Tag Archives: reciklaža

Levi’s je predstavio farmerke napravljene od recikliranih plastičnih flaša

Foto: Million looks

Levi’s je najavio nove farmerke od recikliranih plastičnih flaša. Svaki par ovih farmerki na je napravljen od najmanje 20 % recikliranog sadržaja, tj. u proseku od 12 do 20 recikliranih flaša se ugradi u svake farmerke.
Kao deo ovog programa koristiće se oko 3.5 miliona recikliranih flaša godišnje. Da bi se napravila teksas tkanina flaše se sakupljaju, sortiraju po boji, melju, i tako se dobija poliester. Poliester se zatim meša sa pamučnim vlaknima i ona se tka sa tradicionalnim pamučnim vlaknima da bi se stvorio teksas.

Zavisno od modela farmerki bira se boja boca koje se koriste u procesu reciklaže i proizvodnje da bi se dobio jedinstveni finalni proizvod.

Ove kolekcije od recikliranih flaša će se pojaviti u januaru 2013.godine  kao deo prolećne kolekcije brenda Levi’s pod nazivom Waste<Less i koštaće od 70 do 130 US $.

Milica Obućina MArch

Švedska ostala bez smeća, uvoze ga zbog reciklaže

Foto: Wagingnonviolence

U većem delu Švedske nema uopšte smeća, pa je ova zemlja primorana da ga uvozi iz inostranstva kako bi nastavila procese reciklaže kojima proizvodi ogromne količine električne energije i goriva. Ova skandinavska zemlja “uvozi” smeće iz susedne Norveške kako bi nastavila svoj program reciklaže smeća za proizvodnju energije za hiljade domaćinstava u zemlji od oko 9,5 miliona stanovnika.

Efikasan sistem za sortiranje otpada i sistem reciklaže je do sada doprineo da samo 4 % smeća u zemlji završi na deponijama. Švedska već od ranih 1990. primenjuje sveobuhvatan sistem, kroz izmenu zakona, blisku saradnju sa privredom i promenu svesti ljudi kako bi menjali društvo i učinila ga ekološki svesnim. Vlasnici fabrika su morali da obrate pažnju na nekoliko kategorija otpada. Postavljene su takse i zabrane na odlaganje smeća na deponije i postavljeni su ciljevi u oblasti reciklaže smeća. Kao rezultat toga, danas se, više od 90 % smeća koje proivodu domaćinsta, reciklira i ponovo iskorišćava u proizvodnji električne energije i goriva.

Švedska politika stimuliše ekonomski stimuliše masovnu reciklažu. Od 2005. godine, u Švedskoj je zbranjeno odlaganje organskog smeća na deponije. Umesto toga, smeće je biološki tretirano za pravljanje komposta, biogasa i đubriva. Velike količine smeća su pretvorene u energiju ekološkim procesima. Takvom politikom odlaganje smeća iz domaćinstava na deponije umanjeno je sa 1.380.000 tona u 1994. na 380.000 tona 2004. godine.

Izvor: Blic

Prvi evropski most napravljen od reciklirane plastike

Foto: Inhabitat

Devedeset metara dug most napravljen od preko 50 tona reciklirane plastike i njime je premoštena reka Tveed u Škotskoj. Njegova nosivost je 44 tone. Škotski most je prvi takve vrste izgrađen u Evropi i za sada je o most sa najdužim rasponom izgrađenim od reciklirane plastike.

Most je napravljen od termoplastičnih kompozitnih materijala dobijenih reciklažom polietilena visoke gustine koji nije podložan truljenju, rđanju ni raspadanju pa bi kao takav bez reciklaže ostao na deponiji dugi niz godina. Novo dobijeni materijal ne zahteva skoro nikakvo tekuće održavanje  pa je efikasnim dizajnom smanjen trošak pravljenja i održavanja mosta. Nosilac ovog projekta je firma Vertech i stručnjaci ove firme procenjuju da će životni vek mosta biti oko 50 godina.

Foto: Smart planet

Milica Obućina MArch

Kako se reciklira?

Foto: Jan Bierens

Papir?

Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta. Reciklaža novinskog papira se bazira na takozvanom “de-link” postupku, koji ima za cilj uklanjanje boje. Novine i časopisi se najpre potope u kašastu smesu, u koju se ubacuju mehurići vazduha. To je postupak flotacije, pri kome štamparske boje ostaju na površini na peni koja se zatim usisava. Tako očišćenja kašasta smesa se koristi za pravljenje recikliranog roto papira, koji se zatim seče u odgovoarajuće veličine i spreman je za ponovnu upotrebu. Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Plastika?

Proizvodi od različitih vrsta plastike su sve prisutniji na tržištu. Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno vazi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl. Odvojeno sakupljeni plastični otpad, ukoliko je pogodan za reciklažu, najpre se usitnjava i sortira u vrućoj vodi radi prolaska kroz nekoliko faza pranja. Zatim se topi, presuje i pretvara u sitne kuglice, granule. Od granula se prave nove plastične folije, kese, boce, a od nekih vrsta plastike se moze praviti i odeća.

Staklo?

Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere sa se uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, i meša sa novim sirovinama, (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600 stepeni. Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, na kraju procesa nastaje nova boca.

Metal?

Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi. Na primer konzerve su većinom od aluminijuma. Proizvodnjom novog od starog aluminijuma uštedi se i do 95% energije. Konzerve se sakupljaju i u fabrici za preradu peru, a zatim tope u aluminijumske blokove. U procesu topljenja se uklanjaju boje, kao i štampa koja je bila na limenkama. Ovi blokovi se odvijaju u daljem procesu prerade, što daje aluminijumu dodatnu čvstoću i felksibilnost, i dalje se koriste za nove limenke, čokoladne folije, kao i pakovanja gotove hrane. Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čelicnih nosača ili delova motora.

Višeslojna ambalaža za napitke (popularni „tetra pak“)?

Najčešći način da se reciklira upotrebljena višeslojna ambalaža za napitke je putem procesa obnove vlakana u postrojenjima za reciklažu papira.  Upotrebljena ambalaža se u postrojenjima za reciklažu potapa u velike tankove sa vodom gde se oni blendiraju. Ovakvo mešanje odvaja vlakna ubrzavajuću na taj način “rastapanje” papira. Vlakna upijaju vodu i postaju deo tečne vlaknaste emulzije. Svi elementi koji nisu papirnog porekla (kao što je plastika), plutaju ili potonu i oni se naknadno sakupe, sastružu ili proseju iz rastvora. Za ovaj proces je obično potrebno oko 15-30 minuta i na taj način se obnavlja veći deo vlakana. Tako obnovljena vlakna se mogu upotrebiti za proizvodnju papira za štampanje, papirnih kesa, ubrusa, kartona za lepenku, itd.

Izvor: Sekopak

Izgrađena prva Earthship kuća u Srbiji

Foto: Centar Tesla

Kao oličenje održivog dizajna i izgradnje, u kome nijedan deo održivog življenja nije ignorisan, koncept gradnje nazvan Earthship stigao je 2012.godine i u Srbiju. Smilja Ignjatović i Bojan Jovanović, vajari po struci, započeli su, a tri meseca kasnije i završili izgradnju samoodržive kuće u selu Brusnica u okolini Gornjeg Milanovca. Earthship kuća, prva takve vrste u Srbiji napravljena u potpunosti od recikliranog materijala kao što su stare gume, plastične boce, drvo i slično.

Više o Earthship-u

 

Foto: Centar Tesla

Foto: Centar Tesla

Zašto su loše plastične kese?

Od ukupnog broja kesa koje se koriste samo se 3% reciklira. Kako neke studije pokazuju, oko 60% njih ljudi koriste da bace otpatke. Velika većina završi razbacana po prirodi.

Plastične kese su prvi put proizvedene 1977.god. ali su tek 1983.god. doživele ekspanziju. Kese kakve poznajemo nisu pravljene od najlona kako se često misli, već od plastike. Prave se od nafte i što se često ne zna od prirodnog gasa iz kojih se dobija plastika polietilen. Polietilen ne truli prirodno. U zavisnosti od debljine i količine sunca raspada se od najmanje 400 do 1000 godina na otvorenom. U zemlji i na deponijama gde nema kiseonika, niti sunca –milijardu godina.

Plastične kese nisu biorazgradive. Pošto su lagane vetar ih lako raznosi pa one zagađuju vodotokove, zelene površine, krošne drveća, ulice,… One takođe predstavljaju ozbiljnu opasnost za ptice i morske sisare koji ih često greškom koriste kao hranu. Na hiljade pomenutih životinja umre svake godine nakon gutanja ili davljenja plastičnim kesama. Konačno proizvodnja plastičnih kesa zahteva milione tona nafte koja bi mogla da se koristi za transport ili grejanje.

Neke firme su prestale da nude svojim klijentima plastične kese, a mnoge države razmatraju zabranu plastičnih kesa ili su već uvele zabranu.
U međuvremenu možete da pomognete: Koristite torbe za višekratnu upotrebu kada idete u kupovinu. One se prave od obnovljivih materijala, a time se očuvavaju resurs na planeti. Ovakve torbe možete naći u različitim veličinama,stilovima i materijalima. Kada ih ne koristitite lako ih možete spakovati, ne zauzimaju puno prostora pa se mogu nositi u džepu ili tašni.

Milica Obućina MArch

U Pančevu počela reciklaža sijalica

Foto: B92

Investicija vredna više od pola miliona evra pretenduje da Srbiju pozicionira kao balkanski centar za reciklažu sijaličnog otpada, kažu u komaniji BIS Reciklažni centar, koji posluje u okviru firme Božić i sinovi.

Ovo postrojenje je, osim što je prvo u takve vrste u Srbiji, prvo je i u regionu. Nalazi se u pančevačkoma naselju Omoljica i u stanju je da godišnje reciklira više od 15 miliona sijalica, a ukoliko bi se radilo u dve smene, više od 30 miliona.

Za samo jedan sat rada, u postrojenju će moći da se reciklira 6.000 komada izvora veštačkog svetla,a sav reciklirani otpad moći će ponovo da se upotrebi kao sirovina, odnosno u proizvodnji novih materijala.

S obzirom da novo postrojenje omogućava naknadnu upotrebljivost svih sijaličnih sastojaka, to znači da se od jedne fluorescentne cevi (prosečne težine 200 grama), reciklažom može dobiti 88 do 93 odsto stakla, 12 grama obojenih metala, gvoždja i plastike, pet grama fosfornog praha, veoma mali procenat žive (koja se, tako izdvojena, inertizuje u destilatoru sa aktivnim ugljem).

Izvor: B92

MOL otvara ekološki benzinsku pumpu u Budimpešti

Foto: www.mol.hu

Više od 50% uštede energije, kreativno korišćenje alternativne energije, efikasno smanjenje od 10t CO2 i korišćenje recikliranih materijala je koncept nove MOL benzinske pumpe koja je napravljena na principima održivog razvoja. Ova nova benzinska pumpa dokazuje da ekološka svest i savremeni dizajn nisu protivrečni i da se ne isključuju.
MOL dugi niz godina istražuje načine za razvoj benzinskim pumpi u skladu sa savremienim tokovima. Jedan od glavnih ciljeva je smanjenje troškova energije i korišćenje alternativnih izvora energije.
Primenom alternativnih izvora energije i energetski efikasnih tehnologija cena izgradnje je inicijalno porasla za skoro 20% u odnosu na klasične benzinske stanice ali ova moderna benzinska stanica može da uštedi više od 7000 m³ gasa i 120 000 kWh električne energije godišnje. Tokom sunčanih dana može da proizvede energiju za sopstvene celokupne potrebe.
MOL Grupacija planira da otvori nove benzinske pumpe primenom sličnih i inovativnih rešenja.

Foto: www.mol.hu

Inovacije koje su primenjene na ovoj pumpi:

Značajno poboljšana toplotna izolacija zgrade, uključujući i specijalno troslojno staklo u velikoj meri smanjuju toplotu leti i gubitak tplote zimi kao i utrošenu energiju potrebnu za grejanje i hlađenje. Zeleni zid i zeleni krov neutrališu oko 10t CO2 godišnje , dok u isto vreme štede energiju i smanjuju uticaj temperaturnih razlika. Kišnica se sakuplja i skladišti u cisterni da bi se kasnije koristila za zalivanje biljaka na krovu i na vertikalnim zelenim zidovima. Time se potrošnja pijaće vode smanjuje na minimum. Zgrada se greje zimi a leti hladi toplotnom pumpom i izmenjivačem toplote. Time se obezbeđuje nula emisije CO2. Solarno drveće pruža ukupno 250m2 integrisanih solarnih panela koji proizvode oko 31000 kWh energije godišnje. Koristi se samo LED osvetljenje. 355 LED svetiljki koliko je ugrađeno možete da uštedi više od 6000 kWh godišnje. Enterijer je projektovan i izrađen korišćenjem ekoloških materijala. Nameštaj je napravljen od recikliranih kartona a vinil tekstilne podne obloge i lampe su napravljene od reciklirane plastike.

Foto: www.mol.hu

Milica Obućina MArch