Tag Archives: reciklaža

Reciklaža električnih aparata i uređaja

“Tehnomarket” i “Tehnomanija” u saradnji sa komapanijom “Samsung” omogućavaju reciklažu starih električnih uređaja. U preko trideset prodajnih objekata građani će od 15. jula moći da donesu svoje stare, dotrajale električne uređaje i aparate i tako ostvare pravo na popust pri kupovini novih aparata. U sklopu ove akcije koja se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, kompanija “Samsung” odobravaće i dodatni popust za frižidere, veš mašine i rerne.

Cilj ove akcije je, između ostalog, i da građani počnu više da brinu o očuvanju životne sredine i ekologiji. Veliki problem koji mnogi imaju sa isluženim i pokvarenim kućnim aparatima i uređajima biće trajno rešen. Svako ko donese bilo koji aparat, bilo kog proizvođača i u bilo kom stanju, dobiće popust za kupovinu potpuno novog aparata po sopstvenom izboru i dodatni popust za kupovinu “Samsung” proizvoda. Jedini uslov je da aparati imaju sve delove.

Radnici “Tehnomarketa” i “Tehnomanije” će stare aparate i uređaje odneti na reciklažu u SET d.o.o, prvu fabriku u Srbiji koja ima postrojenje za reciklažu elektronske i električne opreme bazirano na “zero-waste” tehnologiji. To je tehnologija koja 100% električnog otpada reciklira u repromaterijal i polusirovine i to bez hemikalija, prašine ili otpadnih voda.

Evropska unija je proglasila elektronski i električni otpad (“ee otpad”) za najopasniji od svih koji se pojavljuju, a procene su da ova vrsta otpada ima najveću tendenciju rasta, uvećavajući se čak tri puta brže od komunalnog otpada. U zemlji srednje razvijenosti, kao što je naša, procenjuje se da svaka osoba godišnje napravi oko 4 kilograma “ee” otpada.

– Tim pre je ova akcija za svaku pohvalu jer omogućava građanima da dobiju popust, a da istovremeno čuvaju prirodu Srbije – izjavio je Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Izvor:  http://www.ekapija.com

Za upravljanje otpadom u Beogradu do 2020. godine 228 mil EUR

Odbornici Skupštine grada usvojili su danas Lokalni plan za upravljanje otpadom grada Beograda od 2011. do 2020. godine, čije će sprovođenje koštati 228 mil EUR.

Plan pre svega podrazumeva da svi stanovnici glavnog grada budu obuhvaćeni uslugom sakupljanja otpada, zbog čega će se ugrađivati novi podzemni kontejneri u centralnim gradskim opštinama, dok će se na periferiji širiti mreža običnih kontejnera i kanti.

Plan se odnosi na 10 centralnih gradskih opština, kao i na opštine Grocka, Mladenovac, Surčin i Sopot.

– U svakoj opštini biće izgrađeno po jedno zeleno dvorište gde će građani moći besplatno da odlažu otpad i kabasto smeće. Iz dvorišta će se otpad prevoziti do postrojenja za reciklažu, a planirano je da se izgrade dve transfer stanice, na Novom Beogradu i Rakovici, gde će se otpad pretvarati radi transporta do Centra za upravljanje otpadom u Vinči – rekao je gradski sekretar za životnu zaštitu Goran Trivan obrazlažući plan.

Planirano je i da se postojeća deponija u Vinči sanira i da se otvori nova, koja će biti u skladu sa međunarodnim standardima, a u planu je i da se deponijski gas iskoristi za proizvodnju električne energije.

Planom je predviđeno da se novac za sve navedene projekte uzima iz gradskog budžeta, iz fondova za zaštitu životne sredine i kredita.

Izvor: www.ekapija.com

 

Od jeseni mere za suzbijanje proizvodnje plastičnih kesa

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavilo je da bi od jeseni sa tržišta Srbije, primenom niza mera, trebalo da počne povlačenje plastičnih kesa koje nisu razgradive ili biorazgradive.

Državni sekretar Ministarstva životne sredine Bojan Đurić rekao je agenciji Beta da će to ministarstvo merama, u koje spada naplata taksi za upotrebu ekološki neprihvatljivih plastičnih kesa, kao i podsticaj proizvodnje plastičnih kesa koje sadrže biorazgradive aditive, regulisati tržište.

“Kese koje se sada koriste imaju period razgradnje u prirodi od blizu 400 godina”, kazao je on i dodao da će ekološki  prihvatljive kese “imati aditive koji im omogućavaju razgradnju u prirodi u periodu od jedne do četiri godine”.

Đurić je kazao da “primena tih mera nije počela, jer još nije kupljena neophodna oprema za utvrđivanje hemijskog sastava kesa koje će se nalaziti na tržištu”.

Prema njegovim rečima, Tehnički fakultet u Novom Sadu je nosilac projekta i trebalo bi da za nekoliko nedelja, po okončanju tendera za nabavku opreme koji je u toke, oformi laboratoriju koja će biti prva sertifikovana laboratorija u Srbiji za te namene.

On je podsetio da su takse za korišćenje plastičnih kesa već uvedene i da iznose 20.000 dinara po toni plastičnih kesa, 1.000 dinara za tonu kesa koje sadrže biorazgradive aditive, dok se ništa ne plaća za potpuno biorazgradive kese.

“Primena taksi zavisi od početka laboratorije, a moja procena je da će to biti za mesec do dva”, kazao je on.

Dodao je da će ministarstvo nabaviti i određeni broj mobilnih uređaja kojima će inspekcija kroz nenajavljene kotrole tržnica i proizvođača utvrđivati da li su kese biorazgradive ili ne.

Prema njegovim rečima, “subvencionisaće se i proizvodnja biorazgradivih i razgradivih, tako da će proizvodnja običnih plastičnih kesa biti ekonomski neisplativa”.

Đurić je kazao da će se novac za subvencionisanu proizvodnju biorazgradivih kesa obezbediti iz Fonda za životnu sredinu Ministarstva životne sredine.

“Visina subvencija će zavisiti od hemijskog sastva vrećice, da li je ragradiva ili biorazgradiva, u još neutvrđenom iznosu, ali će taj stimulans da bude dovoljan da proizvodnja ove ambalaže bude ekonomski isplativa i da se nijedan proizvođač ne zapita da li je prelazak na čistiju ekološku proizvodnju rentabilan”, kazao je on.

Đurić je naveo da su biorazgradive kesa skuplje 10 odsto nego standardne plastične kese, koliko iznosi cena aditiva koji se koriste u proizvodnji.

Naglasio je i da domaći proizvođači neće morati da menjaju tehnologiju proizvodnje i kupuju novu opremu kako bi počeli ekološku proizvodnju kesa.

Đurić je istakao i da će se zabraniti uvoz svih kesa koje su tanje od 14 mikrona, objasnivši da su to to kese koje se uglavnom besplatno daju potrošačima na pijacama.

“One predstavljaju estetski i ekološki problem, jer su naljakše, teško se sakupljaju, jer ih vetar raznosi i njihova reciklaža je zbog te debljine praktično nemoguća”, rekao je on.

Đurić je kazao da u Srbiji ima oko 20 velikih proizvođača kesa, ali da problem predstavlja veliki procenat sive ekonomije i nekontrolosani uvozi kesa sa Bliskog i Dalekog istoka.

“Računa se da se u Srbiji godišnje po stanovniku u proseku potroši izeđu 300 i 500 plastičnih kesa”, rekao je on.

Svake godine prosečan stanovnik Evropske unije (EU) upotrebi približno 500 plastičnih kesa, a većina njih iskoristi se samo jednom. Ukupna težina plastičnih kesa napravljenih u Evropi 2008. iznosila je 3,4 miliona tona što je jednako težini oko dva miliona putničkih automobila.

Neke države članice EU već su preduzele mere da smanje upotrebu plastičnih kesa kroz politiku cena, ugovorima sa privatnim sektorom i zabranama određenih tipova kesa, ali takva pravila ne postoje na nivou EU.

Izvor: www.beta.rs

 

Devet stvari koje ne mogu da se recikliraju

Ma koliko se u svetu trudili (kod nas još ne) da što više otpada recikliraju, postoje neke stvari koje je bolje baciti u smeće nego dati na reciklažu.
  • Plastični zapušači flaša
Plastični zapušači flaša se prave od polipropilena, što znači da su od drugačijeg materijala u odnosu na plastične flaše. Da bi se reciklirali, morali bi da se otope a tačke topljenja plastičnih flaša i njihovih zapušača se razlikuju za 100 stepeni. Dakle, zapušači mogu da se recikliraju ali zasebno od flaša, što prilično komplikuje stvari i za onog ko želi da bude ekološki uzoran građanin i za one koji se bave recikliranjem.
  • Ambalaža za sokove
Obično pakovanja za sokove imaju plastičan omotač koji onemogućava da se karton iskoristi za reciklažu.
  • Stiropor

Stiropora ima svuda oko nas u velikim količinama. Nažalost, stiroporu je u osnovi nafta, zapaljiv je i u proizvodnji se koristi benzen koji je poznat kao karcinogen. Ako ga zapalite, oslobađa se gas stiren koji utiče na nervni sistem. Na kraju, sam stiropor je tako osmišljen da ne može da lako da se raspadne i zato ga je teško rastaviti na hemijske komponente i tako reciklirati. Zbog svega toga, reciklažni centri ga ne prihvataju.

  • Kutije od pice

Pretpostavljam da mislite, Zašto ne bih ovo moglo da se recilkira kad je u pitanju samo karton? Da, ali umašćen karton može napraviti haos u procesu zagrevanja i mešanja sa vodom. Ulje jako loše utiče na kvalitet papira pri reciklaži, tako da, kada se iz papira koji je došao u dodir sa uljem iscedi voda, u njemu ostanu mrlje i rupe.

  • Keramičke posude

Keramika ne može da se reciklira i bolje je da smislite neke kreativne načine da se rešite starih šolja: ofarbajte ih i dobićete unikatnu saksiju za biljku, ili polomite posudu i od komada napravite mozaik.

  • Papirni ubrusi i papirne maramice

Takav papir je najčešće uprljan i previše lošeg kvaliteta da bi se reciklirao.

  • PVC kese

Kese su takođe najčešće uprljane, a i da nisu, radnici koji bi radili na sortiranju smeća ne mogu da prazne sadržaj svake kese da bi utvrdili je li prljava ili ne. Tako da one ostaju na deponijama stotinama godina.

  • Obojeni papir

Isto kao i u procesu pranja veša, ako pomešate crvenu majicu sa belim vešom dobijate roze gaće. Proces reciklaže je sličan, ako želimo da dobijemo beli papir (u najgorem slučaju smeđi) ne smemo ubacivati obojene papire.

  • Mokar papir

Vlakna mokrog papira su kraća što ih čine manje vrednim reciklažnim centrima. U principu, oni primaju samo suv papir.

Izvor: http://www.ekologija.rs/

 

 

Eco Bag

Eco Bag (https://sites.google.com/site/ekobagserbia/) je udruzenje koje se bavi proizvodnjom torbi, novčanika, fascikli i ostalih praktičnih proizvoda od PVC folija. Na ovaj način vrše specifičnu reciklažu korišćenih štampanih PVC folija od kojih se prave baneri u reklamnim kampanjama.

Osnovni mаterijаl koji koriste u proizvodnji je specifičаn otpаd koji posle periodа reklаmirаnjа zаvršаvа često nа njivаmа. Njime se pokrivа seno, poljoprivredne mašine i drugi proizvodi u poljoprivredi pa tаko posredno i neposredno dolаzi do zаgаđenjа čovekove okoline.

Kupci ovih proizvoda su vrlo često upravo firme čiji su reklamni slogani nekada „krasili“ bilborde.

Ovo preduzeće je pozitivan redak primer da se može poslovati društveno odgovorno vodeći računa o ekologiji i zaštiti životne sredine.

Milica Obućina MArch

 

Kreativna reciklaža (1)

Neki ljudi vole da bacaju novca, dok drugi čuvali za crne dane. Ima i onih koji ga koriste na kreativan i isplativ način.

Pod jedog sprata Standard Hotela u Njujorku je popločan penijima. Ne treba puno vremena da se izračuna da na jedna kvadratni metar staje penija u vrednosti od oko 20$.

Pre 1983.god. svi američki peniji su bili 95% od bakra. Oni su vremenom patinirali i menjali boju u zelenu. Od 1983.god. peniji se sastoje 97% od cinka a samo 3% od bakra. Cink ne patinira pa samim tim je i otporan na promene.

Zidovi i podovi prekriveni penijima nisu retkost. Butik Pol Smit u Parizu ima zidove obložene ovim kovanicama.

Milica Obućina MArch

 

RECSERBIA – Info servis reciklažnog sektora u Srbiji

Inicijativa za demokratsku tranziciju (DTI) i Centar za razvoj socijalnog preduzetništva (CRSP) iz Beograda pokrenuli su danas internet portal RecSerbia na adresi www.recserbia.rs.

RecSerbia je prvi web portal u Srbiji zamišljen kao svojevrsni info pult i medijska podrška reciklažnom sektoru u Srbiji.

Predsednica Upravnog odbora Incijative za demokratsku tranziciju (DTI) Jelena Nešić rekla je da DTI već drugu godinu upravlja Nacionalnom platformom za društveno odgovornu reciklažu, gde je otvorena mogućnost socijalnog dijaloga sva tri sektora – javnog, privatnog i građanskog, uključujući i sakupljače otpada.

Ovim portalom se otvara mogućnost da se reciklaža prenese u svakodnevni život, kako samih građana, koji na portalu mogu naći ključne informacije o cenama materijala i otkupljivačima, tako i ukupnog poslovnog sektora, institucija, organizacija i eksperata“, istakla je Jelena Nešić.

Direktor Centra za razvoj socijalnog preduzetništva Mišo Babović kaže da je reciklaža druga na listi industrijskih grana u kojima je, u EU zemljama, najuspešnije primenjen koncept socijalnog preduzetništva.

Sa RecSerbia portalom i sektor socijalnog preduzetništva u reciklaži dobija svoj medijski prostor, što je presudno za uspeh ovog realtivno novog i nedovoljno poznatog koncepta u našoj javnosti“, rekao je Babović.

Siniša Mitrović iz Saveta za reciklažnu industriju Privredne komore Srbije izjavio je da je reciklaža razvojna šansa Srbije, ali je problem mali broj ljudi koji se organizovano bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, kao i dostupnost informacija o reciklažnom sektoru u Srbiji.

Tržište sekundarnih sirovina je godišnje vredno oko 350 miliona evra i predstavlja izvor za otvaranje novih radnih mesta i upošljavanje ljudi. Portal RecSerbia će, u tom smislu, biti značajan jer će biti na izvoru svih informacija važnih za ovu oblast.“

Projekat RecSerbia je realizovan zahvaljujući sredstvima USAID Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije. Medijski partner portala RecSerbia je Medija centar Beograd.

Izvor: http://www.mc.rs