Tag Archives: flaširana voda

(Ne)reciklaža

1

U SAD-u se gotovo svaki dan baca čak 48 miliona plastičnih flaša i ova činjenica je inspirisala dizajnere Jasona Klimoskia, AIA i Lesley Chang iz Studia KCA da realiziraju projekt nazvan ‘Head in the Clouds‘.
Reč je o prostornoj instalaciji odnosno paviljonu za čiju je ‘izgradnju’ bilo potrebno sakupiti čak 53780 plastičnih flaša od vode i mleka. Ovo je količina flaša koja se baci za samo sat vremena u New York-u.

Ovaj projekt predstavljen je prošle nedelje na festivalu Figment koji se održava na ostrvu Governors u New York-u. Očekuje se da će više od 200000 posetitilaca prošetati, potrčati ili jednostavno ući u prostor koji osim svoje veličine, posetiocu nudi impresivne doživljaje svetlosti i boja koje probijaju kroz plastične površine. Deo plastičnih flaša koje čine konstrukciju paviljona napunjen je malom količinom vode i organskim bojama za hranu, stvarajući tako plavičaste nijanse.

2

3

4

5

Izvori: Studi KCA i Figment

Prevara zvana flaširana voda

Foto: Vesti net

Već godinama slušamo priče o kvalitetu flaširane vode, koliko je ona bolja od „obične“ vode iz naših slavina, a nošenje plastična boca vremenom je za neke postao i trendi dodatak koji bi trebalo nešto da govori o našem životnom stilu. Nekima će ovo biti otkrivanje tople (flaširane) vode jer ovo je priča o kojoj se mnogo govorilo, ali mnogi i dalje veruju da je flaširana voda kvalitetnija. Naravno, niko ne govori da ne postoje situacije u kojima flaširana voda nije nužna ili praktična, ali ovde ćemo se pozabaviti nečim drugim.

Naime, zanimljivo je baciti pogled unazad i podsetiti se kako je prodavanje flaširane vode postalo izuzetno veliki izvor zarade na područjima na kojima pitke vode ne nedostaje i kako je voda iz slavina došla na „loš glas“ upravo zahvaljujući snažnoj kampanji industrije flaširane vode.

Zbog toga ćemo se vratiti u 2010. i prisetiti se kratkog videa „Priča o flaširanoj vodi“ (The Story of Bottled Water) iza kojeg stoji Eni Leonard, kritičarka preteranog konzumerizma, najpoznatija po svom projektu “The Story of Stuff” kojeg je i ovaj video deo. Valja spomenuti i podnaslov „kako veštački stvorena potražnja podstiče ono što nam nije potrebno i uništava ono što nam je potrebno najviše“ koji ukratko rezimira ključnu poruku filma.

Priča ovog kratkog filma započinje primerom Klivlenda gde je reklamna kampanja kompanije “Fiji” izazvala suprotan učinak nakon što su na svojim plakatima koristili slogan: „Fiji: Zato jer naša voda ne dolazi iz Klivlenda!“. Građanima Klivlenda to se nije svidelo pa su odlučili da stave njihov proizvod na test i došli do zaključka da je voda iz slavine u mnogočemu kvalitetnija od one flaširane, boljeg je ukusa i košta znatno manje.

Pokazalo se da je na većini mesta s izvorom pitke vode situacija gotovo identična, ali u velikom broju slučajeva flaširana voda izložena je manjem broju ispitivanja od vode iz slavine.

Ipak, proizvođači se uporno pozivaju na veliku potražnju, ali valja se zapitati zašto bi netko tražio nešto što je neodrživo, štetno je za okolinu, prolazi kroz manje provera i na kraju, košta više? Preciznije, košta do dvie hiljade puta više.

U videu se objašnjava da je ova veštački stvorena potražnja nastala u trenutku kada su proizvođači bezalkoholnih pića shvatili da prodaja stagnira i da će se ljudi, kad jednom shvate da sokovi nisu toliko zdravi, vratiti vodi. Odgovor na njihovo pitanje došao je u vidu poznatog brenda “Perrier” koji je u početku bio predmet sprdnje i nešto na što su ljudi gledali kao prolazni trend jer voda je gotovo besplatna i ne postoje temelji za masovnu prodaju.

Dakle, kako je došlo do toga da ljudi kupuju ono što im ne treba?

Odgovor je jednostavan – strah. Industrija flaširane vode krenula je u akciju serijom TV reklama koje vas teraju da se zapitate što to kriju vaše slavine i koliko je ono što pijete opasnije od onog što oni prodaju.

„Kada obavimo što smo naumili, voda iz slavine koristit će se samo za kupanje i pranje suđa“, rekao je čelnik jednog proizvođača flaširane vode.

Nadalje, mušterije morate uveriti da voda koju im želite prodati dolazi iz čistih izvora, ali to je daleko od istine. Iako deluje kao šala, gledaoci „Mućki“ iznenadiće se kad saznaju da većina proizvođača koristi metodu Del Boja Trotera i „Peckham Springa“, a njihova izvorska voda dolazi iz, pretpostavljate – slavina. “Aquafina” i “Dasani” samo su neki od proizvođača čija voda nije ništa drugo nego filtrirana voda iz slavina.

Valja spomenuti i kako je istraživanje sprovedeno od strane “EWG-a” (Enviornmental Working Group) pokazalo da devet od 10 proizvođača (Aquafina, Dasani, Nestle) ne želi otkriti podatke o svojim „čistim“ izvorima vode što je u najmanju ruku zanimljivo.

Drugo njihovo istraživanje pokazalo je da od 173 brenda: 18% odbija otkriti lokaciju izvora vode, 32% ne govori ništa o proverama čistoće koje njihov proizvod prolazi i 50% pada na testu transparentnosti.

Ekološki gledano, flaširana voda je apsolutna katastrofa. Nakon što se goleme količine nafte potroše da bi se boce proizvele i proizvod transportovao do trgovina, ostaje problem boca koje završavaju na deponijama ili se spaljuju što dovodi do ispuštanja smrtonosnih plinova. Dalje, velik deo boca koje se recikliraju u Americi završavaju u Indiji gdje stvaraju „planine“ otpada što predstavlja potpuno novi problem.

„Naš najveći neprijatelj je voda iz slavine“, rekao je čelnik Pepsija, a u filmu se dodaje da neki delovi sveta uistinu imaju lošu vodu iz slavina, ali i da odgovornost za zagađenje izvora vrlo često pada na proizvođače plastične ambalaže i štetne tvari koje nastaju proizvodnjom.

Na kraju, priča o zagađenju okoline možda vas ni najmanje ne pogađa i niko vas ne može sprečiti da flaširanu vodu kupujete iako je ona koju imate u kući ili stanu daleko kvalitetnija, ali i dalje ostaje činjenica da masno plaćate nešto što vam zaista ne treba.

Nekima će to biti dovoljno dobar razlog da razmisle o sledećoj kupovini.

The Story of Bottled Water (2010)

Tapped Trailer

The Truth About Bottled Water

Izvor: Vesti net