Tag Archives: Bio

KINA PRVI PUT PRIZNAJE NIVO ZAGAĐENJA U GRADOVIMA

k

Foto: Visiontimes

U vreme kada se svet na najvećem ekološkom samitu u Parizu usaglasio da će zagađenje vazduha stagnirati ili zabeležiti blagi pad u narednoj godini, Kina proglašava crveni alarm i najviši stepen zagađenja vazduha.

Odluka o proglašenju trodnevnog vanrednog stanja usledila je nakon zabeleženih 40 puta većih količina praškastih materija u vazduhu od dozvoljenih. Alarmantna situacija nije ostavila puno izbora sem da se u svet pošalje istinita slika o zagađenju kineskih metropola. Zvaničnici su težak smog pripisali nepovoljnim vremenskim uslovima. U isto vreme, na ekološkom samitu u Parizu, čuju se obećanja najviših kineskih predstavnika o upotrebi uglja u teškoj industriji, zatvaranju fabrika i podsticanju ekoloških incijativa i projekata.

Stanovnici nisu iznenađeni crvenim alarmom jer se u većini velikih gradova ova situacija ponavlja iz godine u godinu.Situacija slična ovoj se desila u Šangaju 2013. godine kada je koncentracija štetnih čestica u vazduhu bila više od 600 mikrograma. Ove nedelje je zabeležen pad sa 40 na 10 puta veće nivoe štetnih materija u vazduhu od preporučenih.

Svetska zdravstvena organizacija ograničava 65 mikrograma kao neškodljivu količinu za ljudsko zdravlje. Ekonomska šteta za građane uvećava se jer su škole zatvorene i na snazi je zabrana obavljanja brojnih delatnosti. Rešenje akutnog problema može biti zabrana kretanja, ali se zajedno sa najvećim zagađivačima u industriji mora naći dugotrajni izlaz iz situacije.

Upozorenje o količini štetnih materija u vazduhu izdaje se najkasnije 24 sata pre nego što se očekuje maksimum njihove koncentracije, ali u ovom slučaju, vlasti su prvo izmerile istorijski najveći zabeleženi nivo, oglasile narandžasti alarm i tek potom crveni. Zbog čega je Kina aktivirala crveni alarm za situaciju koja se ponavlja gotovo svake zime? Daleko bitnije, zašto se čekalo sa oglašavanjem crvenog alarma?

Proglašavanje crvenog alarma rezultat je pritisaka javnosti na vlast koja, u trenutku kada je Kina na stubu srama kao najveći zagađivač, nije mogla da ignoriše milione građana severa Kine i više velikih gradova koji su najteže pogođeni zagađenjem.

Izvor: BREAKFAST

Sajam ENERGETIKA 2015-11. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETIKE

eeee

Foto: Nova energija

Prethodni Sajam ENERGETIKE i ECOFAIR održani u oktobru 2014.godine doveli su u interakciju 150 izlagača iz zemlje i inostranstva  sa više od četiri hiljade domaćih i inostranih poslovnih posetilaca. Visoko pokroviteljstvo Ministarstva rudarstva i energetike  Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije je doprinelo važnosti ovog regionalno prepoznatljivog događaja, svrstanog u najvišu, UFI klasifikaciju sajmova.

Imajući u vidu da su krajem prošle i početkom ove godine najavljene investicije u energetski sektor i da su sprovedene  mere pune liberalizacije elektroenergetskog tržišta, te imajući u vidu visok investicioni i razvojni potencijal energetike u našoj zemlji, sledeći Sajam “ENERGETIKA 2015” dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu izuzetnu važnost i veliki ekonomski potencijal energetike, sajamske dane energetike vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata energetskog sistema, institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju potencijali i smernice daljeg razvoja ove dinamične privredne oblasti od koje se, po procenama stručne javnosti, očekuje jedna od važnijih uloga u izlasku Srbije iz ekonomske krize.

Činjenicama da će Srbija u narednih 10 godina uložiti znatna sredstva u oblast životne sredine, kao i da je najavljen niz mera u cilju uspostavljanja održivog sistema Zelene ekonomije i osnivanje Zelenog fonda zaštite životne sredine Republike Srbije, kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine, sledeći Sajam ekologije “ECOFAIR 2015” takođe dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu aktuelnost potrebnih mera u oblasti zaštite životne sredine u procesu pristupanja Evropskoj Uniji, sajamske dane ekologije vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata u sistemu zaštite životne sredine: institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju smernice daljeg razvoja ove oblasti koja, između ostalog, treba da značajno poveća uposlenost domaće privrede i povećanje broja radnih mesta.

Na ovom linku možete preuzeti konferencijski program sajma ENERGETIKA 2015.

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Zidovi protiv buke na auto-putu kroz Beograd (E-75)

autoput

Na dve lokacije u Beogradu biće izgrađeni zidovi za zaštitu od buke sa auto-puta, i to kod KBC „Bežanijska kosa“ i kod Hitne pomoći, koje su na osnovu merenja označene kao posebno ugrožene, najavilo je Ministarstvo građevinarstva.

Kako se navodi u saopštenju, na inicijativu potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, u saradnji sa Gradom Beogradom pokrenuti su konkursi za izgradnju zidova za zaštitu od buke na ove dve lokacije u gradu.

Kod KBC „Bežanijska kosa“ je planirano da se pravi zemljani nasip sa zidom za zaštitu od buke od olakšanog betona, dok će kod Hitne pomoći biti izgrađen zaštitni zid, u kombinaciji visokoapsorbujućih aluminijumskih panela i panela od pleksiglasa.

To ministarstvao podseća da im se, na zahtev građana, obratio Grad Beograd kako bi se izgradile zaštitne barijere za smanjenje saobraćajne buke pored auto-puta E-75.

Na osnovu toga potpredsednica Vlade pokrenula je inicijativu da se izgrade zaštitni zidovi pored najugroženijih lokacija, a JP „Putevi Srbije“ juče su raspisali konkurs za te radove.

Prednosti i mane grejanja na drvene pelete

pelet 1

Grejanje na drvene pelete je u poslednjih par godina postalo popularno u svetu i kod nas, prvenstveno zbog svojih ekoloških i finansijskih prednosti, ali ono još uvek nije toliko zastupljeno. Neki ljudi vole grejanje na pelet, dok drugi nisu za ovu opciju. Šta voleti, a šta ne voleti kod peći i kotlova na pelet? U nastavku ćemo izneti primarne prednosti i nedostatke grejanja na pelet.

Prednosti grejanja na drvene pelete

Regionalno gorivo – Gorivo je, ili može biti, lokalnog ili regionalnog porekla. U najmanju ruku to nije gorivo koje dolazi sa Bliskog istoka ili preko nestabilnog tržišta ruskog gasa. Blizina proizvodnje peleta dodatno povećava njihov već, pozitivni, ekološki uticaj. Prilikom kupovine peleta, preporučili bismo vam da kupujete onaj koji je lokalno proizveden, jer tako pospešujete domaću proizvodnju, smanjujete zagađenje planete umanjivanjem razdaljine koju proizvod pređe.

Ugljenična neutralnost – Životni ciklus proizvodnje i korišćenja drvenih peleta može i treba da bude blizu ugljenično neutralnog. Sa prirodnim gasom, propanom ili lož uljem uzimamo ugljenik koji je zaplenjen u podzemlju pre više miliona godina i oslobađamo ga kao gas koji izaziva efekat staklene bašte u atmosferu (gde doprinosi globalnom zagrevanju). Kada sagorevamo drvene pelete mi opet oslobađamo istu količinu uskladištenog ugljenika u atmosferu, ali taj ugljenik je zaplenjen u drvenim vlaknima za samo nekoliko decenija, a ako upravljamo pravilno sa našim šumskim gazdinstvima (menjajući posečeno drveće sa novim), celokupni životni ciklus rezultira gotovo bez neto emisija ugljenika.

Relativno čisto gori – Drvene pelete mnogo čistije gore nego ugalj. To je zato što je sagorevanje peleta potpomognuto sa ventilatorom koji snabdeva stalan tok vazduha do peći. Prilikom pokretanja peći na pelet, kako električni grejni element zagreva pelet kako bi se započelo sagorevanje, proizvodi se malo dima, ali jednom kada je peć na pelet pokrenuta više se ne proizvodi vidljivi dim (ovo je razlog zašto treba podestiti diferencijalne temperature na termosu relativno visoke – kako se ne bi gasio i palio previše često).

Retko loženje – Peći na pelet imaju integrisane kante koje se mogu napuniti svakih nekoliko dana, a većina pelet kotlova imaju samostalne kante koje drže pelete za nekoliko meseci loženja. Redovno loženje nije potrebno – za razliku od peći na drva. Ukoliko je peć na pelet vaš jedini sistem grejanja u prostoru, za koliko vremena ćete morati založiti zavisi od energetske efikasnosti vašeg doma, spoljašnje temperature, zapremine koju vaša peć ili korpa drže, kao i podešavanje termostata.

Pogodnost – Sa peći na pelet ne morate da rukujete sa drvima. Sigurno ste se više puta isekli, udarili i isekli nekoliko stotina metara drveta tokom godina, a znamo da to nije lak posao. Sa peći na pelet vi i dalje rukujete sa čvrstim gorivom – obično sa pakovanjima peleta od 20 kilograma – ali je to i dalje mnogo zgodnije za rukovanje od drveta.

Ekonomičnost – Pelete su jeftinije od lož ulja, propana ili uglja, tako da možete da uštedite novac koji bi inače otišao na kupovinu neke od te vrste goriva. Možete da uštedite više novca sa peći na pelet grejanjem samo nekoliko soba umesto cele kuće – mada, takođe često postoje načini da se to uradi i sa drugim sistemima grejanja.

Mane grejanja na drvene pelete

Buka – nema zaobilaska činjenice da su peći na pelet bučne. Obično postoje dva ventilatora: jedan za snabdevanje vazduha za sagorevanje i drugi za cirkulisanje zagrejanog vazduha u prostoriju. Neki ljudi smatraju tu buku vrlo iritantnom. Svakako je to jako drugačije od tihog pucketanja drveta u peći na drva. Navodno postoje neke peći na pelet koje funkcionišu pasivno, i koje su tiše. Kotlovi na pelet su takođe bučni, ali se oni obično nalaze u podrumu ili u kotlarnici, tako da to nije neki problem.

Zavisnost od električne energije – Kada nestane struja, vaša peć ili kotao na pelet ne mogu da rade (osim ako nemate neku od onih novih pasivnih peći). Ovo je važno za razmatranje ne samo u ruralnim oblastima sklonim nestancima struje, već i uopšte u eri globalnih klimatskih promena. Naravno, uvek možete koristiti akumulator za kola za pokretanje ventilatora peći kako bi zagrejali prostor dok je nestašica struje.

Komfor – Peći na pelet ne dostavljaju toplotno zračenje. Svi mi volimo da približimo stolicu pored kamina ili peći na drva u hladnim zimskim noćima uz čašu vina i knjigu u rukama. Ta zračeća toplota nas nekako greje spolja i unutra. Peći na pelet (većina makar) ne greju na isti način i ne emituju toplotu. Skoro sva toplota se ispuručuje preko ventilatora. To jednostavno nije jednako prijatno.

Plastične kese – Osim ukoliko vam se pelet ne isporučuje na veliko, vi proizvodite dosta polietilen plastičnog otpada iz kesa. Kao što smo rekli, većina peleta se dostavlja u pakovanjima od 20 kilograma u plastičnim kesama, koje potom moraju da se bacaju, recikliraju ili spale, što svakako stvara dodatni napor.

Složenost – Za razliku od peći na drva, peći na pelet imaju pokretne delove koji mogu da se istroše i da zahtevaju održavanje. Postoje duvaljke, temperaturni senzori, spirale za isporuku pelete i druge komponente. Većina trgovaca preporučuju godišnje servisiranje, što značajano povećava operativne troškove peći ili kotla na pelet.

Manje kontrole nad gorivom – Ukoliko imate neki šumarak na imanju, možete sami seći i cepati svoja drva za grejanje. To nije slučaj sa peletom. Fabrike peleta koriste ogromne prese za ekstrudiranje vlakana drveta kroz kalupe za stvaranje peleta. Ne možete sami napraviti pelet.

Nije uvek jeftinije – Iako su pelete jeftinije od većine drugih goriva, one nisu jeftinije od prirodnog gasa ili nekih vrsta toplotnih pumpi. Cene, naravno zavise od uslova na tržištu, a kupovina na veliko vam može doneti neke uštede, mada ne preterano velike. Povremeno se mogu desiti nestašice peleta, što dovodi do značajnog povećanja cena.

Zaključak

Grejanje na drvene pelete jeste situacija slična mački u džaku, ali ono često nudi dovoljno prednosti u mnogim situacijama što opravdava razmatranje. Ova vrsta grejanja pruža mogućnost za ekološko grejanje sa relativno lokalnim, obnovljivim izvorom goriva. Ukoliko je Evropska unija neka indikacija, upotreba grejanja na pelet u Srbiji će verovatno znatno porasti u narednim godinama i decenijama koje slede.

Izvori:

“Strawberry energy” proglašen za najbolji startap na konferenciji “Verge” u San Francisku

Strawberry energy

Javni solarni punjači za mobilne telefone, izum srpskih studenata okupljenih u kompaniji Strawberry energy, poneo je nagradu za najbolji startap-projekat na “Verdž” konferenciji u San Francisku.

Kako koristiti energiju reka, lakše ispitati kvalitet vode, postati energetski detektiv – samo su neke od ideja koje su početnici u biznisu iz celog sveta predstavili u San Francisku. Ali najbolji dolaze iz Srbije – žiri i publika odlučili su da je Strawberry energy najbolji “startap”.

Nagrada se podudarila sa njihovim planom da u narednom periodu uđu na američko tržište.

Poenta konferencije je, pre svega, da se steknu novi kontakti. Na pauzama posle predavanja razmenjuju se ideje i sklapaju partnerstva.

– Mi smo imali intenzivna tri dana i upoznali preko 100 ljudi – kaže mladi pronalazač.

Na mini američkoj turneji ostaju još mesec dana. Očekuje ih mnoštvo sastanaka, kao i učešće na Sajmu zelenih kampusa i škola u Los Anđelesu. U Beograd će se, veruju, vratiti sa iskustvom, nagradom i poslovnom ponudom više.

FB: Strawberry energy FB

WEB: Strawberry energy

Raspisan konkurs za podsticajna sredstva za reciklere – Rok za prijavu 31. januar 2015. godine

reciklaza

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije raspisalo je danas konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2014. za reciklere i proizvođače kesa.

Na konkurs se mogu prijaviti operateri postrojenja za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije, kao i proizvođači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu debljine veće od 20 mikrona, objavljeno je na sajtu Ministarstva. Podsticajna sredstva biće dodeljena iz budžeta za 2015. godinu.

Konkursom je predviđeno da se za ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine dobija 18.390 dinara po toni, a za tretman otpadnih guma radi dobijanja energije 3.606 dinara.

Za ponovno korišćenje i reciklažu otpadnih ulja kao sekundarne sirovine dobijaće se 10 dinara po kilogramu, dok će se za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije dobijati pet dinara po kilogramu, osim za otpadna jestiva ulja.

Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadnih startera, akumulatora, industrijskih baterija i akumulatora predviđeno je 14,5 dinara po kilogramu, dok će se za korišćenje i reciklažu otpadnih prenosnih akumulatora ili startera dobijati 145,5 dinara po kilogramu.

Proizvođači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu, debljine veće od 20 mikrona, dobijaće 6.010 dinara po toni, a za one koje sadrže biorazgradive aditive podsticaj će biti 8.414 dinara po toni.

Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadne električne i elektronske opreme kao sekundarne sirovine, u zavisnosti od tipa uređaja, podsticajna sredstva će iznositi od 13 do 108 dinara po kilogramu.

Prijave za konkurs primaju se do 31. januara 2015. godine.

Tekst konkursa možete preuzeti ovde.

Aflatoksin ponovo podignuta granica

Aflatoksin

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede objavljen je Pravilnik o izmeni pravilnika o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja.

Prema ovoj odluci dozvoljeni nivo aflatoksina povećava se 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu.

Takođe se navodi da izmena pravilnika stupa na snagu dan nakon objavljivanja odluke u Službenom glasniku, što znači da važi od 15. jula, kao i da će ova odluka važiti do 31. decembra 2014.

Pre samo 15 dana na snagu je stupila prethodna izmena istog pravilnika i odluku iz aprila meseca prema kojoj se nivo dozvoljenog aflatoskina vraća sa 0,5 na 0,05 mikrograma po kilogramu, što je standard EU.

Kako saznajemo iz tog ministarstva, radna grupa sačinjena od stručnjaka Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja uz saglasnost Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut donela je odluku da se proizvođacima mleka omoguci da do 31.12.2014. postepeno spustaju nivo aflatoskina koji neće smeti da bude veci od 0.25.

Osnovni razlog za donošenje ove odluke su poplave koje su devastirale određena područja, stočare i proizvođače mleka, te bi, kako se navodi, u ovom trenutku postavljanje standarda koji važe u EU, za njih bilo pogubno.

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković je objasnila, gostujući u Vestima na B92, da je pravilink o dozvoljenom nivou aflatoksina od 0,05 doneo bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić još u aprilu, a stupao je na snagu 1. jula ove godine.

“U pitanju je bio ambiciozan plan prethodnog ministra poljoprivrede da se efekti izmenjenog pravilnika o kvalitetu hrane za životinje, koji je izmenjen u aprilu, oseti veoma brzo, za samo tri meseca, i na kvalitetu mleka“, rekla je ona.

Prema rečima ministarke poljoprivrede, Vlada Srbije usvojila je nov pravilnik, koji dozvoljava veći nivo aflatoksina, jer je po do sada važećem pravilniku 1. jul bio prekratak rok da proizvođači mleka usklade nivo aflatoksina sa standardima EU. 

Ministarka kaže da, ukoliko se uporede ova dva pravilnika, vidi se da je novi (o dozvoljenoj količini od 0,25) pet puta stroži od onog koji je važio do pre desetak dana. 

“Cilj je da što pre dostignemo nivo od 0,05 mikorograma po litru mleka i učinićemo sve da se rešavanju tog peroblema priđe sistemski“, kazala je ona dodajući kako očekuje da taj cilj bude postignut i pre kraja godine, do kada je previđeno važenje novog pravilnika. 

Izvor: B92