Tag Archives: Organic

Šta sa neiskorišćenom hranom?

Hrana

Foto: Lyza

Dok prosečni stanovnik Evrope ili SAD-a godišnje baci oko tri stotine kilograma hrane, statistika beleži porast neuhranjenosti, gladi i siromaštva. Prema procenama Evropske komisije, količina bačene hrane na godišnjem nivou će se do 2020. popeti na 126 miliona tona. Kao reakcija na oštre suprotnosti epidemije gojaznosti i rastućeg siromaštva, javljaju se pokreti posvećeni raspodeli neiskorišćene hrane onima koji nemaju dovoljno novca za osnovne potrebe. Među najuspešnijimaje britanski The Real Junk Food projekat, čija se ideja kafea u kojima se služe zdravi, nutritivno kompletni obroci spremljeni od odbačene hrane proširila u celom svetu.

Iako gosti kafea obrok plaćaju koliko mogu, ovaj oblik socijalnog biznisa zaradio je gotovo 150.000$ već u prvoj godini poslovanja. S obzirom da su troškovi pokreta minimalni, sav prihod je uložen u dalji razvoj inicijative.

Hranu koju spremaju obučeni kuvari im poklanjaju supermarketi, restorani, pojedinci i velike korporacije. Rigorozni po pitanju visokih zdravstvenih standarda, osnivači i članovi sada već globalnog pokreta, oštro se protive korišćenju hrane iz kontejnera.

Inicijatori projekta imaju ambiciozne planove za razvoj inicijative. U budućnosti, žele da otvore 50 kafea u SAD-u i pozabave se zakonskom regulativom koja će smanjiti količinu bačene upotrebljive hrane u Velikoj Britaniji. Do tada žele da uključe britanske škole u program koji je nahranio preko 100.000 ljudi širom sveta.

Svest o nepotrebnom bacanju i rasipanju hrane postaje sve razvijenija. Među državama, Danska je zemlja koja pokazuje najveću posvećenost i najbolje rezultate po ovom pitanju. Brojne kampanje i inicijative, koje danska ministarstva sprovode u sprezi sa privatnim i nevladinim sektorom, za samo pet godina smanjile su količinu odbačene hrane za 25%.

Uspešne inicijative „Hunger Heroes“ i „No Food Waste“ u Indiji, „Food Runners“ i „Imperfect Produce“ u SAD-u, ali i prve donacije neiskorišćenih namirnica iz lanca supermarketa u Srbiji ulivaju nadu da će doći do trajnih promena imućnijeg stanovništva planete prema hrani.

Planiranje kupovine u skladu sa budžetom, zamrzavanje i iskorišćavanje ostataka i održavanje reda u skladištu i frižideru pomoći će svakom pojedincu da u vremenu kada se 800 miliona ljudi suočava sa glađu, pomažući svoj kućni budžet, doprinese pozitivnim trendovima.

Još o ovome: Hrana širom sveta

Izvor: Breakfast

 

 

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Ekološka moda stiže u Pariz

Foto: Girls guide to Paris

Ekološku ili etičku modu, kako se drugačije naziva, u Pariz će narednog proleća doneti švedska marka “Monki” u vlasništvu grupe H&M.

“Monki” će prvi butik otvoriti u Provansi i ponudiće kompletan asortiman svakodnevne odeće, ali i unikatnu kolekciju, po niskim cenama, objavili su mediji u Parizu.

Prepoznatljiv po urbanom i slikovnom stilu (digitalni printovi i cvetni dezeni) ovaj brend će u svojoj ponudi imati odevne predmete po cenama od 5 do 200 evra.

Brend “Monki” je stvoren u Švedskoj 2005.godine i sledi principe etičke mode, koji podrazumevaju izradu modela od materijala koji se proizvode uz manju potrošnju i rasipanje energije i uz znatno manje zagađenje životne sredine.

Druga grupa materijala koji se koriste u izradi ove odeće jesu materijali dobijeni recikliranjem tekstila.

Za bojenje materijala od kojih se izrađuje odeća ovog brenda koriste se prirodne boje, odnosno boje koje ne sadrže toksične hemikalije.

Danas “Monki” predstavlja lanac od 58 butika u osam zemalja.

Izvor: B92

Najveća komercijalna vertikalna farma na svetu počela sa radom

Foto: Eko kuće

Gusto naseljena metropola Singapur je od skoro postala ponosni vlasnik najveće komercijalne vertikalne farme na svetu.  Ona će pomoći gradu da proizvodi više hrane na lokalnom nivou, čime bi se smanjio uvoz. Ova farma proizvede oko jedne tone hrane svakog drugog dana, koja se prodaje u lokalnim supermarketima. Trenutno se u Singapuru uzgaja samo 7% povrća, a ostatak se uvozi iz lokalnih zemalja. Ali zahvaljujući ovoj vertikalnoj farmi, građani će moći da se hrane namirnicama proizvedenim u svom gradu.

Foto: Eko kuće

Farma je izgrađena od 120 aluminijumskih tornjeva, a svaki je visok 30 metara. Ovaj objekat izgleda kao ogroman plastenik, a redovi biljaka proizvode oko pola tone povrća dnevno. Iako se trenutno gaje samo tri sorte povrća, meštani se nadaju da će investitori pomoći u izgradnji dodatnih 300 tornjeva i da će se uzgajati mnoge druge sorte kako bi se proizvodilo 2 tone povrća dnevno. Iako je povrće iz ove vertikalne farme malo skuplje od ostalog koje se može naći na tržištu, postalo je pravi hit kod stanovnika Singapura, svi žele da kupuju najsvežije moguće povrće.

Ovaj projekat bi mogao promeniti način na koji se uzgaja hrana, dajući mogućnost i velikim, gusto naseljenim gradovima da se bave poljoprivredom.

Izvor: Eko kuće

 

Garderoba od organskog pamuka

Foto: www.clotheslineorganics.com

Svi smo već dobro upoznati s organskom hranom, eko kozmetikom, ekološkim automobilima, štedljivim uređajima… Ali, jeste li čuli za  organsku ”zelenu” odeću?

Organska odeća je proizvedena od pamuka koji je organski, a u njegovoj proizvodnji ne koriste se hemijska sredstva, pesticidi, herbicidi ni veštačka đubriva. Za uništavanje insekata koriste se posebne vrste sredstava, pamuk se đubri isključivo prirodnim đubrivom, a korov se uništava ručno. Čak i dugmići na ovakvoj garderobi nisu plastični već isključivo od školjki ili drveta. Plastika je strogo zabranjena!

Postoje različiti motivi kod ljudi koji kupuju organsku “zelenu” odeću. Neki ljudi kupuju organsku odeću jer time štite svoje zdravlje. Ljudska koža apsorbuje hemikalije iz tkanine. Mnoge supstance mogu bitno nepovoljno uticati na naše zdravlje. Drugi kupuju organsku odeću zato što žele da zaštite zdravlje naše planete na globalnom nivou.

Istraživanja su pokazala kako samo 7% stanovnika ima razvijenu svest o ekološkom odevanju. Organski pamuk štiti živote radnika koji rade u proizvodnji istog. Standardno gajenje pamuka izazove milion trovanja godišnje, od čega 20000 sa smrtnim ishodom. Vlasnici plantaža pamuka u afričkim i južnoameričkim siromašnim zemljama svojim radnicima ne osiguravaju ni najmanju zaštitu od mogućih trovanja pesticidima.

Iako je uloga ekoloških materijala u proizvodnji odjeće još uvek na niskom nivou, zahvaljujući modnim dizajnerima i to se polako menja. Mladi dizajneri u mnogim gradovima sveta otvaraju butike sa ekološkom odećom. Poznati španski modni lanac Zara od nedavno ima u redovnoj ponudi za naše tržište odeću koja je napravljena od organskog pamuka  http://www.zara.com/webapp/wcs/stores/servlet/product/rs/en/zara-W2011-s/165007/695136/ORGANIC%2BCOTTON%2BT-SHIRT Ako kupujete u inostranstvu organsku odeću ćete najlakše pronaći u  H&M, C&A, Levi’s, Diesel, Nike, Timberland,…

O organskom pamuku možete pročitati više na ovoj adresi:  www.efikasnost.com/2011/08/21/sta-je-organski-pamuk/

Milica Obućina MArch

 

Lepi mi i lepa Planeta

Ekologija i efikasnost su duboko ušli u sve oblasti koje nas okružuju pa tako i u svet lepote i makeup-a. Firma EcoTools, se bavi proizvodima za ličnu negu.  EcoTools  je član “1% for the Planet®”“ , čiji članovi doniraju 1% svojih prihoda za zaštitu životne sredine.  Njihove četke su napravljene od bambusa i recikliranih materijala tako da su i sa te tačke gledišta prijatelj Planete.  Kvalitet samih proizvoda je na visokom nivou, a cena je dostupna, mada meni je presudni momenat bilo to što sam shvatila da preko njih i ja ucestvujem u akciji  1% for the Planet, za našu lepotu i lepotu naše Planete.

Petra Komadinić dia

Šta je organski pamuk

Organskim pamukom naziva se pamuk proizveden od biljke koja nije genetski modifikovana, a koja je uzgajana bez upotrebe hemikalija kao što su sintetičko đubrivo i pesticidi. Osim što ovakva proizvodnja umanjuje štetni uticaj na okolinu, ona podstiče biološke ciklus.

Svetska proizvodnja organskog pamuka u protekle 4 godine porasla je u proseku za oko 50 odsto godišnje i danas ona pokriva 0,76 odsto celokupne globalne proizvodnje pamuka.

Proizvodnja organskog pamuka rasprostranjena je širom sveta: najveći proizvođači su Turska, Indija i Kina, a slede ih Sirija, Tanzanija, SAD, Uganda, Peru i Egipat.

Cena organskog pamuka iz godine u godinu opada što je dobra vest za razvoj i uvećanje rasprostranjenosti ove industrije. Ipak, uzgajivači još uvek veoma obazrivo proširuju obim proizvodnje zbog nestabilnog tržišta, ali i skuplje proizvodnje.

Preduslov za proizvodnju organskog pamuka jeste organska zemlja koja je prošla kroz trogodišnje čišćenje od veštačkih supstanci.

Giganti modne industrije sve češće se odlučuju za upotrebu stoprocentno organskog pamuka ili tkanina sastavljenih od kombinacije organski i konvencionalno uzgajanog pamuka. Interesovanje potrošača za organski pamuk je izuzetno, pa se on koristi za proizvodnju širokog spektra proizvoda – od štapića za uši, peškira i posteljine, preko igračaka i pelena do garderobe.

Seme organskog pamuka se koristi i kao životinjska hrana, a ulje semena organskog pamuka sastavni je deo mnogih prehrambenih proizvoda za ljude.

Odevni predmeti u svom sastavu moraju imati 95% organskog pamuka kako bi bili prihvaćeni kao proizvodi s organiskim sastavom. Dozvoljeno je da 5% sastava bude od boje prirodnog porekla, čipke, elastina i drugih materijala.

Zašto potrošači treba da se odluče za kupovinu proizvoda organskog porekla?

Kupovina odeće izrađene od organskog pamuka je primer kako pojedinačna lična delovanja mogu dovesti do malih, ali značajnih promena. Organski pamuk je mekan, prijatan za kožu i ima

hipoalergensko dejstvo. Pruža vam mogućnost da kupujete ekskluzivno proizvedenu odeću koja nije neprijatelj životnoj sredini. Imate priliku da na taj način zaštitite prirodno okruženje.

 

Milica Obućina MArch