Tag Archives: Struja

Deo Sunca u tvom džepu

 

mt:s i „Strawberry  energy“ predali su gradu Beogradu javni solarni punjač  „Strawberry  drvo“, zasađeno na platou ispred ustanove kulture „Vuk Karadžić“, na Zvezdari.

Javni solarni punjač  ima 16 priključaka, visok je 5m, sa ugrađenim klupama na sve četiri strane, što ga čini i mestom za odmor i druženje. Dok korisnici čekaju, 15 minuta koliko je potrebno za punjenje njihovih mobilnih uređaja, mogu da koriste i besplatan internet Telekoma Srbija.

Drugi,  prenosivi solarni punjač koji je Telekom Srbija naručila od „Strawberry  energy“ biće postavljen u Nišu.

Studenti  Univerziteta u Beogradu,  koji stoje iza firme „Strawberry  energy“, su za ovaj zeleni  izum dobili svetsko priznanje u vidu titule pobednika na takmičenju „Održiva energija Evrope 2011“ Evropske komisije u Briselu, a grad Beograd ih je nagradio za stvaralaštvo mladih.

Prema rečima mladih stručnjaka, velika potvrda za njihov rad je postavljanje prvog solarnog punjača na centralnom trgu u Obrenovcu kao i na trgu Luksemburg ispred zgrade Evropskog parlamenta.

Petra Komadinić DIA

Sat za našu planetu 2011


Ceo sat u subotu 26. marta planeta će provesti u mraku, što je sastavni deo akcije „Sat za našu planetu 2011”. Širom sveta ljudi će isključiti svetla na sat vremena, a u Srbiji i Beogradu ovo će učiniti u 20.30 časova.
Ovo je već tradicionalna akcija koja se održava od 2007. a organizuje je Svetski fond za prirodu (WWF) ideja je nastala kao međunarodna inicijativa u Sidneju. Cilj je da se građani simboličnim isključivanjem svetla pridruže globalnoj inicijativi obezbeđivanja održive budućnosti naše planete.
U ovogodišnjoj akciji učestvovaće više od 6000 gradova iz 130 zemalja, među kojima i Los Anđeles, Njujork, London, Hong Kong, Sidnej, Rim, Istanbul, Meksiko Siti i Toronto.
Svetski fond za prirodu je neprofitna organizacija sa misijom da zaustavi degradaciju životne sredine na našoj planeti i izgradi budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom.
http://www.worldwildlife.org/

Struja od cveća i bakterija

Holandski naučnici došli su na ideju da bašta u kojoj raste cveće ili voće i povrće proizvodi i struju kako bi njome mogla biti i osvetljena. Možda zvuči neverovatno, ali ostvarenje te ideje je i te kako moguće.

Na krovu jednog istraživačkog instituta Univerziteta u Vageningenu u Holandiji, u toku je neobičan eksperiment. U dve četvrtaste kade smešteno je po 12 plastičnih kanti sa vodom i blatom u kojima naučnici gaje različite biljke. “Međutim, biljke nisu u glavnoj ulozi”, kaže David Sirk. On nije biolog, nego biohemičar, a o čemu se radi, odaju nam žice koje izlaze iz kanti: „Ovde imamo biljke i bakterije koje rade zajedno. Princip je jednostavan: biljke fotosintezom proizvode ugljenik i oko 40 odsto te organske materije transportuju u tlo gde živi mnoštvo mikroorganizama – bakterija i plesni. A šta smo mi uradili – mi smo u tlo smestili takozvanu biološku bateriju. To su dve elektrode u kojima rastu bakterije koje mogu da proizvode elektricitet.“

Mikrobska baterija

Ovaj naučnik se koristi saznanjem koje je staro nekih 50-ak godina. Naime sva živa bića prilikom varenja – tačnije sagorevanjem glukoze – proizvode slabu struju. Većina živih bića tu slabu struju koristi za upravljanje procesima u sopstvenom telu. Međutim, bakterije se oslobađaju tog elektriciteta, koji većinom odlazi u vazduh i spaja se sa kiseonikom. Međutim u anaerobnom okruženju, dakle kada nema kiseonika, bakterije traže druge materije kako bi se oslobodile suvišnog elektriciteta. To su pre nekoliko godina otkrili nemački naučnici u Grajfsvaldu i izumeli mikrobsku bateriju skraćeno MFC.

Hrana za bakterije

Bakterije u takvoj bateriji žive u specijalnom hranljivom supstratu u kojem su ubačene dve elektrode. Višak elektriciteta koji bakterije proizvode ide direktno u negativni pol – u anodu. Struja teče. Ali za ovu bateriju kao i za svaku drugu važi – iz nje može da ističe samo onoliko energije koliko je u nju ušlo. To znači – za kontinuirani tok struje potrebno je kontinuirano hraniti bakterije. To je zadatak biljaka u plastičnim kantama na krovu univerziteta. One rastu u supstratu i neprestano stvaraju glukozu, kaže David Sirk: „To je u stvari prirodna solarna ćelija. Biljke apsorbuju sunčevu energiju i daju je bakterijama, a bakterije proizvode elektricitet. Ovaj proces se odvija i danju i noću. Jedino je prošle zime nastao problem kada su se biljke smrzle. Ali čim se sve otopilo, proces je nastavljen.“

Proizvodnja struje varira

U zavisnosti od doba dana, spoljne temperature i vrste biljaka, prozvodi se različita količina struje. Po kvadratnom metru se sada proizvodi 0,2 vata, a narednih godina bi to moglo da bude tri vata – na istoj površini. Ali, šta s tim može da se uradi…?

„Pa većini mobilnih telefona je potrebno baš tri vata da se napune”, kaže David Sirk koji je patent za ovaj izum preuzeo od univerziteta u Vageningenu i koji sa njim planira da se pojavi na tržištu, preko svoje firme Plant – E.

Izvor: Deutsche Welle