Tag Archives: solarni kolektor

Milijarde od sunca

Foto: Solar Tribune

U Srbiji se može dobro zaraditi i od sunca, jer je ovde zračenje čak 40 odsto veće od centralnoevropskog proseka. To je uz kvalifikovanu radnu snagu i ažurnost državnih institucija, investitoru bio, kako kaže, glavni motiv da u našoj zemlji gradi solarni park snage 1.000 megavata. Otud i simbolični naziv projekta – Jedan giga.

“Mi smo sa Vladom Srbije potpisali krovni sporazum, pravno obavezujući među stranama koji definiše detalje i rokove u vezi sa realizacijom projekta. Planiramo da do aprila sledeće godine dobijemo sve neophodne dozvole za izgradnju i krenemo u fizičku realizaciju”, kaže direktor “Sekjurum ekviti partners internešenel” Ivan Matejak.

Investitor se obavezao da će projekat završiti do 2015. godine. Solarni park prostiraće se na 3.000 hektara. Vlada i investitor tvrde da će se koristiti isključivo nepoljoprivredno, zapušteno zemljište.

Solarni park biće u jugoistočnoj Srbiji, ali još nije utvrđeno mesto, ali ono što se zna jeste da neće biti na jednoj nego na nekoliko lokacija. Pominje se područje Vranja, Dimitrovgrada i Pirota.

Od te investicije godišnje se očekuje 28 miliona evra prihoda, samo od poreza. Ministarka energetike Zorana Mihajlović ističe višestuki ekonomski značaj tog projekta.

“Nije u pitanju samo solarni park nego su u pitanju i kompanije koje će biti napravljene za proizvodnju kako solarnih panela tako i kompanije koje će se, zapravo, baviti proizvodnjom električne energije i solarne elektrane. Tri kompanije koje će biti napravljene zaposliće negde oko 700, 800 ljudi”, rekla je Mihajlovićeva.

Podsticajne tarife za solarnu energiju su 23 evrocenta za kilovat-čas, ali država neće imati te troškove.

Direktor Ivan Matejak kaže da od Srbije za realizaciju te investicije ne traže nijedan vid posticajnih mera, što je danas tendencija u obnovljivim izvorima energije.

Firma “Sekjurum ekviti parters internešenel” registrovana je na Malti, a sedište je u Americi. Izvođač radova je “MX group”, koja radi po tehnologiji trećeg proizvođača solarnih panela u Evropi.

Izvor: RTS

Otvorena prva solarna elektrana na jugu Srbije

Foto: Tanjug

U Leskovcu je danas otvorena prva solarna elektrana na jugu Srbije, snage od 260 kilovata (kW) i potpisan ugovor za izgradnju još jedne elektrane na solarni pogon od 650 kW u opštini Bojnik.
Prilikom puštanja u rad solarne elektarne u Leskovcu, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović naglasila je da su prioriteti resornog ministarstva podizanje energetske efikasnosti i iskorišćavanje potencijala obnovljivih izvora energije.
Nova solarna elektrana u Leskovcu može da snabdeva strujom između 50 i 60 domaćinstava. Ona je mala po kapacitetu, ali je suština da je to početak izgradnje ovakvih kapaciteta, naglasila je Mihajlovićeva i podsetila da je to prvi objekat te vrste izgrađen na jugu Srbije.
Na svečanom otvaranju najavljena je izgradnja solarnih elektrana u 10 opština na jugu Srbije, ukupne snage od oko 40 megavata.

Izvor: Tanjug

Solarni paneli na sportskoj hali u Zrenjaninu

Foto: Solar Power Portal

Na krovu hale sportova “Medison” u Zrenjaninu pušteni su u rad solarni paneli za proizvodnju energije koji će u odnosu na dosadašnju potrošnju uštedeti više od 600.000 dinara, rečeno je na današnjoj konferenciji u tom gradu. Reč je o investiciji vrednoj oko 3,6 miliona dinara, od toga je 2,4 miliona obezbedio pokrajinski Sekretarijat za energetiku, a ostalo Grad Zrenjanin.

Direktor Javne ustanove “Sportski objekti” Siniša Marinac rekao je novinarima u Zrenjaninu da će paneli služiti za zagrevanje vode u hali “Medison” i da sistem koristi minimalnu količinu električne energije za rad pumpi za cirkulaciju. Kako je naveo, postrojenje ima 30 kolektora sa prosečnim kapacitetom od oko 300 kw/h dnevno. “Sistem se može i dodatno opteretiti jer ima veći kapacitet, pa je moguće spajanje sa Kristalnom dvoranom čime bi se obezbedila topla voda za tuširanje sportista u obe hale i ostvarila još veća ušteda”, kazao je Marinac.

Prvi projekat u korišćenju alternativnih vidova energije u Zrenjaninu realizovan je 2009. godine kada je u Opštoj bolnici “Đorđe Joanović” postavljen najveći sistem solarnih kolektora u Srbiji, a koji je toj ustanovi za samo godinu dana uštedeo oko 15000 evra. Takođe, na zgradi Doma učenika “Angelina Kojić Gina” instalirana su 72 kolektora, a postignuta je ušteda od 50% u domenu korišćenja gasa kao energenta za grejanje sanitarne vode.

Izvor: Press Online

Zdravstvo za zdraviju životnu sredinu

U Srbiji je krenuo pozitivan trend postavljanja solarnih postrojenje za grejanje vode  u sklopu bolnica. Time bi se moglo reci, zdravstvo  vodi računa o svim građanima na način povećanja kvaliteta životne sredine. Ovaj sistem je ekološki povoljiji a i jeftiniji od prethodnih sistema.

Neke od bolnica su:

  • Opšta bolnica “Đorđe Jovanović” iz Zrenjanina je zahvaljujući projektu slovačke Agencije za razvojnu pomoć i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine u drugoj polovini 2009. godine postavila najveći solarni sistem u Srbiji do tad.  Sistem se sastoji od 200 kolektora za zagrevanje sanitarne vode.
  • Opšta  bolnica u Požarevacu je u maju 2011 dobila svoje solarno postrojenje za grejanje vode,  koje je sufinansirano  iz Fonda za zaštitu životne sredine. Kapacitt postrojenja je 230 kilovata, i postavljeno je iznad novoizgrađenog parkinga.
  • Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine mr Željka Jurakić i direktor subotičke Opšte bolnice dr Goran Bićanin,u decembru 2011 godine su, u Opštoj bolnici, potpisali su ugovore o sufinansiranju projekta „Uvođenje čistije proizvodnje za rad postrojenja i tehnologija koje smanjuju zagađenje životne sredine – Solarno postrojenje za pripremu sanitarne tople vode“.Goran Bićanin je kazao da će ovim projektom biti instalirana 144 kolektora koji će, koristeći sunčevu energiju, smanjiti potrošnju mazuta za oko 50 odsto.  On je izrazio uverenje da će se projekat realizovati do kraja aprila 2012 godine.
  • Tender za isporuku i ugradnju opreme sistema za zagrevanje sanitarne potrošne tople vode i podršku sistemu bazenske tehnike pomoću solarnih kolektora za potrebe Opšte bolnice Jagodina je raspisan i traje do 23. Oktobra 2011.

Jos neke od ustanova u o kojima se priča o uvodjenju solarnih sistema su Opšta bolnica Zdravstvenog centra u Aranđelovcu  i  Opšta bolnica Vrbas.

Nadamo se da će i ostali krenuti u istom pravcu ovih pozitivnih promena.

Petra Komadinić dia

Vidikovac dobija prvu solarnu pijacu u Srbiji

Pijaca “Vidikovac” u Beogradu, kojoj predstoji kompletna obnova, biće natkrivena solarnim pločama koje će štititi mušterije i prodavce od padavina, ali će upijati i sunčeve zrake.

Ovakvo rešenje biće prvi put primenjeno na nekoj pijaci u Srbiji, a kako objašnjava Dejan Stanulov, pomoćnik generalnog direktora JKP “Gradske pijace”, solarni svod obezbediće energiju koja će se koristiti za osvetljenje, rad klimatizacije, rashladnih vitrina i ostalih električnih uređaja na tržnici.

Pijaca u Partizanskoj ulici biće proširena i na parcelu sa desne strane, ka obližnjim vidikovačkim soliterima, pa će ukupna površina renovirane tržnice biti 1,8 hektara. U sklopu modernog kompleksa biće i dečje igralište na kome će mališani moći da se zabave dok roditelji pazare.

Na proširenju od 3.800 kvadratnih metara, predviđena je izgradnja lokala i postavljanje novih tezgi. Kada okončaju posao, tržnica na Vidikovcu, kaže Stanulov, imaće ukupno 800 tezgi, 250 više nego sada. Sve to trebalo bi da uvede red na tržnicu oko koje vlada popriličan haos i cveta prodaja “na divlje”.

– U dogovoru sa JP “Poslovni centar Rakovica” i opštinskom upravom napravićemo parking mesta na ugaženim zelenim površinama oko tržnice, na kojima se trenutno nelegalno prodaje polovna roba. Na taj način ćemo ovome stati na put, dok ćemo sa druge strane napraviti parkiralište neophodno u tom kraju i rasteretiti ulice oko pijace. Problem sa parkiranjem sada je jedan od gorućih ne samo za građane, već i za ljude koji posluju na tržnici – naglasio je Stanulov.

Među više od stotinu novih mesta za četvorotočkaše naći će se i deset za kamione koji će dovoziti namirnice na pijacu.

– Problem sa prodajom robe iz kamiona na čukaričkoj strani pijace rešićemo još u prvoj fazi obnove donošenjem odluke da se svi teretnjaci moraju preseliti na buduću veletržnicu. U uvođenju reda očekujemo asistenciju MUP-a, komunalne policije, opštinske i gradske inspekcije. U drugoj fazi ćemo raspisati konkurs za odabir privatnog partnera za rekonstrukciju, u skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu. U trećoj fazi treba da regulišemo odnos sa opštinom Rakovica u vezi sa pijačnim prostorom jer je deo tržnice pod njihovom nadležnošću. Glavni projekat rekonstrukcije izrađuje MP “Atelje” – objasnio je Stanulov.

Izvor: ekapija.com

Brod na solarnu energiju

Türanor je navjeći svetski katamaran koji za pogon koristi solarnu energiju. Dobio je ime inspirisano Tolkinovim “Gospodarima prstenova”, a znači „Snaga Sunca“. Težak je 85t i dugačak 31 m. Opremljen je sa 38.000 visoko efikasnih solarnih ćelija. Ove ćelije pune litijum jonsku bateriju koja je toliko velika da može da pokreće brod brzinom 7.5 čvorova čak 72 sata bez sunca. Brod može da primi do 40 putnika.

Vlasnik katamarana je Immo Ströher i on sa ekspedicijom ima za cilj putovanje na kome će pomoću solarne energije obići ceo svet. Türanor treba da pređe 63.000 km. Dnevne izveštaje sa broda kao i fotografije sa putovanja možete pratiti na sajtu Planet Solar (http://www.planetsolar.org/no_cache/be-part-of-it/logbook.html).

Ova ekspedicija putuje ekvatorijalnim pojasom na kojem ima više Sunčeve energije, a skipere na putovanju navode francuski meteorolozi koji ih savetuju kako da plove kroz trenutno najosunčanija područja.

Milica Obućina MArch

 

Pametna stakla

 

Današnji prozori odbacuju 50% neiskorišćene sunčeve energije .

 

stvorili su specijalnu staklenu površinu. Korisnici mogu kontrolisati jačinu osvetljenja u prostoriji odabirom između tri načina rada:

svetlo,       tamno,     privatnost.

Zimi možemo da propustimo više svetla u zgradu, a leti da je smanjimo. Neiskorišćenu sučevu energiju ne bacamo, ona se prikuplja u staklima. Prikupljena energija se pretvara u električnu energiju koja može da se koristi za punjenje kompjutera, rasvetu na fasadi, sisteme hlađenja i grejanja… Možete sami da izaberete svoju boju, a postoji i mogućnost integracije vašeg loga u samo staklo prozora.

Proizvod je proizveden na organskoj bazi i može da se reciklira.

Petra Komadinić DIA

 

 

Solarno grejanje

Energija Sunca je besplatna i čista. Kad drugim energentima cena raste, korisnici solarnih sistema se osećaju dobro jer Sunce ne ispostavlja račun.

Želimo li da zamijenimo postojeći sistem grejanja (lož-ulje, gas, struja, čvrsta goriva,…), solarni sistem je prva opcija koju moramo razmotriti. Solarno grejanje nije samo smislena alternativa već i pravi izbor. Ovakvim izborom postajemo energetski nezavisni.

Solarni sistemi upijaju toplotu Sunca i prenose je na radnu tečnost unutar solarnih kolektora. Tako „zarobljenu“ toplotu možemo usmeravati gde želimo. Na taj način zagrevamo sanitarnu vodu za tuširanje, pranje, kuvanje i piće a onda toplotu Sunca koristimo u sistemima grejanja prostora. Najbolji rezultati se postižu s tzv. niskotemperaturnim sistemima grejanja (podno-zidno grejanje).

Solarni sistemi grejanja se najčešće kombiniraju s postojećim sistemima grejanja (lož-ulje, struja, čvrsta goriva, biomasa, gas,…) iako je i danas moguće napraviti kuću sa 100% besplatnim – sunčevim grejanjem.

Kod postojećih kuća preporučljivo je ugraditi solarne kolektore i spojiti ih sa već ugrađenim sistemom. Uštede ne mogu izostati. Kod novih kuća je preporučljivo koristiti solarnu energiju što je više moguće a kombinovati je s obnovljivim izvorima energije (drveni briketi, piljevina, toplotne pumpe…).

Solarni sistemi imaju svoje i prednosti i mane. Prednosti: besplatna energija, nezavisni su od poskupljenja fosilnih goriva i struje, čista obnovljiva energija, podstiče „energetski efikasnu“ izgradnju, sistem se sam vremenom otplati. Mane: zimi ovakav sistem daje manje energije (rešava se dogrejavanjem), potrebna krovna ili neka druga konstrukcija za montažu ovakvog sistema, ako se nestručno projektuje sistem će biti loš i neefikasan a korisnik nezadovoljan.

Najčešće je pitanje – koliko se može uštedjeti? Puno! A još više u budućnosti, jer nas čekaju velika i stalna poskupljenja fosilnih goriva. Koliko tačno je moguće uštedeti moguće je odgovoriti nakon detaljnog pregleda građevine. Svi su korisnici različiti sa gledišta vrste objekta, orijentacije prema jugu, veličini objekta, njegove toplotne izolovanosti,…  Trenutno se za 3-20 godina povrati ulaganje u solarnu energiju.

Milica Obućina MArch