Tag Archives: Rasveta

Ponovo kontraverze oko štedljivih sijalica

Foto: Lepota i zdravlje

Dok potrošače godinama pozivaju (a sada i prisiljavaju) da klasične sijalice zamene štedljivim, berlinski stručnjaci, kao i mnogi drugi, upozoravaju da te sijalice trebaju biti uključene što kraće i što dalje od glave. Uz sve to, EU je donela direktivu zabrane proizvodnje sijalica sa užarenim vlaknom te forsiraju da se na tržišta širom EU plasiraju isključivo ‘štedljive’ sijalice koje škode našem zdravlju. Koji su razlozi upornog insistiranja na ovim sijalicama uprkos svim apsurdima koje sa sobom donose? Postoji li nešto u pozadini ovih zbivanja?

Objavljeno je u istraživanju Berlinske laboratorije da su „zelene“ sijalice, oko kojih se već duže vodi rasprava zbog, takođe, prisutnosti žive i, time, potencijalne opasnosti u slučaju razbijanja sijalice, postale i ozbiljno opasne po ljudsko zdravlje. Kako su zaključili nemački naučnici, upaljene štedljive sijalice emituju fenol, naftalen i stiren, štetne, otrovne, odnosno kancerogene spojeve koji u slučaju dugotrajnije izloženosti, mogu biti i fatalni. Fenol iz sijalica u organizam dospeva udisanjem, a njegova veća koncentracija može iritirati sluznicu i izazvati probleme sa srcem i disajnim putevima.

Haifa Univerzitet u Izraelu vec je odavno objavio istraživanje prema kojem štedljive sijalice mogu rezultovati porastom raka dojke kod žena, budući da, za razliku od klasičnog žutog osvetljenja kojeg daju stare sijalice, imitiraju belo dnevno svetlo, ometajući proizvodnju hormona melatonina u organizmu. Druge su ustanove, takođe, upozoravale na mogućnost da štedljive sijalice podstaknu i razvoj migrene, dok dermatolozi upozoravaju na porast kožnih problema.

Na ˝eko˝ propagandu su se navukli mnogi ljudi koji ‘vode brigu o životnoj sredini’ i masovno kupuju štedljive, ˝eko˝ sijalice bez obzira što im je cena čak 10 puta veća od onih klasičnih s užarenim vlaknom. Govori im se i da će uštedeti energiju ako ih duže drže upaljenima, što je potpuna podvala i laž, a uz to postoje upozorenja berlinskih stručnjaka da štedljive sijalice trebaju biti upaljene što kraće, isključivo u prostorijama koje se mogu provetravati, i što dalje od glave.

‘Oko tih sijalica se stvara električni smog i ne bi ih trebalo koristiti u neprovetrenim prostorijama, a definitivno ne blizu glave’ – upozorava Andreas Kirhner iz Federacije nemačkih inženjera. Toliko o tome koliko je ovaj proizvod ‘eko’.

Od ranije je poznato da je živa opasna materija. Mnogo izvora tvrdi da sijalice mogu biti opasne ako puknu jer živa koja izlazi iz nje može da ošteti bubrege, opasna je za trudnice, decu i kućne životinje. Naime, elementarne žive, kakva se nalazi u štedljivim sijalicama, ima najčešće 3-4 miligrama (maksimalno dozvoljena količina po sijalici je 5 miligrama).

Živa ne može pobeći iz neoštećene štedljive sijalice, a ukoliko bi se sijalica razbila, oslobodilo bi se oko 10% od sveukupne količine žive (ostatak bi se adsorbovao na površine unutar sijalice i biće bačen sa staklom).

U oba slučaja, količina žive koja će se osloboditi iz razbijene štedljive sijalice biće niža od propisane granične vrednosti izloženosti (GVI) za živu koji iznosi 0,05 mg/m3. GVI se odnosi na koncentraciju hemikalije u vazduhu prostora koju odrasla osoba može udisati 8 sati dnevno ceo svoj životni vek, a da ta hemikalija ne izazove posledice na kvalitet života i zdravstveno stanje izložene osobe.

Ova količina žive nije štetna prema ovim izvorima. Ali, Health Protection Agency je propisala proceduru šta činiti u slučaju pucanja sijalice:

  • Otvoriti prozore i provetriti prostoriju
  • Mesto razbijanja obrisati vlažnom tkaninom te tkaninu zajedno sa sakupljenim sadržajem staviti u plastičnu kesu
  • Lepljivom trakom (npr. selotejpom) pokupiti eventualne ostatke (staklo, prah i dr.) sa površine te i to staviti u plastičnu kesu
  • Kesu zatvoriti te je staviti u još jednu kesu (na ovaj način se minimalizuje mogućnost da će prikupljeno staklo iseći kesu)
  • Kese s otpadom potom predati na zbrinjavanje u reciklažno dvorište ili kompaniji ovlašćenoj za sakupljanje opasnog otpada. Ne sme se baciti u kantu za smeće (komunalni otpad)

Kompanije tvrde jedno dok, paralelno, stručnjaci govore sasvim drugo. Očito je da je na potrošačima da odluče kome verovati. Ako se posmatra to sa strane interesa, pretpostavlja se da su kompanije koje zarađuju na proizvodnji ovih sijalica, te oni koji ih koriste u ostvarenju svojih interesa, ti kojima se ne treba verovati. Ukoliko i jeste činjenica da je količina žive u sijalicama bezopasna po ljudsko zdravlje, šta će se dogoditi sa milijardama štedljivih sijalica koje završe na otpadu i koje će zasigurno nagomilati dovoljnu količinu žive koja će potom dospeti u vodovod i podzemne vode?

EU je već zabranila klasične sijalice od 100 i 75 vati, a u septembru ove godine „penzionisane“ će biti i sijalice sa užarenim vlaknom od 60 vati. Do kraja 2012. godine sa tržišta će nestati i one od 40 i 25 vati. Ulaskom u EU, i Srbija će, dakako, biti obavezna da izbaci stare sijalice iz upotrebe, ali pitanje koliko su „ekološke“ sijalice zaista ekološke i dalje visi u vazduhu.

Uprkos tome što postoji određena štetnost ovih sijalica i uprkos tome što i nisu toliko ekološke koliko propaganda želi da ljudi u to veruju, EU iz nekog razloga insistira na tome da ovi proizvodi doslovno preplave celo tržište. To je već obavljeno u Americi. Naše nepoznavanje najmodernijih tehnoloških mogućnosti, što možemo zahvaliti medijskoj cenzuri, je zabrinjavajuće. No, bilo bi nam bolje da se što pre suočimo sa još jednom namenom ovih sijalica, koja bi mogla biti i primarna, a to jest da su one odašiljači informacija.

EU priprema teren za uspostavljanje globalne kontrole energetskih resursa i ljudskih bića za šta je ključna Smart mreža (smart grid). Smart mreža predstavlja novu klasu tehnologije ‘vrlog novog sveta’ za uspostavu električne energije u 21. veku, gde će električni vodovi biti zamenjeni dvosmernom komunikacijom putem frekvencija i električnih impulsa između potrošača i centralnog kompjutera za nadzor. Ova tehnologija će imati ulogu potpune kontrole, nadziranja i snimanja svih informacija u jedan energetski merač koji će biti ugrađen u svaku kuću, koji će potom informacije slati u glavni centralni kompjuter.

Smart nudi život upleten u mrežu električnih talasa i frekvencije za odašiljanje raznih informacija. Smart mreža kontrolisaće računare, televizore, grejače, rerne, frižidere i mašine putem mikročipova koji će biti ugrađeni unutar njih. Mašine će biti automatizovane i nadzirane od strane centralnog kompjutera koji će biti umrežen sa energetskim meračem ugrađenim u kuću. Drugim rečima, jedna ili dve centralizovane kompanije će imati monopol nad energetskim resursima, kao i mogućnost nadziranja svakog aparata u kući.

Inicijatori Smart mreže naglašavaju njenu dobit u smislu da će ona upravo svojim nadziranjem potrošnje energije unutar celog pokućstva, putem energetskih brojila, osiguravati sve podatke o komunalijama i obaveštavati koliko se tačno energije troši unutar mreže. Tako će ˝savesna˝ kompanija paziti da se ne potroši više novca nego što je potrebno, tako što će se automatski smanjiti potrošnja energije i ˝pravilno je rasporedivši˝ u vreme kada je električna mreža pod stresom usled velike potražnje, ili čak preraspodeliti potrošnju u skladu sa tarifama za napajanje kada ono bude dostupno po nižim cenama.

Do 2020. EU planira da uvede to da 80% pokućstva kontroliše Smart sistem putem spomenutih energetskih merača koji će nadzirati svu tehnologiju poput bežičnog interneta. Ova globalna operacija nadziranja zapravo sekundarno upravlja tehnologijom, no primarna joj je namera kontrola vas. Kako bi shvatili ovo veoma ozbiljno valja se podsetiti na to da je i naš organizam ustrojen tako da bude podložan frekvencijama, a time i samoj kontroli, odašiljanju subliminalnih poruka na mentalnoj, emocionalnoj, pa i fizičkoj bazi.

Iako je jedna ćelija u ljudskom organizmu tako majušna da je vidljiva samo na jakom mikroskopu, ona po svojoj funkcionalnosti i složenosti nadmašuje i najsloženiji personalni računar do danas napravljen. U svakoj ćeliji odvija se izuzetno kompleksan proces elektromagnetnog vibriranja u svakom hiljaditom delu sekunde, kada se stvaraju svi biohemijski molekuli i proteini na kojima počiva život.

Samo jedna ćelija u ljudskom organizmu može izvesti 50.000 različitih biohemijskih reakcija. Ona nosi u DNK molekulu milijarde bita podataka sa znanjem (know-how) kako da preživi. Jedan DNK molekul sadrži oko 100.000 gena od kojih su 5.000 aktivni i proizvode oko 5.000 različitih proteina. Ćelija je tako izuzetna elektromagnetska spravica. DNK molekul je savijen u majušnu loptu, ali kada se deli mora se odmotati i okrenuti pri brzini 10.000-20.000 obrtaja u minuti (200-300 Hz).

Oko 50.000 različitih biohemijskih reakcija i stvaranje 5000 različitih proteina je jedna kontinuirana bio-elektro-hemijska igra sa električnim vibracijama na čitavom prostoru ćelije. Svaka pojedina biohemijska reakcija je jedan elektronski proces za sebe. Od milijardi takvih spravica sastavljen je naš organizam u svakom svom delu, u svakom tkivu, u svakoj kosti i nervu. Znanje (know-how) kako da preživi i reaguje, u svakoj ćeliji povezano je na nivou čitavog organizma i čini jedan sistem koji nazivamo – imuni sistem.

Istim imunološkim sistemom i kompletnim DNK kompleksom je stoga moguće upravljati putem prilagođenih frekvencija. Mnogi radio talasi ultravisoke i ultraniske frekvencije kojima je čovek neprestano izložen u elektromagnetnom polju sasvim slobodno prolaze kroz organizam i ćelije na njih uopšte ne reaguju. One frekvencije pak na koje reagujemo, ne primećujemo jer se svaka promena u elektromagnetnom polju u čovekovom okruženju očitava najpre na ćelijskom nivou.

Još jedna alternativa jeste korišćenje halogenih lampi, takozvanih štedljivih svetiljki sa gasom i svetlosnih dioda. One nisu štetne za okolinu, dugo traju, odmah nakon uključenja daju dobro svetlo i troše malo struje – do 90% manje nego obične sijalice. Zasada su još skupe, ali vek trajanja im je 25 puta duži nego kod običnih sijalica. Cena svetlosnih dioda godišnje pada za oko 30%. Danas ona košta oko 20 evra, ali se procenjuje da će 2020. koštati manje od tri evra.

Izvor: Vesti net

U Pančevu počela reciklaža sijalica

Foto: B92

Investicija vredna više od pola miliona evra pretenduje da Srbiju pozicionira kao balkanski centar za reciklažu sijaličnog otpada, kažu u komaniji BIS Reciklažni centar, koji posluje u okviru firme Božić i sinovi.

Ovo postrojenje je, osim što je prvo u takve vrste u Srbiji, prvo je i u regionu. Nalazi se u pančevačkoma naselju Omoljica i u stanju je da godišnje reciklira više od 15 miliona sijalica, a ukoliko bi se radilo u dve smene, više od 30 miliona.

Za samo jedan sat rada, u postrojenju će moći da se reciklira 6.000 komada izvora veštačkog svetla,a sav reciklirani otpad moći će ponovo da se upotrebi kao sirovina, odnosno u proizvodnji novih materijala.

S obzirom da novo postrojenje omogućava naknadnu upotrebljivost svih sijaličnih sastojaka, to znači da se od jedne fluorescentne cevi (prosečne težine 200 grama), reciklažom može dobiti 88 do 93 odsto stakla, 12 grama obojenih metala, gvoždja i plastike, pet grama fosfornog praha, veoma mali procenat žive (koja se, tako izdvojena, inertizuje u destilatoru sa aktivnim ugljem).

Izvor: B92

Sat za našu planetu 31. mart 20:30h

Foto: Panda

U subotu, 31. marta 2012. godine u 20:30 časova po lokalnom vremenu, stotine miliona ljudi iz više od 135 država solidarno će isključiti svetla u okviru akcije „Sat za našu planetu“ koju organizuje WWF – Svetski fond za prirodu. Akciji „Sat za našu planetu“ pridružiće se i mnogi gradovi u Srbiji.

Stotine miliona ljudi, preduzeća, kao i Vlade širom sveta se ujedinjuju svake godine da bi podržali najveći događaj u oblasti zaštite životne sredine u istoriji – Sat za našu planetu. Više od 5.200 gradova iz 135 zemalja sa svih krajeva sveta isključilo je svetla 2011. godine i tako poslalo snažnu poruku kao poziv na akciju protiv klimatskih promena. Ušli smo u novu eru kada se zajedno posvećujemo na više od samo jednog sata za planetu, na dugoročno delovanje radi smanjenja klimatskih promena. Akcija, bez sumnje, pokazuje da velike stvari mogu da se postignu kada se ljudi udruže zarad zajedničkog cilja.

Gde je započeo “Sat za našu planetu”?

WWF Australija je 2006. godine inspirisao grad Sidnej da svoju podršku u borbi protiv klimatskih promena pokaže u prvoj akciji Sat za našu planetu. Pokazalo se da svi, od dece do direktora i Vlada imaju moć da promene svet u kome žive. Već u martu 2007. godine je 2,2 miliona ljudi i preko 2000 preduzeća u Sidneju ugasilo svetlo na sat vremena u znak podrške borbi protiv klimatskih promena. Tokom 2008. godine planirano je da se akcija Sat za našu planetu organizuje i u drugim gradovima Australije. Međutim, grad Toronto u Kanadi se uključio u akciju i za kratko vreme se preko 35 zemalja i skoro 400 gradova priključilo događaju. Poruka svetu je bila veoma jasna: klimatski izazovi sa kojima se suočava naša planeta su toliko značajni da promena mora biti na globalnom nivou.

Kada je poziv za gašenje svetla stigao do svih, Sat za našu planetu je postao globalni godišnji događaj. Organizuje se poslednje subote u martu, što se približno poklapa sa ravnodnevnicom, jer je tada većina gradova u mraku dok se akcija “kreće” oko Zemlje.

Akciji Sat za našu planetu se 2011. godine pridružilo nekoliko stotina miliona ljudi iz 135 zemalja svih krajeva sveta. Ova akcija obeležila je i početak nečeg novog: poziv da se posvetimo na više od samo jednog sata za planetu, na dugoročno delovanje radi smanjenja klimatskih promena. Nadamo se da ćemo, uz pomoć snage i mogućnosti društvenih mreža koje prenose poruku Sata za našu planetu, uspeti da privučemo još više učesnika i tako izgraditi istinski globalnu zajednicu posvećenu održivom življenju na planeti.

Akcija “Sat za našu planetu” od Zemlje do svemira

“Sat za našu planetu” (Earth Hour) biće i u 2012. godini najveća svetska dobrovoljna akcija za očuvanje prirode i životne sredine. U subotu, 31. marta 2012. godine od 20:30 do 21:30 po lokalnom vremenu u oko 140 zemalja i preko 6.000 gradova sveta biće ugašena dekorativna rasveta i svetla na brojnim zgradama institucija, objektima, u stanovima. Očekuje se učešće oko 2 milijarde ljudi!  Svetla će, između ostalog, biti isključena i na svetskim najpoznatijim spomenicima i građevinama, kao što su Zabranjeni grad u Pekingu, Ajfelov toranj u Parizu, Bakingemska palata u Londonu, zgrada opere u Sidneju, čuveni most Golden Gate, kao i na mnogim drugim objektima.   Prvi put ova akcija se širi i u svemir! Sa Međunarodne svemirske stanice, Andre Kuipers, ambasador astronaut pratiće gašenje svetla širom planete 31. marta. On će slati fotografije i uživo komentarisati akciju preko Evropske svemirske agencije (ESA). „Oduševljen sam što učestvujem u ovoj akciji i što mogu da doprinesem preusmeravanju ovako globalno značajnog pokreta na novi nivo. Ne postoji bolji način da se podigne svest za budućnost najlepše planete u univerzumu”, kaže Andre.

Među svetski poznatim ličnostima koje podržavaju akciju “Sat za našu planetu” je i ekološki aktivista Al Gor, bivši američki potpredsednik. On je u video poruci snimljenoj na Antarktiku pozvao ljude širom sveta da isključe svetla 31. marta.

Legendarni kanadski hokejaš Skot Nidejmajer, inače WWF-ov ambasador za slatkovodne ekosisteme u Kanadi, poručuje: “Jasno je da svi zajedno moramo da radimo da bi pobedili u borbi protiv klimatskih promena i zato se pridružite i vi akciji “Sat za našu planetu!”.

Nathi Mzilenzi, dečak iz Svazilenda, prvi put je organizovao akciju “Sat za našu planetu” u svom gradu Shimunie (5,633 stanovnika) 2010. godine, kada je imao samo 15 godina. On nastavlja da inspiriše svoju zajednicu da učestvuje u ovoj akciji, pa je ove godine, pozvao “Big Game” parkove u Svazilendu da promovišu “I Will If You Will” izazov u pripremnoj školi u Thembelishu, ako učenici očiste glavni put od smeća tri puta godišnje. Na drugoj strani sveta, italijanski pijanista i kompozitor Kristijan Calcatelli se obavezao da svira osmočasovni koncert uživo preko Interneta, ako se 5000 ljudi posveti recikliranju. “Isključivanje struje na jedan sat je sjajan način da se shvati da su upravo mali doprinosi oni koji mogu imati veliki uticaj na dobrobit naše jedne i jedine planete”, rekao je Calcatelli. “Možete videti kako akcija Sat za našu planetu postaje katalizator za promene, kako se koncept primenjuje izvan 60 minuta i u različitim oblastima života i kako postaje obaveza”, naglasio je on.

Sedamdesetogodišnji Predsednik Fidžija, Ratu Epeli Nailatikau, postavio je izazov sebi i stanovništvu: “Učestvovaću u šetnji dugačkoj 30 kilometara da skrenem pažnju na problematiku klimatskih promena ako 5 korporacija, 5 nevladinih organizacija i 5 sektora Vlade preduzme vidljive mere za dobrobit životne sredine”.

Naša planeta suočava se sa nekim od najkritičnijih izazova u istoriji. Ljudska populacija usporila je put ka održivom postojanju i razvoju. Prirodne resurse trošimo brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Topljenje leda na Arktiku, katastrofalne seče šuma u Amazoniji, izbeljivanja korala na Velikom koralnom grebenu, suše koje prouzrokuju glad na Rogu Afrike, samo su neki od najvećih problema.
Koristimo ekvivalent od 1,5 vrednosti prirodnih resursa planete da bismo zadovoljili naše potrebe. Ovaj “ekološki otisak” izračunala je Globalna mreža za otisak i objavila ga 2010. godine u Living Planet Report-u.
Reč je o globalnom problemu koji zahteva globalna rešenja i akcije. Akcija “Sat za našu planetu” sprovodi kampanju pod nazivom “I Will If You Will”, kako bi inspirisala ljude širom sveta da hitno prihvate održivo ponašanje i da bi prenela poruku o neophodnosti da svi preduzmemo mere za zaštitu životne sredine i prirode.
Suosnivač i izvršni direktor akcije “Sat za našu planet”, Endi Ridli rekao je da svako počevši od građana do firmi, školske dece, pa do svetskih lidera, treba da veruje da može da promeni nešto i da tako postupa. “Stanje naše planete utiče na svakog od nas. Prošle godine naša akcija obuhvatila je 1,8 milijardi ljudi širom planete, a ove godine putem digitalnih medija nudimo veću mogućnost da povežemo ljude, koji žele da preduzmu preko potrebnu akciju za zaštitu životnu sredinu”, rekao je Ridli.

Izvor: Panda

Deklaracije na srpskom – Primena novih tehničkih propisa u prodaji električnih uređaja i mašina

Foto: Ekapija

Pre puštanja u prodaju električnih uređaja i mašina, kompanije treba da imaju prevedene deklaracije i srpski znak o usaglašenosti, dogovoreno je na sastanku o primeni novih tehničkih propisa u poslovanju kompanija koje prodaju električnu opremu i uređaje, koji su organizovali Društvo za informatiku Srbije i kompanija “Direct Link”.

Osnov za razgovor su bili problemi uočeni u primeni Pravilnika o električnoj opremi, Pravilnika o elektromagnetskoj kompatibilnosti i Pravilnika o bezbednosti mašina.

Na pitanja oko 60 predstavnika kompanija koje prodaju električne mašine i uređaje odgovarali su predstavnici Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj i Tržišne inspekcije.

U diskusiji su postavljena pitanja: koje ateste i sertifikate treba da ima uređaj da bi mogao da se stavi na tržište, koju dokumentaciju treba dati tržišnom inspektoru na uvid, koliko dugo dokumentacija treba da se čuva i u kom obliku treba da bude dostupna, kako doći do znaka o usaglašenosti, priznavanje važenja inostranih isprava o usaglašenosti i ostala.

Zaključeno je da je potrebno organizovati i razgovore s Upravom carine i RATEL-om i sa njima razjasniti druga sporna pitanja iz njihove nadležnosti.

Izvor: Ekapija

Novo energetski efikasno dekorativno osvetljenje „Pobednika” i Kule Gardoš

Foto: Beoinfo

Dva prepoznatljiva simbola našeg grada, vidljiva sa obe „beogradske” reke, ambijentalne celine „Pobednik” i „Gardoš kula” dobiće novo dekorativno osvetljenje.
Sekretarijat za komunalne i stambene poslove i Uprava za energetiku grada Beograda, na predlog Komisije za javno (funkcionalno i dekorativno) osvetljenje grada, pokrenuli su ovaj projekat jer je postojeće dekorativno osvetljenje tih objekata arhitektonski nekompletno, sa zastarelim tehničkim rešenjima, a energetski je neefikasno.
Novo dekorativno osvetljenje ovih ambijentalnih celina predstavljaće kompletno arhitektonsko rešenje sa modernim svetiljkama i reflektorima koji koriste LED izvore i koji će, pored konceptualnog i estetskog unapređenja, omogućiti i znatnu uštedu električne energije.
Postojeća oprema dekorativnog osvetljenja biće reparirana i upotrebljena u druge svrhe.
Tokom protekle godine, dekorativno osvetljenje dobili su Kapetan Mišino zdanje, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Igumanova palata i Zemunska gimnazija, kao i Dom Narodne skupštine. Pored ovetljavanja ambijentalne celine „Pobednik” i „Kule Gardoš”, očekuje se da ovih dana počnu radovi na dekorativnom osvetljavanju Biblioteke grada Beograda.
– Pored ovih objekata, Uprava za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove priprema projektnu dokumentaciju za još desetak objekata u gradu, koji u skoroj budućnosti, u zavisnosti od raspoloživih sredstava, treba da dobiju dekorativno osvetljenje. Među njima su Narodno pozorište, Muzej Vuka i Dositeja, Filološki fakultet, zgrade Radio Beograda i DIF-a, Dom Vojske Srbije i druge. Na taj način održavamo kontinuitet u osvetljavanju reprezentativnih objekata, čiji će  noćni izgled doprineti atraktivnosti Beograda kao turističkog centra regiona – rekao je za Beoinfo Marko Stojanović, direktor Uprave za energetiku.

Izvor: Beoinfo

Light+Building 2012, Frankfurt

Foto: Light+Building

“Light+Building” je vodeći sajam iz oblasti osvetljenja, pametnih zgrada i obnovljive energije.

Od 15. do 20. aprila 2012.god. ponovo otvara vrata svim izlagačima i stručnim posetiocima iz celog sveta. Ciljna grupa posetioca su arhitekte, dizajneri, elektro inženjeri, distibuteri, trgovci, kao i predstavnici industrije kojima će na sajmu biti predstavljene inovacije i novi trendovi. Poseban akcenat se stavlja na energetsku efikasnost.

Oko 40% globalne primarne energije se koristi za zgrade. Energija sve više predstavlja vitalni element modernog sveta sa njenim širokim spektrom upotrebe kao što su kontrola, umrežavanje, komunikacija i skladištenje podataka. Zbog toga je glavni fokus ovogodišnjeg sajma Ligh+Building energetska efikasnost.

Ostale informacije: Light+Building

Milica Obućina MArch

Trim-staza na Košutnjaku dobila solarno osvetljenje

Foto: Košutnjak

Duž cele staze postavljeno je 59 stubova sa rasvetom najnovije generacije. Stubovi se napajaju solarnim fotonaponskim panelima i vetrogeneratorima, a upravljanje je obezbeđeno integrisanim vremenskim tajmerima. Solarne svetiljke radiće od 19:30 sati do jedan sat ujutro, potom se ponovo uključivati od pet do sedam časova, svakog dana u nedelji. Na svaki deseti stub postavljen je vetrogenerator koji će puniti strujom agregat i snabdevati električnom energijom ostale ćelije u slučaju nedovoljnog svetla.

Trim staza je jedan od najpoznatijih sportskih objekata u Košutnjaku. napravljena je davne 1971.godine. Početak staze se nalazi preko puta Republičkog zavoda za sport, u ulici Kneza Višeslava 72. Staza je kružna, dužine 1200 m, širine 1,5 m. Na njoj postoji 16 “stanica” sa spravama za vežbanje, info table, obeležena je na svakih 100 m. Sa strane je oivičena drvenim pragovima, ispod je drenaža, a gornji sloj je drvena piljevina. Staza obilazi plato na kome su raspoređeni ostali sportski tereni. Ovakvim osvetljenjem na ekološki način ceo ovaj potez je dobio novi kvalitet.

Milica Obućina MArch

Konkurs za volontere na akciji “Sat za našu planetu”

Foto: wwf.panda.org

WWF je povodom kampanje „Sat za našu planetu“, koja se ove godine održava 31. marta, raspisao konkurs za prikupljanje prijava zainteresovanih aktivnih pojedinaca i pojedinki koji žele da se angažuju na polju zaštite životne sredine i žele da steknu iskustva u organizaciji događaja i kampanja i radu u međunarodnoj organizaciji.
Svi koji žele da se prijave na volontiranje i imaju između 18 i 27 godina, mogu to učiniti slanjem svoje biografije i motivacionog pisma nasbadjura@wwfdcp.org. Poželjno je da zainteresovani imaju iskustvo na polju zaštite životne sredine i prirode, u radu sa udruženjima građana i organizaciji događaja/kampanja, kao i da budu spremni i dostupni za rad u periodu od 12.03. – 01.04.2012. za potrebe kampanje “Sat za našu planetu”.
Kandidati koji uđu u uži izbor će biti direktno kontaktirani. Izabrani volonteri će dobiti priliku da rade na realizaciji samog događaja, budu u direktnom kontaktu sa publikom, kao i da se angažuju na pripremi događaja koji najavljuju kampanju. Rad sa osobama sa višegodišnjim iskustvom u organizacijama civilnog društva, upoznavanje novih ljudi i “otvaranje” novih perspektiva u pogledu saradnje na projektima i aktivnostima WWF-a takođe predstavljaju šanse za izabrane volontere.
„Sat za našu planetu” je globalna akcija u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i biznisi sa zajedničkim ciljem – slanje snažne poruke da je moguće nešto preduzeti protiv klimatskih promena i da je moguće promeniti svoje svakodnevne navike za dobrobit planete i samih nas koji na njoj živimo (više informacija na ovoj stranici i www.earthhour.org). Počevši od 2009. godine kada je akcija prvi put organizovana u Srbiji, broj gradova i opština koje podržavaju akciju neprestano raste. Globalnoj akciji se 2011. godine u Srbiji pridružilo preko 40 gradova i opština, a na globalnom nivou preko 5200 gradova iz 135 zemalja iz svih krajeva sveta.

Promo: Sat za našu planetu 2012

Izvor: wwf.panda.org