Tag Archives: Temperatura

Da li ste znali?

  • Kroz prozore možemo gubiti i do 50% toplotnih gubitaka

Ti gubici su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje i preko pomenutih 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ako pak materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzacijom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru, pa je ovde najbolja preporuka zameniti stare prozozore novimProzori sa više komora najbolje zadržavaju toplotu. Ako ugradnja novih prozora i vrata nije moguća opcija, onda treba izolovati prozore i vrata. Zaptivne/izolacione trake obezbeđuju za 2 do 3°C višu temperaturu u stanu, a ne koštaju mnogo. Prilikom gradnje ili renoviranja stana dobro je postaviti toplotnu izolaciju spoljnih zidova i krovne površine, to poskupljuje gradnju ali se brzo otplati. Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:

zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)

proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)

izolujte kutije za rolete

redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavesa

zameniti prozore novim toplotno kvalitetnijim

ugradite izolacione folije

Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetrava.

  • Regulisanjem termostata radijatora godišnje se može uštedeti oko 6% od ukupne energije potrebne za grejanje

U Srbiji je za veliki deo stambenih i javnih zgrada karakteristično pregrejavanje prostora koje se rešava, najnefikasnijim načinom – provetravanjem prostora i propuštanjem hladnog vazduha. Očigledno energetski efikasno rešenje je smanjenje dotoka toplote. Ako već moramo da provetravamo prostorije ovom metodom onda neka to bude 2 do 3 puta dnevno i to na po 5 do 10 minuta.
Podesite sobnu temperaturu na 20°C. Optimalna temperatura hodnika je 15°C, dnevne ili radne sobe može biti između 20°C i 22°C, dok je preporučljiva temperatura spavaće sobe oko 18°C. Kako budete podizali temperaturu tako će rasti vaš račun za grejanje. Ne bi trebalo stavljati zevese i prekrivače preko radijatora ili drugih grejnih tela, jer ćemo na taj način sputavati zračenje toplote i povećati potrošnju energije. Logično je da zato grejno telo ne bi trebali da koristimo za sušenje veša. U svakom slučaju, treba obezbediti što bolje strujanje vazduha oko grejnih tela, a ukoliko da se čuje zvuk kretanja vode kroz radjator i čudno klokotanje, onda je potrebno ispustiti višak vazduha, tj. ozračiti sistem. Kod starijih stambenih objekata, a usled loše spoljašnje izolacije, energija dobijena iz radijatora se emituje kroz spoljašnji zid pa je moguće, uz malu investiciju smanjiti toplotne gubitke ugradnjom izolacionih folija izmedju radijatora i zida, ako već ne možemo uvložiti u spoljšnju izolaciju objekta.

  • Jedna osoba potroši od 300 do 800 litara tople vode nedeljno

Jednim kupanjem u kadi se potroši od 100 do 120 litara tople vode, dok jedno efikasno tuširanje ne troši više od 30 do 50 litara. Razlika je što za kupanje u kadi potrošimo 5kWh energije dok za tuširanje trošimo samo 1 do 1,5kWh. Jedna porodica sa decom na ovaj način godišnje može uštedeti oko 10.000 dinara, ako se koristi tušem umesto kadom. Ovom uštedom i prebacivanjem sredstava u neki drugi vid efikasnosti (recimo zamenom običnih sijalica LED sijalicama) možemo u budućnosti napraviti sebi još veći komfor i još efikasnije okruženje. Potrošnja energije za toplu vodu u kućnoj instalaciji zavisi od tipa uređaja koji se koristi za zagrevanje vode, kao i od izolacije vodova. Za zagrevanje jednog litra vode od 10°C na 80°C košta otprilike koliko i da jedna sijalica od 100W gori sat vremena. Ta količina energije nije mala pa zbog toga treba paziti da se što manje razbacuje toplom vodom.

  • Zagrevanjem vode u bojleru tokom noći za vreme jeftinije tarife na godišnjem nivou može se uštedeti i do 10.000,00 dinara

Obavezno treba isključujti bojler kada napuštate kuću ili stan na duže vreme. Redovno čiščenje kamenaca i naslaga na grejaču obezbeđuje manju potrošnju energije kao i duži vek trajanja bojlera. Popravite neispravne slavine jer potrošnja vode je i potrošnja energije. Ako u minutu kaplje samo 10 kapi tople vode, verovali ili ne, mesečno će to iznositi preko 150 litra vode, a godišnje preko 2000 litara. Kod viših temperatura teče brzo potrošnja uz to se povećava izdvajanje kamenca u bojleru i vodovima pa se smanjuje efikasnost a samim tim povećava potrošnja. Bitno je naglasiti da je stvaranje naslaga kamenca na grejaču jedan od najčešćih razloga kvara grejača, pa je zato i važno znati da je za bojler najbolje, a za Vas najekonomičnije da termostat bude podešen na 50 do 60°C. Na toj temperaturi kamenac se najmanje „hvata“ na grejač. Nataložen kamenac je svojevrstan izolator pa bojler troši više vremena da zagreje vodu. Za više vremena znači više struje, a samim tim i više novca.

  • Prilikom hlađenja prostora podešavanjem klima uređaja na 26°C umesto na 25°C možemo godišnje uštedeti oko 9% energije potrebne za hlađenje

Jedan stepen razlike u temperaturi čini razliku od oko 3000 dinara uštede na godišnjem nivou, i to samo kod jednog kućnog klima uređaja. Naravno pre nego što uključimo klima uredjaj treba obratiti pažnju na to da li su prozori i vrata zatvorieni, i nikako ne treba hladiti prazne prostorije. Kada birate klima uređaj, pokušajte da sagledate stan kao celinu. Klimu postavite na severni ili istočni zid (u senci). Filter čistite jednom mesečno. Preporučljiva razlika između spoljne i temperature u rashlađenoj prostoriji treba da je oko 6 do 7 stepeni. Sve preko toga nije zdravo za Vaš organizam.

  • Korišćenjem “ekspres” lonca prilikom kuvanja štedite vreme i oko 70%energije

Ovakvim načinom pripreme hrane povrće zadržava više vitamina i drugih hranjljivih sastojaka.

Saveti za efikasno kuvanje:

Uvek stavljati poklopce na posude u kojima se kuva – na taj se način duže zadržava toplota s jedne i smanjuje kondenzacija pare po kuhinji s druge strane, pa nije potrebno provetravati što dovodi do dodatnih troškova. Otvorena posuda bez poklopca za kuvanje  troši duplo vise.

Pri pripremi kafe i čaja poželjno je zagrevati samo potrebnu količinu vode

Prepoučljivo je koristiti tiganje, lonce, šerpe i dr. sa ravnim dnom koji tačno odgovara veličini ploče na električnom šporetu. Kuvanje u dotrajalim šerpama i loncima sa iskrivljenim dnom ili na deformisanim pločama, troši do dva puta više energije. Više se isplati kupiti nov sud nego kuvati starijim i trošiti vise energije.

Mikrotalasne peći su energetski efikasnije od običnih pećnica

Prilikom kuvanja na plinskom šporetu pripaziti da plamen ne bude prejak i da ne kruži oko posude.

  • Zagrevanjem posude koja je manja od ringle koja greje, nepotrebno trošite veliku količinu energije
Ukoliko na ringlu, prečnika 20 cm, stavite posudu čiji je prečnik 15 cm, izgubićete i do 40% toplotne energije. Treba razmisliti i o indukcionim pločama za kuvanje. Na indukcionim pločama toplota se razvija u dnu same posude, a ne na ploči za kuvanje, pa je samim tim i zagrevanje sadržaja u posudi mnogo brže, pa troše i manje energije, ali problem je u tome što investicija kupovine indukcione ploče sa sobom donosi i potrebnu kupovinu posebnih magnetnih sudova, pa zato ova opcija nekome u startu može biti skupa.
  • Korišćenjem mikrotalasne prilikom podgrevanja ili kuvanja malih porcija, možete uštedeti i do 80% energije
Mikrotalasna emituje više toplotne energije od šporeta ili rerne. U letnjim mesecima ćete uštedeti na rashlađivanju prostora ukoliko umereno koristite mikrotalasnu.
  • Standby lampica na televizoru, DVD-u, monitoru ili nekom drugom uređaju brzo može da košta do 50 KWh godišnje
Čak i kada su u stanju mirovanja (Standby) većina uredjaja troši čak 40-70% energije.Nije u pitanju samo LED lampica koja troši od 3 do 5 W u toku 24 sata. Treba uzeti u obzir činjenicu da su i druge komponente pod naponom, one takođe troše struju, a uz to jedan deo struje se pretvara u toplotnu energiju pa se stvara dodatni problem u letnjim mesecima kada te prostorije treba dodatno hlaiditi. Jednostavno uređaje treba isključiti kada nam nisu potrebni.
U slučajevima kada se prostorija napušta na više od nekoliko minuta, svetla treba obavezno isključiti, kao i električne aparate (televizore, računare, CD i DVD uređaje, i dr.) koji trenutno nisu u funkciji. Neki punjači za mobilne telefone, laptopove i digitalne kamere troše energiju i kada su uredjaji odvojeni od punjača. Podesite računar na automatski ulazak u Sleep režim rada ili ručno isključite monitor kako biste uštedeli energiju.
  • Regulisanjem termostata na frižideru na srednju poziciju možemo uštedeti dodatnih 10-15 % potrošnje električne energije
Niža temperatura ne znači i bolje čuvanje hrane. Povremeno treba očistiti od prašine zadnji deo frižidera gde se oslobađa toplota, jer zaprljane cevi otežavaju prelaz toplote što uzrokuje veću potrošnju električne energije.
  • Samo 5mm leda u zamrzivaču povećava potrošnju električene energije za oko 30%?

Preporuke za energetski efikasno korišćenje frižidera i zamrzivača:

Ne držati frižider otvorenim duže nego što je neophodno

Dobro zatvoriti vrata frižidera

Ne stavljati u zamrzivač vruća ili topla jela (pričekati da se ohlade)

Pravovremeno odleđivanje frižidera i zamrzivača štedi energiju i produžava radni vijek uređaja

Preporuke za efikasno korišćenje mašine za pranje veša:

Ako veš nije mnogo prljav onda se može preskočiti predpranje ili se prati na nižoj temperaturi. Sa jednim dobrim deterdžentom to nije problem, osim toga pruža uštedu od 10% do 20%. Pored toga ako se iskoristi „savetime“ opcija, i na taj način možemo uštedeti od 20 do 40 litara vode. Ako se upotrebljava mašina za sušenje onda treba pustiti da se veš u mašini dobro iscentrifuguje jer će veš nakon toga sadržavati manje vlage, pa će mašina za sušenje veša manje raditi. U poslednjih 10 godina mašine za pranje veša su uznapredovale, pa je potrošnja vode smanjena sa vise od 100 litara na 50-60 litara, dok je potrošnja električne energije sa 2kWh pala na 0.94 kWh po pranju. Ukoliko imate stariji model mašine za pranje veša, razmislite o njenoj zameni za novi, energetski efikasniji model. Naravno mnogo se manje energije troši ako se da se dovoljno veša sakupi za punu mašinu nego imati dva odvojena pranja. Ukoliko je moguće perite veš hladnijom vodom. Na zagrevanje vode odlazi oko 90% od ukupne električne energije koju veš mašina koristi, tako da je poželjno biranje što niže temperature za svako pranje. Za program Ispiranje uvek koristite hladnu vodu. To neće uticati na kvalitet pranja, ali će smanjiti potrošnju energije. Mašine sa vratima sa prednje strane su znatno efikasnije od onih koje se pune sa gornje strane. To je zato što imaju veći kapacitet, ali i veći broj obrtaja što omogućava bolje isušivanje.

Mašina za sušenje veša

Veš ne treba sušiti duže nego što je potrebno, što je i logično. Ako mašina za sušenje ne posjeduje automatsko isključivanje treba samo kontrolisati da li je rublje za peglanje, gde je mala vlažnost odlična ako se veš odmah pegla. Već smo pominjali da prilikom pranja treba dobro iscentrifugirati veš kako bi mašini za pranje veša obavila teži deo posla. Nameštanjem centrifuge na 1.600 obrtaja u minutu može se kod sušenja uštedeti i do 30 % električne energije.  Posle toga veš poseduje još 55% vlažnosti. Posebna, odvojena centrifuga može doprineti još 40%, što znači ušteda od pola litra vlage na četiri kilograma (4kg) veša. Najbolja alternativa ostaje već dobro poznata žica za sušenje veša. Treba pustiti da se veš što duže suši na otvorenome, čak i kad posedujemo mašinu za sušenje veša u kući.

  • Mašina za pranje sudova troši i do 60% manje energije a čak do 85% vode manje nego ručnim pranjem
Sa jednim modernim i efikasnim aparatom ne upotrebljava se više vode ni energije nego kad se sudovi peru rukama. Pri ručnom pranju 12 kompleta sudova potroši se oko 50l vode dok savremene mašine za pranje potroše 15-28l vode i 1,1-1,8 kWh električne energije. Takođe treba dodati da su današnje mašine za pranje sudova do 70 puta tiše nego one proizvedene pre 30 godina. Kad se pere ručno onda se ne upotrebljavaju sredstva za pranje više nego što je to potrebno. Ne treba ispirati posuđe ispod tekuće slavine sa toplom vodom. Ovako se razbacuje pitkom vodom i velikom količinom energije. Pri upotrebi mašine, pre toga ne treba prati posuđe ispod slavine već ga odmah staviti u mašinu. Treba sačekati dok se mašina napuni zatim sa predpranjem sprati eventualne nalepljene ostatke hrane i prljavštinu. U slučaju nedostatka vremena, ako je mašina hitno potrebna, najbolje je upotrijebiti štedljivi program i mašinu postaviti na temperaturu (50°C do 65°C). Ako imate mogućnosti priključite mašinu na priključak s toplom vodom umesto hladnom jer se najveći deo energije troši na zagrevanje vode. To je naročito preporučljivo ukoliko zagrevate vodu solarnim kolektorima ili gasnim kotlom.

Stare zgrade su mnogo više energetski efikasne nego što mislimo

Foto: Wide Wallpapers

Društvo za zaštitu starih zgrada (SPAB – Society for the Protection of Ancient Buildings), najstarije društvo za zaštitu u Velikoj Britaniji, sprovodilo je istraživanja u poslednje tri godine u oblasti energetske efikasnosti starih zgrada.

Početni nalazi društa, kao i njihova tekuća istraga može imati značajan uticaj na naše viđenje energetskog učinka starih i tradicionalo izgrađenih zgrada.

Iznenađujuća činjenica jeste da je 73 odsto tradicionalno izgrađenih zidova koji su ispitani – uključujući zidove od drveta, krečnjaka, blata, škriljca i granita – dalo bolje rezultate nego što bi se moglo pretpostaviti.

Izveštaj Društva za zaštitu starih zgrada sugeriše da se konvencionalna industrijska praksa mučila da precizno predstavi toplotne performanse tradicionalno izgrađenih zidova. Oni su poredili U vrednost na licu mesta, koji opisuje stopu toplotnog prenosa ili gubitka kroz zidove, krovove, podove i sl. različitih tradicionalno izgrađenih zidova sa teoretskom U vrednošću za ove tradicionalne zidove.

Teoretska vrednost dobijena iz proračuna U vrednosti se koristi od strane profesionalaca kao bazu za procenu termalnog učinka različitih tipova konstrukcija. Čak i ako uzmemo u obzir moguću marginu pogreške i do 10 odsto, nalazi Društva za zaštitu starih zgrada su pokazali da stare zgrade nisu toliko energetski neefikasne kao što je građevinska industrija generalno verovala da jesu.

Zabluda građevinske industrije o energetskoj efikasnosti starijih zgrada bi može imati negativne posledica za istorijske zgrade pošto izračunate teoretske U vrednosti – koje sugerišu lošije performanse – mogu dovetsi do toga da vlasnici i profesionalci usvoje nesrazmerne intervencije za uštedu energije koje ne samo da su nepotrebne, već i invanzivne i potencijalno štetne za objekat i dobrobit njegovih stanara.

Krajem januara 2013. godine se očekuje lansiranje programa britanske vlade: Green Deal (zeleni dogovor) – inicijativa koja za cilj ima smanjenje emisije ugljenika putem izmene energetske efikasnosti britanskih objekata. Istraživanje se očekuje u istom periodu kada i program i bavi se i nekim implikacijama koje program može imati za stare i tradicionalno izgrađene objekte.

“Sve je u razumevanju zgrade – kako ona funkcioniše, kako je koristimo i kako živimo u njoj. U vrednosti nisu kompletna priča”, kaže Džonatan Garlik (Johnathan Garlick) iz Društva za zaštitu starih zgrada. “Kod energetske efikasnosti se radi i o našem ponašanju u zgradi, sadržaju vlage u strukturi, vlažnosti vazduha, temperaturi, hermetičnosti, kvalitetu vazduha koji udišemo. Ovo su sve pitanja koje smo gledali u daljim fazama projekta.”

Sve do nedavno istraživački rad Društva za zaštitu starih zgrada je bio samofinansirajući, ali sa značajem projekta i informacija koje generiše, oni sada imaju finansijsku podršku od strane programa za zaštitu spomenika kulture Velike Britanije.

“Istraživanje Društva jeste veoma dragoceno zbog demonstriranja da stare zgrade si inherentno mnogo više energetski efikasnije nego što se mislilo”, rekao je Kris Vud (Chris Wood), upravnik odeljenja za konzervaciju zgrada i istraživanje Zavoda za zaštitu spomenika kulture (English Heritage).

“Zajedno sa istraživanjem koje zavod sprovodi, nagomilavaju se neosporni dokazi koji pokazuju da trenutni industrijski metodi ocenjivanja energetskih performansi starih zgrada nisu tačni. Zaključci ovog rada ukazuju da će mnogo više biti dobijeno vršenjem osetljivih intervencija umesto drastičnih rešenja koja se veoma promovišu”, objašnjava gospodin Vud.

Izvor: Design Build Source

Temperature

Foto: Kuli

Temperature:

Apsolutna nula: -273,15 °C

Najniža temperatura koju je čovek postigao: -273.149999999900 °C

Trojna tačka vode: (mržnjenje leda) 0,01 °C

Ključanje vode: 99,9839 °C

Usijana inkadescentna sijalica: 2200 °C

Površina Sunca: 5505 °C

Unutrašnjost Sunca: 16 miliona °C

Eksplozija termonuklearnog oružja: 320 miliona °C

 

Temperaturne skale:

Iz Kelvina u Celzijuse se temperatura prevodi oduzimanjem 273,15 stepena.

Iz Celzijusa u Kelvine se temperatura prevodi dodavanjem 273,15 stepena

Iz Farenhajta u Celzijuse temperatura se pretvara tako što se od temperature u Farenhajtima prvo oduzme 32, pa se pomnoži sa 5 i podeli sa 9.

Iz Celzijusa u Farenhajte temperatura se pretvara tako što se temperatura u Celzijusima prvo pomnoži sa 9, podeli sa 5, pa sabere sa 32.

Milica Obućina MArch

Život iznad nule

Foto: Vreme

Koliko puta ste tokom protekle, izuzetno snežne i hladne zime oslušnuli, pogledali ili potražili podatke o temperaturi? Ako razmislite, ispostavlja se da je temperatura fizička veličina o kojoj se češće izveštava nego o svim onim medijski atraktivnijim, životnijim i “nenaučnim” veličinama kao što su broj preminulih u nesrećama ili cena žita na svetskim berzama. Posebno kad je reč o temperaturi vazduha.

Informacija o trenutnoj temperaturi vazduha je danas sastavni deo gotovo svake informativne emisije, dostupna je u svakom automobilu, na internet sajtu i na svakom iole boljem telefonu. Samo su podaci o vremenu, o časovima i minutima, rasprostranjeniji od podataka o temperaturi. Pritom, temperatura i podaci o njoj snažno utiču na život. U skladu sa njom se planiraju svakodnevne obaveze, političke kampanje, vojni napadi, broj kupljenih kilovat-sati i broj vozila na ulicama zavejanog grada.

No, šta je uopšte temperatura? Pre svega, ona nije isto što i toplota, što se često pogrešno izjednačava. Naime, ako pitate fizičare, koji o fizičkim veličinama prirodno najviše znaju, reći će da je temperatura jedna intenzivna fizička veličina. Odnosno da nije ekstenzivna. I teško da vam na prvi pogled to mnogo znači. No, o čemu je reč?

Ekstenzivne veličine su, naime, aditivne i proporcionalne veličini fizičkog sistema koji opisuju – takve su površina i zapremina, gustina, naelektrisanje, energija i impuls. Ako razmislite, ovu vrstu veličina nekako doživljavamo prirodnije i lakše shvatamo – što je neka reka veća, ona ima više energije, ili što je posuda veća, ima veću zapreminu. U ekstenzivne veličine spada i toplota, pošto je ona uvek zapravo neka razmenjena energija, dok temperatura, kao što je rečeno, spada u intenzivne veličine.

Intenzivne veličine, mada ih redovno koristimo kao u slučaju temperature, izmiču toj vrsti promišljanja. Često ljudi, mada su im sasvim bliske, uopšte ne misle o ovakvim veličinama i zapravo nisu svesni šta one fizički predstavljaju, pa ih uglavnom shvataju uslovljeno, odnosno vezuju za neke sasvim određene fenomene – što je niža temperatura, ima više snega. Pored temperature, ovakve veličine su brzina, viskoznost, koncentracija ili specifično naelektrisanje.

Intenzivne veličine uvek karakterišu neki sistem nezavisno od njegove veličine. One su takve da moraju biti iste u celom sistemu i svim njegovim delovima. Tako se podrazumeva da se svaki deo, svaki vagon voza kreće brzinom od 50 na sat, ako se kaže da se voz kreće tom brzinom.

Sa druge strane, kad kažemo da je temperatura vazduha deset stepeni Celzijusa, takođe podrazumevamo da je to temperatura koja se odnosi i na vazduh u sobi u kojoj čitamo “Vreme nauke” i na vazduh koji se nalazi izvan nje. Ili ne? Naravno da ne, ako je soba zagrejana. Možemo bar reći da je deset stepeni svuda u ulici. Ili, takođe ne? Taksista na svom meraču temperature u automobilu na jednom ćošku meri 12 stepeni, a ulični sat sa elektronskim termometrom na principu termopara na drugom ćošku pokazuje devet stepeni. Ko tu greši?

Da li meteorolozi lažu kad kažu da je temperatura u celom gradu deset stepeni? Naravno, oni govore o proseku koji se odnosi na uslove koji vladaju u meteorološkoj mernoj stanici. A šta ako ostanemo u dobro zagrejanoj sobi gde brižljivo i pouzdano tačno merimo temperaturu, ali odemo dalje i pogledamo da li je temperatura ista za svaki litar vazduha?

Činjenica da temperatura ne zavisi od veličine sistema zapravo znači nešto drugo i kad se o njoj govori, zaboravlja se jedna važna stvar – ona podrazumeva da je sistem u takozvanoj termodinamičkoj ravnoteži. Kad sipamo vrelu vodu u hladnu šolju, one nemaju istu temperaturu, no posle jednog, ne tako dugog vremena, njihova će se temperatura izjednačiti pa smatramo da su u termodinamičkoj ravnoteži i da imaju jednaku temperaturu koja je ista za ceo sistem, što smo i rekli da je slučaj sa intenzivnim veličinama.

Ako se vratimo na primer sa zagrejanom sobom, pokazuje se da će se u toj sobi, ako je ne remetimo previše otvarajući i zatvarajući prozore, paleći i gaseći grejanje, posle dovoljno dugo vremena takođe uspostaviti pomenuta termodinamička ravnoteža. O neizbežnosti tog scenarija govore zakoni termodinamike. A kad se već dogodi da je cela soba u toplotnoj ravnoteži, da su se svi molekuli tog sistema uslovno ujednačili po brzini, onda možemo da kažemo kako postoji veličina koja karakteriše ceo sistem, u celosti i delovima. I to je – temperatura.

Da bi je izmerili, ubacićemo u sobu nekakav merač i sačekati da i on dođe u termodinamičku ravnotežu s ostatkom sobe. Takve merne instrumente smatramo termometrima – iz istorijskih i uopšte ljudskih razloga oni ne daju neki “intenzivan” broj koji je pre svega svojstven brzini kretanja svih molekula u sobi, već pokazuju neku uporednu, sasvim indirektnu dužinsku veličinu – visinu živinog stuba koja je veća što je temperatura viša.

Takav vrlo sugestivan merač iz XVIII veka je i uslovio pravljenje svih dosadašnjih temperaturnih skala. Sve one, bilo Farenhajtova, Celzijusova ili apsolutna, Kelvinova skala, samo su predmet ljudskog dogovora, pošto je veličina jednog stepena mogla biti sasvim drugačije postavljena. Kao što, uostalom, pre samo nekoliko vekova, ljudi uopšte nisu ni merili temperaturu, niti su znali za nju.

Temperaturne skale su zapravo veštački razvijene u odnosu na dve vrlo jasno vidljive prirodne toplotne pojave koje se događaju sa vodom i to isključivo na normalnom atmosferskom pritisku – jedno je topljenje leda, odnosno pretvaranje vode iz čvrstog stanja u tečno, drugo je ključanje i pretvaranje u gas. Prostim izborom da prvi događaj bude na nula, a drugi na 100 stepeni, dobija se cela skala, kao i veličina svakog stepena.

Ovako je u suštini skalu temperature 1742. godine postavio švedski astronom Andres Celzijus, mada je on sam izabrao da nula bude ključanje, a 100 stepeni mržnjenje vode. No, na sugestiju slavnog botaničara Karla Linea, skala je obrnuta i postavljena onakvom kakva je danas, kad je reč o normalnom atmosferskom pritisku. Ispostavlja se da, precizno izmereni, početak i kraj skale, nisu baš sasvim ni 0, ni 100 Celzijusa, ali to ne menja suštinu.

Budući da je tako ipak ostalo pitanje najniže moguće temperature koja vlada u otvorenom svemiru, 1900. godine je uvedena i apsolutna Kelvinova skala koja pripada zvaničnom SI sistemu mera i čija je nula, 0 K, pomerena na -273,15 Celzijusa, što se smatra najnižom temperaturom u prirodi. No, širina stepena je i dalje arbitrarno ljudska i vezana za vodu pod određenim, normalnim pritiskom.

Zaista je teško zamisliti kako je pre samo nekoliko vekova izgledao svet u kome se temperatura nije ni merila, niti uzimala u razmatranje, ali zar nije zapanjujuće kako je jedna sasvim dogovorna, gotovo izmišljena veličina danas postala tako važna za svakodnevni život? Posebno kad samo indirektno govori u kakvoj se vrsti toplotne ravnoteže našao vazduh u sobi, ljudsko telo, drvo ili elektronski uređaj.

Međutim, temperatura time ipak odaje presudnu stvar o ponašanju i stanju celog tog sistema – da li je pregrejan, bolestan, rashlađen, pokretljiv. Znajući samo temperaturu nečega, znamo bar pola istine o tome šta je sa njim. Svejedno da li govorimo o telesnoj temperaturi čoveka koji laže ili organizaciji jednog društva kao što je pčelinje.

Izvor: Vreme

Autor: Slobodan Bubnjević

Zeleni krovovi

Le Corbusier : ”… krovni vrt postaje omiljeno mesto u kući, a dodatno se gradu vraćaju prostori zauzeti gradnjom…” još početkom prošlog veka je krovne vrtove ustanovio kao jednu od svojih pet tačaka arhitekture.

Zeleni krovovi su od 1970 godine našli svoju primjenu u Evropi. Danas se primjenjuje u svim zemljama gde se vodi računa o uštedi energije i zaštiti životne sredine, a u nekima je uveden zakon koji obavezuje izgradnju novih zagrada sa zelenim krovovima (Nemačka, Japan, Kanada..)

Beograd ima veliki broj objekata sa ravnim krovovima koji su loše rešeni. Predstavljaju veliki problem za korisnike prostora ispod njih, kako zbog prokišnjavanja tako i zbog loše termoizolacije tih prostora. Planiranje zelenih krovova na tim objektima bi rešilo navedene probleme. Postavljanje zelenog krova na već postojeću konstrukciju izvodi se samo pod uslovom da ta konstrukcija statički zadovoljava zahteve novoprojektovanih slojeva. Stari slojevi se skidaju do nosive konstrukcije i onda se preko nje postavljaju slojevi zelenog krova.

Osnovni inženjerski preduslov uspešno i bezbedno ozelenjenog krova je: dovoljan noseći kapacitet krovne konstrukcije, pravilno izvedena hidroizolacija, pravilno izvođenje zaštite od  korenja i pravilan izbor biljnih vrsta.

Struktura zelenog krova

Prvi sloj je vegetacija, drugi zemlja, treći sloj je membrana koja sprečava spiranje zemlje, već samo propušta vodu do drenaže. Četvrti sloj je odgovarajuća termoizolacija. Peti sloj je zaštitni sloj krovne membrane, a služi i za skladištenje vodu za sušne periode. Šesti sloj je sloj koje odbijaju korenje. Potom slede standardni slojevi krovne hidroizolacije i na kraju je glavna nosiva konstrukcija.

U skladu sa dobijenim rezultatima proračuna i zahtevima okruženja, objekta, korisnika i projektanta se opredeljujemo za tip Zelenog krova.

Tri glavna tipa zelenih krovova :

Ekstenzivan tip –neprohodni zeleni krovovi

Krov je pokriven samo travom, mahovinom i niskim rastinjem od 5-25cm, a dubina zemlje je od 5-10cm. Težina je oko 50 kg/m2. Održavanje treba uraditi jedanput godišnje. Prohodnost je ograničena na potrebe održavanja.

Poluintezivan tip – prohodni zeleni krov

Zeleni krov je dizajniran sa rastinjem srednje visine od 25-50cm, a dubina zemlje je oko 20cm, što dodaje teret oko 250 kg/m. Održavanje je potrebno na svakih 6 meseci. Na ovim krovovima se određeni delovi koriste kao prohodni i mesta za boravak.

Intezivan tip – zeleni krovovi za korišćenje

Krov je pokriven višim rastinjem, od 50 cm do 4 metra, sa dubinom zemlje oko 50cm. Dodatni teret na zgradu je oko 400 kg/m2 i potrebno je često održavanje. Ovi krovovi pružaju mogućnost korišćenja kao i bilo koja zelena površina u prirodi (golf teren, bašta restorana, igralište itd).

Na svim se ravnim zelenih krovova mogu predvidjeti vodene površine, ribnjaci, jezerca ili bazeni. Izuzetno su pogodne i za postavljanje solarnih panela  ili fotonaponskih ćelija .

 

Prednosti ozelenjavanja krovova:

  • zaštićuje se krovna konstrukcija od ekstremnih temperaturnih promena
  • izolacija krova od UV-zračenja, mehaničkih oštećenja čime se produžuje vek trajanja slojeva krova za do 3 puta
  • proces pretvaranja ugljen-dioksida u kiseonik kroz fotosintezu
  • voda se zadržava i polako isparava ,sprečavajući naglo oticanja vode u kanalizaciju, a samim tim i nema potrebe za povećanje kanalizacionih kapaciteta
  • smanjuje nivo prašine u okruženju
  • regulišu nivo vlage u vazduhu
  • stvaranje dodatnog stanište za biljke i životinje
  • filtriraju kisele kiše
  • apsorbuje zvuk čime smanjuje nivo buke
  • povećava tržišnu vrednost objekta
  • dodatni prostor za šetnju i odmor
  • ulepšava izgled okoliša

Mane zelenih krovova:

  • cena postavljanje zelenog krova je uglavnom veća od uobičajenih krovnih sistema
  • neophodno je održavanje koje također iziskuje izvesne troškove
  • konstrukcija objekta trpi dodatno opterećenje

Petra Komadinić DIA

Ugradnjom termostatskih ventila štedite do 20%


Racionalno korišćenje energije je ušteda novca.
Kad se zimska sezona bliži kraju pravo je vreme da se planiraju unapređenja na vašem sistemu za grejanje.
U mnogim stanovima i kućama, radijatori nemaju ugrađene termostatske ventile koji mogu regulisati temperaturu u prostorijama. Posledica toga je da će nam neke prostorije biti pregrejane, a s druge strane neke hladne što daje za rezultat nedovoljnim komfor u tim prostorijama. Rešenje kojem često pribegavamo ako su nam prostorije pregrejane je otvaranje prozora što dovodi do velikih toplotnih gubitaka.
Ugradnjom termostatskih ventila možete uštedjeti i do 20% na računu za grejanje.
Jeste li znali da ako temperaturu koju održavate u prostoru smanjite za samo 1°C godišnje možete uštedjeti približno 5-7% energije za grejanje što bi za kuću od 200 m2 iznosilo i do 25000 dinara godišnje.
Termostate bi trebalo podesiti na najnižu temperaturu koja će vam pružiti toplotni komfor, a u prostorijama u kojima se ne boravi, grejanje bi se trebalo isključiti ili barem smanjiti.
U prostorijama u kojima boravite preporuje se temperatura od 20-21°C, u spavaćim sobama oko 18°C, hodnicima 15°C, a u kupatilima 24°C. Ako planirate da budete odsutni iz kuće na jedan dan termostat namestite na 16°C, a ako planirate odsustvo cele nedelje namestite ga na 12°C. Time ćete uštedeti energiju i smanjiti račune za struju ali se zidovi neće ohladiti mnogo pa ćete ih po povratku lako zagrejati.

Milica Obućina MArch