Category Archives: Zeleno

Otvoreni filmski konkursi za Green Fest 2014

GreenFest_logo

Svi autori kratkih i amaterskih filmova na temu životne sredine, sve do 26. septembra 2014, mogu prijaviti svoje radove za prikazivanje na petom Međunarodnom festivalu zelene kulture “GREEN FEST”. Festival se ove godine održava pod sloganom “Pametni gradovi”, od 29. do 31. oktobra, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine koji organizuje Festival u saradnji sa Domom omladine Beograda, i uz pomoć Grada Beograda (Sekretarijata za zaštitu životne sredine) i kompanije Lenovo.

Na konkurs za amaterski film se mogu prijaviti radovi samo ako su snimljeni, u potpunosti, amaterskom tehnikom: snimci napravljeni mobilnim telefonom, foto-aparatom i  amaterskom video kamerom. U okviru ove kategorije biće dodeljene nagrade u tri starosne kategorije: do 18, od 18 do 27, i preko 27 godina, kao i specijalna nagrada Grada Beograda.  Program kratkog filma je namenjen svim profesionalcima iz oblasti kinematografije koji se bave temama prirode, životne sredine i ekologije. Nagrade će biti dodeljene za dva najbolja kratka filma. Nagrade za pobednike, u okviru obe kategorije, je obezbedila kompanija Lenovo.

Spisak filmova koji su ušli u selekciju za neku od vrednih nagrada festivala biće objavljen 15. oktobra na zvaničnoj internet stranici Festivala (greenfest) gde se nalazi i kompletna konkursna dokumentacija,

Međunarodni festival zelene kulture „GREEN FEST“ je najveća “zelena” manifestacija u regionu jugoistočne Evrope koja se održava svake godine. Tokom prethodne četiri godine, na konkurse za kratke i amaterske filmove je stiglo više od 370 filmova sa svih kontinenata, održano preko 80 radionica za učenike osnovnih i srednjih škola i studente, predstavljeno preko 60 izlagača i umetnika, sa ukupnom posetom od preko 25 000 građana.

Solarni sistem za navodnjavanje

edynPoljoprivreda je prešla veliki put od ručne obrade zemlje. Mehanizacija predstavlja veliku pomoć poljoprivrednicima, dok se sve više radi i na automatizaciji procesa proizvodnje hrane. Jedan takav uređaj, koji prati parametre zemljišta se zove “Edyn”.

Uz pomoć ogromne baze podataka, koja sadrži svo bilje i uslove optimalne uslove za njegov rast, “Edyn” kombinuje navodnjavanje i đubrenje. Sistem je potpuno automatizovan, koristi solarnu energiju i može se pratiti preko aplikacije na mobilnom telefonu.

Optimalni uslovi za rast biljaka podrazumevaju, osim dobre vlažnosti zemljišta, i dobar pH nivo kao i optimalnu količinu đubriva u zemlji. Vlažnost zemljišta se lako može ručno odrediti, međutim, problem nastaje kod određivanja drugih, hemijskih, parametara. Tu nastupa “Edyn” sistem, koji uz pomoć senzora sve to proverava.

Ceo sistem se sastoji iz dva dela. Sonda, koja kada se namesti, obezbeđuje podatke za oko 23 kvadratna metra. Drugi deo sistema je solarni ventil, koji otvara i zatvara dovod vode. Oba dela koriste solarnu energiju kojom se puni litijum-jonska baterija i sadrže u sebi bežičnu konekciju. Koriste je za preuzimanje i slanje podataka. Uz sistem, dolazi i aplikacija, preko koje možete pratiti stanje zemljišta na svom mobilnom telefonu.

Izvor: EDYN

BMW-ov solarni parking

BMWKompanija BMW je započela prodaju električnih verzija svojih limuzina. Model i3 se već može naći u prodaji, dok je plag-in hibridna verzija i8 već najavljena. BMW je predstavio i opciju solarnog parkinga za svoje električne limuzine.

Pravu veliku revoluciju električnih automobila je započela kompanija “Tesla Motors” iz Amerike. Danas veliki proizvođači, kao što je BMW, nude svoje vizije električnih automobila.

Naime, plag-in hibrid (engl. plug-in hybrid), dok je parkiran ispred kuće, može se puniti uz pomoć solarnih panela. Kao što se vidi na slici, krov ovog parkinga je pokriven sa 24 solarna panela. Dok auto stoji ispred kuće ili dok završavate obaveze, baterije se pune energijom koja se dobija iz tih panela.

Kostrukcija solarne nadstrešnice je napravljena od ugljeničnih vlakana. Iako je ovo projekat koji kompanija BMW još uvek ne planira da uvede u serijsku proizvodnju, jasno se naglašava njihova želja da okrenu svoje proizvode ka zelenoj energiji.

Smanjenje emisije ugljen-dioksida kao i popularizacija obnovljivih izvora energije je svakako jedan od ciljeva kojem teže ozbiljniji proizvođači automobila. Ovaj projekat predviđa mogućnost punjenja baterija plag-in hibridnog modela i8 uz pomoć solarne energije. Tako napunjene baterije će moći da pređu i do 37 km u električnom režimu rada.

Izvor: BMW group

Istorijat borbe protiv plastičnih kesa

kesa

Širom sveta se godišnje upotrebi trilion jednokratnih plastičnih kesa, iliti 2 miliona svakog minuta. Plastične kese se proizvode od prirodnog gasa ili nafte bez kojih svet polako ali sigurno ostaje, a koristimo ih ponekad samo nekoliko minuta. U prirodi ostaju stotinama godina, cepkajući se na sitne komade, ali nikad ne nestaju u potpunosti.

Plastika, materijal koji je u isto vreme čudo i prokletstvo, i pogotovo plastična kesa sa sobom nose pečat simbola potrošačke kulture koji iza sebe ostavlja planine otpada. Obzirom na današnju svest o problemu plastičnih kesa, mnoge zajednice širom sveta pokušavaju da se oslobode ove zavisnosti primenjivanjem zabrana kesa ili njihovim naplaćivanjem.

Najstarija taksa na kese iz 1993.godine potiče iz Danske, kada su proizvođači plaćali taksu na težinu kese. Prodavnice su mogle da se odluče da li će da naplate kese ili će trošak da uračunaju u cenu proizvoda. Početni efekat je bio impresivnih 60% smanjenja u korišćenju plastičnih kesa.

Jedna od najpoznatijih donetih mera u vezi kesa je irska nacionalna taksa na kese, usvojena 2002. Prvo se naplaćivalo 15 evrocenti direktno od kupaca, a rezultat toga je smanjenje korišćenja kesa za 90%. Vremenom su kese počele da se vraćaju u upotrebu pa je taksa povećana na 22 evrocenta. 2011.godine je donet zakon da se ograniči broj kesa po čoveku na 21 godišnje. Irski uspeh nije ostao neprimećen, pa se očekuje da će i mnoge zemlje članice EU krenuti njihovim stopama.

Dok je Evropljanima jedan od glavnih razloga za smanjenje upotrebe plastičnih kesa količina plastike u morima, gde izveštaj Evropske komisije tvrdi da u Severnom moru 94% svih ptica u svojim stomacima ima plastiku, na drugoj strani sveta u Keniji, Kamerunu, Bangladešu i Filipinima razlog je ogromna količina kesa koja je uzrok začepljenjima kanalizacije i samim tim izbijanju malarije. U Teksasu, Mauritaniji i Indiji problem je sa stokom koja se guši od pojedenih plastičnih kesa.

Nastrožija politika protiv kesa je verovatno u Ruandi, gde je potpuna zabrana stupila na snagu 2008.godine. Nije poznato koliko je uspešna ova akcija, obzirom da postoji crna berza kesa. U Južnoj Africi je bilo toliko kesa zakačeno za stabla i grmove da su dobile naziv nacionalnog cveta. 2003.godine je uvedena zabrana na korišćenje tankih plastičnih kesa a deblje kese se naplaćuju.

U Kini, gde je zagađenje plastičnim kesama rašireno, nekoliko gradova i provincija je pokušalo da uvede politiku ograničenja korišćenja plastičnih kesa devedesetih godina ali je loša implementacija dovela do ograničenih rezultata.

SAD – 133 gradova ili okruga je uvelo zakonske regulative u vezi sa kesama. Zabrane kače svakog trećeg stanovnika Kalifornije i bukvalno sve stanovnike Havaja. Čikago je uveo zabranu aprila 2014., a Dalas i Vašington su među gradovima koji naplaćuju 5-10 centi po kesi.

Kanada – anti-bag akcije su uglavnom na dobrovoljnoj bazi. Provincije Kvebek i Ontario su prepolovile upotrebu kesu nizom mera, uključujući popuste na kupovinu ukoliko se koriste kese za višekratnu upotrebu.

Plastične kese očigledno predstavljaju trošak za društvo koji još nije u potpunosti plaćen. Verovatno će ga plaćati naša deca i životinje – oni koji za taj trošak nisu krivi. Smanjenje korišćenja plastičnih kesa je samo jedan korak od konzumentske ekonomije u kojoj uživamo ka skromnijem, racionalnijem korišćenju resursa, ka društvu koje neće bez razmišljanja bacati stvari na otpad već će promisliti o njihovom ponovnom korišćenju.

Izvor: Ekologija

Svetski dan zaštite životne sredine 5. jun

Svetski dan zaštite životne sredineSvetski dan zaštite životne sredine osnovan je od strane Generalne skupštine UN 1972. godine i održava se svake godine 5. juna u više od 100 zemalja. Ovaj dogadaj koristi se kao jedan od glavnih nacina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstice politicku pažnju i akciju na unapredenju kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i vece mogucnosti za potpisivanje i ratifikovanje medunarodnih konvencija o životnoj sredini.

Svetski dan zaštite životne sredine je globalni dogadaj i obeležava se na svim kontinentima. Vlade, pojedinci, nevladine organizacije, lokalne zajednice, preduzetnici i mediji organizuju razlicite akcije kojima isticu svoje opredjeljenje prema zaštiti i unapredenju životne sredine i potrebu za promenom mišljenja i ponašanja. Ovaj dan se obeležava brojnim aktivnostima kao što su strucni i naucni skupovi, aktivnosti na lokalnom nivou kao što su šetnje, sadnja drveca, biciklisticke vožnje, koncerti, izložbe likovnih ostvarenja, festivali, takmicenja u školama, kampanje cišcenja i recikliranja kao i kampanje sa tematikom iz oblasti zaštite životne sredine. Mediji su znacajan partner i imaju kljucnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine. Na ovaj dan priznanja dobijaju preduzeca, lokalne samouprave, pojedinci, NVO, škole i mediji ciji rad služi da zaštiti ili revitalizuje pojedine elemente životne sredine. Svetski dan zaštite životne sredine je prilika da motiviše sve pojedince, organizacije i preduzeca da preuzmu pozitivne korake u zaštiti životne sredine u svojim domovima, školama i radnim mestima, usvajanja nacina života u skladu sa prirodnom okolinom.

  • U Narodnoj skupštini biće održana šesta javna debata “Tretman opasnog i posebnih tokova otpada u Republici Srbiji”, i to u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF) i Privredne komore Srbije.
  • U Skupštini Grada Beograda će biti organizovana svečanost povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, gde će izmedju ostalog biti reči o adaptaciji na klimatske promene. 
  • U Privrednoj komori Beograda biće održan okrugli sto na temu “Održivi razvoj i prirodne katastrofe u jugoistočnoj Evropi – posledice, revitalizacija, zaštita i prevencija – izazov za privredu, stanovništvo i državu”.

Više o ovome

Nacionalna elektronska baza podataka – Ekoregistar

Eko

Ekoregistar predstavlja bazu podataka u elektronskom obliku i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine koji su dostupni na Internetu. Ekoregistar sadrži, između ostalog, informacije o životnoj sredini u posedu nadležnih ministarstava i državnih institucija, opštinskih i gradskih uprava za životnu sredinu, zaštićenih prirodnih dobara i upravljača, kao i dostupne podatke o stanju životne sredine (stepenu zagađenja vazduha, vode i zemljišta), otpadu, zagađivačima, flori i fauni i dr.

Osnovni cilj izrade Ekoregistra je da se javnosti omogući lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini, i unapredi opšta dostupnost informacija iz ove oblasti širokoj javnosti. Po pitanju informacija koje nisu dostupne u elektronskom ili drugom obliku, Ekoregistar sadrži informacije o institucijama koje su nadležne za njihovo publikovanje, daje prikaz kontakt podataka nadležnih osoba u datoj instituciji, kao i opis procedure za podnošenje zahteva za pristup željenoj informaciji ili dokumentu.

Projekat izrade Ekoregistra je sproveden od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije i Agencije za zaštitu životne sredine, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Izvor: Ekoregistar

Otvoren nacionalni konkurs Arhiton

konkurs
Cilj konkursa je angažovanje studenta i mladih stručnjaka u kreiranju idejnog rešenja uređenja i unapređenja urbanih džepova (http://urbani-dzepovi-beograda.weebly.com/o-projektu.html) i krovova u gradskim sredinama.
Konkurs je otvoren do 15. maja 2014. i ima dve eliminacione runde. U prvoj rundi, Žiri će izabrati do 20 najboljih idejnih rešenja u obe kategorije.
U drugoj rundi, autori izabranih radova će prezentovati svoja idejna rešenja Žiriju i publici.
Na osnovu kriterijuma Konkursa, Žiri će izabrati pobednike u obe kategorije. Ceremonija dodele nagrada će biti održana nakon proglašenja pobednika.
Najbolja rešenja će biti publikovana i izložena u Domu omladine Beograda, u okviru 5. Međunarodnog festivala zelene kulture “Green Fest” (28-31. oktobar 2014).
 Zainteresovani mogu preuzeti konkursnu dokumentaciju na sajtu Centra za unapređenje životne sredine.
Realizaciju nacionalnog konkursa “Arhiton” i projekta “Klima se menja. A ti?” podržali su Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Arhitektonski i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, EU info centar, Dom omladine Beograda i kompanija Lenovo.

Otvoren konkurs za „ZELENE IDEJE“

zelene idejeTrag fondacija uz podršku Fonda braće Rokfeler (RBF), Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Instituta za održive zajednice (ISC) i Erste Banke organizuje Nacionalni Forum za zelene ideje, sa ciljem da podstakne pojedince, udruženja i mala preduzeća da razviju inovativne preduzetničke ideje koje su zasnovane na principima održivog razvoja.

Namera je da se prepoznaju i podrže ideje sa najvećim potencijalom da ostvare značajan uticaj u određenoj lokalnoj zajednici, u svim aspektima održivog razvoja, što podrazumeva:

– ravnomeran privredni i društveni razvoj uz zaštitu životne sredine
– usklađivanje ekonomskog rasta i razvoja sa interesom životne sredine i društvenim razvojem po meri čoveka

Na konkurs se mogu prijaviti registrovana udruženja prema Zakonu o udruženjima, mala preduzeća i preduzetnici koja imaju godišnji obrt manji od 10.000 evra i pojedinci.

Tri najbolje ocenjene inovativne ideje zasnovane na principima održivog razvoja biće nagrađene sa po 7.000 dolara, namenjenih realizaciji ideje.

Sve tri nagrađene ideje učestvovaće i na Regionalnom forumu Fonda braće Rokfeler (RBF) uz mogućnost da se takmiče za nagradu od 10.000 dolara.

Rok za podnošenje predloga projekata je do 15. maja 2014. do 17 časova.

Podnosioci projektnih ideja se na konkurs prijavljuju putem Prijavnog formulara, koji se može preuzeti na Trag fondacija i na Super site.