Tag Archives: hrana

Šta sa neiskorišćenom hranom?

Hrana

Foto: Lyza

Dok prosečni stanovnik Evrope ili SAD-a godišnje baci oko tri stotine kilograma hrane, statistika beleži porast neuhranjenosti, gladi i siromaštva. Prema procenama Evropske komisije, količina bačene hrane na godišnjem nivou će se do 2020. popeti na 126 miliona tona. Kao reakcija na oštre suprotnosti epidemije gojaznosti i rastućeg siromaštva, javljaju se pokreti posvećeni raspodeli neiskorišćene hrane onima koji nemaju dovoljno novca za osnovne potrebe. Među najuspešnijimaje britanski The Real Junk Food projekat, čija se ideja kafea u kojima se služe zdravi, nutritivno kompletni obroci spremljeni od odbačene hrane proširila u celom svetu.

Iako gosti kafea obrok plaćaju koliko mogu, ovaj oblik socijalnog biznisa zaradio je gotovo 150.000$ već u prvoj godini poslovanja. S obzirom da su troškovi pokreta minimalni, sav prihod je uložen u dalji razvoj inicijative.

Hranu koju spremaju obučeni kuvari im poklanjaju supermarketi, restorani, pojedinci i velike korporacije. Rigorozni po pitanju visokih zdravstvenih standarda, osnivači i članovi sada već globalnog pokreta, oštro se protive korišćenju hrane iz kontejnera.

Inicijatori projekta imaju ambiciozne planove za razvoj inicijative. U budućnosti, žele da otvore 50 kafea u SAD-u i pozabave se zakonskom regulativom koja će smanjiti količinu bačene upotrebljive hrane u Velikoj Britaniji. Do tada žele da uključe britanske škole u program koji je nahranio preko 100.000 ljudi širom sveta.

Svest o nepotrebnom bacanju i rasipanju hrane postaje sve razvijenija. Među državama, Danska je zemlja koja pokazuje najveću posvećenost i najbolje rezultate po ovom pitanju. Brojne kampanje i inicijative, koje danska ministarstva sprovode u sprezi sa privatnim i nevladinim sektorom, za samo pet godina smanjile su količinu odbačene hrane za 25%.

Uspešne inicijative „Hunger Heroes“ i „No Food Waste“ u Indiji, „Food Runners“ i „Imperfect Produce“ u SAD-u, ali i prve donacije neiskorišćenih namirnica iz lanca supermarketa u Srbiji ulivaju nadu da će doći do trajnih promena imućnijeg stanovništva planete prema hrani.

Planiranje kupovine u skladu sa budžetom, zamrzavanje i iskorišćavanje ostataka i održavanje reda u skladištu i frižideru pomoći će svakom pojedincu da u vremenu kada se 800 miliona ljudi suočava sa glađu, pomažući svoj kućni budžet, doprinese pozitivnim trendovima.

Još o ovome: Hrana širom sveta

Izvor: Breakfast

 

 

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Najveća komercijalna vertikalna farma na svetu počela sa radom

Foto: Eko kuće

Gusto naseljena metropola Singapur je od skoro postala ponosni vlasnik najveće komercijalne vertikalne farme na svetu.  Ona će pomoći gradu da proizvodi više hrane na lokalnom nivou, čime bi se smanjio uvoz. Ova farma proizvede oko jedne tone hrane svakog drugog dana, koja se prodaje u lokalnim supermarketima. Trenutno se u Singapuru uzgaja samo 7% povrća, a ostatak se uvozi iz lokalnih zemalja. Ali zahvaljujući ovoj vertikalnoj farmi, građani će moći da se hrane namirnicama proizvedenim u svom gradu.

Foto: Eko kuće

Farma je izgrađena od 120 aluminijumskih tornjeva, a svaki je visok 30 metara. Ovaj objekat izgleda kao ogroman plastenik, a redovi biljaka proizvode oko pola tone povrća dnevno. Iako se trenutno gaje samo tri sorte povrća, meštani se nadaju da će investitori pomoći u izgradnji dodatnih 300 tornjeva i da će se uzgajati mnoge druge sorte kako bi se proizvodilo 2 tone povrća dnevno. Iako je povrće iz ove vertikalne farme malo skuplje od ostalog koje se može naći na tržištu, postalo je pravi hit kod stanovnika Singapura, svi žele da kupuju najsvežije moguće povrće.

Ovaj projekat bi mogao promeniti način na koji se uzgaja hrana, dajući mogućnost i velikim, gusto naseljenim gradovima da se bave poljoprivredom.

Izvor: Eko kuće

 

Filmska revija: “Kako se hranimo?”

Foto: Dom omladine Beograda

Od bašte do tanjira –  revija francuskih  dokumentarnih  filmova o zdravoj ishrani u Domu omladine Beogeada u saradnji sa Francuskim institutom i TV 5 MONDE. Hoće li hrana biti jedan od najvećih problema 21 veka? Šta se promenilo u načinu proizvodnje, konzumacije i tretmana hrane u poslednjih nekoliko decenija? Da li je organska hrana zaista zdravija, i šta našem telu čine genetski modifikovani proizvodi? Kako se u stvari zaista hranimo? Na to pitanje odgovor pokušava da pruži ciklus od četiri dokumentaraca koji će prvi put otvoriti ovu temu ka širokoj publici. Uz filmove biće organizovano i predavanje “10 pravila zdrave ishrane” poznatog nutricioniste dr Danijele Ristić Medić.

Program:

Petak, 8. jun, 20:00
Film: Deca će nas okriviti (Francuska, 2008/107′)
Režija: Žan-Pol Žad

Subota, 9. jun, 17:00
Predavanje: 10 pravila zdrave ishrane

Subota, 9. jun,19:00
Film: Rat i mir u povrtnjaku (Francuska, 2006, 90′)
Režija: Žan-Iv Kolet

Nedelja, 10. jun, 17:00
Film: Svet po Monsantu (Francuska, 2008, 109′ )
Režija: Mari-Monik Roben

Nedelja, 10. jun,19:00
Film: Blagorodno vreme (Francuska, 2009 /123′ )
Režija: Dominik Marše

Izvor: Dom omladine Beograda

 

Čuvanje hrane van frižidera

Frižideri su noviji izum; hiljadama godina unazad ljudi su živeli bez njih i poznavali mnoge načine za čuvanje hrane. Danas su nam frižideri puni hrane koja bi verovatno trajala duže i bila ukusnija ako bi se čuvala van frižidera. Džijun Rijou (izvinjavam se ako pogrešno izgovaram ime), dizajnerka iz Koreje tvrdi da više ne posmatramo hranu i ne razumemo kako bi trebalo da je čuvamo. Zbog toga je osmislila niz moderno dizajniranih predmeta čije se funkcije baziraju na tradicionalnim tehnikama čuvanja hrane.

Evo interesantnog primera: mnoge voćke ispuštaju etilen dok sazrevaju i ljudi stavljaju paradajz u kesu da bi brže sazreo. Zbog toga je loše ostavljati voće u frižider, etilen se sakuplja u zatvorenom prostoru i voće brže truli. Međutim, neke vrste povrća reaguju drugačije na etilen: krompirima i luku on pomaže da ne proklijaju. Evo njenog dizajnerskog rešenja za jabuke i krompire:

Foto: savefoodfromthefridge.com

Korenasto povrće bi trebalo držati u vertikalnom položaju jer tako duže ostaju sveže. Ova polica omogućava povrću da lako stoji uspravno nabijeno u pesak. U isto vreme, vlažan pesak pomaže da se održi odgovarajuća vlažnost.

Foto:savefoodfromthefridge.com

Jaje ima milione rupica u svojoj ljusci i zato lako upija mirise oko sebe. Ti mirisi jajetu daju loš ukus ako se drži u frižideru sa ostalom hranom. Ova polica je pravo mesto za jaja van frižidera i ima čašicu sa vodom u kojoj može da se testira njihova svežina. Što su svežija dublje tonu. Što je jaje starije veći je vazdušni prostor u njemu koji mu ne dozvoljava da potone.

Foto:savefoodfromthefridge.com

Jedno od vrlo praktičnih rešenja je ubacivanje nekoliko zrnaca pirinča u začine: on upija vlagu.

Ima toga još na savefoodfromthefridge.com, ali suština je da što više hrane držimo van, manji nam je frižider potreban i manje energije trošimo. Takođe, ove tehnike nisu relikvije prošlosti već obrasci za budućnost. U rukama talentovanog dizajnera mogu i da izgledaju lepo.

Izvor: http://www.ekologija.rs/cuvanje-hrane-van-frizidera

Hrana širom sveta

 

Da li ste se ikada pitali kako se hrani ostatak sveta i koliko novca troše porodice u različitim državama na ishranu svake nedelje?

Obratite pažnju na broj članova porodice, izbor namernica i nedeljni budžet. Veoma zanimljivo.

1. Nemačka-500.00$

2. USA-341.98$

3. Japan-317.25$

4. Italija-260.11$

5. Velika Britanija-253.00$

6. Kuvajt-221.45$

7. Meksiko-189.09$

8. Kina-155.06$

9. Poljska-151.00$

10. Egipat-68.53$

11. Mongolija-40.00$

12. Ekvador-31.55$

13. Butan-5.00$

14. Čad-1.23$

Fotografije ovih porodica takođe možete da vidite i na http://www.flickr.com/photos/48354634@N00/sets/72157602391235021/

Više o ovoj temi možete pročitait u knjizi Gladna planeta: Šta svet jede, Peter Menzel (http://www.menzelphoto.com/books/hp.php)

Milica Obućina MArch