Tag Archives: svetlost

Neka bude svetlost

Foto: Velux

Tokom poslednje dve decenije širom sveta je poraslo interesovanje za većim korišćenjem resursa dnevnog svetla pre svega zbog energetske efikasnosti. Medicinska i zdravstvena istraživanja se sve više koncentrišu na svetlost i njegov efekat na ljudsko zdravlje (Svetlost i zdravlje). Uvođenje svetlosti u prostor na kontrolisan način je veliki izazov za arhitekte. Prirodno sunčevo svetlo uvodi zdrav život u enterijere i smanjuje upotrebu rasvete.

Tamna područja, bez dnevne svetlosti, nalaze su skoro u svakom domu i poslovnom prostoru (kupatila, hodnici, garderoberi, ostave,…). Sa savremenim tehnologijama zadatak osvetljavanja ovih prostora postaje lakši. Svetlosni izvori ne moraju da budu ograničeni prozorima. Već dugi niz godina na tržištu postoje svetlosni tuneli. Ovakvi sistemi mogu potencijalno doprineti zgradama da budu “zelenije” i energetski efikasnije.

Prema istraživanjima koje je sproveo Consumer Energy Center, svetlarnici i svetlosni tuneli mogu bitno doprineti uštedi energije koja se troši na rasvetu. Takođe menjanu izgled prostora tako što uvode sunčevu svetlost koja je najpoželjnija za boravak i rad ljudi u nekom prostoru. Neki od ovih modela mogu da služe i za ventilaciju unutrušnjeg vazduha. Vlaga, isparenja i ustajao vazduh se uspešno ventiliraju kroz ove sisteme a time se znatno poboljšava kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru . Na isti način oni mogu u letnjem periodu prirodno ohladi prostor bez dodatnih troškova.

Milica Obućina MArch

Svetlost i zdravlje

Foto: o2ions

Tokom poslednje dve decenije širom sveta je poraslo interesovanje za većim korišćenjem resursa dnevnog svetla pre svega zbog energetske efikasnosti. Medicinska i zdravstvena istraživanja se sve više koncentrišu na svetlost i njegov efekat na ljudsko zdravlje.

Čemu nam služi sunčeva svetlost?

Za normalan rast, razvoj i život moramo da imamo čitav spektar sunčevog svetla. Sunce nije samo jak izvor svetlost, to je ujedno i elektromagnetni spektar. 1200 luxa ove svetlosti direktno utiče na naše ćelije, regulišu biološki sat, proizvodnju hormona i metabolizam našeg organizma. Ova svetlost utiče na količinu vitamina C i D. Kada ne dobijamo dovoljno svetlosti, sve funkcije počinju da se usporavaju, nastupa depresija i imuni sistem slabi.

Organizmu je potrebno minimum 30 minuta dnevno sunčeve svetlosti za normalno funkcionisanje. Dva sata dnevno je idealna količina koja nam je potrebna. Međutim, uticaj sunčeve svetlosti nije nešto što može da se akumulira. Efekat provedenog vremena na suncu traje samo 48 sati ako se u međuvremenu ne izlažemo tom zračenju ponovo.

Zdravstvene komplikacije nastaju usled nedostatka sunčeve svetlosti tokom zimskih meseci. Tada je naše telo izloženo svetlosti normalnih (inkadescentnih) ili fluo sijalica. Fluo svetlost izaziva hiperaktivnost, stres i zamor očiju. Svetlost koju daje obična sijalica je iz žuto narandžastog spektra i loše utiče na ugljene hidrate u našem telu. Potrebno nam je više sna, postajemo razdražljivi i depresivni. Nedostatak ultraljubičastog svetla u zimskom periodu je jedan od ozbiljnijih razloga za nastanak depresije.

Oko 98 % sunčeve svetlosti naše telo apsorbuje kroz oći a samo 2 % kroz kožu. I ova svetlost koju apsorbujemo kroz kožu je jako bitna jer se tako reguliše pravilno nivo vitamina D a on pak utiče na količine kalcijuma koji nam je neophodan za kosti i zube. Sunčeva svetlost koja dospe u telo putem očiju ima dvojako dejstvo. Prvenstveno je neophodna za čulo vida kako bi se uz njenu pomoć prenosile informacije ali ni druga funkcija nije zanemarljiva. Jedan deo svetlosti koji uđe kroz oči se prenosi na hipotalamus a on kontroliše proizvodnju serotonina i melatonina.

Milica Obućina MArch