Tag Archives: Klima uređaj

Mašina pere veš 2500 puta

aparati

Mobilni telefoni, šporeti, frižideri, mašine za veš i sitni kućni aparati nikada nisu bili pristupačniji, ali imaju sve kraći vek.

Traju, po pravilu, koliko i garancija, a popravka košta skoro koliko i novi uređaj. Sve je manje aparata koji mogu da rade po deceniju, ili dve, kao nekada.

Evropski potrošački centar istraživao je fenomen brzog kvarenja tehnike i došao do zaključka da je rok trajanja tehničkih uređaja sve kraći zato što proizvođači namerno prave lošije proizvode koji su programirani da se brže kvare.

Tako se danas mašina za veš kvari posle 2.500 pranja, mobilni telefon jedva traje dve godine, a televizor prestaje sa radom nakon 20.000 pogledanih sati.

U izveštaju ovog centra navodi se da se mehanički proizvodi nameštaju da rade onoliko sati koliko traje garantni rok, a u elektronske uređaje često se softverski ubacuje greška, ili se u proizvode namerno ugrađuju delovi lošijeg kvaliteta. Posle dve, tri godine garancija ističe, a sa njom i odgovornost proizvođača. Uređaj koji se tada pokvari je zastareo, a novi model već je u prodavnicama. Proizvođači na ovaj automatski stvaraju potražnju.

– To znači da je proizvod napravljen tako da kada samo jedan njegov deo otkaže, cela naprava prestaje da radi – upozoravaju u izveštaju.

Ali to nije sve. Delovi za pokvaren uređaj ili se teško pronalaze, jer se više ne proizvode, ili su preskupi, pa se popravka ne isplati i potrošač je prisiljen da kupi novi proizvod.

Proizvođači i serviseri objašnjavaju da se ne može očekivati od mašine za veš koja košta 200 evra da radi 30 godina.

– Uređaji su sve jeftiniji i sve manje kvalitetni. Potreba za niskom cenom spustila je standarde u proizvodnji. Bubanj veš-mašine se sve češće pravi od plastike, bojleri su od tankog lima… Primetno je da se građani sve ređe odlučuju na popravku uređaja po isteku garancije, što zbog niske cene novog uređaja, što zbog brzog napretka tehnologije – kaže serviser Nikola Joksimović.

Izvor: Blic

Kupovina kuće ili stana – Znate li šta kupujete?

kupovina kuće

Na odluku o kupovini kuće ili stana najviše utiče cena i lokacija. Retko kada možete detaljne informacije o kvalitetu gradnje i potrošnje energije.

Dobro izolovana kuća ili zgrada troši manje energije zimi za grejanje, kao i leti za hlađenje. Potrošnja energije odraziće se ne samo na kućni budžet već i na kvalitete i udobnost stanovanja. Zagrevanje stana u zimskom periodu predstavlja 50-60% ukupnih energetskih potreba.

Ako kupujete stan ili kuću, proverite godinu izgradnje. Zgrade izgrađene pre 1970. godine nemaju nikakvu termo izolaciju! Preko 80% postojećih obekata nema zadovoljavajuću izolaciju.

Jednostavne mere za povećanje energetske efikasnosti (bez dodatnih troškova, uz trenutne uštede):

  • isključiti grejanje ili hlađenje noću ili svesti na minimum;
  • noću spustite roletne i navucite zavese;
  • ne zaklanjajte i ne prekrivajte grejna tela u grejnoj sezoni;
  • u sezoni hlađenja podesite temperaturu na 26C;
  • koristite prirodno osvetljenje u što većoj meri;
  • isključite rasvetu u prostorima u kojima ne boravite;
  • mašinu za veš i mašinu za pranje sudova uključujte samo kada su pune, a najbolje noću;

Mere za povećanje energetske efikasnosti uz male troškove i brzi povrat investicije (do 3 godine):

  • izolovanje prozora i ulaznih vrata;
  • izolacija kutija za roletne;
  • ugradnja termostatskih ventila na radijatore;
  • redovan servis sistema za grejanje i hlađenje;
  • ugradnja LED rasvete;
  • zamena dotrajalih kućnih aparata novim energetske klase A ili A+;

Mere za povećanje energetske efikasnosti uz veće investicije i duži period otplate (više od 3 godine):

  • zanena spoljašnje stolarije novom (preporuka da koeficijent prolaska toplote bude u granicama od 1.1 do 1.8 W/m2K);
  • toplotna izolacija celokupnog spoljašnjeg omotača (fasadni zidovi, podovi, krov, površine ka negrejanim prostorima,…);
  • izgradnja vetrobrana na ulaznom delu;
  • sanacija i popravka dimnjaka;
  • izolacija cevi za toplu vodu;
  • popravka postojećih sistema grejanja i hlađenja, eventualna zamena kompletnih sistema novim uz upotrebu obnovljivih izvora energije;

Reciklaža elektronskog i električnog otpada

recycling

Reciklaža podrazumeva proces kojim se otpad prerađuje u osnovnu sirovinu koja može poslužiti za proizvodnju istih ili nekih drugih proizvoda. Reciklaža se primenjuje u okviru osnovnog načela upravljanja otpadom- pravila3R:

R- reduce (smanjiti količinu otpada)

R- reuse (ponovo upotrebiti)

R- recyle (reciklirati)

Na pitanje da li je značajna reciklaža elektronskog i električnog otpada teško je dati nedvosmislen odgovr s obzirom na to da se reciklažom postižu veoma značajni tehničko-tehnloški i ekonomski efekti u cilju očuvanja životne sredine. Naime, reciklažom ee-otpada se sprečava zagađivanje prirode opasnim i otrovnim elementima i drastično smanjuje količina otpada koja se mora konačno odložiti na deponije, čime se vek iskorišćenja postojećih deponija praktično udvostručuje a i smanjuje potreba za izgradnjom novih.

Odbačeni elektronski i električni uređaji iz domaćinstava i preduzeća u velikom broju slučajeva se mogu preraditi u sirovine potrebne za već postojeće proizvodnje, što dolazi do izražaja kada je visoka cena tih sirovina. Reciklažom ee-otpada dolazi i do značajnih ušteda električne energije jer se preskače deo tehnološkog procesa koji je potreban pri preradi prirodnih sirovina, kao što su vađenje rude, flotacija, prerada nafte i drugo.

Reciklaža je najznačajniji vid zaštite životne sredin, a reciklažom ee-otpada se izdvajaju opasne komponente zbog kojih je ee-otpad svrstan u kategoriju opasnog otpada. Nepravilno odbacivanje i postupanje sa ee-otpadom može značajno ugroziti životnu sredinu s obzirom na to da se u jednom elektronskom uređaju može naći između 600 i 1000 toksičnih komponenti. Reciklažom električnog i elektronskog otpada se postiže pravilan tretman čime se dobijaju vredne sekundarne sirovine, a pravilno postupa sa štetnim materijama i samim tim štiti životna sredina.

Elektronski i električni otpad nastaje odbacivanjem proizvoda i uređaja čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnog polja. Zakonskim regulativama, a radi jednostavnije manipulacije, tretmana i na kraju bolje reciklaže, elektronski i električni uređaju su klasifikovani po sledećoj listi razreda opreme:

  • Veliki kućni aparati (frižideri, zamrzivači, mašine za pranje i sušenje veša, mašine za pranje posuđa, mikrotalasne peći, aparati za grejanje, bojleri, oprema za klimatizaciju)
  • Mali kućni aparati (usisivači, pegle, tosteri, friteze, uređaji za šišanje, sušenje kose, pranje zuba, brijanje, vage, satovi, vage)
  • Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije (lični računari, prenosni računari, štampači, oprema za kopiranje, telefoni, mobilni telefoni, faks uređaji)
  • Oprema široke potrošnje za razonodu (radio aparati, televizijski aparati, video rekorderi, hi-fi uređaji, muzički instrumenti)
  • Oprema za osvetljenje (fluorescentne sijalice, natrijumove sijalice, sijalice sa žarećom niti, ostala rasvetna oprema)
  • Električni i elektronski alati (bušilice, testere, šivaće mašine, alati za košenje i druge baštenske poslove)
  • Igračke, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport (električni vozići, ručne konzole za video igre, video igre, sportska oprema sa električnim ili elektronskim komponentama, druge igračke)
  • Medicinski pomoćni uređaji (radioterapijska oprema, kardiološki uređaji, uređaji za dijalizu, aparati za analizu, aparati za hlađenje)
  • Instrumenti za praćenje i nadzor (detektori dima, regulatori zagrevanja, termostati, uređaji za merenje)
  • Automati (automati za tople napitke, automati za čvrste proizvode, bankomati, automati za boce ili limenke, poker aparati)

Iako računari i slični uređaji potrošačke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad, oni sadrže niz materijala, uključujući teške metale, koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući način. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala.

Elektronski otpad sadrži između 600 i 1000 različitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu, od kojih su najprisutnije materije: olovo, živa, hrom, kadmijum, berilijum i PVC plastika, barijum…

  • PVC  plastika najčešće korišćena plastika, u prosečnom računaru je ima oko 7kg. Prilikom sagorevanja dolazi do stvaranja dioksina koji može izazvati hormonske poremećaje, oštećenje fetusa, reproduktivnih organa i oštećenja imunog sistema.
  • Olovo– Izlaganje može da izazove oštećenja mozga, nerava, poremećaje krvi, oštećenje bubrega (maligni tumori) i razvojno oštećenje fetusa. Deca su naročito osteljiva.
  • Šestovalentni hrom– koristi se u zaštiti od korozije i kao ukras ili učvršćivač metalnih kućišta. Lako se apsorbuje u ćelijama i može uzrokovati oštećenja DNK, i razne alergije.
  • Polihlorin bifenil (PCB)– Toksični efekti PCB-a uključujući imunsku supresiju, oštećenje jetre, napredovanje kancera, oštećenje nerava, oštećenje reproduktivnih organa i promene u ponašanju. Dosta se koristi u transformatorima i kondenzatorima. Iako je zabranjen za upotrebu u mnogim zemljama, još uvek je prisutan u ee-otpadu.
  • Kadmijum Izaziva oštećenje bubrega, kancer na plućima i prostati. Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) spada u i grupu humanih kancerogena
  • Barijum– mekani srebrno-beli metal koji se koristi u CRT monitorima kao zaštita korisnika od zračenja. Kratka izloženost barijumu uzrokuje oticanje mozga, slabljenje mišića, oštećenje srca, slezine i jetre.
  • Berilijum– vrlo lak metal, tvrd, dobar provodnik i nemagnetičan. Zbog ovih osobina se koristi u matičnim pločama. Nedavno je klasifikovan kao kancerogen jer uzrokuje rak pluća.

Izvor: Set reciklaža

 

 

Zelena kancelarija

Postoji niz aktivnosti kojih bi zaposleni trebalo da se pridržavaju kako bi se u svakodnevnom poslovanju smaljili troškovi za utrošenu energiju i materijale koji se koriste, a samim ti se povećala efikasnost korišćenja resursa i smanjio negativan uticaj na životnu sredinu. Ljudski faktor je od primarnog značaja pa rezultati efikasnosti i uštede zavise o spremnosti na promene navika i ponašanja zaposlenih.

Današni poslovi imaju potrebu za velikim količinama energije, vode i raznih potrošnih materijala (najviše papira) što kao direktnu posledicu ima povećavanje otpada koji zagađuje životnu sredinu. Najveći negativan uticaj na živoznu sredinu ima potrošnja energije i emisija štetnih gasova. Svako korišćenje energije predstavlja priliku za ostvarivanje uštede.

Postoji niz načina da unapredite i “ozelenite” svoje poslovanje:

  • Koristite obe strane papira kada štampate dokumenta
  • Ne bacajte stari papir u smeće već ga sortirajte i možete ga dati službama za otkup papira (kod nas nisu ove službe razvijene ali je to neminovna budućnost)
  • Izbegavajte štampanje u boji kada god ono nije neophodno
  • Sve radne verzije dokumenata štampajte u “draft mode” (time se smanjuje potrošnja mastila)
  • Prilikom nabavke papira potrudite se da kupite papir koji recikliran ili je većim delom napravljen od recikliranog papira
  • Reciklirajte tonere, ne morate uvek kupovati nove
  • Većinu službenih prepiski šaljite mail-om ( ne morate štampati memorandume i slati poštom sve radne verzije)
  • Okačite na sajt sva uputstva i pravilnike u pdf formatu, nemojte ih štampati
  • Ako imate mogućnost obezbedite zaposlenima kolektivni prevoz do posla (ovo je efikasnije a i zaposlenima će biti lakše)
  • Ako kupujete službena vozila razmotrite mogućnost kupovine hibridnih automobila
  • Postoji niz mogućnosti kako da smanjite potrošnju goriva
  • Kada god postoji mogućnost organizujete video konferencije umesto da putujete na daleke destinacije
  • Kupite polovne štampače i fotokopir aparate (oni su jeftiniji u nabavci a mogu vam koristiti podjednako dobro kao i novi)
  • Pozovite firme koje se bave prikupljanjem elektronskog otpada i njima predajte stare aparate umesto da ih bacite u smeće i bespotrebno čuvate po magacinima
  • Prilikom kupovine opreme trudite se da vaš izbor bude pametan. Kupite opremu koja je kvalitetna i ne zastreva brzo
  • Prilikom biranja prostora bilo da ga kupujete ili iznajmljujete vodite računa da objekat bude energetski efikasan
  • Regulišite sisteme grejanja i hlađenja. Često se dešava sa je zimi prostor pregrejan a leti preterano rashlađen čime se bespotrebno i bespovratno troše ogromne količine energije a zaposleni otvaraju prozore kako bi regulisali unutrašnju temperaturu
  • Ugradite termostatske ventile na grejna tela i time uštedite i do 20% energije
  • Zamenite rasvetu. Primarnim ulaganjem u LED rasvetu imate početne investicije ali kroz određeni period one se vrate
  • Redovno čistite rasvetna tela kako bi bila efikasna. Usled zaprljanosti svetiljki dobijamo lošiji kvalitet svetla i slabiji intezitet uz jednaku potrošnju energije
  • Isključite rasvetu kada nije potrebna. Često se dešava da je rasveta uključena i preko dana kada nema potrebe za njom kao i da ostane uključena kada zaposleni odu kući zbog nemara i nebrige. Postoje sistemi za upravljanje rasvetom koji vam mogu pomoći da budete efikasniji
  • Tokom vikenda isključite grejanje/hlađenje ili ostavite na minimalnom režimu rada
  • Isključite računare kada nisu u upotrebi. Često se dešava da zaposleni prilikom odlaska sa radnog mesta ostave uključene računare koji bespotrebno troše energiju u “stand by” načinu rada
  • Prilikom kupovine računara kupijte proizvode koji su energetski efikasni
  • Koristite ekološke proizvode za čišćenje vašeg radnog prostora
  • Možete da preduzmete niz mera za uštedu vode i energije u toaletima

Primenom ovih načina ponašanja u poslovanju trošićete manje količine energije (energenata) za obavljanje istog posla. Energetska efikasnost nikako nije štednja energije koja se odražava na kvalitet već pametna upotreba resursa koja ne narušava uslove rada. Sve ove mere imaju za cilj smanjenje potrošnje za istu količinu proizvoda/usluga što rezultira i proporcionalnom novčanom uštedom.

Milica Obućina MArch

Da li ste znali?

  • Kroz prozore možemo gubiti i do 50% toplotnih gubitaka

Ti gubici su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje i preko pomenutih 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ako pak materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzacijom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru, pa je ovde najbolja preporuka zameniti stare prozozore novimProzori sa više komora najbolje zadržavaju toplotu. Ako ugradnja novih prozora i vrata nije moguća opcija, onda treba izolovati prozore i vrata. Zaptivne/izolacione trake obezbeđuju za 2 do 3°C višu temperaturu u stanu, a ne koštaju mnogo. Prilikom gradnje ili renoviranja stana dobro je postaviti toplotnu izolaciju spoljnih zidova i krovne površine, to poskupljuje gradnju ali se brzo otplati. Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:

zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)

proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)

izolujte kutije za rolete

redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavesa

zameniti prozore novim toplotno kvalitetnijim

ugradite izolacione folije

Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetrava.

  • Regulisanjem termostata radijatora godišnje se može uštedeti oko 6% od ukupne energije potrebne za grejanje

U Srbiji je za veliki deo stambenih i javnih zgrada karakteristično pregrejavanje prostora koje se rešava, najnefikasnijim načinom – provetravanjem prostora i propuštanjem hladnog vazduha. Očigledno energetski efikasno rešenje je smanjenje dotoka toplote. Ako već moramo da provetravamo prostorije ovom metodom onda neka to bude 2 do 3 puta dnevno i to na po 5 do 10 minuta.
Podesite sobnu temperaturu na 20°C. Optimalna temperatura hodnika je 15°C, dnevne ili radne sobe može biti između 20°C i 22°C, dok je preporučljiva temperatura spavaće sobe oko 18°C. Kako budete podizali temperaturu tako će rasti vaš račun za grejanje. Ne bi trebalo stavljati zevese i prekrivače preko radijatora ili drugih grejnih tela, jer ćemo na taj način sputavati zračenje toplote i povećati potrošnju energije. Logično je da zato grejno telo ne bi trebali da koristimo za sušenje veša. U svakom slučaju, treba obezbediti što bolje strujanje vazduha oko grejnih tela, a ukoliko da se čuje zvuk kretanja vode kroz radjator i čudno klokotanje, onda je potrebno ispustiti višak vazduha, tj. ozračiti sistem. Kod starijih stambenih objekata, a usled loše spoljašnje izolacije, energija dobijena iz radijatora se emituje kroz spoljašnji zid pa je moguće, uz malu investiciju smanjiti toplotne gubitke ugradnjom izolacionih folija izmedju radijatora i zida, ako već ne možemo uvložiti u spoljšnju izolaciju objekta.

  • Jedna osoba potroši od 300 do 800 litara tople vode nedeljno

Jednim kupanjem u kadi se potroši od 100 do 120 litara tople vode, dok jedno efikasno tuširanje ne troši više od 30 do 50 litara. Razlika je što za kupanje u kadi potrošimo 5kWh energije dok za tuširanje trošimo samo 1 do 1,5kWh. Jedna porodica sa decom na ovaj način godišnje može uštedeti oko 10.000 dinara, ako se koristi tušem umesto kadom. Ovom uštedom i prebacivanjem sredstava u neki drugi vid efikasnosti (recimo zamenom običnih sijalica LED sijalicama) možemo u budućnosti napraviti sebi još veći komfor i još efikasnije okruženje. Potrošnja energije za toplu vodu u kućnoj instalaciji zavisi od tipa uređaja koji se koristi za zagrevanje vode, kao i od izolacije vodova. Za zagrevanje jednog litra vode od 10°C na 80°C košta otprilike koliko i da jedna sijalica od 100W gori sat vremena. Ta količina energije nije mala pa zbog toga treba paziti da se što manje razbacuje toplom vodom.

  • Zagrevanjem vode u bojleru tokom noći za vreme jeftinije tarife na godišnjem nivou može se uštedeti i do 10.000,00 dinara

Obavezno treba isključujti bojler kada napuštate kuću ili stan na duže vreme. Redovno čiščenje kamenaca i naslaga na grejaču obezbeđuje manju potrošnju energije kao i duži vek trajanja bojlera. Popravite neispravne slavine jer potrošnja vode je i potrošnja energije. Ako u minutu kaplje samo 10 kapi tople vode, verovali ili ne, mesečno će to iznositi preko 150 litra vode, a godišnje preko 2000 litara. Kod viših temperatura teče brzo potrošnja uz to se povećava izdvajanje kamenca u bojleru i vodovima pa se smanjuje efikasnost a samim tim povećava potrošnja. Bitno je naglasiti da je stvaranje naslaga kamenca na grejaču jedan od najčešćih razloga kvara grejača, pa je zato i važno znati da je za bojler najbolje, a za Vas najekonomičnije da termostat bude podešen na 50 do 60°C. Na toj temperaturi kamenac se najmanje „hvata“ na grejač. Nataložen kamenac je svojevrstan izolator pa bojler troši više vremena da zagreje vodu. Za više vremena znači više struje, a samim tim i više novca.

  • Prilikom hlađenja prostora podešavanjem klima uređaja na 26°C umesto na 25°C možemo godišnje uštedeti oko 9% energije potrebne za hlađenje

Jedan stepen razlike u temperaturi čini razliku od oko 3000 dinara uštede na godišnjem nivou, i to samo kod jednog kućnog klima uređaja. Naravno pre nego što uključimo klima uredjaj treba obratiti pažnju na to da li su prozori i vrata zatvorieni, i nikako ne treba hladiti prazne prostorije. Kada birate klima uređaj, pokušajte da sagledate stan kao celinu. Klimu postavite na severni ili istočni zid (u senci). Filter čistite jednom mesečno. Preporučljiva razlika između spoljne i temperature u rashlađenoj prostoriji treba da je oko 6 do 7 stepeni. Sve preko toga nije zdravo za Vaš organizam.

  • Korišćenjem “ekspres” lonca prilikom kuvanja štedite vreme i oko 70%energije

Ovakvim načinom pripreme hrane povrće zadržava više vitamina i drugih hranjljivih sastojaka.

Saveti za efikasno kuvanje:

Uvek stavljati poklopce na posude u kojima se kuva – na taj se način duže zadržava toplota s jedne i smanjuje kondenzacija pare po kuhinji s druge strane, pa nije potrebno provetravati što dovodi do dodatnih troškova. Otvorena posuda bez poklopca za kuvanje  troši duplo vise.

Pri pripremi kafe i čaja poželjno je zagrevati samo potrebnu količinu vode

Prepoučljivo je koristiti tiganje, lonce, šerpe i dr. sa ravnim dnom koji tačno odgovara veličini ploče na električnom šporetu. Kuvanje u dotrajalim šerpama i loncima sa iskrivljenim dnom ili na deformisanim pločama, troši do dva puta više energije. Više se isplati kupiti nov sud nego kuvati starijim i trošiti vise energije.

Mikrotalasne peći su energetski efikasnije od običnih pećnica

Prilikom kuvanja na plinskom šporetu pripaziti da plamen ne bude prejak i da ne kruži oko posude.

  • Zagrevanjem posude koja je manja od ringle koja greje, nepotrebno trošite veliku količinu energije
Ukoliko na ringlu, prečnika 20 cm, stavite posudu čiji je prečnik 15 cm, izgubićete i do 40% toplotne energije. Treba razmisliti i o indukcionim pločama za kuvanje. Na indukcionim pločama toplota se razvija u dnu same posude, a ne na ploči za kuvanje, pa je samim tim i zagrevanje sadržaja u posudi mnogo brže, pa troše i manje energije, ali problem je u tome što investicija kupovine indukcione ploče sa sobom donosi i potrebnu kupovinu posebnih magnetnih sudova, pa zato ova opcija nekome u startu može biti skupa.
  • Korišćenjem mikrotalasne prilikom podgrevanja ili kuvanja malih porcija, možete uštedeti i do 80% energije
Mikrotalasna emituje više toplotne energije od šporeta ili rerne. U letnjim mesecima ćete uštedeti na rashlađivanju prostora ukoliko umereno koristite mikrotalasnu.
  • Standby lampica na televizoru, DVD-u, monitoru ili nekom drugom uređaju brzo može da košta do 50 KWh godišnje
Čak i kada su u stanju mirovanja (Standby) većina uredjaja troši čak 40-70% energije.Nije u pitanju samo LED lampica koja troši od 3 do 5 W u toku 24 sata. Treba uzeti u obzir činjenicu da su i druge komponente pod naponom, one takođe troše struju, a uz to jedan deo struje se pretvara u toplotnu energiju pa se stvara dodatni problem u letnjim mesecima kada te prostorije treba dodatno hlaiditi. Jednostavno uređaje treba isključiti kada nam nisu potrebni.
U slučajevima kada se prostorija napušta na više od nekoliko minuta, svetla treba obavezno isključiti, kao i električne aparate (televizore, računare, CD i DVD uređaje, i dr.) koji trenutno nisu u funkciji. Neki punjači za mobilne telefone, laptopove i digitalne kamere troše energiju i kada su uredjaji odvojeni od punjača. Podesite računar na automatski ulazak u Sleep režim rada ili ručno isključite monitor kako biste uštedeli energiju.
  • Regulisanjem termostata na frižideru na srednju poziciju možemo uštedeti dodatnih 10-15 % potrošnje električne energije
Niža temperatura ne znači i bolje čuvanje hrane. Povremeno treba očistiti od prašine zadnji deo frižidera gde se oslobađa toplota, jer zaprljane cevi otežavaju prelaz toplote što uzrokuje veću potrošnju električne energije.
  • Samo 5mm leda u zamrzivaču povećava potrošnju električene energije za oko 30%?

Preporuke za energetski efikasno korišćenje frižidera i zamrzivača:

Ne držati frižider otvorenim duže nego što je neophodno

Dobro zatvoriti vrata frižidera

Ne stavljati u zamrzivač vruća ili topla jela (pričekati da se ohlade)

Pravovremeno odleđivanje frižidera i zamrzivača štedi energiju i produžava radni vijek uređaja

Preporuke za efikasno korišćenje mašine za pranje veša:

Ako veš nije mnogo prljav onda se može preskočiti predpranje ili se prati na nižoj temperaturi. Sa jednim dobrim deterdžentom to nije problem, osim toga pruža uštedu od 10% do 20%. Pored toga ako se iskoristi „savetime“ opcija, i na taj način možemo uštedeti od 20 do 40 litara vode. Ako se upotrebljava mašina za sušenje onda treba pustiti da se veš u mašini dobro iscentrifuguje jer će veš nakon toga sadržavati manje vlage, pa će mašina za sušenje veša manje raditi. U poslednjih 10 godina mašine za pranje veša su uznapredovale, pa je potrošnja vode smanjena sa vise od 100 litara na 50-60 litara, dok je potrošnja električne energije sa 2kWh pala na 0.94 kWh po pranju. Ukoliko imate stariji model mašine za pranje veša, razmislite o njenoj zameni za novi, energetski efikasniji model. Naravno mnogo se manje energije troši ako se da se dovoljno veša sakupi za punu mašinu nego imati dva odvojena pranja. Ukoliko je moguće perite veš hladnijom vodom. Na zagrevanje vode odlazi oko 90% od ukupne električne energije koju veš mašina koristi, tako da je poželjno biranje što niže temperature za svako pranje. Za program Ispiranje uvek koristite hladnu vodu. To neće uticati na kvalitet pranja, ali će smanjiti potrošnju energije. Mašine sa vratima sa prednje strane su znatno efikasnije od onih koje se pune sa gornje strane. To je zato što imaju veći kapacitet, ali i veći broj obrtaja što omogućava bolje isušivanje.

Mašina za sušenje veša

Veš ne treba sušiti duže nego što je potrebno, što je i logično. Ako mašina za sušenje ne posjeduje automatsko isključivanje treba samo kontrolisati da li je rublje za peglanje, gde je mala vlažnost odlična ako se veš odmah pegla. Već smo pominjali da prilikom pranja treba dobro iscentrifugirati veš kako bi mašini za pranje veša obavila teži deo posla. Nameštanjem centrifuge na 1.600 obrtaja u minutu može se kod sušenja uštedeti i do 30 % električne energije.  Posle toga veš poseduje još 55% vlažnosti. Posebna, odvojena centrifuga može doprineti još 40%, što znači ušteda od pola litra vlage na četiri kilograma (4kg) veša. Najbolja alternativa ostaje već dobro poznata žica za sušenje veša. Treba pustiti da se veš što duže suši na otvorenome, čak i kad posedujemo mašinu za sušenje veša u kući.

  • Mašina za pranje sudova troši i do 60% manje energije a čak do 85% vode manje nego ručnim pranjem
Sa jednim modernim i efikasnim aparatom ne upotrebljava se više vode ni energije nego kad se sudovi peru rukama. Pri ručnom pranju 12 kompleta sudova potroši se oko 50l vode dok savremene mašine za pranje potroše 15-28l vode i 1,1-1,8 kWh električne energije. Takođe treba dodati da su današnje mašine za pranje sudova do 70 puta tiše nego one proizvedene pre 30 godina. Kad se pere ručno onda se ne upotrebljavaju sredstva za pranje više nego što je to potrebno. Ne treba ispirati posuđe ispod tekuće slavine sa toplom vodom. Ovako se razbacuje pitkom vodom i velikom količinom energije. Pri upotrebi mašine, pre toga ne treba prati posuđe ispod slavine već ga odmah staviti u mašinu. Treba sačekati dok se mašina napuni zatim sa predpranjem sprati eventualne nalepljene ostatke hrane i prljavštinu. U slučaju nedostatka vremena, ako je mašina hitno potrebna, najbolje je upotrijebiti štedljivi program i mašinu postaviti na temperaturu (50°C do 65°C). Ako imate mogućnosti priključite mašinu na priključak s toplom vodom umesto hladnom jer se najveći deo energije troši na zagrevanje vode. To je naročito preporučljivo ukoliko zagrevate vodu solarnim kolektorima ili gasnim kotlom.

Deklaracije na srpskom – Primena novih tehničkih propisa u prodaji električnih uređaja i mašina

Foto: Ekapija

Pre puštanja u prodaju električnih uređaja i mašina, kompanije treba da imaju prevedene deklaracije i srpski znak o usaglašenosti, dogovoreno je na sastanku o primeni novih tehničkih propisa u poslovanju kompanija koje prodaju električnu opremu i uređaje, koji su organizovali Društvo za informatiku Srbije i kompanija “Direct Link”.

Osnov za razgovor su bili problemi uočeni u primeni Pravilnika o električnoj opremi, Pravilnika o elektromagnetskoj kompatibilnosti i Pravilnika o bezbednosti mašina.

Na pitanja oko 60 predstavnika kompanija koje prodaju električne mašine i uređaje odgovarali su predstavnici Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj i Tržišne inspekcije.

U diskusiji su postavljena pitanja: koje ateste i sertifikate treba da ima uređaj da bi mogao da se stavi na tržište, koju dokumentaciju treba dati tržišnom inspektoru na uvid, koliko dugo dokumentacija treba da se čuva i u kom obliku treba da bude dostupna, kako doći do znaka o usaglašenosti, priznavanje važenja inostranih isprava o usaglašenosti i ostala.

Zaključeno je da je potrebno organizovati i razgovore s Upravom carine i RATEL-om i sa njima razjasniti druga sporna pitanja iz njihove nadležnosti.

Izvor: Ekapija

Aparati za domaćinstvo

Aparati za domaćinstvo učestvuju sa oko 20% u ukupnoj potrošnji energije, a najveći potrošači pri tome su električni šporeti, zamrzivači, frižideri, mašine za pranje i sušenje veša. Bojler svrstavamo u aparate za zagrevanje vode koji troši dodatnih 11% energije.
Pri kupovini nekog kućnog aparata treba razmisliti o dve vrste cena. Prva je prodajna cena koju trebate svesti na najniži iznos, a druga značajna cena je cena rada aparata u njegovom životnom veku. Tu cenu plaćamo svaki mesec, kroz račune za električnu energiju, narednih 10–20 godina, zavisno od veka trajanja aparata.
Na primer, frižideri imaju životni vek oko 13 godina, klima uređaj 11 godina, a mašina za pranje sudova oko 9 godina. Zamislite koliko struje i novca može potrošiti jedan neefikasan model aparata za 13 godina? Zbog toga, uvek teba imati na umu pri kupovini novog aparata nabavne troškove ali i troškove rada tog aparata.

Energetske oznake pomažu da napravite pravi izbor u kupovini. Kućni uređaji, kao što su mašine za pranje veša ili sudova, frižideri, lampe, klima uređaji,… značajno troše električnu energiju. S obzirom da koristimo sve više i veće različite uređaje u našim domaćinstvima paralelno s tim koristimo i više energije, naši računi za struju rastu kao i naš negativni uticaj na životnu sredinu. U vezi s tim, odluka da štedimo energiju koristeći energetski efikasnije uređaje je definitivno dobra strategija u cilju očuvanja našeg kućnog budžeta ali i našeg životnog okruženja.
U zemljama Evropske unije obavezno je obeležavanje kućnih aparata energetskom naljepnicom. Ovo se radi u cilju efikasnog korištenja energije i smanjenja procenta potrošnje električne energije u domaćinstvima čime se umanjuje negativan uticaj na životno okruženje i količina novca koju potrošači plaćaju za rad kućnih aparata. Oznaku energetskog razreda obavezno moraju imati slijedeći uređaji i aparati:
– Frižideri, zamrzivači i kombinovani frižideri i zamrzivači
– Mašine za pranje veša i električne mašine za sušenje
– Kombinovane mašine za pranje i sušenje veša
– Mašine za pranje sudova
– Električne peći
– Klima uređaji
– Sijalice
Skala energetskih razreda prikazana je strelicama sa slovnim oznakama od “A” do “G”, pri čemu su strelice različite dužine i boje. Energetski razred “A” označava uređaj sa najmanjom potrošnjom, odnosno, energetski najefikasniji uređaj. Energetski razred “G” označava uređaj sa najvećom potrošnjom energije odnosno najmanje energetski efikasan uređaj. Slovna oznaka energetskog razreda prikazana je sa desne strane slike koja prikazuje energetsku efikasnost uređaja.
Danas neki uređaji, najčešće frižideri, zamrzivači i njihove kombinacije, imaju oznaku i “A+” i “A ++”, ili “AA” i “AAA” koja stoji pored strelice za razred “A”. To znači da su od donošenja zakonske obaveze u Evropskoj uniji sami proizvođači poboljšali energetsku efikasnost iznad one koja se zahtijeva propisima.
Oznake nude i druge korisne informacije koje nam pomažu da odaberemo najbolji model. Kod
frižidera i zamrzivača nalepnica sadrži podatke o zapremini rashladne komore, korisnoj zapremini
komore za duboko zamrzavanje i buci koju uređaj proizvodi dok radi. Kod mašina za pranje, oznaka
pokazuje karakteristike pranja i potrošnju vode.
Bolji energetski razred ne znači i veću cenu proizvoda. Cena uređaja zavisi i od drugih faktora a najuticajniji su: robna marka uređaja, zemlja porekla, tehničke karakteristike, da li je model proizveden u ovoj ili nekoj ranijoj godini i dr. Dva proizvoda istih ili sličnih karakteristika, ali različitih proizvođača, mogu imati različite cijene.
Važno je zapamtiti da bolji energetski razred obavezno i ne znači veću cenu proizvoda, ali obavezno znači manju potrošnju električne energije i manje troškove.
Mašina za pranje sa oznakom “B” troši 30% više električne energije nego ona sa oznakom “A”, dok mašina sa oznakom “C” troši 65% više energije nego ona sa oznakom “A”. Kvalitet rada uređaja, na primer, kvalitet pranja kod mašina za pranje veša i sudova i broja obrtaja tokom rada prikazani su takođe slovnim oznakama. Potrošnja vode i buka pri radu prikazani su brojevima. Ako uređaj ima naljepnicu, ne znači i da ima i malu potrošnju električne energije. Izaberite uvijek uređaj sa slovom “A” ili što bliže slovu “A” u abecedi. Na osnovu naljepnice možete napraviti najbolji izbor i za novac, koji ste namijenili za kupovinu uređaja, dobićete najviše.
U posljednje vreme u trendu je proizvodnja i korištenje tzv. LED rasvjete (eng. LED ‐ Light Emitting Diode). Karakteristika LED rasvjete je manja potošnja energije, dugotrajnost proizvoda i smanjeni troškovi za struju. LED koristi samo 1/50 potrošnje standardne sijalice i polovinu snage fluoroscentne svjetiljke a traju 10 puta duže nego fluoroscentna sijalica i 133 puta duže od obične (inkadescentne) sijalice. Pošto ove sijalice traju godinama, štedi se energija pa se smanjuju troškovi održavanja i
zamene. U mnogim gradovima u Americi su zamijenjene sijalice na semaforima s matricom
svjetlećih dioda i na taj način su smanjeni troškovi za električnu energiju za 80%.
Milica Obućina MArch