Zašto se zemljane kuće vraćaju u modu?

kuca

Zemljane kuće postaju ponovo popularne, jer su ekološke, jeftine i odlične izolacione građe, smatra francuska arhitektinja Alia Bengana.

Iako se u razvijenom svetu skoro odustalo od gradnje kuća od zemlje, trećina današnjeg svetskog stanovništva još uvek živi u tom tipu građevine, prenosi list Figaro.

Oko 15 odsto starih kuća u Francuskoj izgrađeno je u potpunosti ili delimično od nepečene zemlje.

U Maliju i danas stoji velelepna džamija izgrađena od zemlje pre jednog milenijuma.

U Jemenu u gradu Šiban, poznatom kao „pustinjski Menhetn“, izgrađeni su pre 500 godina soliteri visoki od pet do 15 spratova.

Od zemlje su sagradeni i delovi Kineskog zida.

Cigla i beton su u međuvremenu gotovo sasvim potisnuli zemlju, da bi poslednjih godina, u celom svetu, počela neka vrsta renesanse zemlje kao gradevinskog materijala.

Čileanski arhitekta Marselo Kortes projektuje sve popularnije zgrade sa čeličnim konstrukcijama ispunjenih zemljom, a u SAD, Francuskoj, Koreji zemljane kuće sve više ulaze u modu.

Francuska je najangažovanija evropska zemlja u pogledu promovisanja zemljanih kuća. U Grenoblu je 1979. osnovana asocijacija “Krater” kako bi se bolje upoznala javnost sa ovom vrstom građevinskog materijala.

Zemljane kuće imaju više aduta, objašnjava Alia Bengana, profeskora u arhitetonskoj školi u Parizu. Pre svega materijal je jeftin i svuda dostupan.

Kuće su potpuno ekološke, jer njihova izgradnja je moguća odmah na licu mesta, a materijal je potpuno razgradiv.

Ove kuće preko leta noću greju, a danju hlade, što je pogodno posebno za pustinjske regije.

“Zemlja nije izolator već zahvaljući zemljanom zidu debljine 40 centimetara unutar kuće se postiže prijatna temperatura u letnjem periodu koja varira u odnosu na spoljašnost do 10 stepeni. Da bi se temperatura unutar kuće promenila potrebno je 12 sati tako da se noću oslobađa toplota akumulirana tokom dana, a danju rashlađuje akumulirana noćna svežina”, pojasnila je francuska arhitektkinja.

Nasuprot predubeđenju o njihovoj kratkotrajnosti, kuće od zemlje, mogu da traju i 300-400 godina.

Izvor: N1

Zidovi protiv buke na auto-putu kroz Beograd (E-75)

autoput

Na dve lokacije u Beogradu biće izgrađeni zidovi za zaštitu od buke sa auto-puta, i to kod KBC „Bežanijska kosa“ i kod Hitne pomoći, koje su na osnovu merenja označene kao posebno ugrožene, najavilo je Ministarstvo građevinarstva.

Kako se navodi u saopštenju, na inicijativu potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, u saradnji sa Gradom Beogradom pokrenuti su konkursi za izgradnju zidova za zaštitu od buke na ove dve lokacije u gradu.

Kod KBC „Bežanijska kosa“ je planirano da se pravi zemljani nasip sa zidom za zaštitu od buke od olakšanog betona, dok će kod Hitne pomoći biti izgrađen zaštitni zid, u kombinaciji visokoapsorbujućih aluminijumskih panela i panela od pleksiglasa.

To ministarstvao podseća da im se, na zahtev građana, obratio Grad Beograd kako bi se izgradile zaštitne barijere za smanjenje saobraćajne buke pored auto-puta E-75.

Na osnovu toga potpredsednica Vlade pokrenula je inicijativu da se izgrade zaštitni zidovi pored najugroženijih lokacija, a JP „Putevi Srbije“ juče su raspisali konkurs za te radove.

Prednosti i mane grejanja na drvene pelete

pelet 1

Grejanje na drvene pelete je u poslednjih par godina postalo popularno u svetu i kod nas, prvenstveno zbog svojih ekoloških i finansijskih prednosti, ali ono još uvek nije toliko zastupljeno. Neki ljudi vole grejanje na pelet, dok drugi nisu za ovu opciju. Šta voleti, a šta ne voleti kod peći i kotlova na pelet? U nastavku ćemo izneti primarne prednosti i nedostatke grejanja na pelet.

Prednosti grejanja na drvene pelete

Regionalno gorivo – Gorivo je, ili može biti, lokalnog ili regionalnog porekla. U najmanju ruku to nije gorivo koje dolazi sa Bliskog istoka ili preko nestabilnog tržišta ruskog gasa. Blizina proizvodnje peleta dodatno povećava njihov već, pozitivni, ekološki uticaj. Prilikom kupovine peleta, preporučili bismo vam da kupujete onaj koji je lokalno proizveden, jer tako pospešujete domaću proizvodnju, smanjujete zagađenje planete umanjivanjem razdaljine koju proizvod pređe.

Ugljenična neutralnost – Životni ciklus proizvodnje i korišćenja drvenih peleta može i treba da bude blizu ugljenično neutralnog. Sa prirodnim gasom, propanom ili lož uljem uzimamo ugljenik koji je zaplenjen u podzemlju pre više miliona godina i oslobađamo ga kao gas koji izaziva efekat staklene bašte u atmosferu (gde doprinosi globalnom zagrevanju). Kada sagorevamo drvene pelete mi opet oslobađamo istu količinu uskladištenog ugljenika u atmosferu, ali taj ugljenik je zaplenjen u drvenim vlaknima za samo nekoliko decenija, a ako upravljamo pravilno sa našim šumskim gazdinstvima (menjajući posečeno drveće sa novim), celokupni životni ciklus rezultira gotovo bez neto emisija ugljenika.

Relativno čisto gori – Drvene pelete mnogo čistije gore nego ugalj. To je zato što je sagorevanje peleta potpomognuto sa ventilatorom koji snabdeva stalan tok vazduha do peći. Prilikom pokretanja peći na pelet, kako električni grejni element zagreva pelet kako bi se započelo sagorevanje, proizvodi se malo dima, ali jednom kada je peć na pelet pokrenuta više se ne proizvodi vidljivi dim (ovo je razlog zašto treba podestiti diferencijalne temperature na termosu relativno visoke – kako se ne bi gasio i palio previše često).

Retko loženje – Peći na pelet imaju integrisane kante koje se mogu napuniti svakih nekoliko dana, a većina pelet kotlova imaju samostalne kante koje drže pelete za nekoliko meseci loženja. Redovno loženje nije potrebno – za razliku od peći na drva. Ukoliko je peć na pelet vaš jedini sistem grejanja u prostoru, za koliko vremena ćete morati založiti zavisi od energetske efikasnosti vašeg doma, spoljašnje temperature, zapremine koju vaša peć ili korpa drže, kao i podešavanje termostata.

Pogodnost – Sa peći na pelet ne morate da rukujete sa drvima. Sigurno ste se više puta isekli, udarili i isekli nekoliko stotina metara drveta tokom godina, a znamo da to nije lak posao. Sa peći na pelet vi i dalje rukujete sa čvrstim gorivom – obično sa pakovanjima peleta od 20 kilograma – ali je to i dalje mnogo zgodnije za rukovanje od drveta.

Ekonomičnost – Pelete su jeftinije od lož ulja, propana ili uglja, tako da možete da uštedite novac koji bi inače otišao na kupovinu neke od te vrste goriva. Možete da uštedite više novca sa peći na pelet grejanjem samo nekoliko soba umesto cele kuće – mada, takođe često postoje načini da se to uradi i sa drugim sistemima grejanja.

Mane grejanja na drvene pelete

Buka – nema zaobilaska činjenice da su peći na pelet bučne. Obično postoje dva ventilatora: jedan za snabdevanje vazduha za sagorevanje i drugi za cirkulisanje zagrejanog vazduha u prostoriju. Neki ljudi smatraju tu buku vrlo iritantnom. Svakako je to jako drugačije od tihog pucketanja drveta u peći na drva. Navodno postoje neke peći na pelet koje funkcionišu pasivno, i koje su tiše. Kotlovi na pelet su takođe bučni, ali se oni obično nalaze u podrumu ili u kotlarnici, tako da to nije neki problem.

Zavisnost od električne energije – Kada nestane struja, vaša peć ili kotao na pelet ne mogu da rade (osim ako nemate neku od onih novih pasivnih peći). Ovo je važno za razmatranje ne samo u ruralnim oblastima sklonim nestancima struje, već i uopšte u eri globalnih klimatskih promena. Naravno, uvek možete koristiti akumulator za kola za pokretanje ventilatora peći kako bi zagrejali prostor dok je nestašica struje.

Komfor – Peći na pelet ne dostavljaju toplotno zračenje. Svi mi volimo da približimo stolicu pored kamina ili peći na drva u hladnim zimskim noćima uz čašu vina i knjigu u rukama. Ta zračeća toplota nas nekako greje spolja i unutra. Peći na pelet (većina makar) ne greju na isti način i ne emituju toplotu. Skoro sva toplota se ispuručuje preko ventilatora. To jednostavno nije jednako prijatno.

Plastične kese – Osim ukoliko vam se pelet ne isporučuje na veliko, vi proizvodite dosta polietilen plastičnog otpada iz kesa. Kao što smo rekli, većina peleta se dostavlja u pakovanjima od 20 kilograma u plastičnim kesama, koje potom moraju da se bacaju, recikliraju ili spale, što svakako stvara dodatni napor.

Složenost – Za razliku od peći na drva, peći na pelet imaju pokretne delove koji mogu da se istroše i da zahtevaju održavanje. Postoje duvaljke, temperaturni senzori, spirale za isporuku pelete i druge komponente. Većina trgovaca preporučuju godišnje servisiranje, što značajano povećava operativne troškove peći ili kotla na pelet.

Manje kontrole nad gorivom – Ukoliko imate neki šumarak na imanju, možete sami seći i cepati svoja drva za grejanje. To nije slučaj sa peletom. Fabrike peleta koriste ogromne prese za ekstrudiranje vlakana drveta kroz kalupe za stvaranje peleta. Ne možete sami napraviti pelet.

Nije uvek jeftinije – Iako su pelete jeftinije od većine drugih goriva, one nisu jeftinije od prirodnog gasa ili nekih vrsta toplotnih pumpi. Cene, naravno zavise od uslova na tržištu, a kupovina na veliko vam može doneti neke uštede, mada ne preterano velike. Povremeno se mogu desiti nestašice peleta, što dovodi do značajnog povećanja cena.

Zaključak

Grejanje na drvene pelete jeste situacija slična mački u džaku, ali ono često nudi dovoljno prednosti u mnogim situacijama što opravdava razmatranje. Ova vrsta grejanja pruža mogućnost za ekološko grejanje sa relativno lokalnim, obnovljivim izvorom goriva. Ukoliko je Evropska unija neka indikacija, upotreba grejanja na pelet u Srbiji će verovatno znatno porasti u narednim godinama i decenijama koje slede.

Izvori:

Krediti Evropske banke za obnovu i razvoj za energetsku efikasnost

kredit

„Evropska banka za obnovu i razvoj“ (EBRD) dala je „Komercijalnoj banci“ kreditnu liniju do 10 miliona evra za finansiranje projekata energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije u Srbiji. Kako se navodi u saopštenju, novac iz te kreditne linije preko „Komercijalne banke“ moći će da koriste lokalne samoupravama i privatne firme.

Pozajmice su namenjene za poboljšanje energetske efiksnosti u poslovnim zgradama i industrijskom sektoru, kao i za male projekte upotrebe obnovljivih izvora energije u kompanijama i opštnskim zgradama.

Direktor EBRD za Srbiju Mateo Patrone rekao je da kreditna linija namenjena „Komercijalnoj banci“ novina na sprkom tržištu i važan korak ka podizanju svesti o koristima očuvanja energije, što je jedna od fokusnih tačaka u radu EBRD u Srbiji.

– Pobljšanje energetske efikasnosti i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije predstavljaju efektivan odgovor na rastuće cene energije u Srbiji – navela je EBRD.

Kreditna linija je odobrena u okviru programa za Zapadni Balkan vrednog 75 miliona evra koji je obezbeđuje kreditne linije lokalnim bankama za projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. EBRD je do sada uložla više od 3,8 milijardi evra u 181 projekat u Srbiji, a investirano je u finansijski sektor, industriju, trgovinu, poljoprivredu, energetiku i infastruktru.

Više: KB

“Strawberry energy” proglašen za najbolji startap na konferenciji “Verge” u San Francisku

Strawberry energy

Javni solarni punjači za mobilne telefone, izum srpskih studenata okupljenih u kompaniji Strawberry energy, poneo je nagradu za najbolji startap-projekat na “Verdž” konferenciji u San Francisku.

Kako koristiti energiju reka, lakše ispitati kvalitet vode, postati energetski detektiv – samo su neke od ideja koje su početnici u biznisu iz celog sveta predstavili u San Francisku. Ali najbolji dolaze iz Srbije – žiri i publika odlučili su da je Strawberry energy najbolji “startap”.

Nagrada se podudarila sa njihovim planom da u narednom periodu uđu na američko tržište.

Poenta konferencije je, pre svega, da se steknu novi kontakti. Na pauzama posle predavanja razmenjuju se ideje i sklapaju partnerstva.

– Mi smo imali intenzivna tri dana i upoznali preko 100 ljudi – kaže mladi pronalazač.

Na mini američkoj turneji ostaju još mesec dana. Očekuje ih mnoštvo sastanaka, kao i učešće na Sajmu zelenih kampusa i škola u Los Anđelesu. U Beograd će se, veruju, vratiti sa iskustvom, nagradom i poslovnom ponudom više.

FB: Strawberry energy FB

WEB: Strawberry energy

Počinje EKOfest 2014

eko fest 2014

EKOfest je festival filma, diskusija, izložbi i radionica koji jednom godišnje organizuje Zelena omladina Srbije.
Festival je orijentisan na određenu temu kako bi odgovorio na određena pitanja i podigao svest o problemu. Svake godine tema EKOfesta se menja, do sada smo obrađivali probleme nuklearne energije, poljoprivrede, genetski modifikovanih organizama, upravljanja otpadom i održivog transporta. Tema koja će se obrađivati ove godine je „Prirodne nepogode“.

Festival će se održati 17.,18. i 19. oktobra 2014. u Klubu Green House, Dr Dragoslava Popovića 22.

PETAK / 17. OKTOBAR / 17-22H
Prvi dan festivala počinjemo svečanim otvaranjem, u okviru koga će nastupiti vokalni ansambl “Horkestar”, zatim sledi predavanje koje će nas upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za prirodne nepogode, u daljim sesijama kroz filmove i diskusije bavićemo se poređenjem funkcionisanja različitih sistema i pričati o različitim rešenjima koja se koriste kao odgovori na prirodne nepogode.

SUBOTA / 18. OKTOBAR / 17-22H
Drugi deo dana će proći u znaku programa “Od freona do ciklona”, gde ćemo kroz filmove i predavanja objasniti na koji način su povezane klimatske promene sa prirodnim nepogodama.
U drugom delu programa diskutovaćemo o najboljim načinima da se smanji uticaj na klimatske promene.

NEDELJA/19. OKTOBAR / 17-22H
Tematika poslednjeg dana festivala su društvene podele koje dolaze do izražaja i povećavaju kada se dese prirodne nepogode. Uz pomoć dokumentarnih filmova i panel diskusija pokazaćemo sa čim se sve suočavaju različite socijalne kategorije tokom prirodnih nepogoda.

IZLOŽBA
Tokom sva tri dana biće otvorena postavke izložbe.

FB: Eko Fest

Toplotu mere iz treće ruke

kalorimetar

Vlasnici novoizgrađenih stanova kojima je posle dve godine iskrsao novi trošak za očitavanje potrošnje toplotne energije, šokirani su posrednicima u obračunu, čije usluge sami moraju da plate. Po novom sistemu, merenje i obračun utrošene toplotne energije za svaki stan u okviru stambene zgrade zakonska je obaveza potrošača, jer se za merenja nadležnost toplana završava u podstanicama.

U Beogradu postoje četiri specijalizovane, licencirane firme, koje ugrađuju kalorimetre, očitavaju i raspoređuju potrošnju. Sami korisnici to ne mogu da rade, jer se potrošnja očitava daljinski, i postoje posebni softveri za raspodelu utrošene energije.

Ugradnja te opreme je zakonska obaveza za sve investitore koji grade nova zdanja, ali vlasnici stanova smatraju da su ucenjeni, jer plaćaju posrednika za nešto što nisu tražili, niti su za to znali.

– Mi prodajemo opremu investitorima, ali nas je grad primorao da u prve dve godine, dok traje garantni rok za uređaje, ne naplaćujemo usluge očitavanja i raspodele utrošene energije – kaže za „Novosti“ Ranko Relić, vlasnik „Rareksa“. – Nakon isteka tog roka sa Skupštinom stanara ugovaramo uslugu očitavanja i raspodele. Cena je 24 evra godišnje u dve šestomesečne rate. Od toga je 20 evra naša usluga, a četiri je PDV. Jasno je što su vlasnici stanova u naselju Stepa Stepanović sa kojima sada treba da ugovorimo ove usluge zbunjeni, jer bi bilo logično da im taj račun bude ispostavljen kroz uplatnicu „Infostana“ i očekujemo da Beograd donese takvu odluku. Građani su u zabludi ako misle da, na primer, čitače utrošene struje ne plaćaju oni nego distribucija. I te kako plaćaju, samo je taj iznos ugrađen u cenu električne energije. Mi imamo troškove koje neko mora da plati, a po zakonu su to potrošači, ukoliko naravno žele da im se grejanje obračunava po potrošnji, a ne po kvadratu. Ako je zgrada dobro izolovana i ima dobru spoljnu stolariju, ušteda na osnovu obračuna po utrošenoj energiji je od 20 do čak 47 odsto.

Relić objašnjava da uslugu očitavanja i raspodele mogu da obavljaju i naplaćuju samo ako imaju ugovor sa Skupštinom stanara i ako su sa tim saglasni svi vlasnici stanova u stambenoj zgradi. Tako je odlučila beogradska vlast, dok je u drugim opštinama i gradovima u Srbiji dovoljna saglasnost 60 ili 70 odsto vlasnika stanova. Onda se njima grejanje obračunava po utrošenoj energiji, a onima koji su bili protiv, po kvadratu.

Po potrošnji od 2016.

Zakono racionalnom korišćenju energije je na snazi, ali će rok do kada sve toplane moraju da pređu na naplatu po utrošku najverovatnije biti pomeren za još godinu dana – do 1. januara 2016. U Beogradu, trenutno, oko 17.500 domaćinstava plaća grejanje po potrošnji, a ima ih još oko 10.000 u ostalim gradovima Srbije.

Izvor: Novosti

Mašina pere veš 2500 puta

aparati

Mobilni telefoni, šporeti, frižideri, mašine za veš i sitni kućni aparati nikada nisu bili pristupačniji, ali imaju sve kraći vek.

Traju, po pravilu, koliko i garancija, a popravka košta skoro koliko i novi uređaj. Sve je manje aparata koji mogu da rade po deceniju, ili dve, kao nekada.

Evropski potrošački centar istraživao je fenomen brzog kvarenja tehnike i došao do zaključka da je rok trajanja tehničkih uređaja sve kraći zato što proizvođači namerno prave lošije proizvode koji su programirani da se brže kvare.

Tako se danas mašina za veš kvari posle 2.500 pranja, mobilni telefon jedva traje dve godine, a televizor prestaje sa radom nakon 20.000 pogledanih sati.

U izveštaju ovog centra navodi se da se mehanički proizvodi nameštaju da rade onoliko sati koliko traje garantni rok, a u elektronske uređaje često se softverski ubacuje greška, ili se u proizvode namerno ugrađuju delovi lošijeg kvaliteta. Posle dve, tri godine garancija ističe, a sa njom i odgovornost proizvođača. Uređaj koji se tada pokvari je zastareo, a novi model već je u prodavnicama. Proizvođači na ovaj automatski stvaraju potražnju.

– To znači da je proizvod napravljen tako da kada samo jedan njegov deo otkaže, cela naprava prestaje da radi – upozoravaju u izveštaju.

Ali to nije sve. Delovi za pokvaren uređaj ili se teško pronalaze, jer se više ne proizvode, ili su preskupi, pa se popravka ne isplati i potrošač je prisiljen da kupi novi proizvod.

Proizvođači i serviseri objašnjavaju da se ne može očekivati od mašine za veš koja košta 200 evra da radi 30 godina.

– Uređaji su sve jeftiniji i sve manje kvalitetni. Potreba za niskom cenom spustila je standarde u proizvodnji. Bubanj veš-mašine se sve češće pravi od plastike, bojleri su od tankog lima… Primetno je da se građani sve ređe odlučuju na popravku uređaja po isteku garancije, što zbog niske cene novog uređaja, što zbog brzog napretka tehnologije – kaže serviser Nikola Joksimović.

Izvor: Blic

Blog posvećen energetskoj efikasnosti