Tag Archives: green

U morima do 2050. godine više plastike nego ribe

Plastic Ocean Promo

Više od 2500 učesnika okupilo se na ovogodišnjem ekonomskom samitu u Davosu sa koga su se čule porazne poruke o nivou zagađenosti svetskih mora i okeana. Čitava ostrva smeća plutaju okeanima ugrožavajući brojne životinjske vrste i remeteći ravnotežu ekosistema. Pa ipak, trenutno stanje do kog je prekomerna potrošnja plastike dovela daleko je bolje od onoga što čeka planetu Zemlju 2050. godine, kada će tonaža plastičnog smeća prevazići ukupnu težinu ribe u okeanima.

Brzina kojom zemlje u razvoju povećavaju kupovnu moć svog stanovništva koje troši sve veće količine plastičnih kesa nije srazmerna dostupnim reciklažnim mogućnostima. Samo u 2010. godini okean je zagađen sa između 4,8 i 12,7 tona plastičnog đubreta i, ako se ovaj tempo nastavi, do 2050. godine mračna statistika poručuje da će čovečanstvo do sredine veka proizvoditi tri puta više plastičnih kesa nego 2014. godine. Ukoliko se ništa ne preduzme, očekuje se da će taj broj porasti na dva kamiona u minuti do 2030. i četiri po minuti do 2050 godine.

Šteta prevazilazi očaj ekologa i boraca za očuvanje prirodnih vrsta – 13 milijardi dolara godišnje iznose gubici po turizam i ribarsku industriju, dok troškovi čišćenja morskih obala svaku zemlju pojedinačno koštaju milione dolara na godišnjem nivou.

Procene o tome koliko će čovečanstvo uspeti da zagadi okeane podcenile su količinu proizvedenog otpada između 1970. i 2010. godine, ali su istovremeno podcenile i moć regeneracije ribljeg fonda u okeanima i morima. Samoodrživost ekosistema nije nepromenjiva kategorija i čovečanstvo ima izbor jednostavnih i efektnih rešenja za smanjenje plastičnog otpada u morima.

Kao jedno od rešenja čuje se potpuno ukidanje korišćenja plastičnih kesa ili naplaćivanje koje je dalo obećavajuće rezultate u Irskoj, dok sa tehnološkim razvojem postaju dostupne biorazgradive zamene za najjeftiniju plastiku koja se koristi u izradi kesa. Naravno, povećanje procenta recikliranih kesa neće izostati sa rezultatima. Svest o neophodnosti reciklaže podiže se obrazovnim programima koji imaju za cilj da o važnosti recikliranja obuče decu školskog uzrasta.

Dodatne informacije: Plastic Oceans

 

KINA PRVI PUT PRIZNAJE NIVO ZAGAĐENJA U GRADOVIMA

k

Foto: Visiontimes

U vreme kada se svet na najvećem ekološkom samitu u Parizu usaglasio da će zagađenje vazduha stagnirati ili zabeležiti blagi pad u narednoj godini, Kina proglašava crveni alarm i najviši stepen zagađenja vazduha.

Odluka o proglašenju trodnevnog vanrednog stanja usledila je nakon zabeleženih 40 puta većih količina praškastih materija u vazduhu od dozvoljenih. Alarmantna situacija nije ostavila puno izbora sem da se u svet pošalje istinita slika o zagađenju kineskih metropola. Zvaničnici su težak smog pripisali nepovoljnim vremenskim uslovima. U isto vreme, na ekološkom samitu u Parizu, čuju se obećanja najviših kineskih predstavnika o upotrebi uglja u teškoj industriji, zatvaranju fabrika i podsticanju ekoloških incijativa i projekata.

Stanovnici nisu iznenađeni crvenim alarmom jer se u većini velikih gradova ova situacija ponavlja iz godine u godinu.Situacija slična ovoj se desila u Šangaju 2013. godine kada je koncentracija štetnih čestica u vazduhu bila više od 600 mikrograma. Ove nedelje je zabeležen pad sa 40 na 10 puta veće nivoe štetnih materija u vazduhu od preporučenih.

Svetska zdravstvena organizacija ograničava 65 mikrograma kao neškodljivu količinu za ljudsko zdravlje. Ekonomska šteta za građane uvećava se jer su škole zatvorene i na snazi je zabrana obavljanja brojnih delatnosti. Rešenje akutnog problema može biti zabrana kretanja, ali se zajedno sa najvećim zagađivačima u industriji mora naći dugotrajni izlaz iz situacije.

Upozorenje o količini štetnih materija u vazduhu izdaje se najkasnije 24 sata pre nego što se očekuje maksimum njihove koncentracije, ali u ovom slučaju, vlasti su prvo izmerile istorijski najveći zabeleženi nivo, oglasile narandžasti alarm i tek potom crveni. Zbog čega je Kina aktivirala crveni alarm za situaciju koja se ponavlja gotovo svake zime? Daleko bitnije, zašto se čekalo sa oglašavanjem crvenog alarma?

Proglašavanje crvenog alarma rezultat je pritisaka javnosti na vlast koja, u trenutku kada je Kina na stubu srama kao najveći zagađivač, nije mogla da ignoriše milione građana severa Kine i više velikih gradova koji su najteže pogođeni zagađenjem.

Izvor: BREAKFAST

Zgrada koja proizvodi pet puta više energije nego što koristi

1

Foto: Gizmag

Zgrada u gradu Kaufbojrenu u Nemačkoj, je prva zgrada koja je dobila Passive House Premiumsertifikat. „House of Energy“ je jedna od najodrživijih zgrada u svetu. Ona na godišnjem nivou ima potrebu za samo 8kWh/m², dok na svom krovu poseduje fotonaponski sistem veličine 250 m².

Nove kategorije sertifikata „PassivHaus“ Instituta koje su predstavljene ranije ove godine, uključuju dva sertifikata – Passive House Plus i Passive House Premium. Institut je ove kategorije razvijao kako bi se uzela u obzir tranzicija u dobijanju energije putem fosilnih goriva na korišćenje obnovljivih izvora energije.

Za dobijanje Passive House Plus akreditacije, zgrada u toku godine ne sme koristiti više od 45kWh/m² struje dobijene iz obnovljivih izvora energije, i mora proizvesti najmanje 60kWh/m² struje iz obnovljivih izvora energije. Kada je u pitanju strožija akreditacija, Passive House Premium, parametri govore da je potrebno dostići brojke od 30kWh/m² u korišćenju struje, odnosno 120kWh/m² u proizvodnji.

„House of Energy“ zapravo ne ispunjava tačno zacrtane brojke kada je u pitanju proizvodnja energije, sa svojih 103kWh/m² godišnje, ali je ipak zaradila svoju Premium akreditaciju usled odličnog nivoa potrošnje energije. Ukupni zahtevi ove zgrade za strujom iz obnovljivih izvora energije je samo 21kWh/m² na godišnjem nivou, što je maltene trećina traženog, pa joj je tako „progledano kroz prste“ za malo nižu proizvodnju električne energije.

Kako bi zaslužila Premium akreditaciju, zgrada od 900 m² koristi razne tehnologije – od kojih nijedna nije preterano neuobičajena za današnje pojmove.

Energetska efikasnost se postiže upotrebom trostruko zastakljenih prozora, sa „odličnim nivoom“ toplotne zaštite, visok stepen zaštite uz nepropusni spoljni omotač zgrade, konstrukcijom bez termo mostova i ventilacioni sistem sa rekuperacijom toplote.

Izgradnja zgrade „House of Energy“ je završena prošle godine. Nedavno zaslužena akreditacija će biti obeležena dodeljivanjem sertifikata vlasnicima zgrade, tokom obeležavanja International Passive House Days (Dan međunarodnih pasivnih kuća) 14. i 15. novembra.

Izvor: Gizmag

Sajam ENERGETIKA 2015-11. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETIKE

eeee

Foto: Nova energija

Prethodni Sajam ENERGETIKE i ECOFAIR održani u oktobru 2014.godine doveli su u interakciju 150 izlagača iz zemlje i inostranstva  sa više od četiri hiljade domaćih i inostranih poslovnih posetilaca. Visoko pokroviteljstvo Ministarstva rudarstva i energetike  Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije je doprinelo važnosti ovog regionalno prepoznatljivog događaja, svrstanog u najvišu, UFI klasifikaciju sajmova.

Imajući u vidu da su krajem prošle i početkom ove godine najavljene investicije u energetski sektor i da su sprovedene  mere pune liberalizacije elektroenergetskog tržišta, te imajući u vidu visok investicioni i razvojni potencijal energetike u našoj zemlji, sledeći Sajam “ENERGETIKA 2015” dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu izuzetnu važnost i veliki ekonomski potencijal energetike, sajamske dane energetike vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata energetskog sistema, institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju potencijali i smernice daljeg razvoja ove dinamične privredne oblasti od koje se, po procenama stručne javnosti, očekuje jedna od važnijih uloga u izlasku Srbije iz ekonomske krize.

Činjenicama da će Srbija u narednih 10 godina uložiti znatna sredstva u oblast životne sredine, kao i da je najavljen niz mera u cilju uspostavljanja održivog sistema Zelene ekonomije i osnivanje Zelenog fonda zaštite životne sredine Republike Srbije, kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine, sledeći Sajam ekologije “ECOFAIR 2015” takođe dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu aktuelnost potrebnih mera u oblasti zaštite životne sredine u procesu pristupanja Evropskoj Uniji, sajamske dane ekologije vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata u sistemu zaštite životne sredine: institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju smernice daljeg razvoja ove oblasti koja, između ostalog, treba da značajno poveća uposlenost domaće privrede i povećanje broja radnih mesta.

Na ovom linku možete preuzeti konferencijski program sajma ENERGETIKA 2015.

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Sufinansiranje realizacije projekata primene toplotnih pumpi za zagrevanje/hlađenje objekata javne namene

Foto: Artel

Pokrаjinski sekretаrijаt zа energetiku i mineralne sirovine rаspisаo Javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata primene toplotnih pumpi za zagrevanje/hlađenje objekata javne namene.

Rok za podnošenje prijave je 30.oktobar 2015. godine.

Detaljne informacije na ovom linku.

Zidovi protiv buke na auto-putu kroz Beograd (E-75)

autoput

Na dve lokacije u Beogradu biće izgrađeni zidovi za zaštitu od buke sa auto-puta, i to kod KBC „Bežanijska kosa“ i kod Hitne pomoći, koje su na osnovu merenja označene kao posebno ugrožene, najavilo je Ministarstvo građevinarstva.

Kako se navodi u saopštenju, na inicijativu potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, u saradnji sa Gradom Beogradom pokrenuti su konkursi za izgradnju zidova za zaštitu od buke na ove dve lokacije u gradu.

Kod KBC „Bežanijska kosa“ je planirano da se pravi zemljani nasip sa zidom za zaštitu od buke od olakšanog betona, dok će kod Hitne pomoći biti izgrađen zaštitni zid, u kombinaciji visokoapsorbujućih aluminijumskih panela i panela od pleksiglasa.

To ministarstvao podseća da im se, na zahtev građana, obratio Grad Beograd kako bi se izgradile zaštitne barijere za smanjenje saobraćajne buke pored auto-puta E-75.

Na osnovu toga potpredsednica Vlade pokrenula je inicijativu da se izgrade zaštitni zidovi pored najugroženijih lokacija, a JP „Putevi Srbije“ juče su raspisali konkurs za te radove.

Krediti Evropske banke za obnovu i razvoj za energetsku efikasnost

kredit

„Evropska banka za obnovu i razvoj“ (EBRD) dala je „Komercijalnoj banci“ kreditnu liniju do 10 miliona evra za finansiranje projekata energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije u Srbiji. Kako se navodi u saopštenju, novac iz te kreditne linije preko „Komercijalne banke“ moći će da koriste lokalne samoupravama i privatne firme.

Pozajmice su namenjene za poboljšanje energetske efiksnosti u poslovnim zgradama i industrijskom sektoru, kao i za male projekte upotrebe obnovljivih izvora energije u kompanijama i opštnskim zgradama.

Direktor EBRD za Srbiju Mateo Patrone rekao je da kreditna linija namenjena „Komercijalnoj banci“ novina na sprkom tržištu i važan korak ka podizanju svesti o koristima očuvanja energije, što je jedna od fokusnih tačaka u radu EBRD u Srbiji.

– Pobljšanje energetske efikasnosti i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije predstavljaju efektivan odgovor na rastuće cene energije u Srbiji – navela je EBRD.

Kreditna linija je odobrena u okviru programa za Zapadni Balkan vrednog 75 miliona evra koji je obezbeđuje kreditne linije lokalnim bankama za projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. EBRD je do sada uložla više od 3,8 milijardi evra u 181 projekat u Srbiji, a investirano je u finansijski sektor, industriju, trgovinu, poljoprivredu, energetiku i infastruktru.

Više: KB