Category Archives: Zeleno

Konkurs: Zelena Srbija bira najbolje fotografije za januar

Zelena Srbija, ekološki portal Novinske agencije Beta nastavlja i u 2013-oj da dodeljuje mesečne nagrade za najbolje fotografije koje pristignu na konkurs amaterske fotografije “Moja zelena Srbija”.

Kao i prethodnih meseci, i u januaru dodeljujemo dve nagrade za najbolje fotografije. Jedna nagrada se dodeljuje prema izboru žirija foto redakcije Novinske agencije Beta, a druga je nagrada korisnika društvene mreže Fejsbuk (Facebook). Nagrade će biti dodeljene krajem meseca.

Sve fotografije koje budu stizale u narednim mesecima, konkurišu i za veliku godišnju nagradu iznenadjenja na kraju konkursa u septembru 2013. godine. Nagradjene fotografije biće postavljene i u foto slajder na sajtu Zelena Srbija (www.zelenasrbija.rs)

Pravo učešća na konkursu imaju svi koji se bave fotografijom, a poseban akcenat je stavljen na društveno angažovane fotografije kojima će se pored prirodnih lepota, ukazati i na ekološke probleme Srbije.

Fotografije treba poslati na mejl [email protected], a broj priloga je ograničen na pet fotografija mesečno.

Nagrada žirija je vaučer u iznosu od 2.000 dinara za knjižare “Vulkan” koji se odnosi na sav prodajni asortiman.

Garden centar” je obezbedio po jedan mesečni vaučer u iznosu od 3.000 dinara za sav asortiman, kao i glavnu, godišnju nagradu za najbolju fotografiju po izboru korisnika društvenih mreža u iznosu od 15.000 dinara.

Konkurs amaterske fotografije prirode “Moja zelena Srbija” pokrenut je početkom septembra 2012. godine s ciljem promovisanja zaštite životne sredine.

Izvor:  Zelena Srbija

Ekološka moda stiže u Pariz

Foto: Girls guide to Paris

Ekološku ili etičku modu, kako se drugačije naziva, u Pariz će narednog proleća doneti švedska marka “Monki” u vlasništvu grupe H&M.

“Monki” će prvi butik otvoriti u Provansi i ponudiće kompletan asortiman svakodnevne odeće, ali i unikatnu kolekciju, po niskim cenama, objavili su mediji u Parizu.

Prepoznatljiv po urbanom i slikovnom stilu (digitalni printovi i cvetni dezeni) ovaj brend će u svojoj ponudi imati odevne predmete po cenama od 5 do 200 evra.

Brend “Monki” je stvoren u Švedskoj 2005.godine i sledi principe etičke mode, koji podrazumevaju izradu modela od materijala koji se proizvode uz manju potrošnju i rasipanje energije i uz znatno manje zagađenje životne sredine.

Druga grupa materijala koji se koriste u izradi ove odeće jesu materijali dobijeni recikliranjem tekstila.

Za bojenje materijala od kojih se izrađuje odeća ovog brenda koriste se prirodne boje, odnosno boje koje ne sadrže toksične hemikalije.

Danas “Monki” predstavlja lanac od 58 butika u osam zemalja.

Izvor: B92

Saveti za ekološke i energetski efikasnije praznike

Nova godina i Božić su praznici koji su najmanje energetski efikasni i najmanje ekološki od svih dana u godini. To ne mora da bude tako. Evo nekoliko ideja kako da obuzdate svoj konzumerizam i ostanete energetski efikasni:

 

  • Kupujte LED ukrasna svetiljke za jelku. LED svetla koriste do 90 posto manje električne energije.
  • Isključite svetla kada niste kod kuće ili ih priključite na tajmer. Nema potrebe da budu uključena 24 sata dnevno.
  • Planirajte kupovinu poklona putem interneta. Većina ozbiljnih radnji ima ponudu svojih proizvoda na internetu sa iskazanim cenama. Možete unapred sa se pripremite i napravite spisak poklona koje planirate da kupite. Tako ćete uštedeti vreme i gorivo umesto da se vozite po gradu u potrazi za poklonima.
  • Budite maštoviti prilikom pakovanja poklona. Ne morate trošiti ogromne količine novca na ukrasne papire i kese koje završavaju na đubrištu. Potrudite se da poklone upakujete u platnene torbe koje će moći kasnije da se koriste ili u reciklažni papir.
  • Koristite prave tanjire i pribor za jelo a ne kartonske tanjire, plastične čaše i escajg. Ovako nećete stvoriti gomilu smeća i proćićete jeftinije.
  • Kupite jelku sa busenom. Plastične jelke nisu “eco-friendly”. Potražite jelku sa busenom koju kada prođu praznici možete da posadite.
  • Šaljite elektronske čestitke umesto razglednica i time ćete smanjiti količinu otpada kao i emisiju štetnih gasova.

Milica Obućina MArch

 

Prevara zvana flaširana voda

Foto: Vesti net

Već godinama slušamo priče o kvalitetu flaširane vode, koliko je ona bolja od „obične“ vode iz naših slavina, a nošenje plastična boca vremenom je za neke postao i trendi dodatak koji bi trebalo nešto da govori o našem životnom stilu. Nekima će ovo biti otkrivanje tople (flaširane) vode jer ovo je priča o kojoj se mnogo govorilo, ali mnogi i dalje veruju da je flaširana voda kvalitetnija. Naravno, niko ne govori da ne postoje situacije u kojima flaširana voda nije nužna ili praktična, ali ovde ćemo se pozabaviti nečim drugim.

Naime, zanimljivo je baciti pogled unazad i podsetiti se kako je prodavanje flaširane vode postalo izuzetno veliki izvor zarade na područjima na kojima pitke vode ne nedostaje i kako je voda iz slavina došla na „loš glas“ upravo zahvaljujući snažnoj kampanji industrije flaširane vode.

Zbog toga ćemo se vratiti u 2010. i prisetiti se kratkog videa „Priča o flaširanoj vodi“ (The Story of Bottled Water) iza kojeg stoji Eni Leonard, kritičarka preteranog konzumerizma, najpoznatija po svom projektu “The Story of Stuff” kojeg je i ovaj video deo. Valja spomenuti i podnaslov „kako veštački stvorena potražnja podstiče ono što nam nije potrebno i uništava ono što nam je potrebno najviše“ koji ukratko rezimira ključnu poruku filma.

Priča ovog kratkog filma započinje primerom Klivlenda gde je reklamna kampanja kompanije “Fiji” izazvala suprotan učinak nakon što su na svojim plakatima koristili slogan: „Fiji: Zato jer naša voda ne dolazi iz Klivlenda!“. Građanima Klivlenda to se nije svidelo pa su odlučili da stave njihov proizvod na test i došli do zaključka da je voda iz slavine u mnogočemu kvalitetnija od one flaširane, boljeg je ukusa i košta znatno manje.

Pokazalo se da je na većini mesta s izvorom pitke vode situacija gotovo identična, ali u velikom broju slučajeva flaširana voda izložena je manjem broju ispitivanja od vode iz slavine.

Ipak, proizvođači se uporno pozivaju na veliku potražnju, ali valja se zapitati zašto bi netko tražio nešto što je neodrživo, štetno je za okolinu, prolazi kroz manje provera i na kraju, košta više? Preciznije, košta do dvie hiljade puta više.

U videu se objašnjava da je ova veštački stvorena potražnja nastala u trenutku kada su proizvođači bezalkoholnih pića shvatili da prodaja stagnira i da će se ljudi, kad jednom shvate da sokovi nisu toliko zdravi, vratiti vodi. Odgovor na njihovo pitanje došao je u vidu poznatog brenda “Perrier” koji je u početku bio predmet sprdnje i nešto na što su ljudi gledali kao prolazni trend jer voda je gotovo besplatna i ne postoje temelji za masovnu prodaju.

Dakle, kako je došlo do toga da ljudi kupuju ono što im ne treba?

Odgovor je jednostavan – strah. Industrija flaširane vode krenula je u akciju serijom TV reklama koje vas teraju da se zapitate što to kriju vaše slavine i koliko je ono što pijete opasnije od onog što oni prodaju.

„Kada obavimo što smo naumili, voda iz slavine koristit će se samo za kupanje i pranje suđa“, rekao je čelnik jednog proizvođača flaširane vode.

Nadalje, mušterije morate uveriti da voda koju im želite prodati dolazi iz čistih izvora, ali to je daleko od istine. Iako deluje kao šala, gledaoci „Mućki“ iznenadiće se kad saznaju da većina proizvođača koristi metodu Del Boja Trotera i „Peckham Springa“, a njihova izvorska voda dolazi iz, pretpostavljate – slavina. “Aquafina” i “Dasani” samo su neki od proizvođača čija voda nije ništa drugo nego filtrirana voda iz slavina.

Valja spomenuti i kako je istraživanje sprovedeno od strane “EWG-a” (Enviornmental Working Group) pokazalo da devet od 10 proizvođača (Aquafina, Dasani, Nestle) ne želi otkriti podatke o svojim „čistim“ izvorima vode što je u najmanju ruku zanimljivo.

Drugo njihovo istraživanje pokazalo je da od 173 brenda: 18% odbija otkriti lokaciju izvora vode, 32% ne govori ništa o proverama čistoće koje njihov proizvod prolazi i 50% pada na testu transparentnosti.

Ekološki gledano, flaširana voda je apsolutna katastrofa. Nakon što se goleme količine nafte potroše da bi se boce proizvele i proizvod transportovao do trgovina, ostaje problem boca koje završavaju na deponijama ili se spaljuju što dovodi do ispuštanja smrtonosnih plinova. Dalje, velik deo boca koje se recikliraju u Americi završavaju u Indiji gdje stvaraju „planine“ otpada što predstavlja potpuno novi problem.

„Naš najveći neprijatelj je voda iz slavine“, rekao je čelnik Pepsija, a u filmu se dodaje da neki delovi sveta uistinu imaju lošu vodu iz slavina, ali i da odgovornost za zagađenje izvora vrlo često pada na proizvođače plastične ambalaže i štetne tvari koje nastaju proizvodnjom.

Na kraju, priča o zagađenju okoline možda vas ni najmanje ne pogađa i niko vas ne može sprečiti da flaširanu vodu kupujete iako je ona koju imate u kući ili stanu daleko kvalitetnija, ali i dalje ostaje činjenica da masno plaćate nešto što vam zaista ne treba.

Nekima će to biti dovoljno dobar razlog da razmisle o sledećoj kupovini.

The Story of Bottled Water (2010)

Tapped Trailer

The Truth About Bottled Water

Izvor: Vesti net

Najveća komercijalna vertikalna farma na svetu počela sa radom

Foto: Eko kuće

Gusto naseljena metropola Singapur je od skoro postala ponosni vlasnik najveće komercijalne vertikalne farme na svetu.  Ona će pomoći gradu da proizvodi više hrane na lokalnom nivou, čime bi se smanjio uvoz. Ova farma proizvede oko jedne tone hrane svakog drugog dana, koja se prodaje u lokalnim supermarketima. Trenutno se u Singapuru uzgaja samo 7% povrća, a ostatak se uvozi iz lokalnih zemalja. Ali zahvaljujući ovoj vertikalnoj farmi, građani će moći da se hrane namirnicama proizvedenim u svom gradu.

Foto: Eko kuće

Farma je izgrađena od 120 aluminijumskih tornjeva, a svaki je visok 30 metara. Ovaj objekat izgleda kao ogroman plastenik, a redovi biljaka proizvode oko pola tone povrća dnevno. Iako se trenutno gaje samo tri sorte povrća, meštani se nadaju da će investitori pomoći u izgradnji dodatnih 300 tornjeva i da će se uzgajati mnoge druge sorte kako bi se proizvodilo 2 tone povrća dnevno. Iako je povrće iz ove vertikalne farme malo skuplje od ostalog koje se može naći na tržištu, postalo je pravi hit kod stanovnika Singapura, svi žele da kupuju najsvežije moguće povrće.

Ovaj projekat bi mogao promeniti način na koji se uzgaja hrana, dajući mogućnost i velikim, gusto naseljenim gradovima da se bave poljoprivredom.

Izvor: Eko kuće

 

Zašto su loše plastične kese?

Od ukupnog broja kesa koje se koriste samo se 3% reciklira. Kako neke studije pokazuju, oko 60% njih ljudi koriste da bace otpatke. Velika većina završi razbacana po prirodi.

Plastične kese su prvi put proizvedene 1977.god. ali su tek 1983.god. doživele ekspanziju. Kese kakve poznajemo nisu pravljene od najlona kako se često misli, već od plastike. Prave se od nafte i što se često ne zna od prirodnog gasa iz kojih se dobija plastika polietilen. Polietilen ne truli prirodno. U zavisnosti od debljine i količine sunca raspada se od najmanje 400 do 1000 godina na otvorenom. U zemlji i na deponijama gde nema kiseonika, niti sunca –milijardu godina.

Plastične kese nisu biorazgradive. Pošto su lagane vetar ih lako raznosi pa one zagađuju vodotokove, zelene površine, krošne drveća, ulice,… One takođe predstavljaju ozbiljnu opasnost za ptice i morske sisare koji ih često greškom koriste kao hranu. Na hiljade pomenutih životinja umre svake godine nakon gutanja ili davljenja plastičnim kesama. Konačno proizvodnja plastičnih kesa zahteva milione tona nafte koja bi mogla da se koristi za transport ili grejanje.

Neke firme su prestale da nude svojim klijentima plastične kese, a mnoge države razmatraju zabranu plastičnih kesa ili su već uvele zabranu.
U međuvremenu možete da pomognete: Koristite torbe za višekratnu upotrebu kada idete u kupovinu. One se prave od obnovljivih materijala, a time se očuvavaju resurs na planeti. Ovakve torbe možete naći u različitim veličinama,stilovima i materijalima. Kada ih ne koristitite lako ih možete spakovati, ne zauzimaju puno prostora pa se mogu nositi u džepu ili tašni.

Milica Obućina MArch

Proslava Dana Dunava

Foto: Danube Day

Medjunarodni dan Dunava, 29. jun, biće obeležen sutra različitim manifestacijama i u Srbiji, a centralna proslava održaće se 30. juna na Adi Huji, u Beogradu.

Centralnom proslavom Dana Dunava u Supernatural parku biće obeležen i početak revitalizacije Ade Huje, a biće priredjeni muzički, edukativni i drugi zabavni programi.

Obležavanje ovogodišnjeg Dana Dunava biće nešto drugačije nego prethodnih godina, jer će posetiocima biti predstavljeni raznovrsni edukativni sadržaji o očuvanju vode, zaštiti te evropske reke i vodenih ekosistema, kao i muzički programi.

Na centaralnoj proslavi na Adi Huji, u Supetnatural parku, od 10 časova biće organizovana interaktivna radionica za decu osnovnih škola, a posetioci će, izmedju ostalog, moći da vide i promociju organske hrane na zelenoj pijaci.

Od 17 časova u subotu na Adi Huji biće održani okrugli stolovi o ekologiji “Zelena oaza u centru grada” i “Dunav – reka saradnje 14 zemalja Evrope”.

Na Dunavskom keju na Dorćolu, kod SC “Milan Gale Muškatirović” sutra će biti predstavljena izložba dečijih radova “588 kilometara Dunava kroz Srbiju”.

Na izložbi će biti postavljena slika dužine 588 metara koju su deca iz 13 podunavskih opština Srbije naslikala povodom Medjunarodnog dana Dunava, a koja simbolično predstavlja tok Dunava kroz Srbiju.

Povodom obeležavanja Dana Dunava Srbiju će sutra posetiti evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han, a u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije i Delegacijom EU u Srbiji biće organizovan skup o toj reci na kojem će učestvovati predstavnici oko 100 donatora, državne uprave i lokalne samouprave i organizacije civilnog društva.

Predvidjeno je da se susret domaćih zvaničnika s visokim predstavnikom Evropske komisije održi na brodu Silver star, koji će tog dana u popodnevnim i večernjim časovima ploviti od Beograda do arheološkog nalazišta Viminacijum, a komesar Han će prethodno posetiti i Novi Sad.

Tom prilikom biće predstavljeni strateški nacionalni projekti koje Srbija sprovodi ili planira da sprovede u narednom periodu, kao i privredni, a posebno turistički potencijali Srbije kada je reč o Dunavu.

Dunav je dug oko 2.850 kilometara i najduža je reka u Evropskoj uniji, ali druga u Evropi, odmah posle Volge. Protiče kroz nekoliko evropskih glavnih gradova, pre nego što se kroz deltu ulije u Crno more u Rumuniji i Ukrajini.

Reka Dunav kroz Srbiju teče u dužini od 588 kilometara, od Bezdana do Timoka, a hidrografsku mrežu njegovog sliva čini 120 pritoka, od kojih se neke od najvećih ulivaju na teritoriji Srbije – Sava, Tisa i Drina.

Više o ovome: Danube Day

Međunarodni Sajam energetike i zaštite životne sredine od 10. do 12. oktobra na Beogradskom sajmu

Foto: Sajam

Od 10. do 12. oktobra, pod pokroviteljstvom nadležnih ministarstava, na Beogradskom sajmu će ove godine biti održana 8. Međunarodni sajam energetike. Osnovna tema ovogogodišnjeg sajma biće razvoj energetskog potencijala Srbije, planovi za ulaganje stranih investicija i zaštita životne sredine kao prioritet poslovne politike energetskog sektora.

U isto vreme, biće organizovan i 9. Međunarodni sajam zaštite životne sredine ECOFAIR, koji okuplja sve učesnike u sistemu zaštite životne sredine, sa posebnim akcentom na “zelenoj ekonomiji” (industrija reciklaže, obnovljivih izvora energije i upravljanje otpadom). Ovogodišnja manifestacija biće obogaćena učešćem banaka koje će ponuditi preferencijalne kredite namenjene povećanju energetske efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i oblasti zaštite životne sredine u lokalnoj samoupravi. Novinu predstavlja i učešće društveno odgovornih kompanija koje prepoznaju značaj zaštite životne sredine i u ovu oblast ulažu značajna sredstva.

Izvor: Sajam