Tag Archives: Eko

U morima do 2050. godine više plastike nego ribe

Plastic Ocean Promo

Više od 2500 učesnika okupilo se na ovogodišnjem ekonomskom samitu u Davosu sa koga su se čule porazne poruke o nivou zagađenosti svetskih mora i okeana. Čitava ostrva smeća plutaju okeanima ugrožavajući brojne životinjske vrste i remeteći ravnotežu ekosistema. Pa ipak, trenutno stanje do kog je prekomerna potrošnja plastike dovela daleko je bolje od onoga što čeka planetu Zemlju 2050. godine, kada će tonaža plastičnog smeća prevazići ukupnu težinu ribe u okeanima.

Brzina kojom zemlje u razvoju povećavaju kupovnu moć svog stanovništva koje troši sve veće količine plastičnih kesa nije srazmerna dostupnim reciklažnim mogućnostima. Samo u 2010. godini okean je zagađen sa između 4,8 i 12,7 tona plastičnog đubreta i, ako se ovaj tempo nastavi, do 2050. godine mračna statistika poručuje da će čovečanstvo do sredine veka proizvoditi tri puta više plastičnih kesa nego 2014. godine. Ukoliko se ništa ne preduzme, očekuje se da će taj broj porasti na dva kamiona u minuti do 2030. i četiri po minuti do 2050 godine.

Šteta prevazilazi očaj ekologa i boraca za očuvanje prirodnih vrsta – 13 milijardi dolara godišnje iznose gubici po turizam i ribarsku industriju, dok troškovi čišćenja morskih obala svaku zemlju pojedinačno koštaju milione dolara na godišnjem nivou.

Procene o tome koliko će čovečanstvo uspeti da zagadi okeane podcenile su količinu proizvedenog otpada između 1970. i 2010. godine, ali su istovremeno podcenile i moć regeneracije ribljeg fonda u okeanima i morima. Samoodrživost ekosistema nije nepromenjiva kategorija i čovečanstvo ima izbor jednostavnih i efektnih rešenja za smanjenje plastičnog otpada u morima.

Kao jedno od rešenja čuje se potpuno ukidanje korišćenja plastičnih kesa ili naplaćivanje koje je dalo obećavajuće rezultate u Irskoj, dok sa tehnološkim razvojem postaju dostupne biorazgradive zamene za najjeftiniju plastiku koja se koristi u izradi kesa. Naravno, povećanje procenta recikliranih kesa neće izostati sa rezultatima. Svest o neophodnosti reciklaže podiže se obrazovnim programima koji imaju za cilj da o važnosti recikliranja obuče decu školskog uzrasta.

Dodatne informacije: Plastic Oceans

 

Sajam ENERGETIKA 2015-11. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETIKE

eeee

Foto: Nova energija

Prethodni Sajam ENERGETIKE i ECOFAIR održani u oktobru 2014.godine doveli su u interakciju 150 izlagača iz zemlje i inostranstva  sa više od četiri hiljade domaćih i inostranih poslovnih posetilaca. Visoko pokroviteljstvo Ministarstva rudarstva i energetike  Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije je doprinelo važnosti ovog regionalno prepoznatljivog događaja, svrstanog u najvišu, UFI klasifikaciju sajmova.

Imajući u vidu da su krajem prošle i početkom ove godine najavljene investicije u energetski sektor i da su sprovedene  mere pune liberalizacije elektroenergetskog tržišta, te imajući u vidu visok investicioni i razvojni potencijal energetike u našoj zemlji, sledeći Sajam “ENERGETIKA 2015” dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu izuzetnu važnost i veliki ekonomski potencijal energetike, sajamske dane energetike vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata energetskog sistema, institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju potencijali i smernice daljeg razvoja ove dinamične privredne oblasti od koje se, po procenama stručne javnosti, očekuje jedna od važnijih uloga u izlasku Srbije iz ekonomske krize.

Činjenicama da će Srbija u narednih 10 godina uložiti znatna sredstva u oblast životne sredine, kao i da je najavljen niz mera u cilju uspostavljanja održivog sistema Zelene ekonomije i osnivanje Zelenog fonda zaštite životne sredine Republike Srbije, kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine, sledeći Sajam ekologije “ECOFAIR 2015” takođe dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu aktuelnost potrebnih mera u oblasti zaštite životne sredine u procesu pristupanja Evropskoj Uniji, sajamske dane ekologije vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata u sistemu zaštite životne sredine: institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju smernice daljeg razvoja ove oblasti koja, između ostalog, treba da značajno poveća uposlenost domaće privrede i povećanje broja radnih mesta.

Na ovom linku možete preuzeti konferencijski program sajma ENERGETIKA 2015.

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Zidovi protiv buke na auto-putu kroz Beograd (E-75)

autoput

Na dve lokacije u Beogradu biće izgrađeni zidovi za zaštitu od buke sa auto-puta, i to kod KBC „Bežanijska kosa“ i kod Hitne pomoći, koje su na osnovu merenja označene kao posebno ugrožene, najavilo je Ministarstvo građevinarstva.

Kako se navodi u saopštenju, na inicijativu potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, u saradnji sa Gradom Beogradom pokrenuti su konkursi za izgradnju zidova za zaštitu od buke na ove dve lokacije u gradu.

Kod KBC „Bežanijska kosa“ je planirano da se pravi zemljani nasip sa zidom za zaštitu od buke od olakšanog betona, dok će kod Hitne pomoći biti izgrađen zaštitni zid, u kombinaciji visokoapsorbujućih aluminijumskih panela i panela od pleksiglasa.

To ministarstvao podseća da im se, na zahtev građana, obratio Grad Beograd kako bi se izgradile zaštitne barijere za smanjenje saobraćajne buke pored auto-puta E-75.

Na osnovu toga potpredsednica Vlade pokrenula je inicijativu da se izgrade zaštitni zidovi pored najugroženijih lokacija, a JP „Putevi Srbije“ juče su raspisali konkurs za te radove.

Prednosti i mane grejanja na drvene pelete

pelet 1

Grejanje na drvene pelete je u poslednjih par godina postalo popularno u svetu i kod nas, prvenstveno zbog svojih ekoloških i finansijskih prednosti, ali ono još uvek nije toliko zastupljeno. Neki ljudi vole grejanje na pelet, dok drugi nisu za ovu opciju. Šta voleti, a šta ne voleti kod peći i kotlova na pelet? U nastavku ćemo izneti primarne prednosti i nedostatke grejanja na pelet.

Prednosti grejanja na drvene pelete

Regionalno gorivo – Gorivo je, ili može biti, lokalnog ili regionalnog porekla. U najmanju ruku to nije gorivo koje dolazi sa Bliskog istoka ili preko nestabilnog tržišta ruskog gasa. Blizina proizvodnje peleta dodatno povećava njihov već, pozitivni, ekološki uticaj. Prilikom kupovine peleta, preporučili bismo vam da kupujete onaj koji je lokalno proizveden, jer tako pospešujete domaću proizvodnju, smanjujete zagađenje planete umanjivanjem razdaljine koju proizvod pređe.

Ugljenična neutralnost – Životni ciklus proizvodnje i korišćenja drvenih peleta može i treba da bude blizu ugljenično neutralnog. Sa prirodnim gasom, propanom ili lož uljem uzimamo ugljenik koji je zaplenjen u podzemlju pre više miliona godina i oslobađamo ga kao gas koji izaziva efekat staklene bašte u atmosferu (gde doprinosi globalnom zagrevanju). Kada sagorevamo drvene pelete mi opet oslobađamo istu količinu uskladištenog ugljenika u atmosferu, ali taj ugljenik je zaplenjen u drvenim vlaknima za samo nekoliko decenija, a ako upravljamo pravilno sa našim šumskim gazdinstvima (menjajući posečeno drveće sa novim), celokupni životni ciklus rezultira gotovo bez neto emisija ugljenika.

Relativno čisto gori – Drvene pelete mnogo čistije gore nego ugalj. To je zato što je sagorevanje peleta potpomognuto sa ventilatorom koji snabdeva stalan tok vazduha do peći. Prilikom pokretanja peći na pelet, kako električni grejni element zagreva pelet kako bi se započelo sagorevanje, proizvodi se malo dima, ali jednom kada je peć na pelet pokrenuta više se ne proizvodi vidljivi dim (ovo je razlog zašto treba podestiti diferencijalne temperature na termosu relativno visoke – kako se ne bi gasio i palio previše često).

Retko loženje – Peći na pelet imaju integrisane kante koje se mogu napuniti svakih nekoliko dana, a većina pelet kotlova imaju samostalne kante koje drže pelete za nekoliko meseci loženja. Redovno loženje nije potrebno – za razliku od peći na drva. Ukoliko je peć na pelet vaš jedini sistem grejanja u prostoru, za koliko vremena ćete morati založiti zavisi od energetske efikasnosti vašeg doma, spoljašnje temperature, zapremine koju vaša peć ili korpa drže, kao i podešavanje termostata.

Pogodnost – Sa peći na pelet ne morate da rukujete sa drvima. Sigurno ste se više puta isekli, udarili i isekli nekoliko stotina metara drveta tokom godina, a znamo da to nije lak posao. Sa peći na pelet vi i dalje rukujete sa čvrstim gorivom – obično sa pakovanjima peleta od 20 kilograma – ali je to i dalje mnogo zgodnije za rukovanje od drveta.

Ekonomičnost – Pelete su jeftinije od lož ulja, propana ili uglja, tako da možete da uštedite novac koji bi inače otišao na kupovinu neke od te vrste goriva. Možete da uštedite više novca sa peći na pelet grejanjem samo nekoliko soba umesto cele kuće – mada, takođe često postoje načini da se to uradi i sa drugim sistemima grejanja.

Mane grejanja na drvene pelete

Buka – nema zaobilaska činjenice da su peći na pelet bučne. Obično postoje dva ventilatora: jedan za snabdevanje vazduha za sagorevanje i drugi za cirkulisanje zagrejanog vazduha u prostoriju. Neki ljudi smatraju tu buku vrlo iritantnom. Svakako je to jako drugačije od tihog pucketanja drveta u peći na drva. Navodno postoje neke peći na pelet koje funkcionišu pasivno, i koje su tiše. Kotlovi na pelet su takođe bučni, ali se oni obično nalaze u podrumu ili u kotlarnici, tako da to nije neki problem.

Zavisnost od električne energije – Kada nestane struja, vaša peć ili kotao na pelet ne mogu da rade (osim ako nemate neku od onih novih pasivnih peći). Ovo je važno za razmatranje ne samo u ruralnim oblastima sklonim nestancima struje, već i uopšte u eri globalnih klimatskih promena. Naravno, uvek možete koristiti akumulator za kola za pokretanje ventilatora peći kako bi zagrejali prostor dok je nestašica struje.

Komfor – Peći na pelet ne dostavljaju toplotno zračenje. Svi mi volimo da približimo stolicu pored kamina ili peći na drva u hladnim zimskim noćima uz čašu vina i knjigu u rukama. Ta zračeća toplota nas nekako greje spolja i unutra. Peći na pelet (većina makar) ne greju na isti način i ne emituju toplotu. Skoro sva toplota se ispuručuje preko ventilatora. To jednostavno nije jednako prijatno.

Plastične kese – Osim ukoliko vam se pelet ne isporučuje na veliko, vi proizvodite dosta polietilen plastičnog otpada iz kesa. Kao što smo rekli, većina peleta se dostavlja u pakovanjima od 20 kilograma u plastičnim kesama, koje potom moraju da se bacaju, recikliraju ili spale, što svakako stvara dodatni napor.

Složenost – Za razliku od peći na drva, peći na pelet imaju pokretne delove koji mogu da se istroše i da zahtevaju održavanje. Postoje duvaljke, temperaturni senzori, spirale za isporuku pelete i druge komponente. Većina trgovaca preporučuju godišnje servisiranje, što značajano povećava operativne troškove peći ili kotla na pelet.

Manje kontrole nad gorivom – Ukoliko imate neki šumarak na imanju, možete sami seći i cepati svoja drva za grejanje. To nije slučaj sa peletom. Fabrike peleta koriste ogromne prese za ekstrudiranje vlakana drveta kroz kalupe za stvaranje peleta. Ne možete sami napraviti pelet.

Nije uvek jeftinije – Iako su pelete jeftinije od većine drugih goriva, one nisu jeftinije od prirodnog gasa ili nekih vrsta toplotnih pumpi. Cene, naravno zavise od uslova na tržištu, a kupovina na veliko vam može doneti neke uštede, mada ne preterano velike. Povremeno se mogu desiti nestašice peleta, što dovodi do značajnog povećanja cena.

Zaključak

Grejanje na drvene pelete jeste situacija slična mački u džaku, ali ono često nudi dovoljno prednosti u mnogim situacijama što opravdava razmatranje. Ova vrsta grejanja pruža mogućnost za ekološko grejanje sa relativno lokalnim, obnovljivim izvorom goriva. Ukoliko je Evropska unija neka indikacija, upotreba grejanja na pelet u Srbiji će verovatno znatno porasti u narednim godinama i decenijama koje slede.

Izvori:

Krediti Evropske banke za obnovu i razvoj za energetsku efikasnost

kredit

„Evropska banka za obnovu i razvoj“ (EBRD) dala je „Komercijalnoj banci“ kreditnu liniju do 10 miliona evra za finansiranje projekata energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije u Srbiji. Kako se navodi u saopštenju, novac iz te kreditne linije preko „Komercijalne banke“ moći će da koriste lokalne samoupravama i privatne firme.

Pozajmice su namenjene za poboljšanje energetske efiksnosti u poslovnim zgradama i industrijskom sektoru, kao i za male projekte upotrebe obnovljivih izvora energije u kompanijama i opštnskim zgradama.

Direktor EBRD za Srbiju Mateo Patrone rekao je da kreditna linija namenjena „Komercijalnoj banci“ novina na sprkom tržištu i važan korak ka podizanju svesti o koristima očuvanja energije, što je jedna od fokusnih tačaka u radu EBRD u Srbiji.

– Pobljšanje energetske efikasnosti i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije predstavljaju efektivan odgovor na rastuće cene energije u Srbiji – navela je EBRD.

Kreditna linija je odobrena u okviru programa za Zapadni Balkan vrednog 75 miliona evra koji je obezbeđuje kreditne linije lokalnim bankama za projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. EBRD je do sada uložla više od 3,8 milijardi evra u 181 projekat u Srbiji, a investirano je u finansijski sektor, industriju, trgovinu, poljoprivredu, energetiku i infastruktru.

Više: KB

“Strawberry energy” proglašen za najbolji startap na konferenciji “Verge” u San Francisku

Strawberry energy

Javni solarni punjači za mobilne telefone, izum srpskih studenata okupljenih u kompaniji Strawberry energy, poneo je nagradu za najbolji startap-projekat na “Verdž” konferenciji u San Francisku.

Kako koristiti energiju reka, lakše ispitati kvalitet vode, postati energetski detektiv – samo su neke od ideja koje su početnici u biznisu iz celog sveta predstavili u San Francisku. Ali najbolji dolaze iz Srbije – žiri i publika odlučili su da je Strawberry energy najbolji “startap”.

Nagrada se podudarila sa njihovim planom da u narednom periodu uđu na američko tržište.

Poenta konferencije je, pre svega, da se steknu novi kontakti. Na pauzama posle predavanja razmenjuju se ideje i sklapaju partnerstva.

– Mi smo imali intenzivna tri dana i upoznali preko 100 ljudi – kaže mladi pronalazač.

Na mini američkoj turneji ostaju još mesec dana. Očekuje ih mnoštvo sastanaka, kao i učešće na Sajmu zelenih kampusa i škola u Los Anđelesu. U Beograd će se, veruju, vratiti sa iskustvom, nagradom i poslovnom ponudom više.

FB: Strawberry energy FB

WEB: Strawberry energy

EU ukida jake usisivače i fenove – Srbija do kraja 2014. dobija rok za ovaj propis

zeleni

 

Evropska unija postavila je cilj da do 2030. godine smanji potrošnju električne energije do 30% i u sklopu toga na tržištu od 1. septembra neće više biti jačih usisivača koje gotovo svaka prosečna porodica ima. Srbija će do kraja godine odrediti rok do kada će ovaj propis zaživeti kod nas.

Osim usisivača, preporučuju da se moć još dvadeset električnih uređaja smanji za 30%, a među njima su i fen i kosilica za travu.

Ministar energetike Aleksandar Antić smiruje potrošače:

– Povlačenje iz prodaje usisivača i sijalica sa užarenim vlaknom i sličnih neefikasnih aparata nismo obavezni da sprovodimo. Do kraja godine treba da usvojimo uredbu o eko-dizajnu u kojoj ćemo odrediti rokove za uvođenje ove i sličnih mera, vodeći računa o domaćim proizvođačima – objašnjava Antić.

Evropska unija će od sledeće nedelje povući iz prodaje usisivače koji imaju veću snagu od 1.600 vati zbog uštede električne energije i zaštite životne sredine.

Više o ovoj temi: Daily mail