Sat za našu planetu 2011


Ceo sat u subotu 26. marta planeta će provesti u mraku, što je sastavni deo akcije „Sat za našu planetu 2011”. Širom sveta ljudi će isključiti svetla na sat vremena, a u Srbiji i Beogradu ovo će učiniti u 20.30 časova.
Ovo je već tradicionalna akcija koja se održava od 2007. a organizuje je Svetski fond za prirodu (WWF) ideja je nastala kao međunarodna inicijativa u Sidneju. Cilj je da se građani simboličnim isključivanjem svetla pridruže globalnoj inicijativi obezbeđivanja održive budućnosti naše planete.
U ovogodišnjoj akciji učestvovaće više od 6000 gradova iz 130 zemalja, među kojima i Los Anđeles, Njujork, London, Hong Kong, Sidnej, Rim, Istanbul, Meksiko Siti i Toronto.
Svetski fond za prirodu je neprofitna organizacija sa misijom da zaustavi degradaciju životne sredine na našoj planeti i izgradi budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom.
http://www.worldwildlife.org/

Solarni kolektori uštedeli 2 miliona dinara u Zrenjaninu


Sistemom solarnih kolektora, najvećem u Srbiji, koji su u zrenjaninskoj bolnici “Dr Đorđe Jovanović” postavljeni u okviru projekta Slovak Aid, postignuta je ušteda za zagrevanje tehničke vode u iznosu od oko dva miliona dinara.

To je rečeno prilikom jučerašnje posete delegacije agencije Slovačke agencije za međunarodnu razvojnu saradnju SAMRS i predstavnika slovačke ambasade u okviru kontrole solarnih postrojenja postavljenih u zrenjaninskoj bolnici i Domu učenika “Angelina Kojić Gina” u tom gradu.

Pomoćnik direktora bolnice za medicinske poslove Dušan Velisavljev kaže da se korišćenjem sistema od 200 solarnih kolektora za zagrevanje sanitarne vode u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje postiže ušteda oko 35.000 kubnih metara gasa.

Osim te uštede, kako je rekao, postižu se i značajni ekološki efekti kroz smanjenje emisije ugljen dioksida u atmosferu zbog korišćenja sunčeve energije koji na godišnjem nivou iznose oko 67 hiljada kilograma.

Jan Štark, predstavnik slovačke ambasade, kaže da je u planu da firma “Termo solar” slovačkog grada Žiara, jedna od najvećih za proizvodnju solarnih kolektora, slične kolektore postavi i na objektima u Kragujevcu i Subotici.

On je naglasio da projekti koji su realizovani u Srbiji, a tiču se termoenergetike, imaju bolje rezultate od onih u Slovačkoj zbog boljih uslova, odnosno više sunčanih dana.

Solarni kolektori u zrenjaninskoj bolnici postavljeni su pre nešto više od godinu dana, a Slovačka je za taj projekat obezbedila 154.954 EUR.

Ustanova je bila u obavezi da obezbedi još tri miliona dinara za izradu podloge na koju će biti montirani kolektori za prikupljanje sunčeve energije, a za to je Pokrajinski sekretarijat za finansije odobrio iz vojvođanskog budžeta nešto više od dva miliona dinara.

Očekuje se da će u naredne četiri godine biti ostvarena ekonomska isplativost ove investicije.

Na zgradi Doma učenika “Angelina Kojić Gina” instalirana su 72 kolektora i postignuta je ušteda od 50% u domenu korišćenja gasa kao energenta za grejanje sanitarne vode.
Izvor: gradjevinarstvo.rs

“Stand-by” način rada

„Stand by“ funkcija kod raznih kućnih aparata a naročito TV i DVD-a troši i do 6% električne energije u domaćinstvu.
TV u „stand by“ modu troši i do 24% energije u odnosu kad je uključen.
Kada je uređaj u „Stand by“ modu neke njegove komponente koriste energiju. Te komponente mogu biti daljinski upravljač, punjač, LED diode, digitalni sat ili bilo kakav displej koji ostaje aktivan u ovom modu,…
Punjači za mobilne telefone, laptopove i digitalne kamere troše energiju i kad su uređaji napunjeni i kad su odvojeni od punjača (zato su punjači uključeni u utičnicu topli).
Uređaje koje retko koristite isključite iz utičnice nakon upotrebe i time uštedite energiju koja se troši bez efekta. Isključite punjače iz utičnice kada se završi punjenje uređaja.

Primeri potrošnje za neke uređaje (Izvor-http://standby.lbl.gov)

Milica Obućina MArch

Ugradnjom termostatskih ventila štedite do 20%


Racionalno korišćenje energije je ušteda novca.
Kad se zimska sezona bliži kraju pravo je vreme da se planiraju unapređenja na vašem sistemu za grejanje.
U mnogim stanovima i kućama, radijatori nemaju ugrađene termostatske ventile koji mogu regulisati temperaturu u prostorijama. Posledica toga je da će nam neke prostorije biti pregrejane, a s druge strane neke hladne što daje za rezultat nedovoljnim komfor u tim prostorijama. Rešenje kojem često pribegavamo ako su nam prostorije pregrejane je otvaranje prozora što dovodi do velikih toplotnih gubitaka.
Ugradnjom termostatskih ventila možete uštedjeti i do 20% na računu za grejanje.
Jeste li znali da ako temperaturu koju održavate u prostoru smanjite za samo 1°C godišnje možete uštedjeti približno 5-7% energije za grejanje što bi za kuću od 200 m2 iznosilo i do 25000 dinara godišnje.
Termostate bi trebalo podesiti na najnižu temperaturu koja će vam pružiti toplotni komfor, a u prostorijama u kojima se ne boravi, grejanje bi se trebalo isključiti ili barem smanjiti.
U prostorijama u kojima boravite preporuje se temperatura od 20-21°C, u spavaćim sobama oko 18°C, hodnicima 15°C, a u kupatilima 24°C. Ako planirate da budete odsutni iz kuće na jedan dan termostat namestite na 16°C, a ako planirate odsustvo cele nedelje namestite ga na 12°C. Time ćete uštedeti energiju i smanjiti račune za struju ali se zidovi neće ohladiti mnogo pa ćete ih po povratku lako zagrejati.

Milica Obućina MArch

Zamena prozora

Prozor je nužni otvor na kući sa osnovnom funkcijom da propusti dnevnu svetlost unutar objekta i da omogući prirodno provetravanje prostorija.
Ukupni gubici kroz prozore iznose 50% toplotnih gubitaka zgrade. Oni su obično i desetak puta veći od toplotnih gubitaka kroz zidove pa je jasno koliku važnost igra energetska efikasnost prozora u ukupnim energetskim potrebama zgrade. Energetski efikasni prozori će pored smanjenja troškova za grejanje doprineti i povećanju stambene i radne udobnosti.
Proverite da li postoje pukotine između prozora i zida kroz koje prolazi vazduh pri čemu se gubi toplota iz kuće. Pukotine zatvorite odgovarajućim materijalima kao na primer PU penom. Investicijom od 500din. godišnje možete uštedeti i do 5000din. na grejanju.

Gubici toplote kroz prozore

Gubici kroz prozore su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje preko 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Prozora ima različitih vrsta a njihov koeficijent prolaznosti toplote kreće se od 0,8 W/m2K kod najboljih prozora s troslojnim staklima i gasnim punjenjem pa sve do 3,5 W/m2K kod starih jednostrukih drvenih prozora. Preporučljivo je da ukupni koeficijent prolaza toplote ne prelazi 1,8 W/m2K

Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetravanjem.

Ostakljenje

Najuobičajeniji materijal za ostakljivanje je staklo, iako se može koristiti i plastika. Staklo ili plastika mogu biti providni, obojeni, prevučeni folijom ili premazom, laminirani, reljefni ili tamni. Providna stakla provode više od 80% upadne sunčeve radijacije i više od 75% vidljive svetlosti. Na nisku vrednost koeficijenta prolaza toplote utiče: debljina i broj međuprostora, vrsta gasa koji ispunjava međuprostor i vrsta i debljina stakla.

Ostakljena jedinica može imati jedno ili više stakala. Koeficijent prolaza toplote na staklima se smanjuje ugradnjom dvostrukih i trostrukih stakala, čiji su među prostori oivičeni distancerom koji je ispunjen apsorberom vlage. Preporučuje se da ovaj međuprostor između stakala bude minimalne širine 12mm. On može biti ispunjen vazduhom ili inertnim gasom (argonom, ksenonom ili kriptonom) koji deluje kao toplotni izolator. Ovakav paket stakala se zove “IZO” staklo.
Stakla koja se koriste za izradu IZO stakala su sledeća:
FLOAT STAKLO koje je ravno providno staklo a standardno se ugrađuje u IZO staklo i to u debljinama od 3 do 10mm
LAMINIRANO STAKLO je sastavljeno od više float stakala zalepljenih folijom. Ovo staklo se koristi i zbog sigurnosnih razloga jer ne puca u male komadiće prilikom oštećenja
KALJENO STAKLO je float staklo koje je termički obrađeno zbog poboljšanja mehaničkih svojstava, čvrstoće na udar. U slučaju razbijanja raspada se na velik broj malih komadića tupih rubova pa je pogodno iz sigurnosnih razloga za korištenje
ORNAMENT STAKLA, površina im je ukrašena različitim uzorcima
REFLEKTIRAJUĆE STAKLO premazano metalnim filmom koji dio svijetlosti reflektira a dio apsorbira.

Postoje i niskoemisiona stakla (Low-E). To su stakla sa specijalnim premazima na bazi vanadijum oksida u vidu tankog filma na unutrašnjoj strani unutrašnjeg stakla, koji propušta kratkotalasno zračenje, tj. vidljivi deo Sunčevog spektra, a dugotalasno zračenje reflektuje (IC zračenje) pa time sprečava gubitak toplote reflektujući je nazad u prostor. Ovi paketi stakla u odnosu na obični paket IZO stakla su skuplji 20%, ali su im toplotni gubici za 50% manji.
Temperatura unutrašnje površine stakla ima bitan uticaj na osećaj ugodnosti ljudi koji borave u prostorijama zgrade. Što je temperatura površine stakla niža, osećaj je neprijatniji i potrebno je ostvariti višu temperaturu vazduha u prostoriji, kako bi se umanjio negativan uticaj odavanja toplote zračenjem.

Prozorski okvir

Najčešće primenjivani materijali za ramove prozora su: drvo, metal (Č, Al) i plastika (PVC). Svaki od primenjivanih materijala ima svoje prednosti i nedostatke. Drvo ima dobar strukturni integritet i izolacione vrednosti, ali ima malu otpornost na vremenske uticaje, vlagu, vitoperenje i organsku degradaciju (od plesni i insekata). Metal je trajan i ima izvrsne strukturalne karakteristike, ali ima veoma siromašne toplotne osobine. Izbor metala u prozorima je gotovo ekskluzivno Al zbog lake proizvodnje, niske cene i male mase, ali toplotna provodljivost aluminijuma je hiljadu puta veća nego drveta ili polimera. Siromašne toplotne osobine metalnih ramova prozora mogu se poboljšati prekinutim toplotnim mostom (nemetalna komponenta razdvaja metalne ramove koji su izloženi prema spolja od površina koje su izložene ka unutra). PVC ramovi se prave od ekstrudiranog vinila postupkom poltruzije. Njihove toplot¬ne i strukturalne osobine su slične osobinama drveta, iako ramovi od vinila moraju biti ojačani za veće prozore. Proizvođači ponekad kombinuju ove materijale radi povećanja trajnosti, poboljšanja toplotnih karakteristika ili estetike.
Koeficijenti prolaza toplote za različite materijale okvira prozora:
Drveni okvir-Uf = 1,4 – 2,7 W/m2K
PVC okvir-Uf = 1,2 – 2,2 W/m2K
Čelični okvir-Uf = 4,0 – 6,0 W/m2K
Aluminijumski okvir-Uf = 1,4 – 3,5 W/m2K
Specijalni profili-Uf = 0,7 – 0,8 W/m2K
Dihtovanje
Ventilacioni gubici nastaju prodorom spoljnog vazduha kroz procepe između krila prozora koji se otvara i rama prozora u građevinskom otvoru. Nastaju usled razlike pritisaka spoljnog i unutrašnjeg vazduha.

Zasenjivanje

Velike staklene površine mogu u toplijem dijelu godine prouzrokovati pregrejavanje prostora. Da bi to sprečili , nadstersnice su cesto dobro resenje projektovane u odnosu na činjenicu da je putanja zimskog sunca vrlo niska, a putanja letnjog sunca visoka. Dužina strehe mora biti tačno proračunata tako da u periodu kada korisnicima više nije potrebno zagrevanje, streha blokira prodiranje sunca kroz prozore. Pored popularnih “bri soleil” ispusta na fasadi postoje i razni sistemi zaštite od sunca: klizni fasadni paneli, sklapajuce zaluzine, platneni zastori za spoljnu i unutrasnju ugradnju, roletne i žaluzine.

Kako pravilno izabrati novi prozor

U skladu sa novim tendencijama energetske efikasnosti koeficijent prolaska toplote za prozore i vrata može biti maksimalno U=1,80 W/m2K dok se na starim zgradama koeficijent U prozora kreće oko 3,00-3,50 W/m2K i više. Gubici toplote kroz takav prozor iznose prosečno 240-280 kWh/m2K. Na savremenim nisko energetskim i pasivnim kućama taj se koeficijent kreće između 0,80-1,40 W/m2K. U ukupnim toplotnim gubicima prozora učestvuju i prozorski profili koji nezavisno od vrste materijala od kojeg se izgrađuju moraju osigurati: dobro dihtovanje, prekinuti toplotni most u profilu, jednostavno otvaranje i nizak koeficijent prolaska toplote.

Mere poboljšanja na postojećim prozorima

Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Osećate li da kroz spojeve oko prozora ili vrata ulazi hladan vazduh u zimskom periodu? Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ukoliko niste u mogućnosti da kupite nove prozore, lepljenjem izolacione trake oko prozora i vrata smanjićete toplotne gubitke. Cena ove trake je 30-60din/m.
Ako materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru.
Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:
• zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)
• proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)
• izolujte kutije za rolete
• redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavjesa,…
• zamjeniti prozore novim toplotno kvalitetnijim

Milica Obućina MArch

Prvi 100% eko-miš na svetu

Fujitsu je predstavio prvog biorazgradivog kompjuterskog miša na svetu koji uopšte ne sadrži plastiku-„Fujitsu Mouse M440 ECO“. Ovaj eko-miš na bazi obnovljivih materijala može se 100% reciklirati.
Napravljen od ekoloških substituta plastike ARBOFORM® i BIOGRADE®, novi Fujitsu miš, kao i ranije predstavljena tastatura KBPC PX ECO – spada u grupu periferijskih uređaja koji se prave od obnovljivih materijala i doprinose eliminisanju iz procesa proizvodnje resursa na bazi nafte, među kojima su tvrda plastika i PVC.
Korišćenjem biorazgradivih materijala iz obnovljivih izvora, Fujitsu promoviše održivu proizvodnju i pomaže smanjenju emisije CO2 tokom procesa proizvodnje, što i na drugom kraju životnog ciklusa proizvoda takođe implicira da manje plastičnog otpada završi u zemlji i na deponijama.
Prošle godine kompanija je predstavila prvu tastaturu koja je velikim delom napravljena od obnovljivih materijala, zamenom 45 procenata dotadašnjih plastičnih komponenti materijalima iz obnovljivih izvora. Tastatura „KBPC PX ECO“ doživela je veliki uspeh na tržištu, a kompanija procenjuje da njenom proizvodnjom godišnje štedi oko 60t plastike.
Miš M440 ECO je novi dokaz da tzv. „green“ proizvodi ne povlače nužno kompromise po pitanju kvaliteta, karakteristika ili performansi. Eko-model izgleda kao i uobičajen, standardni miš napravljen od plastike visokog kvaliteta, i odlikuju ga sve savremene funkcionalnosti poput „skrol“-točkića ili visoka preciznost zahvaljujući optičkom senzoru od 1000 tačaka po inču (1000 dpi).
M440 ECO je čak i komforniji za upotrebu od modela na bazi plastike pošto je njegova „školjka“, napravljena od BIOGRADE materijala, elastičnija od drugih obnovljivih materijala – što omogućava ergonomski dizajn usredsređen na komfor, jednako i za dešnjake, i za levoruke korisnike.
Radžat Kakar, potpredsednik „Workplace Systems“ odeljenja u kompaniji Fujitsu Technology Solutions, potvrđuje da su u pitanju sitna ali značajna unapređenja: „Mi, pre svega nastavljamo da dokazujemo da je moguće eliminasti korišćenje neobnovljivih resursa iz životnog ciklusa IT proizvoda. Fujitsu je i dalje posvećen inovativnim ekološkim proizvodima za desktop računare, počev od novog eko-miša, do cele „proGREEN“ serije. Kupovinom ovakvih uređaja ekološki osvešćene kompanije doprinose smanjenju emisije CO2 u atmosferu ne žrtvujući, pri tom, postojanost uređaja ili komfor u radu i povrh toga – to ne moraju da plate dodatno.”
Miš M440 ECO je dostupan širom EMEA regiona. Cena varira po zemljama, a u Srbiji će preporučena maloprodajna cena uređaja biti oko 9 evra.
Izvor: Economy.rs

Prva poslovna zgrada sa 100% LED osvetljenjem

Prva poslovna zgrada na svetu koja je osvetljena u potpunosti LED izvorima svetla nalazi se na Jelisejskim poljima u Parizu. Ona označava prekretnicu u istoriji osvetljenja. Projekat je delo arhitekte Anthony Bechu za firmu Generali.
Kancelarijski prostori su osvetljeni sa 422 svetiljke ugrađene u spušteni plafon rastera 60X60cm. Svaka svetiljka se napaja sa 12-16 LED dioda snage od 2,6 V u zavisnosti od njihove lokacije u kancelarijskom prostoru. Ovo pruža u proseku 300 luksa u celom random prostoru i 500 luksa na radnim stolovima. Ugrađene su Philips svetiljke a proizvođač je posvetio posebnu pažnju razvoju optike kako bi se dobio što kvalitetniji osvetljaj sa što optimalnijim utroškom energije. Ovim je ispoštovan nivo osvetljenosti i vizuelnog konfora uz poštovanje propisa o potrošnji energije koji ne sme da prelazi 12V/m2.
LED rasveta doprinosi da se ljudi bolje osećaju u prostoru u kome borave, daje projektantima više flrksibilnosti u kreiranju ambijenata. Zbog ekstremno dugog vek trajanja LED diode troškovi održavanja se svode na minimum.
Milica Obućina MArch

Struja od cveća i bakterija

Holandski naučnici došli su na ideju da bašta u kojoj raste cveće ili voće i povrće proizvodi i struju kako bi njome mogla biti i osvetljena. Možda zvuči neverovatno, ali ostvarenje te ideje je i te kako moguće.

Na krovu jednog istraživačkog instituta Univerziteta u Vageningenu u Holandiji, u toku je neobičan eksperiment. U dve četvrtaste kade smešteno je po 12 plastičnih kanti sa vodom i blatom u kojima naučnici gaje različite biljke. “Međutim, biljke nisu u glavnoj ulozi”, kaže David Sirk. On nije biolog, nego biohemičar, a o čemu se radi, odaju nam žice koje izlaze iz kanti: „Ovde imamo biljke i bakterije koje rade zajedno. Princip je jednostavan: biljke fotosintezom proizvode ugljenik i oko 40 odsto te organske materije transportuju u tlo gde živi mnoštvo mikroorganizama – bakterija i plesni. A šta smo mi uradili – mi smo u tlo smestili takozvanu biološku bateriju. To su dve elektrode u kojima rastu bakterije koje mogu da proizvode elektricitet.“

Mikrobska baterija

Ovaj naučnik se koristi saznanjem koje je staro nekih 50-ak godina. Naime sva živa bića prilikom varenja – tačnije sagorevanjem glukoze – proizvode slabu struju. Većina živih bića tu slabu struju koristi za upravljanje procesima u sopstvenom telu. Međutim, bakterije se oslobađaju tog elektriciteta, koji većinom odlazi u vazduh i spaja se sa kiseonikom. Međutim u anaerobnom okruženju, dakle kada nema kiseonika, bakterije traže druge materije kako bi se oslobodile suvišnog elektriciteta. To su pre nekoliko godina otkrili nemački naučnici u Grajfsvaldu i izumeli mikrobsku bateriju skraćeno MFC.

Hrana za bakterije

Bakterije u takvoj bateriji žive u specijalnom hranljivom supstratu u kojem su ubačene dve elektrode. Višak elektriciteta koji bakterije proizvode ide direktno u negativni pol – u anodu. Struja teče. Ali za ovu bateriju kao i za svaku drugu važi – iz nje može da ističe samo onoliko energije koliko je u nju ušlo. To znači – za kontinuirani tok struje potrebno je kontinuirano hraniti bakterije. To je zadatak biljaka u plastičnim kantama na krovu univerziteta. One rastu u supstratu i neprestano stvaraju glukozu, kaže David Sirk: „To je u stvari prirodna solarna ćelija. Biljke apsorbuju sunčevu energiju i daju je bakterijama, a bakterije proizvode elektricitet. Ovaj proces se odvija i danju i noću. Jedino je prošle zime nastao problem kada su se biljke smrzle. Ali čim se sve otopilo, proces je nastavljen.“

Proizvodnja struje varira

U zavisnosti od doba dana, spoljne temperature i vrste biljaka, prozvodi se različita količina struje. Po kvadratnom metru se sada proizvodi 0,2 vata, a narednih godina bi to moglo da bude tri vata – na istoj površini. Ali, šta s tim može da se uradi…?

„Pa većini mobilnih telefona je potrebno baš tri vata da se napune”, kaže David Sirk koji je patent za ovaj izum preuzeo od univerziteta u Vageningenu i koji sa njim planira da se pojavi na tržištu, preko svoje firme Plant – E.

Izvor: Deutsche Welle

Blog posvećen energetskoj efikasnosti