Tag Archives: Prozor

Novi trend u zelenoj arhitekturi

ee

Sa povećanjem cene energenata kao i sa pogoršanjem globalnih klimatskih uslova javila se potreba da aktivno razmišljamo o gradnji efikasnijih zgrada. Razvile su se nove tehnologije i materijali koji mogu doprineti u određenoj meri gradnju ovakvih objekata što ne znači da treba da prihvatamo sve što nam se na tržištu nudi.

Danas kada građevinska industrija nudi savremene materijale i rešenja za razvoj održive gradnje treba da se vratimo na osnove projektovanja i da poštujući prirodu prihvatimo izazove gradnje na postulatima jednostavnosti i umerenosti.

Pametna arhitektura teži da poboljša energetsku efikasnost, poveća konfor i obezbedi dugotrajnost. Najbolji način da se to uradi jeste smanjenje curenja vazduha uz pametnu primenu odgovoajućih materijala i tehnologija. U tom cilju, kompaktni oblici građevina su nešto što treba primenjivati. Osnovna ideja je napraviti kontinuirani sloj oko građevine koji će imati za zadatak da bude dugotrajan i da sprečiti nepotrebne gubitke energije.

Rasipanje energije može se smanjiti primenom odgovarajućih termoizolacionih sistema. Toplotna izolacija je važan faktor u obezbeđivanju kuća tako da budu udobne za boravak tokom cele godine. To se postiže smanjenjem toplotnih gubitaka a time se  smanjuju energetski zahtevi za hlađenje i grejanje. Da bi se obezbedio idealan nivo izolacije pri projektovanju zgrada treba analizirati lokalne klimatke uslove. Upotreba odgovarajuće stolarije je ključni faktor za poboljšanje toplotne efikasnosti objekta. Postoji veliki izbor profila za stolariju kao i načina zastakljivanja iste na tržištu, koji se mogu kategorisati prema njihovoj toplotnoj provodljivosti i solarnom koeficijentu. Poslednje, ali ne i najmanje važno, je orijentacija objekta u prostoru. Za svaku lokaciju se mora posebno doneti procena solarnog dobitka kao i uticaj vetra.

Tek kada se ovi osnovni faktori zadovolje potrebno je pozabaviti se izborom materijala za unutrašnju završnu obradu kao što su podovi od plute ili organske boje.

Više: Održiva gradnjaEnergetski efikasna kuća, šta je to?Ušuškajte svoju kuću

Milica Obućina MArch

Da li ste znali?

  • Kroz prozore možemo gubiti i do 50% toplotnih gubitaka

Ti gubici su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje i preko pomenutih 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ako pak materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzacijom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru, pa je ovde najbolja preporuka zameniti stare prozozore novimProzori sa više komora najbolje zadržavaju toplotu. Ako ugradnja novih prozora i vrata nije moguća opcija, onda treba izolovati prozore i vrata. Zaptivne/izolacione trake obezbeđuju za 2 do 3°C višu temperaturu u stanu, a ne koštaju mnogo. Prilikom gradnje ili renoviranja stana dobro je postaviti toplotnu izolaciju spoljnih zidova i krovne površine, to poskupljuje gradnju ali se brzo otplati. Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:

zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)

proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)

izolujte kutije za rolete

redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavesa

zameniti prozore novim toplotno kvalitetnijim

ugradite izolacione folije

Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetrava.

  • Regulisanjem termostata radijatora godišnje se može uštedeti oko 6% od ukupne energije potrebne za grejanje

U Srbiji je za veliki deo stambenih i javnih zgrada karakteristično pregrejavanje prostora koje se rešava, najnefikasnijim načinom – provetravanjem prostora i propuštanjem hladnog vazduha. Očigledno energetski efikasno rešenje je smanjenje dotoka toplote. Ako već moramo da provetravamo prostorije ovom metodom onda neka to bude 2 do 3 puta dnevno i to na po 5 do 10 minuta.
Podesite sobnu temperaturu na 20°C. Optimalna temperatura hodnika je 15°C, dnevne ili radne sobe može biti između 20°C i 22°C, dok je preporučljiva temperatura spavaće sobe oko 18°C. Kako budete podizali temperaturu tako će rasti vaš račun za grejanje. Ne bi trebalo stavljati zevese i prekrivače preko radijatora ili drugih grejnih tela, jer ćemo na taj način sputavati zračenje toplote i povećati potrošnju energije. Logično je da zato grejno telo ne bi trebali da koristimo za sušenje veša. U svakom slučaju, treba obezbediti što bolje strujanje vazduha oko grejnih tela, a ukoliko da se čuje zvuk kretanja vode kroz radjator i čudno klokotanje, onda je potrebno ispustiti višak vazduha, tj. ozračiti sistem. Kod starijih stambenih objekata, a usled loše spoljašnje izolacije, energija dobijena iz radijatora se emituje kroz spoljašnji zid pa je moguće, uz malu investiciju smanjiti toplotne gubitke ugradnjom izolacionih folija izmedju radijatora i zida, ako već ne možemo uvložiti u spoljšnju izolaciju objekta.

  • Jedna osoba potroši od 300 do 800 litara tople vode nedeljno

Jednim kupanjem u kadi se potroši od 100 do 120 litara tople vode, dok jedno efikasno tuširanje ne troši više od 30 do 50 litara. Razlika je što za kupanje u kadi potrošimo 5kWh energije dok za tuširanje trošimo samo 1 do 1,5kWh. Jedna porodica sa decom na ovaj način godišnje može uštedeti oko 10.000 dinara, ako se koristi tušem umesto kadom. Ovom uštedom i prebacivanjem sredstava u neki drugi vid efikasnosti (recimo zamenom običnih sijalica LED sijalicama) možemo u budućnosti napraviti sebi još veći komfor i još efikasnije okruženje. Potrošnja energije za toplu vodu u kućnoj instalaciji zavisi od tipa uređaja koji se koristi za zagrevanje vode, kao i od izolacije vodova. Za zagrevanje jednog litra vode od 10°C na 80°C košta otprilike koliko i da jedna sijalica od 100W gori sat vremena. Ta količina energije nije mala pa zbog toga treba paziti da se što manje razbacuje toplom vodom.

  • Zagrevanjem vode u bojleru tokom noći za vreme jeftinije tarife na godišnjem nivou može se uštedeti i do 10.000,00 dinara

Obavezno treba isključujti bojler kada napuštate kuću ili stan na duže vreme. Redovno čiščenje kamenaca i naslaga na grejaču obezbeđuje manju potrošnju energije kao i duži vek trajanja bojlera. Popravite neispravne slavine jer potrošnja vode je i potrošnja energije. Ako u minutu kaplje samo 10 kapi tople vode, verovali ili ne, mesečno će to iznositi preko 150 litra vode, a godišnje preko 2000 litara. Kod viših temperatura teče brzo potrošnja uz to se povećava izdvajanje kamenca u bojleru i vodovima pa se smanjuje efikasnost a samim tim povećava potrošnja. Bitno je naglasiti da je stvaranje naslaga kamenca na grejaču jedan od najčešćih razloga kvara grejača, pa je zato i važno znati da je za bojler najbolje, a za Vas najekonomičnije da termostat bude podešen na 50 do 60°C. Na toj temperaturi kamenac se najmanje „hvata“ na grejač. Nataložen kamenac je svojevrstan izolator pa bojler troši više vremena da zagreje vodu. Za više vremena znači više struje, a samim tim i više novca.

  • Prilikom hlađenja prostora podešavanjem klima uređaja na 26°C umesto na 25°C možemo godišnje uštedeti oko 9% energije potrebne za hlađenje

Jedan stepen razlike u temperaturi čini razliku od oko 3000 dinara uštede na godišnjem nivou, i to samo kod jednog kućnog klima uređaja. Naravno pre nego što uključimo klima uredjaj treba obratiti pažnju na to da li su prozori i vrata zatvorieni, i nikako ne treba hladiti prazne prostorije. Kada birate klima uređaj, pokušajte da sagledate stan kao celinu. Klimu postavite na severni ili istočni zid (u senci). Filter čistite jednom mesečno. Preporučljiva razlika između spoljne i temperature u rashlađenoj prostoriji treba da je oko 6 do 7 stepeni. Sve preko toga nije zdravo za Vaš organizam.

  • Korišćenjem “ekspres” lonca prilikom kuvanja štedite vreme i oko 70%energije

Ovakvim načinom pripreme hrane povrće zadržava više vitamina i drugih hranjljivih sastojaka.

Saveti za efikasno kuvanje:

Uvek stavljati poklopce na posude u kojima se kuva – na taj se način duže zadržava toplota s jedne i smanjuje kondenzacija pare po kuhinji s druge strane, pa nije potrebno provetravati što dovodi do dodatnih troškova. Otvorena posuda bez poklopca za kuvanje  troši duplo vise.

Pri pripremi kafe i čaja poželjno je zagrevati samo potrebnu količinu vode

Prepoučljivo je koristiti tiganje, lonce, šerpe i dr. sa ravnim dnom koji tačno odgovara veličini ploče na električnom šporetu. Kuvanje u dotrajalim šerpama i loncima sa iskrivljenim dnom ili na deformisanim pločama, troši do dva puta više energije. Više se isplati kupiti nov sud nego kuvati starijim i trošiti vise energije.

Mikrotalasne peći su energetski efikasnije od običnih pećnica

Prilikom kuvanja na plinskom šporetu pripaziti da plamen ne bude prejak i da ne kruži oko posude.

  • Zagrevanjem posude koja je manja od ringle koja greje, nepotrebno trošite veliku količinu energije
Ukoliko na ringlu, prečnika 20 cm, stavite posudu čiji je prečnik 15 cm, izgubićete i do 40% toplotne energije. Treba razmisliti i o indukcionim pločama za kuvanje. Na indukcionim pločama toplota se razvija u dnu same posude, a ne na ploči za kuvanje, pa je samim tim i zagrevanje sadržaja u posudi mnogo brže, pa troše i manje energije, ali problem je u tome što investicija kupovine indukcione ploče sa sobom donosi i potrebnu kupovinu posebnih magnetnih sudova, pa zato ova opcija nekome u startu može biti skupa.
  • Korišćenjem mikrotalasne prilikom podgrevanja ili kuvanja malih porcija, možete uštedeti i do 80% energije
Mikrotalasna emituje više toplotne energije od šporeta ili rerne. U letnjim mesecima ćete uštedeti na rashlađivanju prostora ukoliko umereno koristite mikrotalasnu.
  • Standby lampica na televizoru, DVD-u, monitoru ili nekom drugom uređaju brzo može da košta do 50 KWh godišnje
Čak i kada su u stanju mirovanja (Standby) većina uredjaja troši čak 40-70% energije.Nije u pitanju samo LED lampica koja troši od 3 do 5 W u toku 24 sata. Treba uzeti u obzir činjenicu da su i druge komponente pod naponom, one takođe troše struju, a uz to jedan deo struje se pretvara u toplotnu energiju pa se stvara dodatni problem u letnjim mesecima kada te prostorije treba dodatno hlaiditi. Jednostavno uređaje treba isključiti kada nam nisu potrebni.
U slučajevima kada se prostorija napušta na više od nekoliko minuta, svetla treba obavezno isključiti, kao i električne aparate (televizore, računare, CD i DVD uređaje, i dr.) koji trenutno nisu u funkciji. Neki punjači za mobilne telefone, laptopove i digitalne kamere troše energiju i kada su uredjaji odvojeni od punjača. Podesite računar na automatski ulazak u Sleep režim rada ili ručno isključite monitor kako biste uštedeli energiju.
  • Regulisanjem termostata na frižideru na srednju poziciju možemo uštedeti dodatnih 10-15 % potrošnje električne energije
Niža temperatura ne znači i bolje čuvanje hrane. Povremeno treba očistiti od prašine zadnji deo frižidera gde se oslobađa toplota, jer zaprljane cevi otežavaju prelaz toplote što uzrokuje veću potrošnju električne energije.
  • Samo 5mm leda u zamrzivaču povećava potrošnju električene energije za oko 30%?

Preporuke za energetski efikasno korišćenje frižidera i zamrzivača:

Ne držati frižider otvorenim duže nego što je neophodno

Dobro zatvoriti vrata frižidera

Ne stavljati u zamrzivač vruća ili topla jela (pričekati da se ohlade)

Pravovremeno odleđivanje frižidera i zamrzivača štedi energiju i produžava radni vijek uređaja

Preporuke za efikasno korišćenje mašine za pranje veša:

Ako veš nije mnogo prljav onda se može preskočiti predpranje ili se prati na nižoj temperaturi. Sa jednim dobrim deterdžentom to nije problem, osim toga pruža uštedu od 10% do 20%. Pored toga ako se iskoristi „savetime“ opcija, i na taj način možemo uštedeti od 20 do 40 litara vode. Ako se upotrebljava mašina za sušenje onda treba pustiti da se veš u mašini dobro iscentrifuguje jer će veš nakon toga sadržavati manje vlage, pa će mašina za sušenje veša manje raditi. U poslednjih 10 godina mašine za pranje veša su uznapredovale, pa je potrošnja vode smanjena sa vise od 100 litara na 50-60 litara, dok je potrošnja električne energije sa 2kWh pala na 0.94 kWh po pranju. Ukoliko imate stariji model mašine za pranje veša, razmislite o njenoj zameni za novi, energetski efikasniji model. Naravno mnogo se manje energije troši ako se da se dovoljno veša sakupi za punu mašinu nego imati dva odvojena pranja. Ukoliko je moguće perite veš hladnijom vodom. Na zagrevanje vode odlazi oko 90% od ukupne električne energije koju veš mašina koristi, tako da je poželjno biranje što niže temperature za svako pranje. Za program Ispiranje uvek koristite hladnu vodu. To neće uticati na kvalitet pranja, ali će smanjiti potrošnju energije. Mašine sa vratima sa prednje strane su znatno efikasnije od onih koje se pune sa gornje strane. To je zato što imaju veći kapacitet, ali i veći broj obrtaja što omogućava bolje isušivanje.

Mašina za sušenje veša

Veš ne treba sušiti duže nego što je potrebno, što je i logično. Ako mašina za sušenje ne posjeduje automatsko isključivanje treba samo kontrolisati da li je rublje za peglanje, gde je mala vlažnost odlična ako se veš odmah pegla. Već smo pominjali da prilikom pranja treba dobro iscentrifugirati veš kako bi mašini za pranje veša obavila teži deo posla. Nameštanjem centrifuge na 1.600 obrtaja u minutu može se kod sušenja uštedeti i do 30 % električne energije.  Posle toga veš poseduje još 55% vlažnosti. Posebna, odvojena centrifuga može doprineti još 40%, što znači ušteda od pola litra vlage na četiri kilograma (4kg) veša. Najbolja alternativa ostaje već dobro poznata žica za sušenje veša. Treba pustiti da se veš što duže suši na otvorenome, čak i kad posedujemo mašinu za sušenje veša u kući.

  • Mašina za pranje sudova troši i do 60% manje energije a čak do 85% vode manje nego ručnim pranjem
Sa jednim modernim i efikasnim aparatom ne upotrebljava se više vode ni energije nego kad se sudovi peru rukama. Pri ručnom pranju 12 kompleta sudova potroši se oko 50l vode dok savremene mašine za pranje potroše 15-28l vode i 1,1-1,8 kWh električne energije. Takođe treba dodati da su današnje mašine za pranje sudova do 70 puta tiše nego one proizvedene pre 30 godina. Kad se pere ručno onda se ne upotrebljavaju sredstva za pranje više nego što je to potrebno. Ne treba ispirati posuđe ispod tekuće slavine sa toplom vodom. Ovako se razbacuje pitkom vodom i velikom količinom energije. Pri upotrebi mašine, pre toga ne treba prati posuđe ispod slavine već ga odmah staviti u mašinu. Treba sačekati dok se mašina napuni zatim sa predpranjem sprati eventualne nalepljene ostatke hrane i prljavštinu. U slučaju nedostatka vremena, ako je mašina hitno potrebna, najbolje je upotrijebiti štedljivi program i mašinu postaviti na temperaturu (50°C do 65°C). Ako imate mogućnosti priključite mašinu na priključak s toplom vodom umesto hladnom jer se najveći deo energije troši na zagrevanje vode. To je naročito preporučljivo ukoliko zagrevate vodu solarnim kolektorima ili gasnim kotlom.

Uredba za energetsku efikasnost objekata u martu

Foto: treehugger.com

Vlada Srbije doneće u martu uredbu o pomoći u finansiranju rekonstrukcije objekata, sa ciljem podizanja njihove energetske efikasnosti, kojom će biti obezbeđeno 1,3 milijarde dinara, najavio je juče ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić.

Na otvaranju Međunarodnog sajma zelene gradnje u Beogradu, Dulić je rekao da će država na taj način započeti pomoć u finansiranju radova na zameni prozora, vrata, stolarije, fasada u objektima, uvođenje termalnih pumpi i korišćenje drugih obnovljivih izvora energije.

Ministar je najavio da će građani koji budu uzimali subvencionisane kredite za tu namenu moći da ostvare velike uštede eneregije, koje će pokrivati mesečne rate za otplatu kredita.

On je naveo da se procenjuje da je za zamenu vrata i prozora na objektima u Srbiji potrebno ukupno oko 2,2 milijardi evra, a za fasade od ekoloških materijala oko 840 miliona evra.

Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine Nemanja Komazec je rekao novinarima da će 1,3 milijarde dinara biti obezbeđeno iz Fonda za zaštitu životne sredine, od čega će jedna milijarda biti namenjena lokalnim samoupravama u vidu bespovratnih sredstava za projekte energetske efikasnosti javnih ustanova.

Lokalne samouprave će taj novac, kako je istakao, moći da koriste za rekonstrukciju i adaptaciju objekata javne nemene.

Prema njegovim rečima, preostalih 300 miliona će biti iskorišćeno za subvencionisanje kamata za rekonstrukciju i adaptaciju objekata građana.

Komazec je najavio da će postojati dve opcije, za subvencionisanje dinarskih kredita u vrednosti od 10% od godišnje kamate, dok će za kredite u evrima subvencija iznositi 5%.

On je dodao da će po donošenju uredbe biti raspisan javni poziv za lokalne samouprave i banke.

Izvor: tanjug.rs

Od proleća prozori na kredit

Foto by photo-dict.faqs.org

Država će subvencionisati kredite koje će građani moći da podižu za poboljšanje energetske efikasnosti objekata u kojima žive i rade.
Do polovine novembra, biće poznato da li će se iz Fonda za zaštitu životne sredine izdvajati novac za kamate ili će država pokrivati polovinu zajma.
Ministarstvo je iz Fonda za zaštitu životne sredine već izdvojilo za te subvencije 200 miliona dinara, odnosno oko 2 miliona evra. Za svaki objekat podne površine od 140 kvadrata, potrebno je između 2.000 i 4.000 evra za ugradnju izolacije i promenu spoljne stolarije.
– Sa ovim novcem, subvencionisali bismo nekoliko hiljada zahteva građana za ovim kreditima, pa računamo da je za prvo vreme to više nego dovoljno – rekao je za “Novosti”, Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu.
– S obzirom na to da dolazi zima, kada nije građevinska sezona, ovaj novac bi se koristio tek od proleća do jeseni naredne godine. Tako bi 2012. godine najveći broj kredita bio i odobren. Novac za subvencije prenosićemo direktno bankama, jer nemamo način da ga iz Fonda prebacujemo građanima. Banke će odobravati kredite koji će biti drastično povoljniji nego što je sada. Svako ko je kreditno sposoban, što određuju banke, može da zatraži ovakav kredit.
Prema procenama, u Srbiji postoji između 500.000 i 700.000 energetski veoma neefikasnih objekata, što znači da se mnogo energije rasipa. Domaćinstva koja u njima žive plaćaju mnogo veće račune nego što bi trebalo. U ministarstvu kažu da će veće takse, po donošenju Zakona o racionalnom utrošku energije, plaćati proizvođači energetski neefikasnih proizvoda.

Izvor: Novosti (www.novosti.rs)

Staklo

Staklo se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. Pravi se tako što se kvarcni pesak, sa dodatkom kalcita i sode, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova.

Godišnja količina stakla kao otpada u Srbiji iznosi prema nekim procenama 405.000 tona.

Staklo se u prirodi nikada ne razgradi. Reciklažom stakla dobijamo novo staklo.

– Reciklažom samo jedne staklene boce uštedi se energije dovoljno da sijalica od 100W svetli 4 sata

– Reciklažom jedne tone stakla uštedi se 30 tona nafte, 25% energije, smanjuje se zagađenje vazduha oko 20%, a zagađenje vode 50%

– Nova boca može da sadrži 80% reciklata

– Ako koristimo stare flaše, pri proizvodnji 1 kg stakla uštedećemo 20l vode, 1,5kg sirovina i 1,4 kWh energije

– Jedna reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta

– Staklo se može reciklirati neograničeni broj puta

 

Milica Obućina MArch

Pametna stakla

 

Današnji prozori odbacuju 50% neiskorišćene sunčeve energije .

 

stvorili su specijalnu staklenu površinu. Korisnici mogu kontrolisati jačinu osvetljenja u prostoriji odabirom između tri načina rada:

svetlo,       tamno,     privatnost.

Zimi možemo da propustimo više svetla u zgradu, a leti da je smanjimo. Neiskorišćenu sučevu energiju ne bacamo, ona se prikuplja u staklima. Prikupljena energija se pretvara u električnu energiju koja može da se koristi za punjenje kompjutera, rasvetu na fasadi, sisteme hlađenja i grejanja… Možete sami da izaberete svoju boju, a postoji i mogućnost integracije vašeg loga u samo staklo prozora.

Proizvod je proizveden na organskoj bazi i može da se reciklira.

Petra Komadinić DIA

 

 

Zamena prozora

Prozor je nužni otvor na kući sa osnovnom funkcijom da propusti dnevnu svetlost unutar objekta i da omogući prirodno provetravanje prostorija.
Ukupni gubici kroz prozore iznose 50% toplotnih gubitaka zgrade. Oni su obično i desetak puta veći od toplotnih gubitaka kroz zidove pa je jasno koliku važnost igra energetska efikasnost prozora u ukupnim energetskim potrebama zgrade. Energetski efikasni prozori će pored smanjenja troškova za grejanje doprineti i povećanju stambene i radne udobnosti.
Proverite da li postoje pukotine između prozora i zida kroz koje prolazi vazduh pri čemu se gubi toplota iz kuće. Pukotine zatvorite odgovarajućim materijalima kao na primer PU penom. Investicijom od 500din. godišnje možete uštedeti i do 5000din. na grejanju.

Gubici toplote kroz prozore

Gubici kroz prozore su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje preko 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Prozora ima različitih vrsta a njihov koeficijent prolaznosti toplote kreće se od 0,8 W/m2K kod najboljih prozora s troslojnim staklima i gasnim punjenjem pa sve do 3,5 W/m2K kod starih jednostrukih drvenih prozora. Preporučljivo je da ukupni koeficijent prolaza toplote ne prelazi 1,8 W/m2K

Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetravanjem.

Ostakljenje

Najuobičajeniji materijal za ostakljivanje je staklo, iako se može koristiti i plastika. Staklo ili plastika mogu biti providni, obojeni, prevučeni folijom ili premazom, laminirani, reljefni ili tamni. Providna stakla provode više od 80% upadne sunčeve radijacije i više od 75% vidljive svetlosti. Na nisku vrednost koeficijenta prolaza toplote utiče: debljina i broj međuprostora, vrsta gasa koji ispunjava međuprostor i vrsta i debljina stakla.

Ostakljena jedinica može imati jedno ili više stakala. Koeficijent prolaza toplote na staklima se smanjuje ugradnjom dvostrukih i trostrukih stakala, čiji su među prostori oivičeni distancerom koji je ispunjen apsorberom vlage. Preporučuje se da ovaj međuprostor između stakala bude minimalne širine 12mm. On može biti ispunjen vazduhom ili inertnim gasom (argonom, ksenonom ili kriptonom) koji deluje kao toplotni izolator. Ovakav paket stakala se zove “IZO” staklo.
Stakla koja se koriste za izradu IZO stakala su sledeća:
FLOAT STAKLO koje je ravno providno staklo a standardno se ugrađuje u IZO staklo i to u debljinama od 3 do 10mm
LAMINIRANO STAKLO je sastavljeno od više float stakala zalepljenih folijom. Ovo staklo se koristi i zbog sigurnosnih razloga jer ne puca u male komadiće prilikom oštećenja
KALJENO STAKLO je float staklo koje je termički obrađeno zbog poboljšanja mehaničkih svojstava, čvrstoće na udar. U slučaju razbijanja raspada se na velik broj malih komadića tupih rubova pa je pogodno iz sigurnosnih razloga za korištenje
ORNAMENT STAKLA, površina im je ukrašena različitim uzorcima
REFLEKTIRAJUĆE STAKLO premazano metalnim filmom koji dio svijetlosti reflektira a dio apsorbira.

Postoje i niskoemisiona stakla (Low-E). To su stakla sa specijalnim premazima na bazi vanadijum oksida u vidu tankog filma na unutrašnjoj strani unutrašnjeg stakla, koji propušta kratkotalasno zračenje, tj. vidljivi deo Sunčevog spektra, a dugotalasno zračenje reflektuje (IC zračenje) pa time sprečava gubitak toplote reflektujući je nazad u prostor. Ovi paketi stakla u odnosu na obični paket IZO stakla su skuplji 20%, ali su im toplotni gubici za 50% manji.
Temperatura unutrašnje površine stakla ima bitan uticaj na osećaj ugodnosti ljudi koji borave u prostorijama zgrade. Što je temperatura površine stakla niža, osećaj je neprijatniji i potrebno je ostvariti višu temperaturu vazduha u prostoriji, kako bi se umanjio negativan uticaj odavanja toplote zračenjem.

Prozorski okvir

Najčešće primenjivani materijali za ramove prozora su: drvo, metal (Č, Al) i plastika (PVC). Svaki od primenjivanih materijala ima svoje prednosti i nedostatke. Drvo ima dobar strukturni integritet i izolacione vrednosti, ali ima malu otpornost na vremenske uticaje, vlagu, vitoperenje i organsku degradaciju (od plesni i insekata). Metal je trajan i ima izvrsne strukturalne karakteristike, ali ima veoma siromašne toplotne osobine. Izbor metala u prozorima je gotovo ekskluzivno Al zbog lake proizvodnje, niske cene i male mase, ali toplotna provodljivost aluminijuma je hiljadu puta veća nego drveta ili polimera. Siromašne toplotne osobine metalnih ramova prozora mogu se poboljšati prekinutim toplotnim mostom (nemetalna komponenta razdvaja metalne ramove koji su izloženi prema spolja od površina koje su izložene ka unutra). PVC ramovi se prave od ekstrudiranog vinila postupkom poltruzije. Njihove toplot¬ne i strukturalne osobine su slične osobinama drveta, iako ramovi od vinila moraju biti ojačani za veće prozore. Proizvođači ponekad kombinuju ove materijale radi povećanja trajnosti, poboljšanja toplotnih karakteristika ili estetike.
Koeficijenti prolaza toplote za različite materijale okvira prozora:
Drveni okvir-Uf = 1,4 – 2,7 W/m2K
PVC okvir-Uf = 1,2 – 2,2 W/m2K
Čelični okvir-Uf = 4,0 – 6,0 W/m2K
Aluminijumski okvir-Uf = 1,4 – 3,5 W/m2K
Specijalni profili-Uf = 0,7 – 0,8 W/m2K
Dihtovanje
Ventilacioni gubici nastaju prodorom spoljnog vazduha kroz procepe između krila prozora koji se otvara i rama prozora u građevinskom otvoru. Nastaju usled razlike pritisaka spoljnog i unutrašnjeg vazduha.

Zasenjivanje

Velike staklene površine mogu u toplijem dijelu godine prouzrokovati pregrejavanje prostora. Da bi to sprečili , nadstersnice su cesto dobro resenje projektovane u odnosu na činjenicu da je putanja zimskog sunca vrlo niska, a putanja letnjog sunca visoka. Dužina strehe mora biti tačno proračunata tako da u periodu kada korisnicima više nije potrebno zagrevanje, streha blokira prodiranje sunca kroz prozore. Pored popularnih “bri soleil” ispusta na fasadi postoje i razni sistemi zaštite od sunca: klizni fasadni paneli, sklapajuce zaluzine, platneni zastori za spoljnu i unutrasnju ugradnju, roletne i žaluzine.

Kako pravilno izabrati novi prozor

U skladu sa novim tendencijama energetske efikasnosti koeficijent prolaska toplote za prozore i vrata može biti maksimalno U=1,80 W/m2K dok se na starim zgradama koeficijent U prozora kreće oko 3,00-3,50 W/m2K i više. Gubici toplote kroz takav prozor iznose prosečno 240-280 kWh/m2K. Na savremenim nisko energetskim i pasivnim kućama taj se koeficijent kreće između 0,80-1,40 W/m2K. U ukupnim toplotnim gubicima prozora učestvuju i prozorski profili koji nezavisno od vrste materijala od kojeg se izgrađuju moraju osigurati: dobro dihtovanje, prekinuti toplotni most u profilu, jednostavno otvaranje i nizak koeficijent prolaska toplote.

Mere poboljšanja na postojećim prozorima

Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Osećate li da kroz spojeve oko prozora ili vrata ulazi hladan vazduh u zimskom periodu? Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ukoliko niste u mogućnosti da kupite nove prozore, lepljenjem izolacione trake oko prozora i vrata smanjićete toplotne gubitke. Cena ove trake je 30-60din/m.
Ako materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru.
Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:
• zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)
• proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)
• izolujte kutije za rolete
• redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavjesa,…
• zamjeniti prozore novim toplotno kvalitetnijim

Milica Obućina MArch