Tag Archives: reciklaža

Sajam ENERGETIKA 2015-11. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETIKE

eeee

Foto: Nova energija

Prethodni Sajam ENERGETIKE i ECOFAIR održani u oktobru 2014.godine doveli su u interakciju 150 izlagača iz zemlje i inostranstva  sa više od četiri hiljade domaćih i inostranih poslovnih posetilaca. Visoko pokroviteljstvo Ministarstva rudarstva i energetike  Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije je doprinelo važnosti ovog regionalno prepoznatljivog događaja, svrstanog u najvišu, UFI klasifikaciju sajmova.

Imajući u vidu da su krajem prošle i početkom ove godine najavljene investicije u energetski sektor i da su sprovedene  mere pune liberalizacije elektroenergetskog tržišta, te imajući u vidu visok investicioni i razvojni potencijal energetike u našoj zemlji, sledeći Sajam “ENERGETIKA 2015” dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu izuzetnu važnost i veliki ekonomski potencijal energetike, sajamske dane energetike vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata energetskog sistema, institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju potencijali i smernice daljeg razvoja ove dinamične privredne oblasti od koje se, po procenama stručne javnosti, očekuje jedna od važnijih uloga u izlasku Srbije iz ekonomske krize.

Činjenicama da će Srbija u narednih 10 godina uložiti znatna sredstva u oblast životne sredine, kao i da je najavljen niz mera u cilju uspostavljanja održivog sistema Zelene ekonomije i osnivanje Zelenog fonda zaštite životne sredine Republike Srbije, kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine, sledeći Sajam ekologije “ECOFAIR 2015” takođe dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu aktuelnost potrebnih mera u oblasti zaštite životne sredine u procesu pristupanja Evropskoj Uniji, sajamske dane ekologije vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata u sistemu zaštite životne sredine: institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju smernice daljeg razvoja ove oblasti koja, između ostalog, treba da značajno poveća uposlenost domaće privrede i povećanje broja radnih mesta.

Na ovom linku možete preuzeti konferencijski program sajma ENERGETIKA 2015.

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Raspisan konkurs za podsticajna sredstva za reciklere – Rok za prijavu 31. januar 2015. godine

reciklaza

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije raspisalo je danas konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2014. za reciklere i proizvođače kesa.

Na konkurs se mogu prijaviti operateri postrojenja za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije, kao i proizvođači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu debljine veće od 20 mikrona, objavljeno je na sajtu Ministarstva. Podsticajna sredstva biće dodeljena iz budžeta za 2015. godinu.

Konkursom je predviđeno da se za ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine dobija 18.390 dinara po toni, a za tretman otpadnih guma radi dobijanja energije 3.606 dinara.

Za ponovno korišćenje i reciklažu otpadnih ulja kao sekundarne sirovine dobijaće se 10 dinara po kilogramu, dok će se za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije dobijati pet dinara po kilogramu, osim za otpadna jestiva ulja.

Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadnih startera, akumulatora, industrijskih baterija i akumulatora predviđeno je 14,5 dinara po kilogramu, dok će se za korišćenje i reciklažu otpadnih prenosnih akumulatora ili startera dobijati 145,5 dinara po kilogramu.

Proizvođači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu, debljine veće od 20 mikrona, dobijaće 6.010 dinara po toni, a za one koje sadrže biorazgradive aditive podsticaj će biti 8.414 dinara po toni.

Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadne električne i elektronske opreme kao sekundarne sirovine, u zavisnosti od tipa uređaja, podsticajna sredstva će iznositi od 13 do 108 dinara po kilogramu.

Prijave za konkurs primaju se do 31. januara 2015. godine.

Tekst konkursa možete preuzeti ovde.

(Ne)reciklaža

1

U SAD-u se gotovo svaki dan baca čak 48 miliona plastičnih flaša i ova činjenica je inspirisala dizajnere Jasona Klimoskia, AIA i Lesley Chang iz Studia KCA da realiziraju projekt nazvan ‘Head in the Clouds‘.
Reč je o prostornoj instalaciji odnosno paviljonu za čiju je ‘izgradnju’ bilo potrebno sakupiti čak 53780 plastičnih flaša od vode i mleka. Ovo je količina flaša koja se baci za samo sat vremena u New York-u.

Ovaj projekt predstavljen je prošle nedelje na festivalu Figment koji se održava na ostrvu Governors u New York-u. Očekuje se da će više od 200000 posetitilaca prošetati, potrčati ili jednostavno ući u prostor koji osim svoje veličine, posetiocu nudi impresivne doživljaje svetlosti i boja koje probijaju kroz plastične površine. Deo plastičnih flaša koje čine konstrukciju paviljona napunjen je malom količinom vode i organskim bojama za hranu, stvarajući tako plavičaste nijanse.

2

3

4

5

Izvori: Studi KCA i Figment

Reciklaža elektronskog i električnog otpada

recycling

Reciklaža podrazumeva proces kojim se otpad prerađuje u osnovnu sirovinu koja može poslužiti za proizvodnju istih ili nekih drugih proizvoda. Reciklaža se primenjuje u okviru osnovnog načela upravljanja otpadom- pravila3R:

R- reduce (smanjiti količinu otpada)

R- reuse (ponovo upotrebiti)

R- recyle (reciklirati)

Na pitanje da li je značajna reciklaža elektronskog i električnog otpada teško je dati nedvosmislen odgovr s obzirom na to da se reciklažom postižu veoma značajni tehničko-tehnloški i ekonomski efekti u cilju očuvanja životne sredine. Naime, reciklažom ee-otpada se sprečava zagađivanje prirode opasnim i otrovnim elementima i drastično smanjuje količina otpada koja se mora konačno odložiti na deponije, čime se vek iskorišćenja postojećih deponija praktično udvostručuje a i smanjuje potreba za izgradnjom novih.

Odbačeni elektronski i električni uređaji iz domaćinstava i preduzeća u velikom broju slučajeva se mogu preraditi u sirovine potrebne za već postojeće proizvodnje, što dolazi do izražaja kada je visoka cena tih sirovina. Reciklažom ee-otpada dolazi i do značajnih ušteda električne energije jer se preskače deo tehnološkog procesa koji je potreban pri preradi prirodnih sirovina, kao što su vađenje rude, flotacija, prerada nafte i drugo.

Reciklaža je najznačajniji vid zaštite životne sredin, a reciklažom ee-otpada se izdvajaju opasne komponente zbog kojih je ee-otpad svrstan u kategoriju opasnog otpada. Nepravilno odbacivanje i postupanje sa ee-otpadom može značajno ugroziti životnu sredinu s obzirom na to da se u jednom elektronskom uređaju može naći između 600 i 1000 toksičnih komponenti. Reciklažom električnog i elektronskog otpada se postiže pravilan tretman čime se dobijaju vredne sekundarne sirovine, a pravilno postupa sa štetnim materijama i samim tim štiti životna sredina.

Elektronski i električni otpad nastaje odbacivanjem proizvoda i uređaja čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnog polja. Zakonskim regulativama, a radi jednostavnije manipulacije, tretmana i na kraju bolje reciklaže, elektronski i električni uređaju su klasifikovani po sledećoj listi razreda opreme:

  • Veliki kućni aparati (frižideri, zamrzivači, mašine za pranje i sušenje veša, mašine za pranje posuđa, mikrotalasne peći, aparati za grejanje, bojleri, oprema za klimatizaciju)
  • Mali kućni aparati (usisivači, pegle, tosteri, friteze, uređaji za šišanje, sušenje kose, pranje zuba, brijanje, vage, satovi, vage)
  • Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije (lični računari, prenosni računari, štampači, oprema za kopiranje, telefoni, mobilni telefoni, faks uređaji)
  • Oprema široke potrošnje za razonodu (radio aparati, televizijski aparati, video rekorderi, hi-fi uređaji, muzički instrumenti)
  • Oprema za osvetljenje (fluorescentne sijalice, natrijumove sijalice, sijalice sa žarećom niti, ostala rasvetna oprema)
  • Električni i elektronski alati (bušilice, testere, šivaće mašine, alati za košenje i druge baštenske poslove)
  • Igračke, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport (električni vozići, ručne konzole za video igre, video igre, sportska oprema sa električnim ili elektronskim komponentama, druge igračke)
  • Medicinski pomoćni uređaji (radioterapijska oprema, kardiološki uređaji, uređaji za dijalizu, aparati za analizu, aparati za hlađenje)
  • Instrumenti za praćenje i nadzor (detektori dima, regulatori zagrevanja, termostati, uređaji za merenje)
  • Automati (automati za tople napitke, automati za čvrste proizvode, bankomati, automati za boce ili limenke, poker aparati)

Iako računari i slični uređaji potrošačke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad, oni sadrže niz materijala, uključujući teške metale, koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući način. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala.

Elektronski otpad sadrži između 600 i 1000 različitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu, od kojih su najprisutnije materije: olovo, živa, hrom, kadmijum, berilijum i PVC plastika, barijum…

  • PVC  plastika najčešće korišćena plastika, u prosečnom računaru je ima oko 7kg. Prilikom sagorevanja dolazi do stvaranja dioksina koji može izazvati hormonske poremećaje, oštećenje fetusa, reproduktivnih organa i oštećenja imunog sistema.
  • Olovo– Izlaganje može da izazove oštećenja mozga, nerava, poremećaje krvi, oštećenje bubrega (maligni tumori) i razvojno oštećenje fetusa. Deca su naročito osteljiva.
  • Šestovalentni hrom– koristi se u zaštiti od korozije i kao ukras ili učvršćivač metalnih kućišta. Lako se apsorbuje u ćelijama i može uzrokovati oštećenja DNK, i razne alergije.
  • Polihlorin bifenil (PCB)– Toksični efekti PCB-a uključujući imunsku supresiju, oštećenje jetre, napredovanje kancera, oštećenje nerava, oštećenje reproduktivnih organa i promene u ponašanju. Dosta se koristi u transformatorima i kondenzatorima. Iako je zabranjen za upotrebu u mnogim zemljama, još uvek je prisutan u ee-otpadu.
  • Kadmijum Izaziva oštećenje bubrega, kancer na plućima i prostati. Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) spada u i grupu humanih kancerogena
  • Barijum– mekani srebrno-beli metal koji se koristi u CRT monitorima kao zaštita korisnika od zračenja. Kratka izloženost barijumu uzrokuje oticanje mozga, slabljenje mišića, oštećenje srca, slezine i jetre.
  • Berilijum– vrlo lak metal, tvrd, dobar provodnik i nemagnetičan. Zbog ovih osobina se koristi u matičnim pločama. Nedavno je klasifikovan kao kancerogen jer uzrokuje rak pluća.

Izvor: Set reciklaža

 

 

Svetski dan energetske efikasnost – 5. mart

energy-efficiencyFoto: E strate giks

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna).

Milica Obućina MArch

 

Zelena kancelarija

Postoji niz aktivnosti kojih bi zaposleni trebalo da se pridržavaju kako bi se u svakodnevnom poslovanju smaljili troškovi za utrošenu energiju i materijale koji se koriste, a samim ti se povećala efikasnost korišćenja resursa i smanjio negativan uticaj na životnu sredinu. Ljudski faktor je od primarnog značaja pa rezultati efikasnosti i uštede zavise o spremnosti na promene navika i ponašanja zaposlenih.

Današni poslovi imaju potrebu za velikim količinama energije, vode i raznih potrošnih materijala (najviše papira) što kao direktnu posledicu ima povećavanje otpada koji zagađuje životnu sredinu. Najveći negativan uticaj na živoznu sredinu ima potrošnja energije i emisija štetnih gasova. Svako korišćenje energije predstavlja priliku za ostvarivanje uštede.

Postoji niz načina da unapredite i “ozelenite” svoje poslovanje:

  • Koristite obe strane papira kada štampate dokumenta
  • Ne bacajte stari papir u smeće već ga sortirajte i možete ga dati službama za otkup papira (kod nas nisu ove službe razvijene ali je to neminovna budućnost)
  • Izbegavajte štampanje u boji kada god ono nije neophodno
  • Sve radne verzije dokumenata štampajte u “draft mode” (time se smanjuje potrošnja mastila)
  • Prilikom nabavke papira potrudite se da kupite papir koji recikliran ili je većim delom napravljen od recikliranog papira
  • Reciklirajte tonere, ne morate uvek kupovati nove
  • Većinu službenih prepiski šaljite mail-om ( ne morate štampati memorandume i slati poštom sve radne verzije)
  • Okačite na sajt sva uputstva i pravilnike u pdf formatu, nemojte ih štampati
  • Ako imate mogućnost obezbedite zaposlenima kolektivni prevoz do posla (ovo je efikasnije a i zaposlenima će biti lakše)
  • Ako kupujete službena vozila razmotrite mogućnost kupovine hibridnih automobila
  • Postoji niz mogućnosti kako da smanjite potrošnju goriva
  • Kada god postoji mogućnost organizujete video konferencije umesto da putujete na daleke destinacije
  • Kupite polovne štampače i fotokopir aparate (oni su jeftiniji u nabavci a mogu vam koristiti podjednako dobro kao i novi)
  • Pozovite firme koje se bave prikupljanjem elektronskog otpada i njima predajte stare aparate umesto da ih bacite u smeće i bespotrebno čuvate po magacinima
  • Prilikom kupovine opreme trudite se da vaš izbor bude pametan. Kupite opremu koja je kvalitetna i ne zastreva brzo
  • Prilikom biranja prostora bilo da ga kupujete ili iznajmljujete vodite računa da objekat bude energetski efikasan
  • Regulišite sisteme grejanja i hlađenja. Često se dešava sa je zimi prostor pregrejan a leti preterano rashlađen čime se bespotrebno i bespovratno troše ogromne količine energije a zaposleni otvaraju prozore kako bi regulisali unutrašnju temperaturu
  • Ugradite termostatske ventile na grejna tela i time uštedite i do 20% energije
  • Zamenite rasvetu. Primarnim ulaganjem u LED rasvetu imate početne investicije ali kroz određeni period one se vrate
  • Redovno čistite rasvetna tela kako bi bila efikasna. Usled zaprljanosti svetiljki dobijamo lošiji kvalitet svetla i slabiji intezitet uz jednaku potrošnju energije
  • Isključite rasvetu kada nije potrebna. Često se dešava da je rasveta uključena i preko dana kada nema potrebe za njom kao i da ostane uključena kada zaposleni odu kući zbog nemara i nebrige. Postoje sistemi za upravljanje rasvetom koji vam mogu pomoći da budete efikasniji
  • Tokom vikenda isključite grejanje/hlađenje ili ostavite na minimalnom režimu rada
  • Isključite računare kada nisu u upotrebi. Često se dešava da zaposleni prilikom odlaska sa radnog mesta ostave uključene računare koji bespotrebno troše energiju u “stand by” načinu rada
  • Prilikom kupovine računara kupijte proizvode koji su energetski efikasni
  • Koristite ekološke proizvode za čišćenje vašeg radnog prostora
  • Možete da preduzmete niz mera za uštedu vode i energije u toaletima

Primenom ovih načina ponašanja u poslovanju trošićete manje količine energije (energenata) za obavljanje istog posla. Energetska efikasnost nikako nije štednja energije koja se odražava na kvalitet već pametna upotreba resursa koja ne narušava uslove rada. Sve ove mere imaju za cilj smanjenje potrošnje za istu količinu proizvoda/usluga što rezultira i proporcionalnom novčanom uštedom.

Milica Obućina MArch

Ekološka moda stiže u Pariz

Foto: Girls guide to Paris

Ekološku ili etičku modu, kako se drugačije naziva, u Pariz će narednog proleća doneti švedska marka “Monki” u vlasništvu grupe H&M.

“Monki” će prvi butik otvoriti u Provansi i ponudiće kompletan asortiman svakodnevne odeće, ali i unikatnu kolekciju, po niskim cenama, objavili su mediji u Parizu.

Prepoznatljiv po urbanom i slikovnom stilu (digitalni printovi i cvetni dezeni) ovaj brend će u svojoj ponudi imati odevne predmete po cenama od 5 do 200 evra.

Brend “Monki” je stvoren u Švedskoj 2005.godine i sledi principe etičke mode, koji podrazumevaju izradu modela od materijala koji se proizvode uz manju potrošnju i rasipanje energije i uz znatno manje zagađenje životne sredine.

Druga grupa materijala koji se koriste u izradi ove odeće jesu materijali dobijeni recikliranjem tekstila.

Za bojenje materijala od kojih se izrađuje odeća ovog brenda koriste se prirodne boje, odnosno boje koje ne sadrže toksične hemikalije.

Danas “Monki” predstavlja lanac od 58 butika u osam zemalja.

Izvor: B92