Tag Archives: Sunce

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Solarne panele stavljali naopako

solarni paneli

 

Solarni paneli, koji iz dana u dan postaju sve prihvatljivije rešenje i za porodične kuće, većinom se postavljaju na južnoj strani.

Ipak, naučnici upozoravaju kako postavljanje panela na jug, kako se do sada mislilo, ne garantuje najveću iskoristivost energije.

Ključ optimalne proizvodnje energije putem solarnih panela jeste njihovo smeštanje na zapadnu stranu, tvrde naučnici. Upravo će tako generisati najviše energije.

Hiljade ljudi širom severne hemisfere potrošili su velike svote novca kako bi na krovove kuća instalirali eco-friendly solarne sisteme i pritom samo proizvodili energiju za svoje domaćinstvo, ali čini se da su ih postavili u potpunom pogrešnom smeru.

Ralph Gottshalg, profesor na Univerzitetu Loughborough u Velikoj Britaniji , jedan od vodećih stručnjaka na području solarne energije, ukazao je na tu kardinalnu grešku i predložio postavljanje panela u smeru istok – zapad jer upravo taj smer omogućava najveću proizvodnju i najveći protok energije tokom dana.

Njegove tvrdnje u suprotnosti su sa onim što se do sada smatralo, a to je da su solarni paneli najisplativiji ako se nađu na južnoj strani.

Naime, u studiji sprovedenoj u Teksasu u novembru prošle godine dokazano je da solarni paneli na zapadu zapravo proizvedu više energije tokom dana nego oni smešteni na jugu.

Izvor: B92

BMW-ov solarni parking

BMWKompanija BMW je započela prodaju električnih verzija svojih limuzina. Model i3 se već može naći u prodaji, dok je plag-in hibridna verzija i8 već najavljena. BMW je predstavio i opciju solarnog parkinga za svoje električne limuzine.

Pravu veliku revoluciju električnih automobila je započela kompanija “Tesla Motors” iz Amerike. Danas veliki proizvođači, kao što je BMW, nude svoje vizije električnih automobila.

Naime, plag-in hibrid (engl. plug-in hybrid), dok je parkiran ispred kuće, može se puniti uz pomoć solarnih panela. Kao što se vidi na slici, krov ovog parkinga je pokriven sa 24 solarna panela. Dok auto stoji ispred kuće ili dok završavate obaveze, baterije se pune energijom koja se dobija iz tih panela.

Kostrukcija solarne nadstrešnice je napravljena od ugljeničnih vlakana. Iako je ovo projekat koji kompanija BMW još uvek ne planira da uvede u serijsku proizvodnju, jasno se naglašava njihova želja da okrenu svoje proizvode ka zelenoj energiji.

Smanjenje emisije ugljen-dioksida kao i popularizacija obnovljivih izvora energije je svakako jedan od ciljeva kojem teže ozbiljniji proizvođači automobila. Ovaj projekat predviđa mogućnost punjenja baterija plag-in hibridnog modela i8 uz pomoć solarne energije. Tako napunjene baterije će moći da pređu i do 37 km u električnom režimu rada.

Izvor: BMW group

Svetski dan zaštite životne sredine 5. jun

Svetski dan zaštite životne sredineSvetski dan zaštite životne sredine osnovan je od strane Generalne skupštine UN 1972. godine i održava se svake godine 5. juna u više od 100 zemalja. Ovaj dogadaj koristi se kao jedan od glavnih nacina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstice politicku pažnju i akciju na unapredenju kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i vece mogucnosti za potpisivanje i ratifikovanje medunarodnih konvencija o životnoj sredini.

Svetski dan zaštite životne sredine je globalni dogadaj i obeležava se na svim kontinentima. Vlade, pojedinci, nevladine organizacije, lokalne zajednice, preduzetnici i mediji organizuju razlicite akcije kojima isticu svoje opredjeljenje prema zaštiti i unapredenju životne sredine i potrebu za promenom mišljenja i ponašanja. Ovaj dan se obeležava brojnim aktivnostima kao što su strucni i naucni skupovi, aktivnosti na lokalnom nivou kao što su šetnje, sadnja drveca, biciklisticke vožnje, koncerti, izložbe likovnih ostvarenja, festivali, takmicenja u školama, kampanje cišcenja i recikliranja kao i kampanje sa tematikom iz oblasti zaštite životne sredine. Mediji su znacajan partner i imaju kljucnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine. Na ovaj dan priznanja dobijaju preduzeca, lokalne samouprave, pojedinci, NVO, škole i mediji ciji rad služi da zaštiti ili revitalizuje pojedine elemente životne sredine. Svetski dan zaštite životne sredine je prilika da motiviše sve pojedince, organizacije i preduzeca da preuzmu pozitivne korake u zaštiti životne sredine u svojim domovima, školama i radnim mestima, usvajanja nacina života u skladu sa prirodnom okolinom.

  • U Narodnoj skupštini biće održana šesta javna debata “Tretman opasnog i posebnih tokova otpada u Republici Srbiji”, i to u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF) i Privredne komore Srbije.
  • U Skupštini Grada Beograda će biti organizovana svečanost povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, gde će izmedju ostalog biti reči o adaptaciji na klimatske promene. 
  • U Privrednoj komori Beograda biće održan okrugli sto na temu “Održivi razvoj i prirodne katastrofe u jugoistočnoj Evropi – posledice, revitalizacija, zaštita i prevencija – izazov za privredu, stanovništvo i državu”.

Više o ovome

Nacionalna elektronska baza podataka – Ekoregistar

Eko

Ekoregistar predstavlja bazu podataka u elektronskom obliku i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine koji su dostupni na Internetu. Ekoregistar sadrži, između ostalog, informacije o životnoj sredini u posedu nadležnih ministarstava i državnih institucija, opštinskih i gradskih uprava za životnu sredinu, zaštićenih prirodnih dobara i upravljača, kao i dostupne podatke o stanju životne sredine (stepenu zagađenja vazduha, vode i zemljišta), otpadu, zagađivačima, flori i fauni i dr.

Osnovni cilj izrade Ekoregistra je da se javnosti omogući lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini, i unapredi opšta dostupnost informacija iz ove oblasti širokoj javnosti. Po pitanju informacija koje nisu dostupne u elektronskom ili drugom obliku, Ekoregistar sadrži informacije o institucijama koje su nadležne za njihovo publikovanje, daje prikaz kontakt podataka nadležnih osoba u datoj instituciji, kao i opis procedure za podnošenje zahteva za pristup željenoj informaciji ili dokumentu.

Projekat izrade Ekoregistra je sproveden od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije i Agencije za zaštitu životne sredine, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Izvor: Ekoregistar

Strawberry energy razvio mini solarni punjač za područja bez pristupa električnoj energiji

Strawberry-Mini-SOSFoto: Strawberry energy

Zahvaljujući projektu “Ideja za bolje sutra” koji su organizovale UniCredit fondacija, Fondacija Ana i Vlade Divac i UniCredit Banka, razvili smo novi solarni punjač za mobilne uređaje – “Strawberry Mini SOS”. Punjač, koji je prilagođen potrebama područja bez pristupa električnoj energiji, poklonjen je porodici koja živi u zaseoku iznad Malog Golubinja u Opštini Majdanpek. Iako domaćinstvo koje će koristiti „Strawberry Mini SOS“ nema pristup struji, ovaj kraj je u potpunosti pokriven signalom za mobilnu telefoniju.

“Strawberry Mini SOS” predstavlja mali, lako prenosivi solarni punjač za mobilne uređaje koji sadrži SOS dugme za automatski poziv u slučaju hitnih situacija, dvostruko LED osvetljenje, dve utičnice za napajanje raznovrsnih uređaja i 6 kablića za punjenje mobilnih telefona. Zahvaljujući ovom uređaju, komunikacija će biti olakšana i za nekoliko porodica čija su domaćinstva u blizini pomenute, s obzirom na to da svi imaju mobilne telefone, ali vrlo ograničene mogućnosti za njihovo punjenje i korišćenje.

“Istraživanja pokazuju da pojedinci u ruralnim područijima u proseku dnevno prelaze između 7 i 15 km kako bi došli do najbližeg izvora električne energije gde mogu napuniti svoje mobilne telefone. Sa druge strane oko 30.000 ljudi u Srbiji živi bez struje. Život u ovakvim okolnostima je ograničavajući, čak do te mere, da ljudi žive bez mogućnosti da pozovu lekara ili pomoć kada im je najpotrebnija. Mi smo razvili “Strawberry Mini SOS” kao rešenje ovog problema, shvativši da baš obnovljivi izvori energije mogu pomoći porodicama i bar im malo olakšati svakodnevne aktivnosti. Ovom prilikom želim da pozovem sve koji prepoznaju razmere ovog problema da se uključe u našu akciju “Energija bez granica” i da zajedničkim snagama omogućimo da još porodica u Srbiji i regionu dobije ovu malu ali njima vrednu pomoć u vidu solarnog punjača”, rekao je Miloš Milisavljević, osnivač i direktor Strawberry energy-a.

„Presrećna sam što smo kroz projekat koji sprovodimo zajedno sa UniCreditom, uspeli da podstaknemo ove mlade ljude da svojim znanjem i inovativnošću doprinesu rešavanju problema od životnog značaja, koji pogađaju stanovništvo u ruralnim oblastima. Verujemo da će ovaj uređaj olakšati život svim žiteljima zaseoka iznad Malog Golubinja,” izjavila je Snežana Divac, osnivač i predsednica Upravnog odbora Fondacije Ana i Vlade Divac.

Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji je izjavio: “Strawberry Mini SOS predstavlja još jedan dokaz uspešnosti projekta ’Ideja za bolje sutra’. Ova grupa mladih ljudi ima viziju i daje prave odgovore na probleme sa kojima se suočavaju ljudi, ne samo u Srbiji, već i u čitavom svetu. Solarni mini uređaj ispunjava sve predispozicije ustanovljene našim konkursom i ima perspektivu da postane naš izvozni adut.”

Zahvaljujući manjim dimenzijama, ugrađenim točkićima, mogućnosti rasklopivosti, i praktičnom dizajnu od strane industrijskog dizajnera Uroša Obradovića, “Strawberry Mini SOS” se može brzo i jednostavno postaviti na skoro svakoj lokaciji i tako odgovoriti na potrebe velikog broja pojedinaca.

Više: Deo Sunca u tvom džepu

Izvor: Strawberry energy

 

Svetski dan energetske efikasnost – 5. mart

energy-efficiencyFoto: E strate giks

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna).

Milica Obućina MArch

 

Obnovljivi izvori energije (OIE)

Foto: Biz Life

Pod pojmom obnovljivi izvori energije (RENEWABLE ENERGY SOURCES) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija “gasova staklene bašte”, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Srbiji, veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje.

  • Energija vetra

Foto: Obnovljivi izvori energije

Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno prostorne razlike u vazdušnom pritisku. Vetar je posledica Sunčevog zračenja,tj. energija vetra je ransformisani oblik sunčeve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiču i geografski činioci. Sva obnovljiva energija dolazi od sunca. Sunce prema Zemlji zrači 1015 kWh po kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u energiju vetra.

Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim područjima je iskorištavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale oceana i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koče takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetičke energije vetra u mehaničku energiju (okretanje osovine generatora) iskorištava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu.

Kao dobre strane iskorišćavanja energije vetra ističu se visoka pouzdanost rada postrojenja, nema troškova za gorivo i nema zagađivanja okoline. Loše strane su visoki troškovi izgradnje i promenjivost brzine vetra (ne može se garantovati isporučivanje energije). Velike vetrenjače često se instaliraju u park vetrenjača i preko transformatora spajaju se na električnu mrežu.

  • Energija vode

Foto: Kurir

Energija vode (hidroenergija) je najznačajniji obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. U posljednjih 30-ak godina proizvodnja energije u hidroelektranama je utrostručena.

Energija vode se ne može koristiti svuda jer podrazumeva brzo tekuće vode, a poželjno je i da je ima dovoljno tokom cele godine, jer se električna struja ne može jeftino čuvati. Da bi se poništio uticaj oscilacija vodostaja grade se brane i akumulaciona jezera. To znatno diže cenu elektrane, a i diže se nivo podzemnih voda u okolini akumulacije. Nivo podzemnih voda ima dosta uticaja na biljni i životinjski svet, pa prema tome hidroenergija nije sasvim bezopasna za okolinu. Procenjuje se da je iskorišteno oko 25 % svetskog hidroenergetskog potencijala. Većina neiskorištenog potencijala nalazi se u nerazvijenim zemljama, što je povoljno jer se u njima očekuje znatan porast potrošnje energije.

  • Geotermalna energija

Foto: Besplatna energija

Reč geotermalna potiče od kombinacije grčkih reči geo (zemlja) i therme (toplota). Geotermalna energija odnosi se na toplotu Zemljine unutrašnosti koja u samom središtu dostiže temperaturu između 4.000 i 7.000 °C što je otprilike jednako temperaturi površine Sunca. Čak i nekoliko kilometara ispod površine, temperatura može biti preko 250 °C. U principu, temperatura poraste za jedan stepen Celzijusa svakih 30 – 50 metara dubine nezavisno od lokacije. Ova toplota se može koristiti u vidu pare ili tople vode i upotrebiti se za zagrevanje objekata ili proizvode električne energije. Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi blizu površine naše planete.

Geotermalna energija je obnovljivi izvor energije jer se toplota neprekidno proizvodi unutar Zemlje različitim procesima. Na prvom mestu je prirodno raspadanje radioaktivnih elemenata (prvenstveno urana, torijuma i kalijuma), koji se nalaze u svim stenama i proizvodi ogromnu toplotnu energiju. Osim radioaktivnim raspadom, toplota u Zemljinoj kori se stvara i na druge načine: egzotermnim hemijskim reakcijama, kristalizacijom rastopljenih materijala i trenjem pri kretanju tektonskih masa.

  • Solarna energija

Foto: Eko kuće

Solarna energija je energija sunčevog zračenja koju primećujemo u obliku svetla i toplote koju primamo od najvećeg izvora energije na Zemlji, Sunca. Sunčevo zračenje je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodenih tokova i termalnog gradijenta u okeanima. Već decenijama se solarna energija koristi za generisanje toplote u smislu zagrevanja vode, životnog prostora, a takođe i za hlađenje. Upotreba solarne energije ima višestruke prednosti. To je tih, čist i pouzdan izvor energije. Zbog rastuće cene fosilnih goriva kao i zbog ječanja svesti o potrebi očuvanja životne sredine sve više reste interes za korišćenje sunčeve energije.

U stambenim objektima postoje dva tipa solarno toplotnih energetskih sistema: oni koji se koriste isključivo za zagrevanje vode i oni koji uz to obezbeđuju i grejanje (takozvani kombi sistemi).

  • Biomasa

Foto: Interier Hyperbydleni

Kada se govori o biomasi kao obnovljivom gorivu, podrazumeva se materija sačinjena od biljne mase u vidu proizvoda, nusproizvoda, otpada ili ostataka te biljne mase. Prema agregatnom stanju, s uticajem na način energetskog korišćenja, biomasa se deli na čvrstu, tečnu i gasovitu.

U čvrstu biomasu ubrajaju se ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva, ostaci šumarstva, biljna masa brzorastućih biljaka, a pre svega brzorastućih šuma, deo selektovanog komunalnog otpada, ostaci iz drvoprerađivačke industrije, ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo.

Pod tečnom biomasom podrazumevaju se tečna biogoriva – biljna ulja, transesterifikovana biljna ulja – biodizel i bioetanol.

Gasovitu biomasu predstavlja biogas, koji može da se proizvede iz životinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka (silaža trave i kukuruza), ali kao sirovina mogu da posluže i druge otpadne materije. Gasovitu, pa i tečnu, biomasu, predstavljaju i produkti gasifikacije, odnosno pirolize čvrste biomase.

Izvor: Obnovljivi izvori energije