• Stiropor

Stiropora ima svuda oko nas u velikim količinama. Nažalost, stiroporu je u osnovi nafta, zapaljiv je i u proizvodnji se koristi benzen koji je poznat kao karcinogen. Ako ga zapalite, oslobađa se gas stiren koji utiče na nervni sistem. Na kraju, sam stiropor je tako osmišljen da ne može da lako da se raspadne i zato ga je teško rastaviti na hemijske komponente i tako reciklirati. Zbog svega toga, reciklažni centri ga ne prihvataju.

• Kutije od pice

Pretpostavljam da mislite, Zašto ne bih ovo moglo da se recilkira kad je u pitanju samo karton? Da, ali umašćen karton može napraviti haos u procesu zagrevanja i mešanja sa vodom. Ulje jako loše utiče na kvalitet papira pri reciklaži, tako da, kada se iz papira koji je došao u dodir sa uljem iscedi voda, u njemu ostanu mrlje i rupe.

• Keramičke posude

Keramika ne može da se reciklira i bolje je da smislite neke kreativne načine da se rešite starih šolja: ofarbajte ih i dobićete unikatnu saksiju za biljku, ili polomite posudu i od komada napravite mozaik.

• Papirni ubrusi i papirne maramice

Takav papir je najčešće uprljan i previše lošeg kvaliteta da bi se reciklirao.

• PVC kese

Kese su takođe najčešće uprljane, a i da nisu, radnici koji bi radili na sortiranju smeća ne mogu da prazne sadržaj svake kese da bi utvrdili je li prljava ili ne. Tako da one ostaju na deponijama stotinama godina.

• Obojeni papir

Isto kao i u procesu pranja veša, ako pomešate crvenu majicu sa belim vešom dobijate roze gaće. Proces reciklaže je sličan, ako želimo da dobijemo beli papir (u najgorem slučaju smeđi) ne smemo ubacivati obojene papire.

• Mokar papir

Vlakna mokrog papira su kraća što ih čine manje vrednim reciklažnim centrima. U principu, oni primaju samo suv papir.

Izvor: http://www.ekologija.rs/