uvođenje energetskih pasoša poskupeti izgradnju za oko pet odsto, ali povraćaj uloženih sredstava može da se očekuje već za pet do šest godina. Međutim, korist je višestruka. Zgrada ili stan će imati legitimaciju o potrošnji energije na godišnjem nivou, a ona neće smeti da bude veća od 65 kilovat-sati po kvadratnom metru, što je na nivou evropskog proseka. U našoj zemlji ima oko tri miliona raznih obejkata čija je prosečna potrošnja od 150 do 200 kilovat-sati po kvadratnom metru na godišnjem nivou, dok u EU iznosi između 50 i 70 kilovat-sati. To znači da cenu stana više neće određivati prvenstveno lokacija, već i energetska efikasnost.
Izvor: Dnevnik