Tag Archives: Eko

Raspisan konkurs za podsticajna sredstva za reciklere – Rok za prijavu 31. januar 2015. godine

reciklaza

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije raspisalo je danas konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2014. za reciklere i proizvođače kesa.

Na konkurs se mogu prijaviti operateri postrojenja za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije, kao i proizvođači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu debljine veće od 20 mikrona, objavljeno je na sajtu Ministarstva. Podsticajna sredstva biće dodeljena iz budžeta za 2015. godinu.

Konkursom je predviđeno da se za ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine dobija 18.390 dinara po toni, a za tretman otpadnih guma radi dobijanja energije 3.606 dinara.

Za ponovno korišćenje i reciklažu otpadnih ulja kao sekundarne sirovine dobijaće se 10 dinara po kilogramu, dok će se za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije dobijati pet dinara po kilogramu, osim za otpadna jestiva ulja.

Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadnih startera, akumulatora, industrijskih baterija i akumulatora predviđeno je 14,5 dinara po kilogramu, dok će se za korišćenje i reciklažu otpadnih prenosnih akumulatora ili startera dobijati 145,5 dinara po kilogramu.

Proizvođači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu, debljine veće od 20 mikrona, dobijaće 6.010 dinara po toni, a za one koje sadrže biorazgradive aditive podsticaj će biti 8.414 dinara po toni.

Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadne električne i elektronske opreme kao sekundarne sirovine, u zavisnosti od tipa uređaja, podsticajna sredstva će iznositi od 13 do 108 dinara po kilogramu.

Prijave za konkurs primaju se do 31. januara 2015. godine.

Tekst konkursa možete preuzeti ovde.

Solarne panele stavljali naopako

solarni paneli

 

Solarni paneli, koji iz dana u dan postaju sve prihvatljivije rešenje i za porodične kuće, većinom se postavljaju na južnoj strani.

Ipak, naučnici upozoravaju kako postavljanje panela na jug, kako se do sada mislilo, ne garantuje najveću iskoristivost energije.

Ključ optimalne proizvodnje energije putem solarnih panela jeste njihovo smeštanje na zapadnu stranu, tvrde naučnici. Upravo će tako generisati najviše energije.

Hiljade ljudi širom severne hemisfere potrošili su velike svote novca kako bi na krovove kuća instalirali eco-friendly solarne sisteme i pritom samo proizvodili energiju za svoje domaćinstvo, ali čini se da su ih postavili u potpunom pogrešnom smeru.

Ralph Gottshalg, profesor na Univerzitetu Loughborough u Velikoj Britaniji , jedan od vodećih stručnjaka na području solarne energije, ukazao je na tu kardinalnu grešku i predložio postavljanje panela u smeru istok – zapad jer upravo taj smer omogućava najveću proizvodnju i najveći protok energije tokom dana.

Njegove tvrdnje u suprotnosti su sa onim što se do sada smatralo, a to je da su solarni paneli najisplativiji ako se nađu na južnoj strani.

Naime, u studiji sprovedenoj u Teksasu u novembru prošle godine dokazano je da solarni paneli na zapadu zapravo proizvedu više energije tokom dana nego oni smešteni na jugu.

Izvor: B92

Aflatoksin ponovo podignuta granica

Aflatoksin

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede objavljen je Pravilnik o izmeni pravilnika o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja.

Prema ovoj odluci dozvoljeni nivo aflatoksina povećava se 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu.

Takođe se navodi da izmena pravilnika stupa na snagu dan nakon objavljivanja odluke u Službenom glasniku, što znači da važi od 15. jula, kao i da će ova odluka važiti do 31. decembra 2014.

Pre samo 15 dana na snagu je stupila prethodna izmena istog pravilnika i odluku iz aprila meseca prema kojoj se nivo dozvoljenog aflatoskina vraća sa 0,5 na 0,05 mikrograma po kilogramu, što je standard EU.

Kako saznajemo iz tog ministarstva, radna grupa sačinjena od stručnjaka Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja uz saglasnost Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut donela je odluku da se proizvođacima mleka omoguci da do 31.12.2014. postepeno spustaju nivo aflatoskina koji neće smeti da bude veci od 0.25.

Osnovni razlog za donošenje ove odluke su poplave koje su devastirale određena područja, stočare i proizvođače mleka, te bi, kako se navodi, u ovom trenutku postavljanje standarda koji važe u EU, za njih bilo pogubno.

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković je objasnila, gostujući u Vestima na B92, da je pravilink o dozvoljenom nivou aflatoksina od 0,05 doneo bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić još u aprilu, a stupao je na snagu 1. jula ove godine.

“U pitanju je bio ambiciozan plan prethodnog ministra poljoprivrede da se efekti izmenjenog pravilnika o kvalitetu hrane za životinje, koji je izmenjen u aprilu, oseti veoma brzo, za samo tri meseca, i na kvalitetu mleka“, rekla je ona.

Prema rečima ministarke poljoprivrede, Vlada Srbije usvojila je nov pravilnik, koji dozvoljava veći nivo aflatoksina, jer je po do sada važećem pravilniku 1. jul bio prekratak rok da proizvođači mleka usklade nivo aflatoksina sa standardima EU. 

Ministarka kaže da, ukoliko se uporede ova dva pravilnika, vidi se da je novi (o dozvoljenoj količini od 0,25) pet puta stroži od onog koji je važio do pre desetak dana. 

“Cilj je da što pre dostignemo nivo od 0,05 mikorograma po litru mleka i učinićemo sve da se rešavanju tog peroblema priđe sistemski“, kazala je ona dodajući kako očekuje da taj cilj bude postignut i pre kraja godine, do kada je previđeno važenje novog pravilnika. 

Izvor: B92

Kuda nestaje plastični otpad iz okeana?

Kuda nestaje plastični otpad iz okeanaOgromna količina plastičnog otpada polako nestaje sa površine okeana, pokazala je nova studija. Međutim, šta se dešava sa otpadom za naučnike je i dalje misterija.

Nakon opširne studije koja je sprovedena o uticaju otpada na vodena prostranstva, naučnici su zaključili da ogromne količine plastike zapravo nestaju sa površine okeana. Pretpostavljaju da se otpad rastavlja u deliće, a vrlo je moguće i da tone duboko u okean, ili ga možda pojedu ribe, piše Sciencemag.

“Dubine okeana su za nas još uvek velika nepoznanica. Nažalost, plastika koja završava u okeanima mogla bi uveliko da našteti prirodnom i za nas misterioznom ekosistemu”, rekao je koautor studije Andres Kosar, ekolog sa Univerziteta Kadiz u Španiji.

Inače, današnje doba naučnici nazivaju i vremenom plastike. Naime, današnje društvo proizvodi sve više tog materijala koji završava na deponijama, a planinske vode i reke ga nose do okeana. Tako je nastao i poznato ostrvo plastičnog otpada u Pacifiku koji je dostiglo veličinu Teksasa.

Zastrašujući je podatak da je prema izveštaju 1970. godine čak 45.000 tona plastike dospevalo u okean svake godine, a od tada do danas proizvodnja plastike se upetostručila.

Kosar i njegove kolege u svojoj studiji su pokušali da istraže uticaj otpada i njegov obim u okeanima. U brodu “Malaspina” obišli su svet i sakupljali uzorke vode i merili koncentraciju plastike. Takođe, analizirali su podatke iz nekoliko drugih studija.

A, njihovo otkriće prvo je za njih same bilo šokantno. Naime, utvrdili su da bez obzira na drastično povećanje proizvoda od plastike danas u okeanima ima 35.000 tona plastike, a statistički trebalo bi da bude nekoliko milion tona. Ili, još tačnije, 99% otpada je nestalo.

Takođe, otkrili su da malih delova plastike, poput onih veličine od pet milimetara, uopšte nema u okeanima.

Kako tvrde, moguće je da su ti delići razloženi u još sitnije i nemoguće ih je naći, a njihov uticaj na okean je nepoznat. Druga mogućnost jeste da ti delići tonu u okeanske dubine.

“Moguće je da manje ribe jedu te deliće plastike ili ih razlažu na još sitnije delove. Veće ribe jedu te manje, a na kraju ribe dolaze i na trpezu ljudi, zato je veoma bitno istražiti kako toksini iz plastike utiču na zdravlje životinja”, kazao je Kosar.

Izvor: B92

Solarni sistem za navodnjavanje

edynPoljoprivreda je prešla veliki put od ručne obrade zemlje. Mehanizacija predstavlja veliku pomoć poljoprivrednicima, dok se sve više radi i na automatizaciji procesa proizvodnje hrane. Jedan takav uređaj, koji prati parametre zemljišta se zove “Edyn”.

Uz pomoć ogromne baze podataka, koja sadrži svo bilje i uslove optimalne uslove za njegov rast, “Edyn” kombinuje navodnjavanje i đubrenje. Sistem je potpuno automatizovan, koristi solarnu energiju i može se pratiti preko aplikacije na mobilnom telefonu.

Optimalni uslovi za rast biljaka podrazumevaju, osim dobre vlažnosti zemljišta, i dobar pH nivo kao i optimalnu količinu đubriva u zemlji. Vlažnost zemljišta se lako može ručno odrediti, međutim, problem nastaje kod određivanja drugih, hemijskih, parametara. Tu nastupa “Edyn” sistem, koji uz pomoć senzora sve to proverava.

Ceo sistem se sastoji iz dva dela. Sonda, koja kada se namesti, obezbeđuje podatke za oko 23 kvadratna metra. Drugi deo sistema je solarni ventil, koji otvara i zatvara dovod vode. Oba dela koriste solarnu energiju kojom se puni litijum-jonska baterija i sadrže u sebi bežičnu konekciju. Koriste je za preuzimanje i slanje podataka. Uz sistem, dolazi i aplikacija, preko koje možete pratiti stanje zemljišta na svom mobilnom telefonu.

Izvor: EDYN

BMW-ov solarni parking

BMWKompanija BMW je započela prodaju električnih verzija svojih limuzina. Model i3 se već može naći u prodaji, dok je plag-in hibridna verzija i8 već najavljena. BMW je predstavio i opciju solarnog parkinga za svoje električne limuzine.

Pravu veliku revoluciju električnih automobila je započela kompanija “Tesla Motors” iz Amerike. Danas veliki proizvođači, kao što je BMW, nude svoje vizije električnih automobila.

Naime, plag-in hibrid (engl. plug-in hybrid), dok je parkiran ispred kuće, može se puniti uz pomoć solarnih panela. Kao što se vidi na slici, krov ovog parkinga je pokriven sa 24 solarna panela. Dok auto stoji ispred kuće ili dok završavate obaveze, baterije se pune energijom koja se dobija iz tih panela.

Kostrukcija solarne nadstrešnice je napravljena od ugljeničnih vlakana. Iako je ovo projekat koji kompanija BMW još uvek ne planira da uvede u serijsku proizvodnju, jasno se naglašava njihova želja da okrenu svoje proizvode ka zelenoj energiji.

Smanjenje emisije ugljen-dioksida kao i popularizacija obnovljivih izvora energije je svakako jedan od ciljeva kojem teže ozbiljniji proizvođači automobila. Ovaj projekat predviđa mogućnost punjenja baterija plag-in hibridnog modela i8 uz pomoć solarne energije. Tako napunjene baterije će moći da pređu i do 37 km u električnom režimu rada.

Izvor: BMW group

Kupovina kuće ili stana – Znate li šta kupujete?

kupovina kuće

Na odluku o kupovini kuće ili stana najviše utiče cena i lokacija. Retko kada možete detaljne informacije o kvalitetu gradnje i potrošnje energije.

Dobro izolovana kuća ili zgrada troši manje energije zimi za grejanje, kao i leti za hlađenje. Potrošnja energije odraziće se ne samo na kućni budžet već i na kvalitete i udobnost stanovanja. Zagrevanje stana u zimskom periodu predstavlja 50-60% ukupnih energetskih potreba.

Ako kupujete stan ili kuću, proverite godinu izgradnje. Zgrade izgrađene pre 1970. godine nemaju nikakvu termo izolaciju! Preko 80% postojećih obekata nema zadovoljavajuću izolaciju.

Jednostavne mere za povećanje energetske efikasnosti (bez dodatnih troškova, uz trenutne uštede):

  • isključiti grejanje ili hlađenje noću ili svesti na minimum;
  • noću spustite roletne i navucite zavese;
  • ne zaklanjajte i ne prekrivajte grejna tela u grejnoj sezoni;
  • u sezoni hlađenja podesite temperaturu na 26C;
  • koristite prirodno osvetljenje u što većoj meri;
  • isključite rasvetu u prostorima u kojima ne boravite;
  • mašinu za veš i mašinu za pranje sudova uključujte samo kada su pune, a najbolje noću;

Mere za povećanje energetske efikasnosti uz male troškove i brzi povrat investicije (do 3 godine):

  • izolovanje prozora i ulaznih vrata;
  • izolacija kutija za roletne;
  • ugradnja termostatskih ventila na radijatore;
  • redovan servis sistema za grejanje i hlađenje;
  • ugradnja LED rasvete;
  • zamena dotrajalih kućnih aparata novim energetske klase A ili A+;

Mere za povećanje energetske efikasnosti uz veće investicije i duži period otplate (više od 3 godine):

  • zanena spoljašnje stolarije novom (preporuka da koeficijent prolaska toplote bude u granicama od 1.1 do 1.8 W/m2K);
  • toplotna izolacija celokupnog spoljašnjeg omotača (fasadni zidovi, podovi, krov, površine ka negrejanim prostorima,…);
  • izgradnja vetrobrana na ulaznom delu;
  • sanacija i popravka dimnjaka;
  • izolacija cevi za toplu vodu;
  • popravka postojećih sistema grejanja i hlađenja, eventualna zamena kompletnih sistema novim uz upotrebu obnovljivih izvora energije;

Istorijat borbe protiv plastičnih kesa

kesa

Širom sveta se godišnje upotrebi trilion jednokratnih plastičnih kesa, iliti 2 miliona svakog minuta. Plastične kese se proizvode od prirodnog gasa ili nafte bez kojih svet polako ali sigurno ostaje, a koristimo ih ponekad samo nekoliko minuta. U prirodi ostaju stotinama godina, cepkajući se na sitne komade, ali nikad ne nestaju u potpunosti.

Plastika, materijal koji je u isto vreme čudo i prokletstvo, i pogotovo plastična kesa sa sobom nose pečat simbola potrošačke kulture koji iza sebe ostavlja planine otpada. Obzirom na današnju svest o problemu plastičnih kesa, mnoge zajednice širom sveta pokušavaju da se oslobode ove zavisnosti primenjivanjem zabrana kesa ili njihovim naplaćivanjem.

Najstarija taksa na kese iz 1993.godine potiče iz Danske, kada su proizvođači plaćali taksu na težinu kese. Prodavnice su mogle da se odluče da li će da naplate kese ili će trošak da uračunaju u cenu proizvoda. Početni efekat je bio impresivnih 60% smanjenja u korišćenju plastičnih kesa.

Jedna od najpoznatijih donetih mera u vezi kesa je irska nacionalna taksa na kese, usvojena 2002. Prvo se naplaćivalo 15 evrocenti direktno od kupaca, a rezultat toga je smanjenje korišćenja kesa za 90%. Vremenom su kese počele da se vraćaju u upotrebu pa je taksa povećana na 22 evrocenta. 2011.godine je donet zakon da se ograniči broj kesa po čoveku na 21 godišnje. Irski uspeh nije ostao neprimećen, pa se očekuje da će i mnoge zemlje članice EU krenuti njihovim stopama.

Dok je Evropljanima jedan od glavnih razloga za smanjenje upotrebe plastičnih kesa količina plastike u morima, gde izveštaj Evropske komisije tvrdi da u Severnom moru 94% svih ptica u svojim stomacima ima plastiku, na drugoj strani sveta u Keniji, Kamerunu, Bangladešu i Filipinima razlog je ogromna količina kesa koja je uzrok začepljenjima kanalizacije i samim tim izbijanju malarije. U Teksasu, Mauritaniji i Indiji problem je sa stokom koja se guši od pojedenih plastičnih kesa.

Nastrožija politika protiv kesa je verovatno u Ruandi, gde je potpuna zabrana stupila na snagu 2008.godine. Nije poznato koliko je uspešna ova akcija, obzirom da postoji crna berza kesa. U Južnoj Africi je bilo toliko kesa zakačeno za stabla i grmove da su dobile naziv nacionalnog cveta. 2003.godine je uvedena zabrana na korišćenje tankih plastičnih kesa a deblje kese se naplaćuju.

U Kini, gde je zagađenje plastičnim kesama rašireno, nekoliko gradova i provincija je pokušalo da uvede politiku ograničenja korišćenja plastičnih kesa devedesetih godina ali je loša implementacija dovela do ograničenih rezultata.

SAD – 133 gradova ili okruga je uvelo zakonske regulative u vezi sa kesama. Zabrane kače svakog trećeg stanovnika Kalifornije i bukvalno sve stanovnike Havaja. Čikago je uveo zabranu aprila 2014., a Dalas i Vašington su među gradovima koji naplaćuju 5-10 centi po kesi.

Kanada – anti-bag akcije su uglavnom na dobrovoljnoj bazi. Provincije Kvebek i Ontario su prepolovile upotrebu kesu nizom mera, uključujući popuste na kupovinu ukoliko se koriste kese za višekratnu upotrebu.

Plastične kese očigledno predstavljaju trošak za društvo koji još nije u potpunosti plaćen. Verovatno će ga plaćati naša deca i životinje – oni koji za taj trošak nisu krivi. Smanjenje korišćenja plastičnih kesa je samo jedan korak od konzumentske ekonomije u kojoj uživamo ka skromnijem, racionalnijem korišćenju resursa, ka društvu koje neće bez razmišljanja bacati stvari na otpad već će promisliti o njihovom ponovnom korišćenju.

Izvor: Ekologija