Tag Archives: Bojler

Reciklaža elektronskog i električnog otpada

recycling

Reciklaža podrazumeva proces kojim se otpad prerađuje u osnovnu sirovinu koja može poslužiti za proizvodnju istih ili nekih drugih proizvoda. Reciklaža se primenjuje u okviru osnovnog načela upravljanja otpadom- pravila3R:

R- reduce (smanjiti količinu otpada)

R- reuse (ponovo upotrebiti)

R- recyle (reciklirati)

Na pitanje da li je značajna reciklaža elektronskog i električnog otpada teško je dati nedvosmislen odgovr s obzirom na to da se reciklažom postižu veoma značajni tehničko-tehnloški i ekonomski efekti u cilju očuvanja životne sredine. Naime, reciklažom ee-otpada se sprečava zagađivanje prirode opasnim i otrovnim elementima i drastično smanjuje količina otpada koja se mora konačno odložiti na deponije, čime se vek iskorišćenja postojećih deponija praktično udvostručuje a i smanjuje potreba za izgradnjom novih.

Odbačeni elektronski i električni uređaji iz domaćinstava i preduzeća u velikom broju slučajeva se mogu preraditi u sirovine potrebne za već postojeće proizvodnje, što dolazi do izražaja kada je visoka cena tih sirovina. Reciklažom ee-otpada dolazi i do značajnih ušteda električne energije jer se preskače deo tehnološkog procesa koji je potreban pri preradi prirodnih sirovina, kao što su vađenje rude, flotacija, prerada nafte i drugo.

Reciklaža je najznačajniji vid zaštite životne sredin, a reciklažom ee-otpada se izdvajaju opasne komponente zbog kojih je ee-otpad svrstan u kategoriju opasnog otpada. Nepravilno odbacivanje i postupanje sa ee-otpadom može značajno ugroziti životnu sredinu s obzirom na to da se u jednom elektronskom uređaju može naći između 600 i 1000 toksičnih komponenti. Reciklažom električnog i elektronskog otpada se postiže pravilan tretman čime se dobijaju vredne sekundarne sirovine, a pravilno postupa sa štetnim materijama i samim tim štiti životna sredina.

Elektronski i električni otpad nastaje odbacivanjem proizvoda i uređaja čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnog polja. Zakonskim regulativama, a radi jednostavnije manipulacije, tretmana i na kraju bolje reciklaže, elektronski i električni uređaju su klasifikovani po sledećoj listi razreda opreme:

  • Veliki kućni aparati (frižideri, zamrzivači, mašine za pranje i sušenje veša, mašine za pranje posuđa, mikrotalasne peći, aparati za grejanje, bojleri, oprema za klimatizaciju)
  • Mali kućni aparati (usisivači, pegle, tosteri, friteze, uređaji za šišanje, sušenje kose, pranje zuba, brijanje, vage, satovi, vage)
  • Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije (lični računari, prenosni računari, štampači, oprema za kopiranje, telefoni, mobilni telefoni, faks uređaji)
  • Oprema široke potrošnje za razonodu (radio aparati, televizijski aparati, video rekorderi, hi-fi uređaji, muzički instrumenti)
  • Oprema za osvetljenje (fluorescentne sijalice, natrijumove sijalice, sijalice sa žarećom niti, ostala rasvetna oprema)
  • Električni i elektronski alati (bušilice, testere, šivaće mašine, alati za košenje i druge baštenske poslove)
  • Igračke, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport (električni vozići, ručne konzole za video igre, video igre, sportska oprema sa električnim ili elektronskim komponentama, druge igračke)
  • Medicinski pomoćni uređaji (radioterapijska oprema, kardiološki uređaji, uređaji za dijalizu, aparati za analizu, aparati za hlađenje)
  • Instrumenti za praćenje i nadzor (detektori dima, regulatori zagrevanja, termostati, uređaji za merenje)
  • Automati (automati za tople napitke, automati za čvrste proizvode, bankomati, automati za boce ili limenke, poker aparati)

Iako računari i slični uređaji potrošačke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad, oni sadrže niz materijala, uključujući teške metale, koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući način. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala.

Elektronski otpad sadrži između 600 i 1000 različitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu, od kojih su najprisutnije materije: olovo, živa, hrom, kadmijum, berilijum i PVC plastika, barijum…

  • PVC  plastika najčešće korišćena plastika, u prosečnom računaru je ima oko 7kg. Prilikom sagorevanja dolazi do stvaranja dioksina koji može izazvati hormonske poremećaje, oštećenje fetusa, reproduktivnih organa i oštećenja imunog sistema.
  • Olovo– Izlaganje može da izazove oštećenja mozga, nerava, poremećaje krvi, oštećenje bubrega (maligni tumori) i razvojno oštećenje fetusa. Deca su naročito osteljiva.
  • Šestovalentni hrom– koristi se u zaštiti od korozije i kao ukras ili učvršćivač metalnih kućišta. Lako se apsorbuje u ćelijama i može uzrokovati oštećenja DNK, i razne alergije.
  • Polihlorin bifenil (PCB)– Toksični efekti PCB-a uključujući imunsku supresiju, oštećenje jetre, napredovanje kancera, oštećenje nerava, oštećenje reproduktivnih organa i promene u ponašanju. Dosta se koristi u transformatorima i kondenzatorima. Iako je zabranjen za upotrebu u mnogim zemljama, još uvek je prisutan u ee-otpadu.
  • Kadmijum Izaziva oštećenje bubrega, kancer na plućima i prostati. Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) spada u i grupu humanih kancerogena
  • Barijum– mekani srebrno-beli metal koji se koristi u CRT monitorima kao zaštita korisnika od zračenja. Kratka izloženost barijumu uzrokuje oticanje mozga, slabljenje mišića, oštećenje srca, slezine i jetre.
  • Berilijum– vrlo lak metal, tvrd, dobar provodnik i nemagnetičan. Zbog ovih osobina se koristi u matičnim pločama. Nedavno je klasifikovan kao kancerogen jer uzrokuje rak pluća.

Izvor: Set reciklaža

 

 

Da li ste znali?

  • Kroz prozore možemo gubiti i do 50% toplotnih gubitaka

Ti gubici su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje i preko pomenutih 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ako pak materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzacijom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru, pa je ovde najbolja preporuka zameniti stare prozozore novimProzori sa više komora najbolje zadržavaju toplotu. Ako ugradnja novih prozora i vrata nije moguća opcija, onda treba izolovati prozore i vrata. Zaptivne/izolacione trake obezbeđuju za 2 do 3°C višu temperaturu u stanu, a ne koštaju mnogo. Prilikom gradnje ili renoviranja stana dobro je postaviti toplotnu izolaciju spoljnih zidova i krovne površine, to poskupljuje gradnju ali se brzo otplati. Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:

zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)

proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)

izolujte kutije za rolete

redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavesa

zameniti prozore novim toplotno kvalitetnijim

ugradite izolacione folije

Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetrava.

  • Regulisanjem termostata radijatora godišnje se može uštedeti oko 6% od ukupne energije potrebne za grejanje

U Srbiji je za veliki deo stambenih i javnih zgrada karakteristično pregrejavanje prostora koje se rešava, najnefikasnijim načinom – provetravanjem prostora i propuštanjem hladnog vazduha. Očigledno energetski efikasno rešenje je smanjenje dotoka toplote. Ako već moramo da provetravamo prostorije ovom metodom onda neka to bude 2 do 3 puta dnevno i to na po 5 do 10 minuta.
Podesite sobnu temperaturu na 20°C. Optimalna temperatura hodnika je 15°C, dnevne ili radne sobe može biti između 20°C i 22°C, dok je preporučljiva temperatura spavaće sobe oko 18°C. Kako budete podizali temperaturu tako će rasti vaš račun za grejanje. Ne bi trebalo stavljati zevese i prekrivače preko radijatora ili drugih grejnih tela, jer ćemo na taj način sputavati zračenje toplote i povećati potrošnju energije. Logično je da zato grejno telo ne bi trebali da koristimo za sušenje veša. U svakom slučaju, treba obezbediti što bolje strujanje vazduha oko grejnih tela, a ukoliko da se čuje zvuk kretanja vode kroz radjator i čudno klokotanje, onda je potrebno ispustiti višak vazduha, tj. ozračiti sistem. Kod starijih stambenih objekata, a usled loše spoljašnje izolacije, energija dobijena iz radijatora se emituje kroz spoljašnji zid pa je moguće, uz malu investiciju smanjiti toplotne gubitke ugradnjom izolacionih folija izmedju radijatora i zida, ako već ne možemo uvložiti u spoljšnju izolaciju objekta.

  • Jedna osoba potroši od 300 do 800 litara tople vode nedeljno

Jednim kupanjem u kadi se potroši od 100 do 120 litara tople vode, dok jedno efikasno tuširanje ne troši više od 30 do 50 litara. Razlika je što za kupanje u kadi potrošimo 5kWh energije dok za tuširanje trošimo samo 1 do 1,5kWh. Jedna porodica sa decom na ovaj način godišnje može uštedeti oko 10.000 dinara, ako se koristi tušem umesto kadom. Ovom uštedom i prebacivanjem sredstava u neki drugi vid efikasnosti (recimo zamenom običnih sijalica LED sijalicama) možemo u budućnosti napraviti sebi još veći komfor i još efikasnije okruženje. Potrošnja energije za toplu vodu u kućnoj instalaciji zavisi od tipa uređaja koji se koristi za zagrevanje vode, kao i od izolacije vodova. Za zagrevanje jednog litra vode od 10°C na 80°C košta otprilike koliko i da jedna sijalica od 100W gori sat vremena. Ta količina energije nije mala pa zbog toga treba paziti da se što manje razbacuje toplom vodom.

  • Zagrevanjem vode u bojleru tokom noći za vreme jeftinije tarife na godišnjem nivou može se uštedeti i do 10.000,00 dinara

Obavezno treba isključujti bojler kada napuštate kuću ili stan na duže vreme. Redovno čiščenje kamenaca i naslaga na grejaču obezbeđuje manju potrošnju energije kao i duži vek trajanja bojlera. Popravite neispravne slavine jer potrošnja vode je i potrošnja energije. Ako u minutu kaplje samo 10 kapi tople vode, verovali ili ne, mesečno će to iznositi preko 150 litra vode, a godišnje preko 2000 litara. Kod viših temperatura teče brzo potrošnja uz to se povećava izdvajanje kamenca u bojleru i vodovima pa se smanjuje efikasnost a samim tim povećava potrošnja. Bitno je naglasiti da je stvaranje naslaga kamenca na grejaču jedan od najčešćih razloga kvara grejača, pa je zato i važno znati da je za bojler najbolje, a za Vas najekonomičnije da termostat bude podešen na 50 do 60°C. Na toj temperaturi kamenac se najmanje „hvata“ na grejač. Nataložen kamenac je svojevrstan izolator pa bojler troši više vremena da zagreje vodu. Za više vremena znači više struje, a samim tim i više novca.

  • Prilikom hlađenja prostora podešavanjem klima uređaja na 26°C umesto na 25°C možemo godišnje uštedeti oko 9% energije potrebne za hlađenje

Jedan stepen razlike u temperaturi čini razliku od oko 3000 dinara uštede na godišnjem nivou, i to samo kod jednog kućnog klima uređaja. Naravno pre nego što uključimo klima uredjaj treba obratiti pažnju na to da li su prozori i vrata zatvorieni, i nikako ne treba hladiti prazne prostorije. Kada birate klima uređaj, pokušajte da sagledate stan kao celinu. Klimu postavite na severni ili istočni zid (u senci). Filter čistite jednom mesečno. Preporučljiva razlika između spoljne i temperature u rashlađenoj prostoriji treba da je oko 6 do 7 stepeni. Sve preko toga nije zdravo za Vaš organizam.

  • Korišćenjem “ekspres” lonca prilikom kuvanja štedite vreme i oko 70%energije

Ovakvim načinom pripreme hrane povrće zadržava više vitamina i drugih hranjljivih sastojaka.

Saveti za efikasno kuvanje:

Uvek stavljati poklopce na posude u kojima se kuva – na taj se način duže zadržava toplota s jedne i smanjuje kondenzacija pare po kuhinji s druge strane, pa nije potrebno provetravati što dovodi do dodatnih troškova. Otvorena posuda bez poklopca za kuvanje  troši duplo vise.

Pri pripremi kafe i čaja poželjno je zagrevati samo potrebnu količinu vode

Prepoučljivo je koristiti tiganje, lonce, šerpe i dr. sa ravnim dnom koji tačno odgovara veličini ploče na električnom šporetu. Kuvanje u dotrajalim šerpama i loncima sa iskrivljenim dnom ili na deformisanim pločama, troši do dva puta više energije. Više se isplati kupiti nov sud nego kuvati starijim i trošiti vise energije.

Mikrotalasne peći su energetski efikasnije od običnih pećnica

Prilikom kuvanja na plinskom šporetu pripaziti da plamen ne bude prejak i da ne kruži oko posude.

  • Zagrevanjem posude koja je manja od ringle koja greje, nepotrebno trošite veliku količinu energije
Ukoliko na ringlu, prečnika 20 cm, stavite posudu čiji je prečnik 15 cm, izgubićete i do 40% toplotne energije. Treba razmisliti i o indukcionim pločama za kuvanje. Na indukcionim pločama toplota se razvija u dnu same posude, a ne na ploči za kuvanje, pa je samim tim i zagrevanje sadržaja u posudi mnogo brže, pa troše i manje energije, ali problem je u tome što investicija kupovine indukcione ploče sa sobom donosi i potrebnu kupovinu posebnih magnetnih sudova, pa zato ova opcija nekome u startu može biti skupa.
  • Korišćenjem mikrotalasne prilikom podgrevanja ili kuvanja malih porcija, možete uštedeti i do 80% energije
Mikrotalasna emituje više toplotne energije od šporeta ili rerne. U letnjim mesecima ćete uštedeti na rashlađivanju prostora ukoliko umereno koristite mikrotalasnu.
  • Standby lampica na televizoru, DVD-u, monitoru ili nekom drugom uređaju brzo može da košta do 50 KWh godišnje
Čak i kada su u stanju mirovanja (Standby) većina uredjaja troši čak 40-70% energije.Nije u pitanju samo LED lampica koja troši od 3 do 5 W u toku 24 sata. Treba uzeti u obzir činjenicu da su i druge komponente pod naponom, one takođe troše struju, a uz to jedan deo struje se pretvara u toplotnu energiju pa se stvara dodatni problem u letnjim mesecima kada te prostorije treba dodatno hlaiditi. Jednostavno uređaje treba isključiti kada nam nisu potrebni.
U slučajevima kada se prostorija napušta na više od nekoliko minuta, svetla treba obavezno isključiti, kao i električne aparate (televizore, računare, CD i DVD uređaje, i dr.) koji trenutno nisu u funkciji. Neki punjači za mobilne telefone, laptopove i digitalne kamere troše energiju i kada su uredjaji odvojeni od punjača. Podesite računar na automatski ulazak u Sleep režim rada ili ručno isključite monitor kako biste uštedeli energiju.
  • Regulisanjem termostata na frižideru na srednju poziciju možemo uštedeti dodatnih 10-15 % potrošnje električne energije
Niža temperatura ne znači i bolje čuvanje hrane. Povremeno treba očistiti od prašine zadnji deo frižidera gde se oslobađa toplota, jer zaprljane cevi otežavaju prelaz toplote što uzrokuje veću potrošnju električne energije.
  • Samo 5mm leda u zamrzivaču povećava potrošnju električene energije za oko 30%?

Preporuke za energetski efikasno korišćenje frižidera i zamrzivača:

Ne držati frižider otvorenim duže nego što je neophodno

Dobro zatvoriti vrata frižidera

Ne stavljati u zamrzivač vruća ili topla jela (pričekati da se ohlade)

Pravovremeno odleđivanje frižidera i zamrzivača štedi energiju i produžava radni vijek uređaja

Preporuke za efikasno korišćenje mašine za pranje veša:

Ako veš nije mnogo prljav onda se može preskočiti predpranje ili se prati na nižoj temperaturi. Sa jednim dobrim deterdžentom to nije problem, osim toga pruža uštedu od 10% do 20%. Pored toga ako se iskoristi „savetime“ opcija, i na taj način možemo uštedeti od 20 do 40 litara vode. Ako se upotrebljava mašina za sušenje onda treba pustiti da se veš u mašini dobro iscentrifuguje jer će veš nakon toga sadržavati manje vlage, pa će mašina za sušenje veša manje raditi. U poslednjih 10 godina mašine za pranje veša su uznapredovale, pa je potrošnja vode smanjena sa vise od 100 litara na 50-60 litara, dok je potrošnja električne energije sa 2kWh pala na 0.94 kWh po pranju. Ukoliko imate stariji model mašine za pranje veša, razmislite o njenoj zameni za novi, energetski efikasniji model. Naravno mnogo se manje energije troši ako se da se dovoljno veša sakupi za punu mašinu nego imati dva odvojena pranja. Ukoliko je moguće perite veš hladnijom vodom. Na zagrevanje vode odlazi oko 90% od ukupne električne energije koju veš mašina koristi, tako da je poželjno biranje što niže temperature za svako pranje. Za program Ispiranje uvek koristite hladnu vodu. To neće uticati na kvalitet pranja, ali će smanjiti potrošnju energije. Mašine sa vratima sa prednje strane su znatno efikasnije od onih koje se pune sa gornje strane. To je zato što imaju veći kapacitet, ali i veći broj obrtaja što omogućava bolje isušivanje.

Mašina za sušenje veša

Veš ne treba sušiti duže nego što je potrebno, što je i logično. Ako mašina za sušenje ne posjeduje automatsko isključivanje treba samo kontrolisati da li je rublje za peglanje, gde je mala vlažnost odlična ako se veš odmah pegla. Već smo pominjali da prilikom pranja treba dobro iscentrifugirati veš kako bi mašini za pranje veša obavila teži deo posla. Nameštanjem centrifuge na 1.600 obrtaja u minutu može se kod sušenja uštedeti i do 30 % električne energije.  Posle toga veš poseduje još 55% vlažnosti. Posebna, odvojena centrifuga može doprineti još 40%, što znači ušteda od pola litra vlage na četiri kilograma (4kg) veša. Najbolja alternativa ostaje već dobro poznata žica za sušenje veša. Treba pustiti da se veš što duže suši na otvorenome, čak i kad posedujemo mašinu za sušenje veša u kući.

  • Mašina za pranje sudova troši i do 60% manje energije a čak do 85% vode manje nego ručnim pranjem
Sa jednim modernim i efikasnim aparatom ne upotrebljava se više vode ni energije nego kad se sudovi peru rukama. Pri ručnom pranju 12 kompleta sudova potroši se oko 50l vode dok savremene mašine za pranje potroše 15-28l vode i 1,1-1,8 kWh električne energije. Takođe treba dodati da su današnje mašine za pranje sudova do 70 puta tiše nego one proizvedene pre 30 godina. Kad se pere ručno onda se ne upotrebljavaju sredstva za pranje više nego što je to potrebno. Ne treba ispirati posuđe ispod tekuće slavine sa toplom vodom. Ovako se razbacuje pitkom vodom i velikom količinom energije. Pri upotrebi mašine, pre toga ne treba prati posuđe ispod slavine već ga odmah staviti u mašinu. Treba sačekati dok se mašina napuni zatim sa predpranjem sprati eventualne nalepljene ostatke hrane i prljavštinu. U slučaju nedostatka vremena, ako je mašina hitno potrebna, najbolje je upotrijebiti štedljivi program i mašinu postaviti na temperaturu (50°C do 65°C). Ako imate mogućnosti priključite mašinu na priključak s toplom vodom umesto hladnom jer se najveći deo energije troši na zagrevanje vode. To je naročito preporučljivo ukoliko zagrevate vodu solarnim kolektorima ili gasnim kotlom.

Deklaracije na srpskom – Primena novih tehničkih propisa u prodaji električnih uređaja i mašina

Foto: Ekapija

Pre puštanja u prodaju električnih uređaja i mašina, kompanije treba da imaju prevedene deklaracije i srpski znak o usaglašenosti, dogovoreno je na sastanku o primeni novih tehničkih propisa u poslovanju kompanija koje prodaju električnu opremu i uređaje, koji su organizovali Društvo za informatiku Srbije i kompanija “Direct Link”.

Osnov za razgovor su bili problemi uočeni u primeni Pravilnika o električnoj opremi, Pravilnika o elektromagnetskoj kompatibilnosti i Pravilnika o bezbednosti mašina.

Na pitanja oko 60 predstavnika kompanija koje prodaju električne mašine i uređaje odgovarali su predstavnici Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj i Tržišne inspekcije.

U diskusiji su postavljena pitanja: koje ateste i sertifikate treba da ima uređaj da bi mogao da se stavi na tržište, koju dokumentaciju treba dati tržišnom inspektoru na uvid, koliko dugo dokumentacija treba da se čuva i u kom obliku treba da bude dostupna, kako doći do znaka o usaglašenosti, priznavanje važenja inostranih isprava o usaglašenosti i ostala.

Zaključeno je da je potrebno organizovati i razgovore s Upravom carine i RATEL-om i sa njima razjasniti druga sporna pitanja iz njihove nadležnosti.

Izvor: Ekapija

Zdravstvo za zdraviju životnu sredinu

U Srbiji je krenuo pozitivan trend postavljanja solarnih postrojenje za grejanje vode  u sklopu bolnica. Time bi se moglo reci, zdravstvo  vodi računa o svim građanima na način povećanja kvaliteta životne sredine. Ovaj sistem je ekološki povoljiji a i jeftiniji od prethodnih sistema.

Neke od bolnica su:

  • Opšta bolnica “Đorđe Jovanović” iz Zrenjanina je zahvaljujući projektu slovačke Agencije za razvojnu pomoć i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine u drugoj polovini 2009. godine postavila najveći solarni sistem u Srbiji do tad.  Sistem se sastoji od 200 kolektora za zagrevanje sanitarne vode.
  • Opšta  bolnica u Požarevacu je u maju 2011 dobila svoje solarno postrojenje za grejanje vode,  koje je sufinansirano  iz Fonda za zaštitu životne sredine. Kapacitt postrojenja je 230 kilovata, i postavljeno je iznad novoizgrađenog parkinga.
  • Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine mr Željka Jurakić i direktor subotičke Opšte bolnice dr Goran Bićanin,u decembru 2011 godine su, u Opštoj bolnici, potpisali su ugovore o sufinansiranju projekta „Uvođenje čistije proizvodnje za rad postrojenja i tehnologija koje smanjuju zagađenje životne sredine – Solarno postrojenje za pripremu sanitarne tople vode“.Goran Bićanin je kazao da će ovim projektom biti instalirana 144 kolektora koji će, koristeći sunčevu energiju, smanjiti potrošnju mazuta za oko 50 odsto.  On je izrazio uverenje da će se projekat realizovati do kraja aprila 2012 godine.
  • Tender za isporuku i ugradnju opreme sistema za zagrevanje sanitarne potrošne tople vode i podršku sistemu bazenske tehnike pomoću solarnih kolektora za potrebe Opšte bolnice Jagodina je raspisan i traje do 23. Oktobra 2011.

Jos neke od ustanova u o kojima se priča o uvodjenju solarnih sistema su Opšta bolnica Zdravstvenog centra u Aranđelovcu  i  Opšta bolnica Vrbas.

Nadamo se da će i ostali krenuti u istom pravcu ovih pozitivnih promena.

Petra Komadinić dia

Saveti za uštedu energije i vode u kupatilu

Foto: www.treehugger.com

Za pranje i sušenje veša kao i za održavanje higijene koristi se mnogo energije i mnogo vode u većini domaćinstava. Evo nekoliko načina kako da smanjite potrošnju vode i energije.

  • Sušite veš na vazduhu kada god je to moguće. Najbolji način da se smanji potrošnja energije koju koriste mašine za sušenje odeće je da ih uopšte ne koristite. Više o ovome: http://www.laundrylist.org/
  • Ako sušite veš u mašini optimizujte sušenje. Naučite kako da razdvoji odeću i izaberite cikluse koji optimizuju vreme sušenja. Odvojte debele tkanine od tankih. Ne prepunjavajte mašine za sušenje veša.
  • Veš mašinu uključujte samo kada je puna. Kad god je moguće koristite samo kratke programe koji su na nižim temperaturama. Samo beli veš se pere na temperaturi od 95C pa čak ni sav beli veš ne mora da se pere svaki put na ovoj temperaturi.
  • Vrelo, toplo ili hladno pranje? Ne mora sav veš da se pere u toploj ili čak vreloj vodi. Odvojte tkanine koje treba da se otkuvaju od onih koje  se mogu prati u mlakoj vodi. Pranje u mlakoj vodi će smanjiti energiju koja je potrebna za zagrevanje vode.
  • Iskoristite vodu iz veš mašine. Prilikom pranja veš mašine izbacuju vodu. Ako počnete da koristite biorazgradive praškove kojih ima od nedavno na našem tržištu tu otpadnu vodu možete koristiti za navodnjavanje zelenih površina u vašem dvorištu.
  • Smanjite potrošnju bojlera. Termostat bojlera podesite na 50-60C. Na toj temperaturi kamenac se najmanje hvata na grejač. Više o ovome: http://efikasnost.com/2011/01/18/bojler/
  • Bojler uključujte ako je to moguće samo noću po jeftinijoj tarifi. Tada je električna energija četiri puta jeftinija. Isključite bojler kada napuštate kuću na duže od jednog dana.
  • Redovno čistite kamenac iz bojlera . Naslage kamenca povećavaju potrošnju električne energije i izazivaju kvar na grejaču. Kamenac je izolator pa je bojleru potrebno vise vremena da zagreje vodu.
  • Popravite neispravne slavine. Neispravne slavine povećavaju potrošnju vode i potrošnju električne energije koja je potrebna za zagrevanje te vode. Ako u minutu kaplje samo 10 kapi mesečno će nepotrebno iscureti 170l vode a godišnje 2000l! Pored energije koja se potroši na zagrevanje ove vode potroši se i energija za dopremanje te vode do vašeg stana. Više o ovome: http://efikasnost.com/2011/06/02/saveti-za-ustedu-vode/
  • Tuširajte se. Tuširanje je daleko efikasnije od kupanja. Za kupanje je potrebno 150-180l tople vode. Ako je temperatura vode 37C za njeno zagrevanje je potrebno oko 6kWh. Za tuširanje je potrebno 30-50l tople vode pa je i potrošena energija mnogo manja, samo 1.5kWh.
  • Zamenite postojeći vodokotlić za štedni. Ako imate stari model vodokotlića zamenite ga za noviju varijantu koja ima opciju sa dva tastera, za ispuštanje manje i veće količine vode. Takođe redovno proveravajte da li vaš vodokotlić curi. To je čest kvar a naša nemarnost može dovesti do toga da stotine litara vode odlaze u bespovrat.

Milica Obućina MArch

Bojler

Kao i većina aparata i bojleri su poboljšani tokom poslednjih godina. Današnji modeli su energetski efikasniji. Dobro izolovani bojleri mogu da uštede i do 10% energije. Potrošnja energije za dobijanje tople vodu u domaćinstvu zavisi od tipa aparata koji se koristi za zagrevanje vode i izolacije vodenih cevi.
Zagrevanjm jednog litra vode sa 10 na 80 ºC potroši se energije otprilike koliko i jedna sijalica od 100W za jedan sat. To nije malo jer litar tople vode se brzo potroši i treba paziti da se topla voda ne razbacuje.

Sedmično se po osobi upotrebljava otprilike 300 do 800l tople vode. Procjenjuje se da jedno kupanje u kadi uzima od 80 do 120l tople vode, dok tuširanje ne troši više od 50l.
Električni bojleri nove generacije su dobro izolovani pa gube veoma malo toplote, a više štede u odnosu na stare modele. Korištenjem jeftinije tarife električne energiije ovi bojleri proizvode jeftino toplu vodu. Kod kupovine treba paziti da se kupi bojler zapremine koja odgovara potrebama jedne porodice. Preveliki bojler nepotrebno greje više vode i troši više energije.

Razdaljina od bojlera i slavine za toplu vodu treba da bude što je moguće manja, jer se voda uvek najviše hladi u cevima. Što je slavina udaljenija, to duže traje da topla voda iz nje poteče, a u cevima ostaje više vode kada se zatvori slavina. U svakom slučaju treba se pobrinuti da se cevi sa toplom vodom dobro izoluju ili da se koriste cevi izrađene od materijala koji imaju manje toplotne gubitke (plastični materijali).
Takođe treba regulisati temperaturu u bojleru na 55-60°C a pri višednevnom odsustvu od kuće isključiti ga. Uštedama doprinosi i povremeno skidanje kamenca i to ako je temperatura 55-60°C, svake 4-5 godine, a ako je 75-80°C, svake godine.
Milica Obućina MArch

Aparati za domaćinstvo

Aparati za domaćinstvo učestvuju sa oko 20% u ukupnoj potrošnji energije, a najveći potrošači pri tome su električni šporeti, zamrzivači, frižideri, mašine za pranje i sušenje veša. Bojler svrstavamo u aparate za zagrevanje vode koji troši dodatnih 11% energije.
Pri kupovini nekog kućnog aparata treba razmisliti o dve vrste cena. Prva je prodajna cena koju trebate svesti na najniži iznos, a druga značajna cena je cena rada aparata u njegovom životnom veku. Tu cenu plaćamo svaki mesec, kroz račune za električnu energiju, narednih 10–20 godina, zavisno od veka trajanja aparata.
Na primer, frižideri imaju životni vek oko 13 godina, klima uređaj 11 godina, a mašina za pranje sudova oko 9 godina. Zamislite koliko struje i novca može potrošiti jedan neefikasan model aparata za 13 godina? Zbog toga, uvek teba imati na umu pri kupovini novog aparata nabavne troškove ali i troškove rada tog aparata.

Energetske oznake pomažu da napravite pravi izbor u kupovini. Kućni uređaji, kao što su mašine za pranje veša ili sudova, frižideri, lampe, klima uređaji,… značajno troše električnu energiju. S obzirom da koristimo sve više i veće različite uređaje u našim domaćinstvima paralelno s tim koristimo i više energije, naši računi za struju rastu kao i naš negativni uticaj na životnu sredinu. U vezi s tim, odluka da štedimo energiju koristeći energetski efikasnije uređaje je definitivno dobra strategija u cilju očuvanja našeg kućnog budžeta ali i našeg životnog okruženja.
U zemljama Evropske unije obavezno je obeležavanje kućnih aparata energetskom naljepnicom. Ovo se radi u cilju efikasnog korištenja energije i smanjenja procenta potrošnje električne energije u domaćinstvima čime se umanjuje negativan uticaj na životno okruženje i količina novca koju potrošači plaćaju za rad kućnih aparata. Oznaku energetskog razreda obavezno moraju imati slijedeći uređaji i aparati:
– Frižideri, zamrzivači i kombinovani frižideri i zamrzivači
– Mašine za pranje veša i električne mašine za sušenje
– Kombinovane mašine za pranje i sušenje veša
– Mašine za pranje sudova
– Električne peći
– Klima uređaji
– Sijalice
Skala energetskih razreda prikazana je strelicama sa slovnim oznakama od “A” do “G”, pri čemu su strelice različite dužine i boje. Energetski razred “A” označava uređaj sa najmanjom potrošnjom, odnosno, energetski najefikasniji uređaj. Energetski razred “G” označava uređaj sa najvećom potrošnjom energije odnosno najmanje energetski efikasan uređaj. Slovna oznaka energetskog razreda prikazana je sa desne strane slike koja prikazuje energetsku efikasnost uređaja.
Danas neki uređaji, najčešće frižideri, zamrzivači i njihove kombinacije, imaju oznaku i “A+” i “A ++”, ili “AA” i “AAA” koja stoji pored strelice za razred “A”. To znači da su od donošenja zakonske obaveze u Evropskoj uniji sami proizvođači poboljšali energetsku efikasnost iznad one koja se zahtijeva propisima.
Oznake nude i druge korisne informacije koje nam pomažu da odaberemo najbolji model. Kod
frižidera i zamrzivača nalepnica sadrži podatke o zapremini rashladne komore, korisnoj zapremini
komore za duboko zamrzavanje i buci koju uređaj proizvodi dok radi. Kod mašina za pranje, oznaka
pokazuje karakteristike pranja i potrošnju vode.
Bolji energetski razred ne znači i veću cenu proizvoda. Cena uređaja zavisi i od drugih faktora a najuticajniji su: robna marka uređaja, zemlja porekla, tehničke karakteristike, da li je model proizveden u ovoj ili nekoj ranijoj godini i dr. Dva proizvoda istih ili sličnih karakteristika, ali različitih proizvođača, mogu imati različite cijene.
Važno je zapamtiti da bolji energetski razred obavezno i ne znači veću cenu proizvoda, ali obavezno znači manju potrošnju električne energije i manje troškove.
Mašina za pranje sa oznakom “B” troši 30% više električne energije nego ona sa oznakom “A”, dok mašina sa oznakom “C” troši 65% više energije nego ona sa oznakom “A”. Kvalitet rada uređaja, na primer, kvalitet pranja kod mašina za pranje veša i sudova i broja obrtaja tokom rada prikazani su takođe slovnim oznakama. Potrošnja vode i buka pri radu prikazani su brojevima. Ako uređaj ima naljepnicu, ne znači i da ima i malu potrošnju električne energije. Izaberite uvijek uređaj sa slovom “A” ili što bliže slovu “A” u abecedi. Na osnovu naljepnice možete napraviti najbolji izbor i za novac, koji ste namijenili za kupovinu uređaja, dobićete najviše.
U posljednje vreme u trendu je proizvodnja i korištenje tzv. LED rasvjete (eng. LED ‐ Light Emitting Diode). Karakteristika LED rasvjete je manja potošnja energije, dugotrajnost proizvoda i smanjeni troškovi za struju. LED koristi samo 1/50 potrošnje standardne sijalice i polovinu snage fluoroscentne svjetiljke a traju 10 puta duže nego fluoroscentna sijalica i 133 puta duže od obične (inkadescentne) sijalice. Pošto ove sijalice traju godinama, štedi se energija pa se smanjuju troškovi održavanja i
zamene. U mnogim gradovima u Americi su zamijenjene sijalice na semaforima s matricom
svjetlećih dioda i na taj način su smanjeni troškovi za električnu energiju za 80%.
Milica Obućina MArch