Tag Archives: PVC

U morima do 2050. godine više plastike nego ribe

Plastic Ocean Promo

Više od 2500 učesnika okupilo se na ovogodišnjem ekonomskom samitu u Davosu sa koga su se čule porazne poruke o nivou zagađenosti svetskih mora i okeana. Čitava ostrva smeća plutaju okeanima ugrožavajući brojne životinjske vrste i remeteći ravnotežu ekosistema. Pa ipak, trenutno stanje do kog je prekomerna potrošnja plastike dovela daleko je bolje od onoga što čeka planetu Zemlju 2050. godine, kada će tonaža plastičnog smeća prevazići ukupnu težinu ribe u okeanima.

Brzina kojom zemlje u razvoju povećavaju kupovnu moć svog stanovništva koje troši sve veće količine plastičnih kesa nije srazmerna dostupnim reciklažnim mogućnostima. Samo u 2010. godini okean je zagađen sa između 4,8 i 12,7 tona plastičnog đubreta i, ako se ovaj tempo nastavi, do 2050. godine mračna statistika poručuje da će čovečanstvo do sredine veka proizvoditi tri puta više plastičnih kesa nego 2014. godine. Ukoliko se ništa ne preduzme, očekuje se da će taj broj porasti na dva kamiona u minuti do 2030. i četiri po minuti do 2050 godine.

Šteta prevazilazi očaj ekologa i boraca za očuvanje prirodnih vrsta – 13 milijardi dolara godišnje iznose gubici po turizam i ribarsku industriju, dok troškovi čišćenja morskih obala svaku zemlju pojedinačno koštaju milione dolara na godišnjem nivou.

Procene o tome koliko će čovečanstvo uspeti da zagadi okeane podcenile su količinu proizvedenog otpada između 1970. i 2010. godine, ali su istovremeno podcenile i moć regeneracije ribljeg fonda u okeanima i morima. Samoodrživost ekosistema nije nepromenjiva kategorija i čovečanstvo ima izbor jednostavnih i efektnih rešenja za smanjenje plastičnog otpada u morima.

Kao jedno od rešenja čuje se potpuno ukidanje korišćenja plastičnih kesa ili naplaćivanje koje je dalo obećavajuće rezultate u Irskoj, dok sa tehnološkim razvojem postaju dostupne biorazgradive zamene za najjeftiniju plastiku koja se koristi u izradi kesa. Naravno, povećanje procenta recikliranih kesa neće izostati sa rezultatima. Svest o neophodnosti reciklaže podiže se obrazovnim programima koji imaju za cilj da o važnosti recikliranja obuče decu školskog uzrasta.

Dodatne informacije: Plastic Oceans

 

Reciklaža elektronskog i električnog otpada

recycling

Reciklaža podrazumeva proces kojim se otpad prerađuje u osnovnu sirovinu koja može poslužiti za proizvodnju istih ili nekih drugih proizvoda. Reciklaža se primenjuje u okviru osnovnog načela upravljanja otpadom- pravila3R:

R- reduce (smanjiti količinu otpada)

R- reuse (ponovo upotrebiti)

R- recyle (reciklirati)

Na pitanje da li je značajna reciklaža elektronskog i električnog otpada teško je dati nedvosmislen odgovr s obzirom na to da se reciklažom postižu veoma značajni tehničko-tehnloški i ekonomski efekti u cilju očuvanja životne sredine. Naime, reciklažom ee-otpada se sprečava zagađivanje prirode opasnim i otrovnim elementima i drastično smanjuje količina otpada koja se mora konačno odložiti na deponije, čime se vek iskorišćenja postojećih deponija praktično udvostručuje a i smanjuje potreba za izgradnjom novih.

Odbačeni elektronski i električni uređaji iz domaćinstava i preduzeća u velikom broju slučajeva se mogu preraditi u sirovine potrebne za već postojeće proizvodnje, što dolazi do izražaja kada je visoka cena tih sirovina. Reciklažom ee-otpada dolazi i do značajnih ušteda električne energije jer se preskače deo tehnološkog procesa koji je potreban pri preradi prirodnih sirovina, kao što su vađenje rude, flotacija, prerada nafte i drugo.

Reciklaža je najznačajniji vid zaštite životne sredin, a reciklažom ee-otpada se izdvajaju opasne komponente zbog kojih je ee-otpad svrstan u kategoriju opasnog otpada. Nepravilno odbacivanje i postupanje sa ee-otpadom može značajno ugroziti životnu sredinu s obzirom na to da se u jednom elektronskom uređaju može naći između 600 i 1000 toksičnih komponenti. Reciklažom električnog i elektronskog otpada se postiže pravilan tretman čime se dobijaju vredne sekundarne sirovine, a pravilno postupa sa štetnim materijama i samim tim štiti životna sredina.

Elektronski i električni otpad nastaje odbacivanjem proizvoda i uređaja čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnog polja. Zakonskim regulativama, a radi jednostavnije manipulacije, tretmana i na kraju bolje reciklaže, elektronski i električni uređaju su klasifikovani po sledećoj listi razreda opreme:

  • Veliki kućni aparati (frižideri, zamrzivači, mašine za pranje i sušenje veša, mašine za pranje posuđa, mikrotalasne peći, aparati za grejanje, bojleri, oprema za klimatizaciju)
  • Mali kućni aparati (usisivači, pegle, tosteri, friteze, uređaji za šišanje, sušenje kose, pranje zuba, brijanje, vage, satovi, vage)
  • Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije (lični računari, prenosni računari, štampači, oprema za kopiranje, telefoni, mobilni telefoni, faks uređaji)
  • Oprema široke potrošnje za razonodu (radio aparati, televizijski aparati, video rekorderi, hi-fi uređaji, muzički instrumenti)
  • Oprema za osvetljenje (fluorescentne sijalice, natrijumove sijalice, sijalice sa žarećom niti, ostala rasvetna oprema)
  • Električni i elektronski alati (bušilice, testere, šivaće mašine, alati za košenje i druge baštenske poslove)
  • Igračke, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport (električni vozići, ručne konzole za video igre, video igre, sportska oprema sa električnim ili elektronskim komponentama, druge igračke)
  • Medicinski pomoćni uređaji (radioterapijska oprema, kardiološki uređaji, uređaji za dijalizu, aparati za analizu, aparati za hlađenje)
  • Instrumenti za praćenje i nadzor (detektori dima, regulatori zagrevanja, termostati, uređaji za merenje)
  • Automati (automati za tople napitke, automati za čvrste proizvode, bankomati, automati za boce ili limenke, poker aparati)

Iako računari i slični uređaji potrošačke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad, oni sadrže niz materijala, uključujući teške metale, koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući način. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala.

Elektronski otpad sadrži između 600 i 1000 različitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu, od kojih su najprisutnije materije: olovo, živa, hrom, kadmijum, berilijum i PVC plastika, barijum…

  • PVC  plastika najčešće korišćena plastika, u prosečnom računaru je ima oko 7kg. Prilikom sagorevanja dolazi do stvaranja dioksina koji može izazvati hormonske poremećaje, oštećenje fetusa, reproduktivnih organa i oštećenja imunog sistema.
  • Olovo– Izlaganje može da izazove oštećenja mozga, nerava, poremećaje krvi, oštećenje bubrega (maligni tumori) i razvojno oštećenje fetusa. Deca su naročito osteljiva.
  • Šestovalentni hrom– koristi se u zaštiti od korozije i kao ukras ili učvršćivač metalnih kućišta. Lako se apsorbuje u ćelijama i može uzrokovati oštećenja DNK, i razne alergije.
  • Polihlorin bifenil (PCB)– Toksični efekti PCB-a uključujući imunsku supresiju, oštećenje jetre, napredovanje kancera, oštećenje nerava, oštećenje reproduktivnih organa i promene u ponašanju. Dosta se koristi u transformatorima i kondenzatorima. Iako je zabranjen za upotrebu u mnogim zemljama, još uvek je prisutan u ee-otpadu.
  • Kadmijum Izaziva oštećenje bubrega, kancer na plućima i prostati. Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) spada u i grupu humanih kancerogena
  • Barijum– mekani srebrno-beli metal koji se koristi u CRT monitorima kao zaštita korisnika od zračenja. Kratka izloženost barijumu uzrokuje oticanje mozga, slabljenje mišića, oštećenje srca, slezine i jetre.
  • Berilijum– vrlo lak metal, tvrd, dobar provodnik i nemagnetičan. Zbog ovih osobina se koristi u matičnim pločama. Nedavno je klasifikovan kao kancerogen jer uzrokuje rak pluća.

Izvor: Set reciklaža

 

 

Kako se reciklira?

Foto: Jan Bierens

Papir?

Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta. Reciklaža novinskog papira se bazira na takozvanom “de-link” postupku, koji ima za cilj uklanjanje boje. Novine i časopisi se najpre potope u kašastu smesu, u koju se ubacuju mehurići vazduha. To je postupak flotacije, pri kome štamparske boje ostaju na površini na peni koja se zatim usisava. Tako očišćenja kašasta smesa se koristi za pravljenje recikliranog roto papira, koji se zatim seče u odgovoarajuće veličine i spreman je za ponovnu upotrebu. Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Plastika?

Proizvodi od različitih vrsta plastike su sve prisutniji na tržištu. Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno vazi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl. Odvojeno sakupljeni plastični otpad, ukoliko je pogodan za reciklažu, najpre se usitnjava i sortira u vrućoj vodi radi prolaska kroz nekoliko faza pranja. Zatim se topi, presuje i pretvara u sitne kuglice, granule. Od granula se prave nove plastične folije, kese, boce, a od nekih vrsta plastike se moze praviti i odeća.

Staklo?

Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere sa se uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, i meša sa novim sirovinama, (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600 stepeni. Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, na kraju procesa nastaje nova boca.

Metal?

Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi. Na primer konzerve su većinom od aluminijuma. Proizvodnjom novog od starog aluminijuma uštedi se i do 95% energije. Konzerve se sakupljaju i u fabrici za preradu peru, a zatim tope u aluminijumske blokove. U procesu topljenja se uklanjaju boje, kao i štampa koja je bila na limenkama. Ovi blokovi se odvijaju u daljem procesu prerade, što daje aluminijumu dodatnu čvstoću i felksibilnost, i dalje se koriste za nove limenke, čokoladne folije, kao i pakovanja gotove hrane. Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čelicnih nosača ili delova motora.

Višeslojna ambalaža za napitke (popularni „tetra pak“)?

Najčešći način da se reciklira upotrebljena višeslojna ambalaža za napitke je putem procesa obnove vlakana u postrojenjima za reciklažu papira.  Upotrebljena ambalaža se u postrojenjima za reciklažu potapa u velike tankove sa vodom gde se oni blendiraju. Ovakvo mešanje odvaja vlakna ubrzavajuću na taj način “rastapanje” papira. Vlakna upijaju vodu i postaju deo tečne vlaknaste emulzije. Svi elementi koji nisu papirnog porekla (kao što je plastika), plutaju ili potonu i oni se naknadno sakupe, sastružu ili proseju iz rastvora. Za ovaj proces je obično potrebno oko 15-30 minuta i na taj način se obnavlja veći deo vlakana. Tako obnovljena vlakna se mogu upotrebiti za proizvodnju papira za štampanje, papirnih kesa, ubrusa, kartona za lepenku, itd.

Izvor: Sekopak

Eco Bag

Eco Bag (https://sites.google.com/site/ekobagserbia/) je udruzenje koje se bavi proizvodnjom torbi, novčanika, fascikli i ostalih praktičnih proizvoda od PVC folija. Na ovaj način vrše specifičnu reciklažu korišćenih štampanih PVC folija od kojih se prave baneri u reklamnim kampanjama.

Osnovni mаterijаl koji koriste u proizvodnji je specifičаn otpаd koji posle periodа reklаmirаnjа zаvršаvа često nа njivаmа. Njime se pokrivа seno, poljoprivredne mašine i drugi proizvodi u poljoprivredi pa tаko posredno i neposredno dolаzi do zаgаđenjа čovekove okoline.

Kupci ovih proizvoda su vrlo često upravo firme čiji su reklamni slogani nekada „krasili“ bilborde.

Ovo preduzeće je pozitivan redak primer da se može poslovati društveno odgovorno vodeći računa o ekologiji i zaštiti životne sredine.

Milica Obućina MArch

 

Zamena prozora

Prozor je nužni otvor na kući sa osnovnom funkcijom da propusti dnevnu svetlost unutar objekta i da omogući prirodno provetravanje prostorija.
Ukupni gubici kroz prozore iznose 50% toplotnih gubitaka zgrade. Oni su obično i desetak puta veći od toplotnih gubitaka kroz zidove pa je jasno koliku važnost igra energetska efikasnost prozora u ukupnim energetskim potrebama zgrade. Energetski efikasni prozori će pored smanjenja troškova za grejanje doprineti i povećanju stambene i radne udobnosti.
Proverite da li postoje pukotine između prozora i zida kroz koje prolazi vazduh pri čemu se gubi toplota iz kuće. Pukotine zatvorite odgovarajućim materijalima kao na primer PU penom. Investicijom od 500din. godišnje možete uštedeti i do 5000din. na grejanju.

Gubici toplote kroz prozore

Gubici kroz prozore su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje preko 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Prozora ima različitih vrsta a njihov koeficijent prolaznosti toplote kreće se od 0,8 W/m2K kod najboljih prozora s troslojnim staklima i gasnim punjenjem pa sve do 3,5 W/m2K kod starih jednostrukih drvenih prozora. Preporučljivo je da ukupni koeficijent prolaza toplote ne prelazi 1,8 W/m2K

Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetravanjem.

Ostakljenje

Najuobičajeniji materijal za ostakljivanje je staklo, iako se može koristiti i plastika. Staklo ili plastika mogu biti providni, obojeni, prevučeni folijom ili premazom, laminirani, reljefni ili tamni. Providna stakla provode više od 80% upadne sunčeve radijacije i više od 75% vidljive svetlosti. Na nisku vrednost koeficijenta prolaza toplote utiče: debljina i broj međuprostora, vrsta gasa koji ispunjava međuprostor i vrsta i debljina stakla.

Ostakljena jedinica može imati jedno ili više stakala. Koeficijent prolaza toplote na staklima se smanjuje ugradnjom dvostrukih i trostrukih stakala, čiji su među prostori oivičeni distancerom koji je ispunjen apsorberom vlage. Preporučuje se da ovaj međuprostor između stakala bude minimalne širine 12mm. On može biti ispunjen vazduhom ili inertnim gasom (argonom, ksenonom ili kriptonom) koji deluje kao toplotni izolator. Ovakav paket stakala se zove “IZO” staklo.
Stakla koja se koriste za izradu IZO stakala su sledeća:
FLOAT STAKLO koje je ravno providno staklo a standardno se ugrađuje u IZO staklo i to u debljinama od 3 do 10mm
LAMINIRANO STAKLO je sastavljeno od više float stakala zalepljenih folijom. Ovo staklo se koristi i zbog sigurnosnih razloga jer ne puca u male komadiće prilikom oštećenja
KALJENO STAKLO je float staklo koje je termički obrađeno zbog poboljšanja mehaničkih svojstava, čvrstoće na udar. U slučaju razbijanja raspada se na velik broj malih komadića tupih rubova pa je pogodno iz sigurnosnih razloga za korištenje
ORNAMENT STAKLA, površina im je ukrašena različitim uzorcima
REFLEKTIRAJUĆE STAKLO premazano metalnim filmom koji dio svijetlosti reflektira a dio apsorbira.

Postoje i niskoemisiona stakla (Low-E). To su stakla sa specijalnim premazima na bazi vanadijum oksida u vidu tankog filma na unutrašnjoj strani unutrašnjeg stakla, koji propušta kratkotalasno zračenje, tj. vidljivi deo Sunčevog spektra, a dugotalasno zračenje reflektuje (IC zračenje) pa time sprečava gubitak toplote reflektujući je nazad u prostor. Ovi paketi stakla u odnosu na obični paket IZO stakla su skuplji 20%, ali su im toplotni gubici za 50% manji.
Temperatura unutrašnje površine stakla ima bitan uticaj na osećaj ugodnosti ljudi koji borave u prostorijama zgrade. Što je temperatura površine stakla niža, osećaj je neprijatniji i potrebno je ostvariti višu temperaturu vazduha u prostoriji, kako bi se umanjio negativan uticaj odavanja toplote zračenjem.

Prozorski okvir

Najčešće primenjivani materijali za ramove prozora su: drvo, metal (Č, Al) i plastika (PVC). Svaki od primenjivanih materijala ima svoje prednosti i nedostatke. Drvo ima dobar strukturni integritet i izolacione vrednosti, ali ima malu otpornost na vremenske uticaje, vlagu, vitoperenje i organsku degradaciju (od plesni i insekata). Metal je trajan i ima izvrsne strukturalne karakteristike, ali ima veoma siromašne toplotne osobine. Izbor metala u prozorima je gotovo ekskluzivno Al zbog lake proizvodnje, niske cene i male mase, ali toplotna provodljivost aluminijuma je hiljadu puta veća nego drveta ili polimera. Siromašne toplotne osobine metalnih ramova prozora mogu se poboljšati prekinutim toplotnim mostom (nemetalna komponenta razdvaja metalne ramove koji su izloženi prema spolja od površina koje su izložene ka unutra). PVC ramovi se prave od ekstrudiranog vinila postupkom poltruzije. Njihove toplot¬ne i strukturalne osobine su slične osobinama drveta, iako ramovi od vinila moraju biti ojačani za veće prozore. Proizvođači ponekad kombinuju ove materijale radi povećanja trajnosti, poboljšanja toplotnih karakteristika ili estetike.
Koeficijenti prolaza toplote za različite materijale okvira prozora:
Drveni okvir-Uf = 1,4 – 2,7 W/m2K
PVC okvir-Uf = 1,2 – 2,2 W/m2K
Čelični okvir-Uf = 4,0 – 6,0 W/m2K
Aluminijumski okvir-Uf = 1,4 – 3,5 W/m2K
Specijalni profili-Uf = 0,7 – 0,8 W/m2K
Dihtovanje
Ventilacioni gubici nastaju prodorom spoljnog vazduha kroz procepe između krila prozora koji se otvara i rama prozora u građevinskom otvoru. Nastaju usled razlike pritisaka spoljnog i unutrašnjeg vazduha.

Zasenjivanje

Velike staklene površine mogu u toplijem dijelu godine prouzrokovati pregrejavanje prostora. Da bi to sprečili , nadstersnice su cesto dobro resenje projektovane u odnosu na činjenicu da je putanja zimskog sunca vrlo niska, a putanja letnjog sunca visoka. Dužina strehe mora biti tačno proračunata tako da u periodu kada korisnicima više nije potrebno zagrevanje, streha blokira prodiranje sunca kroz prozore. Pored popularnih “bri soleil” ispusta na fasadi postoje i razni sistemi zaštite od sunca: klizni fasadni paneli, sklapajuce zaluzine, platneni zastori za spoljnu i unutrasnju ugradnju, roletne i žaluzine.

Kako pravilno izabrati novi prozor

U skladu sa novim tendencijama energetske efikasnosti koeficijent prolaska toplote za prozore i vrata može biti maksimalno U=1,80 W/m2K dok se na starim zgradama koeficijent U prozora kreće oko 3,00-3,50 W/m2K i više. Gubici toplote kroz takav prozor iznose prosečno 240-280 kWh/m2K. Na savremenim nisko energetskim i pasivnim kućama taj se koeficijent kreće između 0,80-1,40 W/m2K. U ukupnim toplotnim gubicima prozora učestvuju i prozorski profili koji nezavisno od vrste materijala od kojeg se izgrađuju moraju osigurati: dobro dihtovanje, prekinuti toplotni most u profilu, jednostavno otvaranje i nizak koeficijent prolaska toplote.

Mere poboljšanja na postojećim prozorima

Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Osećate li da kroz spojeve oko prozora ili vrata ulazi hladan vazduh u zimskom periodu? Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ukoliko niste u mogućnosti da kupite nove prozore, lepljenjem izolacione trake oko prozora i vrata smanjićete toplotne gubitke. Cena ove trake je 30-60din/m.
Ako materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru.
Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:
• zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)
• proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)
• izolujte kutije za rolete
• redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavjesa,…
• zamjeniti prozore novim toplotno kvalitetnijim

Milica Obućina MArch

Zanimljivosti


• Da bi se razložio papir potrebno je da prođe nekoliko dana do pola godine
• Da bi se razložio ogrizak od jabuke potrebno je da prođe 2 nedelje
• Da bi se razložila papirna čaša za piće potrebno je da prođe više od pola godine
• Da bi se razložila kora od pomorandže ili banana potrebno je da prođe 1 do 3 meseca
• Da bi se razložio filter od cigarete potrebno je da prođe 1 do 5 godina
• Da bi se razložila vunena čarapa potrebno je da prođe 5 godina
• Da bi se razložila metalna konzerva potrebno je da prođe 5 godina
• Da bi se razložila plastika (PVC) potrebno je da prođe 10 do 50 godina
• Da bi se razložila plastična kesa potrebno je da prođe 10 do 20 godina
• Da bi se razložila žvakaća guma potrebno je da prođe 20 do 25 godina
• Da bi se razložio najlon potrebno je da prođe 40 godina
• Da bi se razložila koža potrebno je da prođe 50 godina
• Nije poznato vreme koje je potrebno da prođe da bi se razložila aluminijumska konzerva
• Nije poznato vreme koje je potrebno da prođe da bi se razložila bela plastika, polistiren
• Da bi se razložila plastična flaša potrebno je da prođe 100 godina
• Jedna tona sakupljenog papira će spasiti od seče 17 stabala drveća
• Reciklažom jedne flaše od stakla uštedi se energija koja je dovoljna da sijalica od 100W svetli 4h
• Reciklažom predmeta od metala smanjuje se korišćenje ruda, njihova prerada i zagađenje prirode
• Jedan litar korišćenog motornog ulja zagadi čak 1000000l vode za piće

Izvor: http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/