Tag Archives: Održiva gradnja

Za lepše lice grada Beograda

Foto: Grad Beograd

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA
Sekretarijat za zaštitu životne sredine
Beograd, 27. marta 43-45

JAVNI KONKURS ZA FINANSIRANjE PROJEKATA UDRUŽENjA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ZA 2012. GODINU, POD NAZIVOM:

 

„ZA LEPŠE LICE GRADA BEOGRADA”

Ukupna sredstva za sprovođenje javnog konkursa u budžetu grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, iznose 14.000.000,00 dinara.

Pravo učešća na javnom konkursu imaju sva udruženja definisana saglasno Zakonu o udruženjima („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) koja su registrovana u Beogradu i koja, saglasno odredbama svog osnivačkog akta, obavljaju aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine (u daljem tekstu: udruženje).

Na javni konkurs podnose se projekti iz oblasti zaštite životne sredine koji se odnose na:
– obrazovanje i aktivnosti na popularizaciji, podsticanju, usmeravanju i jačanju svesti o značaju zaštite životne sredine (seminari, akcije, izdavaštvo, promocije, festivali, ekološke izložbe i dr);
– unapređivanje obrazovanja o održivom razvoju i zaštiti životne sredine obnovljivim izvorima energije, očuvanju prirodnih resursa (vazduh, voda, zemljište, šume), o reciklaži, postupanju sa otpadom i ambalažom;
– sprovođenje konkretnih aktivnosti na rešavanju pojedinačnih problema (npr. akcije čišćenja, uređenja i oplemenjivanja prostora i druge akcije i kampanje);
– druge aktivnosti koje doprinose razvoju svesti i odgovornosti o potrebi aktivnog uključivanja građana u zaštitu životne sredine odnosno koje rešavaju pojedinačni konkretan problem u životnoj sredini Beograda.

Udruženje na javnom konkursu može da konkuriše za ukupno utvrđenu vrednost projekta ili za nedostajući deo sredstava. Ako konkuriše za nedostajući deo sredstava, obavezno dostavlja izjavu o tome od koga su i u kom iznosu obezbeđena preostala sredstva.

Udruženje može na javnom konkursu da učestvuje sa više projekata, s tim što mu se na tom konkursu mogu dodeliti sredstva za finansiranje najviše dva projekta.

Prijava na javni konkurs dostavlja se na popunjenom Obrascu prijave, uz koji se podnosi sledeća dokumentacija:
– uverenje (potvrda, izvod) da je udruženje upisano u registar nadležnog organa;
– overena fotokopija iz statuta udruženja u kome je utvrđeno da se ciljevi udruženja ostvaruju u oblasti u kojoj se projekat realizuje;
– fotokopija finansijskog izveštaja dostavljenog nadležnim organima za prethodnu godinu;
– biografije koordinatora projekta i ključnih lica uključenih u rad na projektu;
– potpisana i overena izjava o visini učešća sopstvenih sredstava odnosno visini učešća drugih subjekata u realizaciji projekta;
– druga dokumenta koja udruženje smatra odgovarajućim za predloženi projekat (na primer: pisma preporuke i pisma podrške ako postoje).

Krajnji rok za realizaciju projekta je 23. novembar 2012. godine.

Obrazac prijave sadrži podatke o podnosiocu predloga projekta, osnovne podatke o projektu i potrebnim finansijskim sredstvima za realizaciju. Obrazac prijave se preuzima u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, Beograd, Ulica 27. marta 43-45, V sprat soba 503 ili sa zvanične internet-prezentacije grada Beograda, kao i obrazac za dostavljanje izveštaja o realizovanom projektu.

Rok za dostavljanje prijave je 15 dana od dana objavljivanja ovog javnog konkursa. Konkurs je objavljen 7.maj 2012.god.

Udruženja mogu konkurisati sa predlozima projekata čija je najmanja vrednost iznosi 50.000,00 dinara a najviša vrednost 1.000.000,00 dinara.

Prijavu dostaviti na adresu: Gradska uprava grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Beograd, Ulica 27. marta 43-45, sa naznakom: „Prijava na javni konkurs `ZA LEPŠE LICE GRADA BEOGRADA`”.

Komisija će u roku od 20 dana od dana zaključenja konkursa utvrditi listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata uzimajući u obzir sledeće elemente:
– ciljevi koji se postižu: obim zadovoljavanja javnog interesa, stepen unapređenja životne sredine grada Beograda;
– kvalitet projekta (izvodljivost, održivost, originalnost);
– stručnost koordinatora i ključnih lica uključenih u projekat;
– broj ciljnih grupa i način uključivanja (aktivno/pasivno);
– ostvarene rezultate udruženja na teritoriji grada Beograda u periodu od prethodne dve godine;
– saradnja u realizaciji projekata sa drugim subjektima;
– način finansiranja (finansiranje projekata u celosti/finansiranje nedostajućeg dela sredstava);
– efikasnost korišćenja sredstava: da li su ranije korišćena sredstva iz budžeta grada Beograda i ako jesu, da li su ispunjene ugovorne obaveze.

Lista odabranih projekata objavljuje se na internet-prezentaciji grada Beograda.

Učesnici konkursa imaju pravo uvida u podnete prijave i priloženu dokumentaciju po utvrđivanju predloga liste, u roku od tri dana od dana objavljivanja liste.

Pravo prigovora na listu učesnici konkursa imaju u roku od tri dana od dana njenog objavljivanja.

Odluku o prigovoru donosi komisija u roku od 15 dana od dana njegovog prijema.

Odluka o izboru projekata udruženja sa odobrenim novčanim iznosima koji se obezbeđuju iz budžeta grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine – Budžetski fond za zaštitu životne sredine, donosi se po prethodnoj saglasnosti gradonačelnika grada Beograda i objavljuje u jednim dnevnim novinama i na internet- prezentaciji grada Beograda najkasnije u roku od 10 dana od dana njenog donošenja.

Osobe za kontakt i sve dodatne informacije:
– Nataša Đokić, 011/3309-583 natasa.djokic@beograd.gov.rs
– Filip Abramović, 011/3309-737 filip.abramovic@beograd.gov.rs

Izvor: Grad Beograd

Sat za našu planetu 31. mart 20:30h

Foto: Panda

U subotu, 31. marta 2012. godine u 20:30 časova po lokalnom vremenu, stotine miliona ljudi iz više od 135 država solidarno će isključiti svetla u okviru akcije „Sat za našu planetu“ koju organizuje WWF – Svetski fond za prirodu. Akciji „Sat za našu planetu“ pridružiće se i mnogi gradovi u Srbiji.

Stotine miliona ljudi, preduzeća, kao i Vlade širom sveta se ujedinjuju svake godine da bi podržali najveći događaj u oblasti zaštite životne sredine u istoriji – Sat za našu planetu. Više od 5.200 gradova iz 135 zemalja sa svih krajeva sveta isključilo je svetla 2011. godine i tako poslalo snažnu poruku kao poziv na akciju protiv klimatskih promena. Ušli smo u novu eru kada se zajedno posvećujemo na više od samo jednog sata za planetu, na dugoročno delovanje radi smanjenja klimatskih promena. Akcija, bez sumnje, pokazuje da velike stvari mogu da se postignu kada se ljudi udruže zarad zajedničkog cilja.

Gde je započeo “Sat za našu planetu”?

WWF Australija je 2006. godine inspirisao grad Sidnej da svoju podršku u borbi protiv klimatskih promena pokaže u prvoj akciji Sat za našu planetu. Pokazalo se da svi, od dece do direktora i Vlada imaju moć da promene svet u kome žive. Već u martu 2007. godine je 2,2 miliona ljudi i preko 2000 preduzeća u Sidneju ugasilo svetlo na sat vremena u znak podrške borbi protiv klimatskih promena. Tokom 2008. godine planirano je da se akcija Sat za našu planetu organizuje i u drugim gradovima Australije. Međutim, grad Toronto u Kanadi se uključio u akciju i za kratko vreme se preko 35 zemalja i skoro 400 gradova priključilo događaju. Poruka svetu je bila veoma jasna: klimatski izazovi sa kojima se suočava naša planeta su toliko značajni da promena mora biti na globalnom nivou.

Kada je poziv za gašenje svetla stigao do svih, Sat za našu planetu je postao globalni godišnji događaj. Organizuje se poslednje subote u martu, što se približno poklapa sa ravnodnevnicom, jer je tada većina gradova u mraku dok se akcija “kreće” oko Zemlje.

Akciji Sat za našu planetu se 2011. godine pridružilo nekoliko stotina miliona ljudi iz 135 zemalja svih krajeva sveta. Ova akcija obeležila je i početak nečeg novog: poziv da se posvetimo na više od samo jednog sata za planetu, na dugoročno delovanje radi smanjenja klimatskih promena. Nadamo se da ćemo, uz pomoć snage i mogućnosti društvenih mreža koje prenose poruku Sata za našu planetu, uspeti da privučemo još više učesnika i tako izgraditi istinski globalnu zajednicu posvećenu održivom življenju na planeti.

Akcija “Sat za našu planetu” od Zemlje do svemira

“Sat za našu planetu” (Earth Hour) biće i u 2012. godini najveća svetska dobrovoljna akcija za očuvanje prirode i životne sredine. U subotu, 31. marta 2012. godine od 20:30 do 21:30 po lokalnom vremenu u oko 140 zemalja i preko 6.000 gradova sveta biće ugašena dekorativna rasveta i svetla na brojnim zgradama institucija, objektima, u stanovima. Očekuje se učešće oko 2 milijarde ljudi!  Svetla će, između ostalog, biti isključena i na svetskim najpoznatijim spomenicima i građevinama, kao što su Zabranjeni grad u Pekingu, Ajfelov toranj u Parizu, Bakingemska palata u Londonu, zgrada opere u Sidneju, čuveni most Golden Gate, kao i na mnogim drugim objektima.   Prvi put ova akcija se širi i u svemir! Sa Međunarodne svemirske stanice, Andre Kuipers, ambasador astronaut pratiće gašenje svetla širom planete 31. marta. On će slati fotografije i uživo komentarisati akciju preko Evropske svemirske agencije (ESA). „Oduševljen sam što učestvujem u ovoj akciji i što mogu da doprinesem preusmeravanju ovako globalno značajnog pokreta na novi nivo. Ne postoji bolji način da se podigne svest za budućnost najlepše planete u univerzumu”, kaže Andre.

Među svetski poznatim ličnostima koje podržavaju akciju “Sat za našu planetu” je i ekološki aktivista Al Gor, bivši američki potpredsednik. On je u video poruci snimljenoj na Antarktiku pozvao ljude širom sveta da isključe svetla 31. marta.

Legendarni kanadski hokejaš Skot Nidejmajer, inače WWF-ov ambasador za slatkovodne ekosisteme u Kanadi, poručuje: “Jasno je da svi zajedno moramo da radimo da bi pobedili u borbi protiv klimatskih promena i zato se pridružite i vi akciji “Sat za našu planetu!”.

Nathi Mzilenzi, dečak iz Svazilenda, prvi put je organizovao akciju “Sat za našu planetu” u svom gradu Shimunie (5,633 stanovnika) 2010. godine, kada je imao samo 15 godina. On nastavlja da inspiriše svoju zajednicu da učestvuje u ovoj akciji, pa je ove godine, pozvao “Big Game” parkove u Svazilendu da promovišu “I Will If You Will” izazov u pripremnoj školi u Thembelishu, ako učenici očiste glavni put od smeća tri puta godišnje. Na drugoj strani sveta, italijanski pijanista i kompozitor Kristijan Calcatelli se obavezao da svira osmočasovni koncert uživo preko Interneta, ako se 5000 ljudi posveti recikliranju. “Isključivanje struje na jedan sat je sjajan način da se shvati da su upravo mali doprinosi oni koji mogu imati veliki uticaj na dobrobit naše jedne i jedine planete”, rekao je Calcatelli. “Možete videti kako akcija Sat za našu planetu postaje katalizator za promene, kako se koncept primenjuje izvan 60 minuta i u različitim oblastima života i kako postaje obaveza”, naglasio je on.

Sedamdesetogodišnji Predsednik Fidžija, Ratu Epeli Nailatikau, postavio je izazov sebi i stanovništvu: “Učestvovaću u šetnji dugačkoj 30 kilometara da skrenem pažnju na problematiku klimatskih promena ako 5 korporacija, 5 nevladinih organizacija i 5 sektora Vlade preduzme vidljive mere za dobrobit životne sredine”.

Naša planeta suočava se sa nekim od najkritičnijih izazova u istoriji. Ljudska populacija usporila je put ka održivom postojanju i razvoju. Prirodne resurse trošimo brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Topljenje leda na Arktiku, katastrofalne seče šuma u Amazoniji, izbeljivanja korala na Velikom koralnom grebenu, suše koje prouzrokuju glad na Rogu Afrike, samo su neki od najvećih problema.
Koristimo ekvivalent od 1,5 vrednosti prirodnih resursa planete da bismo zadovoljili naše potrebe. Ovaj “ekološki otisak” izračunala je Globalna mreža za otisak i objavila ga 2010. godine u Living Planet Report-u.
Reč je o globalnom problemu koji zahteva globalna rešenja i akcije. Akcija “Sat za našu planetu” sprovodi kampanju pod nazivom “I Will If You Will”, kako bi inspirisala ljude širom sveta da hitno prihvate održivo ponašanje i da bi prenela poruku o neophodnosti da svi preduzmemo mere za zaštitu životne sredine i prirode.
Suosnivač i izvršni direktor akcije “Sat za našu planet”, Endi Ridli rekao je da svako počevši od građana do firmi, školske dece, pa do svetskih lidera, treba da veruje da može da promeni nešto i da tako postupa. “Stanje naše planete utiče na svakog od nas. Prošle godine naša akcija obuhvatila je 1,8 milijardi ljudi širom planete, a ove godine putem digitalnih medija nudimo veću mogućnost da povežemo ljude, koji žele da preduzmu preko potrebnu akciju za zaštitu životnu sredinu”, rekao je Ridli.

Izvor: Panda

Lego kancelarija

Foto: rosanbosch.com

U nizu kreativnih kancelarijskih prostora od Facebook-a preko Google-a pojavio se još jedan zanimljiv enterijer-Lego.

Lego dizajneri su najsrećniji ljudi na svetu! Oni mogu da se igraju sa Legom po ceo dan.

Sada su dobili prostor koji ima 2000m2 pa je kako po svojoj veličini tako i po nameni adekvatan. Danski dizajneri Rosan Bosch i Runa Fjord su osmislili ovaj predivan prostor (rosanbosch.com).

Ideja prilikom projektovanja je bila da se zaposleni podsete osećanja koja su doživljavali kao deca pri susretu sa zanimljivim igračkama a ceo projekat se oslanja na nekoliko vrednosti: zabava, jedinstvo, kreativnost i inovacija, mašta i održivost. Celokupan prostor se sastoji od zajedničkih javnih prostora koji su namenjene sastancima, prezentacijama i zabavnim sadržajima i privatnih prostora u kojima su kancelarije, prostorije za testiranje inovacija, kancelarije za održavanje sastanaka zatvorenog tipa,…

Foto: rosanbosch.com

Foto: rosanbosch.com

Foto: rosanbosch.com

Foto: rosanbosch.com

Foto: rosanbosch.com

Foto: rosanbosch.com

Milica Obućina MArch

MOL otvara ekološki benzinsku pumpu u Budimpešti

Foto: www.mol.hu

Više od 50% uštede energije, kreativno korišćenje alternativne energije, efikasno smanjenje od 10t CO2 i korišćenje recikliranih materijala je koncept nove MOL benzinske pumpe koja je napravljena na principima održivog razvoja. Ova nova benzinska pumpa dokazuje da ekološka svest i savremeni dizajn nisu protivrečni i da se ne isključuju.
MOL dugi niz godina istražuje načine za razvoj benzinskim pumpi u skladu sa savremienim tokovima. Jedan od glavnih ciljeva je smanjenje troškova energije i korišćenje alternativnih izvora energije.
Primenom alternativnih izvora energije i energetski efikasnih tehnologija cena izgradnje je inicijalno porasla za skoro 20% u odnosu na klasične benzinske stanice ali ova moderna benzinska stanica može da uštedi više od 7000 m³ gasa i 120 000 kWh električne energije godišnje. Tokom sunčanih dana može da proizvede energiju za sopstvene celokupne potrebe.
MOL Grupacija planira da otvori nove benzinske pumpe primenom sličnih i inovativnih rešenja.

Foto: www.mol.hu

Inovacije koje su primenjene na ovoj pumpi:

Značajno poboljšana toplotna izolacija zgrade, uključujući i specijalno troslojno staklo u velikoj meri smanjuju toplotu leti i gubitak tplote zimi kao i utrošenu energiju potrebnu za grejanje i hlađenje. Zeleni zid i zeleni krov neutrališu oko 10t CO2 godišnje , dok u isto vreme štede energiju i smanjuju uticaj temperaturnih razlika. Kišnica se sakuplja i skladišti u cisterni da bi se kasnije koristila za zalivanje biljaka na krovu i na vertikalnim zelenim zidovima. Time se potrošnja pijaće vode smanjuje na minimum. Zgrada se greje zimi a leti hladi toplotnom pumpom i izmenjivačem toplote. Time se obezbeđuje nula emisije CO2. Solarno drveće pruža ukupno 250m2 integrisanih solarnih panela koji proizvode oko 31000 kWh energije godišnje. Koristi se samo LED osvetljenje. 355 LED svetiljki koliko je ugrađeno možete da uštedi više od 6000 kWh godišnje. Enterijer je projektovan i izrađen korišćenjem ekoloških materijala. Nameštaj je napravljen od recikliranih kartona a vinil tekstilne podne obloge i lampe su napravljene od reciklirane plastike.

Foto: www.mol.hu

Milica Obućina MArch

Deo Sunca u tvom džepu

 

mt:s i „Strawberry  energy“ predali su gradu Beogradu javni solarni punjač  „Strawberry  drvo“, zasađeno na platou ispred ustanove kulture „Vuk Karadžić“, na Zvezdari.

Javni solarni punjač  ima 16 priključaka, visok je 5m, sa ugrađenim klupama na sve četiri strane, što ga čini i mestom za odmor i druženje. Dok korisnici čekaju, 15 minuta koliko je potrebno za punjenje njihovih mobilnih uređaja, mogu da koriste i besplatan internet Telekoma Srbija.

Drugi,  prenosivi solarni punjač koji je Telekom Srbija naručila od „Strawberry  energy“ biće postavljen u Nišu.

Studenti  Univerziteta u Beogradu,  koji stoje iza firme „Strawberry  energy“, su za ovaj zeleni  izum dobili svetsko priznanje u vidu titule pobednika na takmičenju „Održiva energija Evrope 2011“ Evropske komisije u Briselu, a grad Beograd ih je nagradio za stvaralaštvo mladih.

Prema rečima mladih stručnjaka, velika potvrda za njihov rad je postavljanje prvog solarnog punjača na centralnom trgu u Obrenovcu kao i na trgu Luksemburg ispred zgrade Evropskog parlamenta.

Petra Komadinić DIA

Prva Vipova bazna stanica koja se u potpunosti napaja energijom sunca i vetra

Vip je pustio u rad svoju prvu baznu stanicu sa hibridnim napajanjem, na lokaciji Rajčevo brdo kod Begaljice, koja radi na principu obnovljivih izvora energije, bez mrežnog napajanja strujom. Električna energija, neophodna za rad svakog predajnika mobilne telefonije, dobija se pretvaranjem prirodne energije sunca i vetra koje nemaju negativnog uticaja na životnu sredinu.
“Postavljanjem ekološke bazne stanice pomogli smo rešavanje problema pružanja signala mobilne telefonije na udaljenim i teško pristupačnim lokacijama gde ne postoji električna mreža. Hibridna bazna stanica koja se u potpunosti napaja prirodnim izvorima energije dokaz je da odgovornim ponašanjem prema sredini u kojoj živimo i radimo možemo u isto vreme da sačuvamo okolinu i da smanjimo operativne troškove”, kaže Darko Parun, član UO kompanije Vip zadužen za tehniku.
Hibridni sistem se sastoji od 3 osnovne komponente: solarnih panela, vetrogeneratora, kao i kontejnera za smeštanje akumulatorskih baterija, i ostale telekomunikacione opreme. Svaka komponenta je zaseban proizvod koji se može modularno slagati prema zahtevima potrošnje, ali i prema vremenskim prilikama na lokaciji, tako da bazna stanica u svakom trenutku obezbeđuje signal. Sistem za kontrolu alternativnog napajanja obezbeđuje maksimalno iskorišćenje energije sunca i vetra neophodne za rad same bazne stanice kao i za dopunjavanje baterija pomoću kojih ona funkcioniše tokom noći i oblačnih dana bez vetra.
Ovo je prva u nizu planiranih “zelenih” baznih stanica a Vip će i u budućnosti nastaviti da primenjuje najviše standarde zaštite životne sredine u svim segmentima svog poslovanja, kao i da podržava nova ekološka rešenja.

Izvor: www.vipmobile.rs

 

Solarno grejanje

Energija Sunca je besplatna i čista. Kad drugim energentima cena raste, korisnici solarnih sistema se osećaju dobro jer Sunce ne ispostavlja račun.

Želimo li da zamijenimo postojeći sistem grejanja (lož-ulje, gas, struja, čvrsta goriva,…), solarni sistem je prva opcija koju moramo razmotriti. Solarno grejanje nije samo smislena alternativa već i pravi izbor. Ovakvim izborom postajemo energetski nezavisni.

Solarni sistemi upijaju toplotu Sunca i prenose je na radnu tečnost unutar solarnih kolektora. Tako „zarobljenu“ toplotu možemo usmeravati gde želimo. Na taj način zagrevamo sanitarnu vodu za tuširanje, pranje, kuvanje i piće a onda toplotu Sunca koristimo u sistemima grejanja prostora. Najbolji rezultati se postižu s tzv. niskotemperaturnim sistemima grejanja (podno-zidno grejanje).

Solarni sistemi grejanja se najčešće kombiniraju s postojećim sistemima grejanja (lož-ulje, struja, čvrsta goriva, biomasa, gas,…) iako je i danas moguće napraviti kuću sa 100% besplatnim – sunčevim grejanjem.

Kod postojećih kuća preporučljivo je ugraditi solarne kolektore i spojiti ih sa već ugrađenim sistemom. Uštede ne mogu izostati. Kod novih kuća je preporučljivo koristiti solarnu energiju što je više moguće a kombinovati je s obnovljivim izvorima energije (drveni briketi, piljevina, toplotne pumpe…).

Solarni sistemi imaju svoje i prednosti i mane. Prednosti: besplatna energija, nezavisni su od poskupljenja fosilnih goriva i struje, čista obnovljiva energija, podstiče „energetski efikasnu“ izgradnju, sistem se sam vremenom otplati. Mane: zimi ovakav sistem daje manje energije (rešava se dogrejavanjem), potrebna krovna ili neka druga konstrukcija za montažu ovakvog sistema, ako se nestručno projektuje sistem će biti loš i neefikasan a korisnik nezadovoljan.

Najčešće je pitanje – koliko se može uštedjeti? Puno! A još više u budućnosti, jer nas čekaju velika i stalna poskupljenja fosilnih goriva. Koliko tačno je moguće uštedeti moguće je odgovoriti nakon detaljnog pregleda građevine. Svi su korisnici različiti sa gledišta vrste objekta, orijentacije prema jugu, veličini objekta, njegove toplotne izolovanosti,…  Trenutno se za 3-20 godina povrati ulaganje u solarnu energiju.

Milica Obućina MArch

 

Održiva gradnja

 

Održiva gradnja podrazumeva efikasnu upotrebu građevinskih materijala, estetsku i racionalnu izgradnju stambenih i infrastrukturnih objekata.

Koncept održive gradnje se zasniva na pet eko principa

  • pametno projektovanje (oblik zgrade, lokacija, orjentacija, konstrukcija, izolacija,…)
  • upotreba ekoloških materijala ( lakoobnovljivi materijali, reciklirani, dugotrajni, materijali koji nisu štetni za životnu sredinu,..)
  • energetska efikasnost (upotreba manje količine energije za obaljanje iste količine posla)
  • racionalna potrošnja vode (sakuplajnje kišnice)
  • zdrava životna sredina (pažljiv izbor materijala koji nisu štetni po zdravlje ljudi)

Pametno projektovanje

Kod izbora lokacije za gradnju kuće treba izabrati mesto izloženo suncu a zaštićeno od jakih vetrova. Kuću treba tako projektovati da se što više otvora nalazi ja jugu a što manje na sevetu. Dubina kuće ne treba da bude velika i tako se omogućava niskom zimskom suncu da uđe u kuću.

Zaštita kuće je veoma bitna. Leti je treba zaštititi od jakog sunca zelenilom i senilima. Takođe je veoma bitno u procesu projektovanja voditi računa da se prostorije istih ili sličnih namena i unutrašnjih temperatura grupišu pa tako pomoćne prostorije treba orjentisati ka severu a dnevne ka jugu.

Upotreba ekoloških materijala

Živeći u materijalnom svetu od ključne važnosti je da povedemo računa o prirodi i karakteristikama materijala u našem okruženju. Treba upotrebljavti kvalitetne, eko materijale. To su materijali koji imaju izuzetne performanse, dugotrajni su i sirovine ili sami materijali su lako obnovljivi. Takođe treba razmišljati o materijalima koji nastaju reciklažom. Tako nastali materijali mogu inicijalno da imaju jednako dobre performanse a da u samom procesu reciklaže koštaju manje od novih materijala i da omoguće smnjenje optada.

 

Energetska efikasnost

Postoji mnogo pametnih i jednostavnih načina da dom bude energetski efikasan. Mogu se čak napraviti kuće sa nultom potrošnjom struje. Kod njih se vodi računa o potrošnji energije za grejanje, hlađenje, osvetljenje, potrošnji kućnjih aparata,… Uvode se sistemi za praćenje energije, solarni kolektori i koriste se alernativni izvori energije.

Naravno dom je samo jedna oblast života koja može postati energetski efikasna. Energetska efikasnost može biti vodeći princip u donošenju odluka koje imaju veze sa prevozom koji koristije, garderobom koju nosite, hranom koju jedete,…

Racionalna potrošnja vode

Značaj vode za ljudski život je toliko veliki da ga treba dodatno naglasiti. Svako živo biće na planeti zavisi od čiste, nezagađenje, zdrave vode.

Prilikom projektovanja treba predvideti uređaje koji smanjuju potrošnju vode, omogućavaju njeno ponovno korišćenje u određenim slučajevima i iskorišćavanje atmosverskih voda.

Živeti zeleno ne znači samo isključiti vodu dok peremo zube. Vodu treba poštovati i preduzimati mere da se sačuva kad god je to moguće.

Zdrava životna sredina

člana 74. Ustava Republike Srbije glasi:

„Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu”.

  • životna sredina definisana kao skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;
  • prirodne vrednosti kao prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;
  • aktivnost koja utiče na životnu sredinu kao svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: korišćenje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zagađujućih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizujuće i nejonizujuće zračenje; udese;
  • zagađivanje životne sredine kao unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;
  • otpad kao svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrđenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

 

Koje su koristi od održive gradnje?

  • finansijska ušteda sa smanjenjem računa za grejanje, hlađenje i elekrtričnu energiju
  • konfornije i kvalitetnije stanovanje
  • duži vek zgrade
  • odgovoran odnos prema životnom okruženju, smanjenje emisije štetnih gasova, smanjenje uticaja na klimatske promene

 
Milica Obućina MArch