Tag Archives: Osvetljenje

Biomasa, Energetska efikasnost, Energija vetra, Geotermalna energija, Grejanje, Obnovljivi izvori energije, Održiva gradnja, Off topic, Solarna energija, Zanimljivosti, Zeleno

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Aparati za domaćinstvo, Energetska efikasnost

EU ukida jake usisivače i fenove – Srbija do kraja 2014. dobija rok za ovaj propis

zeleni

 

Evropska unija postavila je cilj da do 2030. godine smanji potrošnju električne energije do 30% i u sklopu toga na tržištu od 1. septembra neće više biti jačih usisivača koje gotovo svaka prosečna porodica ima. Srbija će do kraja godine odrediti rok do kada će ovaj propis zaživeti kod nas.

Osim usisivača, preporučuju da se moć još dvadeset električnih uređaja smanji za 30%, a među njima su i fen i kosilica za travu.

Ministar energetike Aleksandar Antić smiruje potrošače:

– Povlačenje iz prodaje usisivača i sijalica sa užarenim vlaknom i sličnih neefikasnih aparata nismo obavezni da sprovodimo. Do kraja godine treba da usvojimo uredbu o eko-dizajnu u kojoj ćemo odrediti rokove za uvođenje ove i sličnih mera, vodeći računa o domaćim proizvođačima – objašnjava Antić.

Evropska unija će od sledeće nedelje povući iz prodaje usisivače koji imaju veću snagu od 1.600 vati zbog uštede električne energije i zaštite životne sredine.

Više o ovoj temi: Daily mail

Aparati za domaćinstvo, Energetska efikasnost, Inteligentno upravljanje, Održiva gradnja

Kupovina kuće ili stana – Znate li šta kupujete?

kupovina kuće

Na odluku o kupovini kuće ili stana najviše utiče cena i lokacija. Retko kada možete detaljne informacije o kvalitetu gradnje i potrošnje energije.

Dobro izolovana kuća ili zgrada troši manje energije zimi za grejanje, kao i leti za hlađenje. Potrošnja energije odraziće se ne samo na kućni budžet već i na kvalitete i udobnost stanovanja. Zagrevanje stana u zimskom periodu predstavlja 50-60% ukupnih energetskih potreba.

Ako kupujete stan ili kuću, proverite godinu izgradnje. Zgrade izgrađene pre 1970. godine nemaju nikakvu termo izolaciju! Preko 80% postojećih obekata nema zadovoljavajuću izolaciju.

Jednostavne mere za povećanje energetske efikasnosti (bez dodatnih troškova, uz trenutne uštede):

  • isključiti grejanje ili hlađenje noću ili svesti na minimum;
  • noću spustite roletne i navucite zavese;
  • ne zaklanjajte i ne prekrivajte grejna tela u grejnoj sezoni;
  • u sezoni hlađenja podesite temperaturu na 26C;
  • koristite prirodno osvetljenje u što većoj meri;
  • isključite rasvetu u prostorima u kojima ne boravite;
  • mašinu za veš i mašinu za pranje sudova uključujte samo kada su pune, a najbolje noću;

Mere za povećanje energetske efikasnosti uz male troškove i brzi povrat investicije (do 3 godine):

  • izolovanje prozora i ulaznih vrata;
  • izolacija kutija za roletne;
  • ugradnja termostatskih ventila na radijatore;
  • redovan servis sistema za grejanje i hlađenje;
  • ugradnja LED rasvete;
  • zamena dotrajalih kućnih aparata novim energetske klase A ili A+;

Mere za povećanje energetske efikasnosti uz veće investicije i duži period otplate (više od 3 godine):

  • zanena spoljašnje stolarije novom (preporuka da koeficijent prolaska toplote bude u granicama od 1.1 do 1.8 W/m2K);
  • toplotna izolacija celokupnog spoljašnjeg omotača (fasadni zidovi, podovi, krov, površine ka negrejanim prostorima,…);
  • izgradnja vetrobrana na ulaznom delu;
  • sanacija i popravka dimnjaka;
  • izolacija cevi za toplu vodu;
  • popravka postojećih sistema grejanja i hlađenja, eventualna zamena kompletnih sistema novim uz upotrebu obnovljivih izvora energije;
Reciklaža

Reciklaža elektronskog i električnog otpada

recycling

Reciklaža podrazumeva proces kojim se otpad prerađuje u osnovnu sirovinu koja može poslužiti za proizvodnju istih ili nekih drugih proizvoda. Reciklaža se primenjuje u okviru osnovnog načela upravljanja otpadom- pravila3R:

R- reduce (smanjiti količinu otpada)

R- reuse (ponovo upotrebiti)

R- recyle (reciklirati)

Na pitanje da li je značajna reciklaža elektronskog i električnog otpada teško je dati nedvosmislen odgovr s obzirom na to da se reciklažom postižu veoma značajni tehničko-tehnloški i ekonomski efekti u cilju očuvanja životne sredine. Naime, reciklažom ee-otpada se sprečava zagađivanje prirode opasnim i otrovnim elementima i drastično smanjuje količina otpada koja se mora konačno odložiti na deponije, čime se vek iskorišćenja postojećih deponija praktično udvostručuje a i smanjuje potreba za izgradnjom novih.

Odbačeni elektronski i električni uređaji iz domaćinstava i preduzeća u velikom broju slučajeva se mogu preraditi u sirovine potrebne za već postojeće proizvodnje, što dolazi do izražaja kada je visoka cena tih sirovina. Reciklažom ee-otpada dolazi i do značajnih ušteda električne energije jer se preskače deo tehnološkog procesa koji je potreban pri preradi prirodnih sirovina, kao što su vađenje rude, flotacija, prerada nafte i drugo.

Reciklaža je najznačajniji vid zaštite životne sredin, a reciklažom ee-otpada se izdvajaju opasne komponente zbog kojih je ee-otpad svrstan u kategoriju opasnog otpada. Nepravilno odbacivanje i postupanje sa ee-otpadom može značajno ugroziti životnu sredinu s obzirom na to da se u jednom elektronskom uređaju može naći između 600 i 1000 toksičnih komponenti. Reciklažom električnog i elektronskog otpada se postiže pravilan tretman čime se dobijaju vredne sekundarne sirovine, a pravilno postupa sa štetnim materijama i samim tim štiti životna sredina.

Elektronski i električni otpad nastaje odbacivanjem proizvoda i uređaja čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnog polja. Zakonskim regulativama, a radi jednostavnije manipulacije, tretmana i na kraju bolje reciklaže, elektronski i električni uređaju su klasifikovani po sledećoj listi razreda opreme:

  • Veliki kućni aparati (frižideri, zamrzivači, mašine za pranje i sušenje veša, mašine za pranje posuđa, mikrotalasne peći, aparati za grejanje, bojleri, oprema za klimatizaciju)
  • Mali kućni aparati (usisivači, pegle, tosteri, friteze, uređaji za šišanje, sušenje kose, pranje zuba, brijanje, vage, satovi, vage)
  • Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije (lični računari, prenosni računari, štampači, oprema za kopiranje, telefoni, mobilni telefoni, faks uređaji)
  • Oprema široke potrošnje za razonodu (radio aparati, televizijski aparati, video rekorderi, hi-fi uređaji, muzički instrumenti)
  • Oprema za osvetljenje (fluorescentne sijalice, natrijumove sijalice, sijalice sa žarećom niti, ostala rasvetna oprema)
  • Električni i elektronski alati (bušilice, testere, šivaće mašine, alati za košenje i druge baštenske poslove)
  • Igračke, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport (električni vozići, ručne konzole za video igre, video igre, sportska oprema sa električnim ili elektronskim komponentama, druge igračke)
  • Medicinski pomoćni uređaji (radioterapijska oprema, kardiološki uređaji, uređaji za dijalizu, aparati za analizu, aparati za hlađenje)
  • Instrumenti za praćenje i nadzor (detektori dima, regulatori zagrevanja, termostati, uređaji za merenje)
  • Automati (automati za tople napitke, automati za čvrste proizvode, bankomati, automati za boce ili limenke, poker aparati)

Iako računari i slični uređaji potrošačke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad, oni sadrže niz materijala, uključujući teške metale, koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući način. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala.

Elektronski otpad sadrži između 600 i 1000 različitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu, od kojih su najprisutnije materije: olovo, živa, hrom, kadmijum, berilijum i PVC plastika, barijum…

  • PVC  plastika– najčešće korišćena plastika, u prosečnom računaru je ima oko 7kg. Prilikom sagorevanja dolazi do stvaranja dioksina koji može izazvati hormonske poremećaje, oštećenje fetusa, reproduktivnih organa i oštećenja imunog sistema.
  • Olovo– Izlaganje može da izazove oštećenja mozga, nerava, poremećaje krvi, oštećenje bubrega (maligni tumori) i razvojno oštećenje fetusa. Deca su naročito osteljiva.
  • Šestovalentni hrom– koristi se u zaštiti od korozije i kao ukras ili učvršćivač metalnih kućišta. Lako se apsorbuje u ćelijama i može uzrokovati oštećenja DNK, i razne alergije.
  • Polihlorin bifenil (PCB)– Toksični efekti PCB-a uključujući imunsku supresiju, oštećenje jetre, napredovanje kancera, oštećenje nerava, oštećenje reproduktivnih organa i promene u ponašanju. Dosta se koristi u transformatorima i kondenzatorima. Iako je zabranjen za upotrebu u mnogim zemljama, još uvek je prisutan u ee-otpadu.
  • Kadmijum– Izaziva oštećenje bubrega, kancer na plućima i prostati. Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) spada u i grupu humanih kancerogena
  • Barijum– mekani srebrno-beli metal koji se koristi u CRT monitorima kao zaštita korisnika od zračenja. Kratka izloženost barijumu uzrokuje oticanje mozga, slabljenje mišića, oštećenje srca, slezine i jetre.
  • Berilijum– vrlo lak metal, tvrd, dobar provodnik i nemagnetičan. Zbog ovih osobina se koristi u matičnim pločama. Nedavno je klasifikovan kao kancerogen jer uzrokuje rak pluća.

Izvor: Set reciklaža

 

 

Energetska efikasnost, Energija vetra, Geotermalna energija, Inteligentno upravljanje, Obnovljivi izvori energije, Održiva gradnja, Reciklaža, Solarna energija

Svetski dan energetske efikasnost – 5. mart

energy-efficiencyFoto: E strate giks

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna).

Milica Obućina MArch

 

Energetska efikasnost, Inteligentno upravljanje, Zanimljivosti, Zeleno

Zelena kancelarija

Postoji niz aktivnosti kojih bi zaposleni trebalo da se pridržavaju kako bi se u svakodnevnom poslovanju smaljili troškovi za utrošenu energiju i materijale koji se koriste, a samim ti se povećala efikasnost korišćenja resursa i smanjio negativan uticaj na životnu sredinu. Ljudski faktor je od primarnog značaja pa rezultati efikasnosti i uštede zavise o spremnosti na promene navika i ponašanja zaposlenih.

Današni poslovi imaju potrebu za velikim količinama energije, vode i raznih potrošnih materijala (najviše papira) što kao direktnu posledicu ima povećavanje otpada koji zagađuje životnu sredinu. Najveći negativan uticaj na živoznu sredinu ima potrošnja energije i emisija štetnih gasova. Svako korišćenje energije predstavlja priliku za ostvarivanje uštede.

Postoji niz načina da unapredite i “ozelenite” svoje poslovanje:

  • Koristite obe strane papira kada štampate dokumenta
  • Ne bacajte stari papir u smeće već ga sortirajte i možete ga dati službama za otkup papira (kod nas nisu ove službe razvijene ali je to neminovna budućnost)
  • Izbegavajte štampanje u boji kada god ono nije neophodno
  • Sve radne verzije dokumenata štampajte u “draft mode” (time se smanjuje potrošnja mastila)
  • Prilikom nabavke papira potrudite se da kupite papir koji recikliran ili je većim delom napravljen od recikliranog papira
  • Reciklirajte tonere, ne morate uvek kupovati nove
  • Većinu službenih prepiski šaljite mail-om ( ne morate štampati memorandume i slati poštom sve radne verzije)
  • Okačite na sajt sva uputstva i pravilnike u pdf formatu, nemojte ih štampati
  • Ako imate mogućnost obezbedite zaposlenima kolektivni prevoz do posla (ovo je efikasnije a i zaposlenima će biti lakše)
  • Ako kupujete službena vozila razmotrite mogućnost kupovine hibridnih automobila
  • Postoji niz mogućnosti kako da smanjite potrošnju goriva
  • Kada god postoji mogućnost organizujete video konferencije umesto da putujete na daleke destinacije
  • Kupite polovne štampače i fotokopir aparate (oni su jeftiniji u nabavci a mogu vam koristiti podjednako dobro kao i novi)
  • Pozovite firme koje se bave prikupljanjem elektronskog otpada i njima predajte stare aparate umesto da ih bacite u smeće i bespotrebno čuvate po magacinima
  • Prilikom kupovine opreme trudite se da vaš izbor bude pametan. Kupite opremu koja je kvalitetna i ne zastreva brzo
  • Prilikom biranja prostora bilo da ga kupujete ili iznajmljujete vodite računa da objekat bude energetski efikasan
  • Regulišite sisteme grejanja i hlađenja. Često se dešava sa je zimi prostor pregrejan a leti preterano rashlađen čime se bespotrebno i bespovratno troše ogromne količine energije a zaposleni otvaraju prozore kako bi regulisali unutrašnju temperaturu
  • Ugradite termostatske ventile na grejna tela i time uštedite i do 20% energije
  • Zamenite rasvetu. Primarnim ulaganjem u LED rasvetu imate početne investicije ali kroz određeni period one se vrate
  • Redovno čistite rasvetna tela kako bi bila efikasna. Usled zaprljanosti svetiljki dobijamo lošiji kvalitet svetla i slabiji intezitet uz jednaku potrošnju energije
  • Isključite rasvetu kada nije potrebna. Često se dešava da je rasveta uključena i preko dana kada nema potrebe za njom kao i da ostane uključena kada zaposleni odu kući zbog nemara i nebrige. Postoje sistemi za upravljanje rasvetom koji vam mogu pomoći da budete efikasniji
  • Tokom vikenda isključite grejanje/hlađenje ili ostavite na minimalnom režimu rada
  • Isključite računare kada nisu u upotrebi. Često se dešava da zaposleni prilikom odlaska sa radnog mesta ostave uključene računare koji bespotrebno troše energiju u “stand by” načinu rada
  • Prilikom kupovine računara kupijte proizvode koji su energetski efikasni
  • Koristite ekološke proizvode za čišćenje vašeg radnog prostora
  • Možete da preduzmete niz mera za uštedu vode i energije u toaletima

Primenom ovih načina ponašanja u poslovanju trošićete manje količine energije (energenata) za obavljanje istog posla. Energetska efikasnost nikako nije štednja energije koja se odražava na kvalitet već pametna upotreba resursa koja ne narušava uslove rada. Sve ove mere imaju za cilj smanjenje potrošnje za istu količinu proizvoda/usluga što rezultira i proporcionalnom novčanom uštedom.

Milica Obućina MArch

Energetska efikasnost

Svetlosno zagađenje

Beograd noću

Svetlosno zagađenje (eng. “light pollution”) je svaka nepotrebna, nekorisna emisija svetlosti u prostor izvan zone koju je potrebno osvetliti (ulica, trg, pešačka staza, reklama, spomenik, fasada,…), do koje dolazi zbog upotrebe neekoloških rasvetnih tela uglavnom nepravilno postavljenih.

Noću, iznad horizonta, manjih i većih naselja pojavljuju se prave “svetlosne pečurke” narančasto-belo-žute boje svetlosti javne i druge rasvete koju neekološki, nekontrolisano, štetno i beskorisno prema nebu isijavaju neekološka rasvetna tela. Tako dolazi do preosvetljenja prirodnog noćnog neba, nestanka zvezda, odnosno nestanka noći.

Loše projektovano ili preterano osvetljenje može da bude uzrok ozbiljnih psiholoških i ekoloških problema: ometa astronomska posmatranja, ugrožava životne cikluse nekih biljaka i životinja (koji su u skladu sa prirodnim osvetljenjem), ometa ljude u svakodnevnim aktivnostima…

Sama svetlost se ne može nazvati zagađivačem, već je preterana ili pogrešna upotreba čini štetnom. Preciznije je koristiti termin “neželjena svetlost” da bismo definisali onu svetlost koja predstavlja rasipanje energije i uzrokuje sve negativne pojave vezane za veštačko osvetljenje.

Neželjena svetlost se može podeliti u 3 kategorije prema tipu zagađenja: povećani sjaj neba, zaslepljujuća sjajnost (blještanje) i svetlosno ometanje.

Neke od preporuka za smanjenje svetlosnog zagađenja su:

  • Upotreba odgovarajuće optike rasvete kojom se precizno kontroliše svetlosni snop i usmerava na površinu koja se osvetljava bez nepotrebnog rasipanja svetlosti
  • Osvetljavanje vertikalnih površina odozgo kad god je to moguće
  • Izbegavanje svetiljki bez optike, naročito svetlosnih kugli
  • Redukcija svetlosnog fluksa na saobraćajnicama na kojima u kasnijim noćnim satima značajnije opada frekvencija saobraćaja
  • Isključivanje osvetljenja reklama i dekorativnog osvetljenja fasada u kasnim noćnim satima

Svetlosno zagađenje

Milica Obućina MArch