Tag Archives: Vetar

Sajam ENERGETIKA 2015-11. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETIKE

eeee

Foto: Nova energija

Prethodni Sajam ENERGETIKE i ECOFAIR održani u oktobru 2014.godine doveli su u interakciju 150 izlagača iz zemlje i inostranstva  sa više od četiri hiljade domaćih i inostranih poslovnih posetilaca. Visoko pokroviteljstvo Ministarstva rudarstva i energetike  Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije je doprinelo važnosti ovog regionalno prepoznatljivog događaja, svrstanog u najvišu, UFI klasifikaciju sajmova.

Imajući u vidu da su krajem prošle i početkom ove godine najavljene investicije u energetski sektor i da su sprovedene  mere pune liberalizacije elektroenergetskog tržišta, te imajući u vidu visok investicioni i razvojni potencijal energetike u našoj zemlji, sledeći Sajam “ENERGETIKA 2015” dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu izuzetnu važnost i veliki ekonomski potencijal energetike, sajamske dane energetike vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata energetskog sistema, institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju potencijali i smernice daljeg razvoja ove dinamične privredne oblasti od koje se, po procenama stručne javnosti, očekuje jedna od važnijih uloga u izlasku Srbije iz ekonomske krize.

Činjenicama da će Srbija u narednih 10 godina uložiti znatna sredstva u oblast životne sredine, kao i da je najavljen niz mera u cilju uspostavljanja održivog sistema Zelene ekonomije i osnivanje Zelenog fonda zaštite životne sredine Republike Srbije, kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine, sledeći Sajam ekologije “ECOFAIR 2015” takođe dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu aktuelnost potrebnih mera u oblasti zaštite životne sredine u procesu pristupanja Evropskoj Uniji, sajamske dane ekologije vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata u sistemu zaštite životne sredine: institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju smernice daljeg razvoja ove oblasti koja, između ostalog, treba da značajno poveća uposlenost domaće privrede i povećanje broja radnih mesta.

Na ovom linku možete preuzeti konferencijski program sajma ENERGETIKA 2015.

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Svetski dan zaštite životne sredine 5. jun

Svetski dan zaštite životne sredineSvetski dan zaštite životne sredine osnovan je od strane Generalne skupštine UN 1972. godine i održava se svake godine 5. juna u više od 100 zemalja. Ovaj dogadaj koristi se kao jedan od glavnih nacina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstice politicku pažnju i akciju na unapredenju kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i vece mogucnosti za potpisivanje i ratifikovanje medunarodnih konvencija o životnoj sredini.

Svetski dan zaštite životne sredine je globalni dogadaj i obeležava se na svim kontinentima. Vlade, pojedinci, nevladine organizacije, lokalne zajednice, preduzetnici i mediji organizuju razlicite akcije kojima isticu svoje opredjeljenje prema zaštiti i unapredenju životne sredine i potrebu za promenom mišljenja i ponašanja. Ovaj dan se obeležava brojnim aktivnostima kao što su strucni i naucni skupovi, aktivnosti na lokalnom nivou kao što su šetnje, sadnja drveca, biciklisticke vožnje, koncerti, izložbe likovnih ostvarenja, festivali, takmicenja u školama, kampanje cišcenja i recikliranja kao i kampanje sa tematikom iz oblasti zaštite životne sredine. Mediji su znacajan partner i imaju kljucnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine. Na ovaj dan priznanja dobijaju preduzeca, lokalne samouprave, pojedinci, NVO, škole i mediji ciji rad služi da zaštiti ili revitalizuje pojedine elemente životne sredine. Svetski dan zaštite životne sredine je prilika da motiviše sve pojedince, organizacije i preduzeca da preuzmu pozitivne korake u zaštiti životne sredine u svojim domovima, školama i radnim mestima, usvajanja nacina života u skladu sa prirodnom okolinom.

  • U Narodnoj skupštini biće održana šesta javna debata “Tretman opasnog i posebnih tokova otpada u Republici Srbiji”, i to u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF) i Privredne komore Srbije.
  • U Skupštini Grada Beograda će biti organizovana svečanost povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, gde će izmedju ostalog biti reči o adaptaciji na klimatske promene. 
  • U Privrednoj komori Beograda biće održan okrugli sto na temu “Održivi razvoj i prirodne katastrofe u jugoistočnoj Evropi – posledice, revitalizacija, zaštita i prevencija – izazov za privredu, stanovništvo i državu”.

Više o ovome

Otvoren nacionalni konkurs Arhiton

konkurs
Cilj konkursa je angažovanje studenta i mladih stručnjaka u kreiranju idejnog rešenja uređenja i unapređenja urbanih džepova (http://urbani-dzepovi-beograda.weebly.com/o-projektu.html) i krovova u gradskim sredinama.
Konkurs je otvoren do 15. maja 2014. i ima dve eliminacione runde. U prvoj rundi, Žiri će izabrati do 20 najboljih idejnih rešenja u obe kategorije.
U drugoj rundi, autori izabranih radova će prezentovati svoja idejna rešenja Žiriju i publici.
Na osnovu kriterijuma Konkursa, Žiri će izabrati pobednike u obe kategorije. Ceremonija dodele nagrada će biti održana nakon proglašenja pobednika.
Najbolja rešenja će biti publikovana i izložena u Domu omladine Beograda, u okviru 5. Međunarodnog festivala zelene kulture “Green Fest” (28-31. oktobar 2014).
 Zainteresovani mogu preuzeti konkursnu dokumentaciju na sajtu Centra za unapređenje životne sredine.
Realizaciju nacionalnog konkursa “Arhiton” i projekta “Klima se menja. A ti?” podržali su Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Arhitektonski i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, EU info centar, Dom omladine Beograda i kompanija Lenovo.

Simulacija emisije CO2 svih zemalja sveta, njihove stope nataliteta i mortaliteta

Simulacija

 

Na ovoj adresi se nalazi simulacija u realnom vremenu koja prikazuje emisiju CO2 svih zemalja sveta, kao i njihove stope nataliteta i mortaliteta.

Globalno zagrevanje (tzv. klimatske promene) je najvažnije pitanje sa kojim se suočava našu generaciju. Svetska naučna zajednica je jednoglasna u stavu da se globalno zagrevanje dešava, da je to naša greška, a da je naš zadatak da ga zaustavimo. Samo neke od posledica su porast nivoa mora, sve češće i oštrije prirodne katastrofe velikih razmera, nestašica hrane i vode, masovna izumiranja određenih biljnih i životinjskih vrsta, intenzivirana etničke i političke tenzije, globalna ekonomska kriza,…

Dobra vest je da postoji mnogobrojne mogućnosti šta možemo da uradimo da bi smanjili emisiju ugljen-dioksida. U velikoj meri može se smanjiti naš uticaj na klimatske promene korišćenjem resursa planete odgovornije. Tri glavne stavke su: smanjiti količinu životinjskih proizvoda koje konzumiramo (mesa, mleka, jaja,…), smanjiti količinu goriva koje trošimo i smanjiti količinu električne energije koju trošimo.

Izvor: Breathing Earth

 

 

Svetski dan energetske efikasnost – 5. mart

energy-efficiencyFoto: E strate giks

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna).

Milica Obućina MArch

 

Obnovljivi izvori energije (OIE)

Foto: Biz Life

Pod pojmom obnovljivi izvori energije (RENEWABLE ENERGY SOURCES) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija “gasova staklene bašte”, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Srbiji, veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje.

  • Energija vetra

Foto: Obnovljivi izvori energije

Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno prostorne razlike u vazdušnom pritisku. Vetar je posledica Sunčevog zračenja,tj. energija vetra je ransformisani oblik sunčeve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiču i geografski činioci. Sva obnovljiva energija dolazi od sunca. Sunce prema Zemlji zrači 1015 kWh po kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u energiju vetra.

Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim područjima je iskorištavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale oceana i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koče takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetičke energije vetra u mehaničku energiju (okretanje osovine generatora) iskorištava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu.

Kao dobre strane iskorišćavanja energije vetra ističu se visoka pouzdanost rada postrojenja, nema troškova za gorivo i nema zagađivanja okoline. Loše strane su visoki troškovi izgradnje i promenjivost brzine vetra (ne može se garantovati isporučivanje energije). Velike vetrenjače često se instaliraju u park vetrenjača i preko transformatora spajaju se na električnu mrežu.

  • Energija vode

Foto: Kurir

Energija vode (hidroenergija) je najznačajniji obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. U posljednjih 30-ak godina proizvodnja energije u hidroelektranama je utrostručena.

Energija vode se ne može koristiti svuda jer podrazumeva brzo tekuće vode, a poželjno je i da je ima dovoljno tokom cele godine, jer se električna struja ne može jeftino čuvati. Da bi se poništio uticaj oscilacija vodostaja grade se brane i akumulaciona jezera. To znatno diže cenu elektrane, a i diže se nivo podzemnih voda u okolini akumulacije. Nivo podzemnih voda ima dosta uticaja na biljni i životinjski svet, pa prema tome hidroenergija nije sasvim bezopasna za okolinu. Procenjuje se da je iskorišteno oko 25 % svetskog hidroenergetskog potencijala. Većina neiskorištenog potencijala nalazi se u nerazvijenim zemljama, što je povoljno jer se u njima očekuje znatan porast potrošnje energije.

  • Geotermalna energija

Foto: Besplatna energija

Reč geotermalna potiče od kombinacije grčkih reči geo (zemlja) i therme (toplota). Geotermalna energija odnosi se na toplotu Zemljine unutrašnosti koja u samom središtu dostiže temperaturu između 4.000 i 7.000 °C što je otprilike jednako temperaturi površine Sunca. Čak i nekoliko kilometara ispod površine, temperatura može biti preko 250 °C. U principu, temperatura poraste za jedan stepen Celzijusa svakih 30 – 50 metara dubine nezavisno od lokacije. Ova toplota se može koristiti u vidu pare ili tople vode i upotrebiti se za zagrevanje objekata ili proizvode električne energije. Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi blizu površine naše planete.

Geotermalna energija je obnovljivi izvor energije jer se toplota neprekidno proizvodi unutar Zemlje različitim procesima. Na prvom mestu je prirodno raspadanje radioaktivnih elemenata (prvenstveno urana, torijuma i kalijuma), koji se nalaze u svim stenama i proizvodi ogromnu toplotnu energiju. Osim radioaktivnim raspadom, toplota u Zemljinoj kori se stvara i na druge načine: egzotermnim hemijskim reakcijama, kristalizacijom rastopljenih materijala i trenjem pri kretanju tektonskih masa.

  • Solarna energija

Foto: Eko kuće

Solarna energija je energija sunčevog zračenja koju primećujemo u obliku svetla i toplote koju primamo od najvećeg izvora energije na Zemlji, Sunca. Sunčevo zračenje je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodenih tokova i termalnog gradijenta u okeanima. Već decenijama se solarna energija koristi za generisanje toplote u smislu zagrevanja vode, životnog prostora, a takođe i za hlađenje. Upotreba solarne energije ima višestruke prednosti. To je tih, čist i pouzdan izvor energije. Zbog rastuće cene fosilnih goriva kao i zbog ječanja svesti o potrebi očuvanja životne sredine sve više reste interes za korišćenje sunčeve energije.

U stambenim objektima postoje dva tipa solarno toplotnih energetskih sistema: oni koji se koriste isključivo za zagrevanje vode i oni koji uz to obezbeđuju i grejanje (takozvani kombi sistemi).

  • Biomasa

Foto: Interier Hyperbydleni

Kada se govori o biomasi kao obnovljivom gorivu, podrazumeva se materija sačinjena od biljne mase u vidu proizvoda, nusproizvoda, otpada ili ostataka te biljne mase. Prema agregatnom stanju, s uticajem na način energetskog korišćenja, biomasa se deli na čvrstu, tečnu i gasovitu.

U čvrstu biomasu ubrajaju se ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva, ostaci šumarstva, biljna masa brzorastućih biljaka, a pre svega brzorastućih šuma, deo selektovanog komunalnog otpada, ostaci iz drvoprerađivačke industrije, ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo.

Pod tečnom biomasom podrazumevaju se tečna biogoriva – biljna ulja, transesterifikovana biljna ulja – biodizel i bioetanol.

Gasovitu biomasu predstavlja biogas, koji može da se proizvede iz životinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka (silaža trave i kukuruza), ali kao sirovina mogu da posluže i druge otpadne materije. Gasovitu, pa i tečnu, biomasu, predstavljaju i produkti gasifikacije, odnosno pirolize čvrste biomase.

Izvor: Obnovljivi izvori energije

Energetska efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije

Business Info Group, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Republike Srbije, Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije, Inženjerske komore Srbije i Pokrajinskog centra za energetsku efikasnost organizuje Prvi EEE – Business Info Group forum

 Energetska efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije  

 5. decembar 2011, 10 časova, hotel HajatBeograd 

OvogodišnjEEE forum ima za cilj da sagleda inostrana i domaća iskustva i dobru praksu koncepta uspostavljanja i razvoja programa energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.

Razmena iskustava sa predstavnicima uprave nekoliko evropskih gradova – lidera u štednji energije i implementaciji projekata energetske efikasnosti, OEBS-a, državnih administracija, lokalnih samouprava, privrednicima, domaćim i stranim specijalizovanim agencijama i predstavnicima nauke i struke, omogućiće sagledavanje značaja i velikih privredno-finansijskih kapaciteta ovakvog pristupa razvoju programa energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije, a s tim u vezi, i njegove velike važnosti za dalji proces EU-integracija Srbije i jačanja njene ekonomije.

NEKE OD TEMA KONFERENCIJE:

· Dokle je Srbija stigla u sprovođenju programa energetske  efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora?

·  Lokalne samouprave i projekti energetske efikasnosti – javno ulično osvetljenje opština i gradova; daljinsko grejanje

· OEBS, regionalni koncepti sprovođenja programa energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora i njihova važnost u pristupnim procesima Evropskoj uniji.

· Iskustva Danske i Japana u oblasti sprovođenja regionalnih programa energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora.

· Koliki je i kakav je poslovni izazov za osiguravajuće kompanije i banke ulaganje u sprovođenje programa energetske  efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora?

· Da li Srbija treba da gaji regionalni pristup sprovođenju programa energetske  efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije?

· Iskustva država iz regiona u realizaciji projekata energetske efikasnosti

 

Izvor: bigevents.rs