Category Archives: Zeleno

Šta sa neiskorišćenom hranom?

Hrana

Foto: Lyza

Dok prosečni stanovnik Evrope ili SAD-a godišnje baci oko tri stotine kilograma hrane, statistika beleži porast neuhranjenosti, gladi i siromaštva. Prema procenama Evropske komisije, količina bačene hrane na godišnjem nivou će se do 2020. popeti na 126 miliona tona. Kao reakcija na oštre suprotnosti epidemije gojaznosti i rastućeg siromaštva, javljaju se pokreti posvećeni raspodeli neiskorišćene hrane onima koji nemaju dovoljno novca za osnovne potrebe. Među najuspešnijimaje britanski The Real Junk Food projekat, čija se ideja kafea u kojima se služe zdravi, nutritivno kompletni obroci spremljeni od odbačene hrane proširila u celom svetu.

Iako gosti kafea obrok plaćaju koliko mogu, ovaj oblik socijalnog biznisa zaradio je gotovo 150.000$ već u prvoj godini poslovanja. S obzirom da su troškovi pokreta minimalni, sav prihod je uložen u dalji razvoj inicijative.

Hranu koju spremaju obučeni kuvari im poklanjaju supermarketi, restorani, pojedinci i velike korporacije. Rigorozni po pitanju visokih zdravstvenih standarda, osnivači i članovi sada već globalnog pokreta, oštro se protive korišćenju hrane iz kontejnera.

Inicijatori projekta imaju ambiciozne planove za razvoj inicijative. U budućnosti, žele da otvore 50 kafea u SAD-u i pozabave se zakonskom regulativom koja će smanjiti količinu bačene upotrebljive hrane u Velikoj Britaniji. Do tada žele da uključe britanske škole u program koji je nahranio preko 100.000 ljudi širom sveta.

Svest o nepotrebnom bacanju i rasipanju hrane postaje sve razvijenija. Među državama, Danska je zemlja koja pokazuje najveću posvećenost i najbolje rezultate po ovom pitanju. Brojne kampanje i inicijative, koje danska ministarstva sprovode u sprezi sa privatnim i nevladinim sektorom, za samo pet godina smanjile su količinu odbačene hrane za 25%.

Uspešne inicijative „Hunger Heroes“ i „No Food Waste“ u Indiji, „Food Runners“ i „Imperfect Produce“ u SAD-u, ali i prve donacije neiskorišćenih namirnica iz lanca supermarketa u Srbiji ulivaju nadu da će doći do trajnih promena imućnijeg stanovništva planete prema hrani.

Planiranje kupovine u skladu sa budžetom, zamrzavanje i iskorišćavanje ostataka i održavanje reda u skladištu i frižideru pomoći će svakom pojedincu da u vremenu kada se 800 miliona ljudi suočava sa glađu, pomažući svoj kućni budžet, doprinese pozitivnim trendovima.

Još o ovome: Hrana širom sveta

Izvor: Breakfast

 

 

U morima do 2050. godine više plastike nego ribe

Plastic Ocean Promo

Više od 2500 učesnika okupilo se na ovogodišnjem ekonomskom samitu u Davosu sa koga su se čule porazne poruke o nivou zagađenosti svetskih mora i okeana. Čitava ostrva smeća plutaju okeanima ugrožavajući brojne životinjske vrste i remeteći ravnotežu ekosistema. Pa ipak, trenutno stanje do kog je prekomerna potrošnja plastike dovela daleko je bolje od onoga što čeka planetu Zemlju 2050. godine, kada će tonaža plastičnog smeća prevazići ukupnu težinu ribe u okeanima.

Brzina kojom zemlje u razvoju povećavaju kupovnu moć svog stanovništva koje troši sve veće količine plastičnih kesa nije srazmerna dostupnim reciklažnim mogućnostima. Samo u 2010. godini okean je zagađen sa između 4,8 i 12,7 tona plastičnog đubreta i, ako se ovaj tempo nastavi, do 2050. godine mračna statistika poručuje da će čovečanstvo do sredine veka proizvoditi tri puta više plastičnih kesa nego 2014. godine. Ukoliko se ništa ne preduzme, očekuje se da će taj broj porasti na dva kamiona u minuti do 2030. i četiri po minuti do 2050 godine.

Šteta prevazilazi očaj ekologa i boraca za očuvanje prirodnih vrsta – 13 milijardi dolara godišnje iznose gubici po turizam i ribarsku industriju, dok troškovi čišćenja morskih obala svaku zemlju pojedinačno koštaju milione dolara na godišnjem nivou.

Procene o tome koliko će čovečanstvo uspeti da zagadi okeane podcenile su količinu proizvedenog otpada između 1970. i 2010. godine, ali su istovremeno podcenile i moć regeneracije ribljeg fonda u okeanima i morima. Samoodrživost ekosistema nije nepromenjiva kategorija i čovečanstvo ima izbor jednostavnih i efektnih rešenja za smanjenje plastičnog otpada u morima.

Kao jedno od rešenja čuje se potpuno ukidanje korišćenja plastičnih kesa ili naplaćivanje koje je dalo obećavajuće rezultate u Irskoj, dok sa tehnološkim razvojem postaju dostupne biorazgradive zamene za najjeftiniju plastiku koja se koristi u izradi kesa. Naravno, povećanje procenta recikliranih kesa neće izostati sa rezultatima. Svest o neophodnosti reciklaže podiže se obrazovnim programima koji imaju za cilj da o važnosti recikliranja obuče decu školskog uzrasta.

Dodatne informacije: Plastic Oceans

 

KINA PRVI PUT PRIZNAJE NIVO ZAGAĐENJA U GRADOVIMA

k

Foto: Visiontimes

U vreme kada se svet na najvećem ekološkom samitu u Parizu usaglasio da će zagađenje vazduha stagnirati ili zabeležiti blagi pad u narednoj godini, Kina proglašava crveni alarm i najviši stepen zagađenja vazduha.

Odluka o proglašenju trodnevnog vanrednog stanja usledila je nakon zabeleženih 40 puta većih količina praškastih materija u vazduhu od dozvoljenih. Alarmantna situacija nije ostavila puno izbora sem da se u svet pošalje istinita slika o zagađenju kineskih metropola. Zvaničnici su težak smog pripisali nepovoljnim vremenskim uslovima. U isto vreme, na ekološkom samitu u Parizu, čuju se obećanja najviših kineskih predstavnika o upotrebi uglja u teškoj industriji, zatvaranju fabrika i podsticanju ekoloških incijativa i projekata.

Stanovnici nisu iznenađeni crvenim alarmom jer se u većini velikih gradova ova situacija ponavlja iz godine u godinu.Situacija slična ovoj se desila u Šangaju 2013. godine kada je koncentracija štetnih čestica u vazduhu bila više od 600 mikrograma. Ove nedelje je zabeležen pad sa 40 na 10 puta veće nivoe štetnih materija u vazduhu od preporučenih.

Svetska zdravstvena organizacija ograničava 65 mikrograma kao neškodljivu količinu za ljudsko zdravlje. Ekonomska šteta za građane uvećava se jer su škole zatvorene i na snazi je zabrana obavljanja brojnih delatnosti. Rešenje akutnog problema može biti zabrana kretanja, ali se zajedno sa najvećim zagađivačima u industriji mora naći dugotrajni izlaz iz situacije.

Upozorenje o količini štetnih materija u vazduhu izdaje se najkasnije 24 sata pre nego što se očekuje maksimum njihove koncentracije, ali u ovom slučaju, vlasti su prvo izmerile istorijski najveći zabeleženi nivo, oglasile narandžasti alarm i tek potom crveni. Zbog čega je Kina aktivirala crveni alarm za situaciju koja se ponavlja gotovo svake zime? Daleko bitnije, zašto se čekalo sa oglašavanjem crvenog alarma?

Proglašavanje crvenog alarma rezultat je pritisaka javnosti na vlast koja, u trenutku kada je Kina na stubu srama kao najveći zagađivač, nije mogla da ignoriše milione građana severa Kine i više velikih gradova koji su najteže pogođeni zagađenjem.

Izvor: BREAKFAST

Sajam ENERGETIKA 2015-11. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETIKE

eeee

Foto: Nova energija

Prethodni Sajam ENERGETIKE i ECOFAIR održani u oktobru 2014.godine doveli su u interakciju 150 izlagača iz zemlje i inostranstva  sa više od četiri hiljade domaćih i inostranih poslovnih posetilaca. Visoko pokroviteljstvo Ministarstva rudarstva i energetike  Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije je doprinelo važnosti ovog regionalno prepoznatljivog događaja, svrstanog u najvišu, UFI klasifikaciju sajmova.

Imajući u vidu da su krajem prošle i početkom ove godine najavljene investicije u energetski sektor i da su sprovedene  mere pune liberalizacije elektroenergetskog tržišta, te imajući u vidu visok investicioni i razvojni potencijal energetike u našoj zemlji, sledeći Sajam “ENERGETIKA 2015” dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu izuzetnu važnost i veliki ekonomski potencijal energetike, sajamske dane energetike vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata energetskog sistema, institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju potencijali i smernice daljeg razvoja ove dinamične privredne oblasti od koje se, po procenama stručne javnosti, očekuje jedna od važnijih uloga u izlasku Srbije iz ekonomske krize.

Činjenicama da će Srbija u narednih 10 godina uložiti znatna sredstva u oblast životne sredine, kao i da je najavljen niz mera u cilju uspostavljanja održivog sistema Zelene ekonomije i osnivanje Zelenog fonda zaštite životne sredine Republike Srbije, kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine, sledeći Sajam ekologije “ECOFAIR 2015” takođe dobija na značaju i aktuelnosti. Imajući u vidu aktuelnost potrebnih mera u oblasti zaštite životne sredine u procesu pristupanja Evropskoj Uniji, sajamske dane ekologije vidimo kao jedinstvenu priliku da se na jednom mestu, kroz interakciju svih subjekata u sistemu zaštite životne sredine: institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju smernice daljeg razvoja ove oblasti koja, između ostalog, treba da značajno poveća uposlenost domaće privrede i povećanje broja radnih mesta.

Na ovom linku možete preuzeti konferencijski program sajma ENERGETIKA 2015.

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Počinje EKOfest 2014

eko fest 2014

EKOfest je festival filma, diskusija, izložbi i radionica koji jednom godišnje organizuje Zelena omladina Srbije.
Festival je orijentisan na određenu temu kako bi odgovorio na određena pitanja i podigao svest o problemu. Svake godine tema EKOfesta se menja, do sada smo obrađivali probleme nuklearne energije, poljoprivrede, genetski modifikovanih organizama, upravljanja otpadom i održivog transporta. Tema koja će se obrađivati ove godine je „Prirodne nepogode“.

Festival će se održati 17.,18. i 19. oktobra 2014. u Klubu Green House, Dr Dragoslava Popovića 22.

PETAK / 17. OKTOBAR / 17-22H
Prvi dan festivala počinjemo svečanim otvaranjem, u okviru koga će nastupiti vokalni ansambl “Horkestar”, zatim sledi predavanje koje će nas upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za prirodne nepogode, u daljim sesijama kroz filmove i diskusije bavićemo se poređenjem funkcionisanja različitih sistema i pričati o različitim rešenjima koja se koriste kao odgovori na prirodne nepogode.

SUBOTA / 18. OKTOBAR / 17-22H
Drugi deo dana će proći u znaku programa “Od freona do ciklona”, gde ćemo kroz filmove i predavanja objasniti na koji način su povezane klimatske promene sa prirodnim nepogodama.
U drugom delu programa diskutovaćemo o najboljim načinima da se smanji uticaj na klimatske promene.

NEDELJA/19. OKTOBAR / 17-22H
Tematika poslednjeg dana festivala su društvene podele koje dolaze do izražaja i povećavaju kada se dese prirodne nepogode. Uz pomoć dokumentarnih filmova i panel diskusija pokazaćemo sa čim se sve suočavaju različite socijalne kategorije tokom prirodnih nepogoda.

IZLOŽBA
Tokom sva tri dana biće otvorena postavke izložbe.

FB: Eko Fest

Solarne panele stavljali naopako

solarni paneli

 

Solarni paneli, koji iz dana u dan postaju sve prihvatljivije rešenje i za porodične kuće, većinom se postavljaju na južnoj strani.

Ipak, naučnici upozoravaju kako postavljanje panela na jug, kako se do sada mislilo, ne garantuje najveću iskoristivost energije.

Ključ optimalne proizvodnje energije putem solarnih panela jeste njihovo smeštanje na zapadnu stranu, tvrde naučnici. Upravo će tako generisati najviše energije.

Hiljade ljudi širom severne hemisfere potrošili su velike svote novca kako bi na krovove kuća instalirali eco-friendly solarne sisteme i pritom samo proizvodili energiju za svoje domaćinstvo, ali čini se da su ih postavili u potpunom pogrešnom smeru.

Ralph Gottshalg, profesor na Univerzitetu Loughborough u Velikoj Britaniji , jedan od vodećih stručnjaka na području solarne energije, ukazao je na tu kardinalnu grešku i predložio postavljanje panela u smeru istok – zapad jer upravo taj smer omogućava najveću proizvodnju i najveći protok energije tokom dana.

Njegove tvrdnje u suprotnosti su sa onim što se do sada smatralo, a to je da su solarni paneli najisplativiji ako se nađu na južnoj strani.

Naime, u studiji sprovedenoj u Teksasu u novembru prošle godine dokazano je da solarni paneli na zapadu zapravo proizvedu više energije tokom dana nego oni smešteni na jugu.

Izvor: B92

Kuda nestaje plastični otpad iz okeana?

Kuda nestaje plastični otpad iz okeanaOgromna količina plastičnog otpada polako nestaje sa površine okeana, pokazala je nova studija. Međutim, šta se dešava sa otpadom za naučnike je i dalje misterija.

Nakon opširne studije koja je sprovedena o uticaju otpada na vodena prostranstva, naučnici su zaključili da ogromne količine plastike zapravo nestaju sa površine okeana. Pretpostavljaju da se otpad rastavlja u deliće, a vrlo je moguće i da tone duboko u okean, ili ga možda pojedu ribe, piše Sciencemag.

“Dubine okeana su za nas još uvek velika nepoznanica. Nažalost, plastika koja završava u okeanima mogla bi uveliko da našteti prirodnom i za nas misterioznom ekosistemu”, rekao je koautor studije Andres Kosar, ekolog sa Univerziteta Kadiz u Španiji.

Inače, današnje doba naučnici nazivaju i vremenom plastike. Naime, današnje društvo proizvodi sve više tog materijala koji završava na deponijama, a planinske vode i reke ga nose do okeana. Tako je nastao i poznato ostrvo plastičnog otpada u Pacifiku koji je dostiglo veličinu Teksasa.

Zastrašujući je podatak da je prema izveštaju 1970. godine čak 45.000 tona plastike dospevalo u okean svake godine, a od tada do danas proizvodnja plastike se upetostručila.

Kosar i njegove kolege u svojoj studiji su pokušali da istraže uticaj otpada i njegov obim u okeanima. U brodu “Malaspina” obišli su svet i sakupljali uzorke vode i merili koncentraciju plastike. Takođe, analizirali su podatke iz nekoliko drugih studija.

A, njihovo otkriće prvo je za njih same bilo šokantno. Naime, utvrdili su da bez obzira na drastično povećanje proizvoda od plastike danas u okeanima ima 35.000 tona plastike, a statistički trebalo bi da bude nekoliko milion tona. Ili, još tačnije, 99% otpada je nestalo.

Takođe, otkrili su da malih delova plastike, poput onih veličine od pet milimetara, uopšte nema u okeanima.

Kako tvrde, moguće je da su ti delići razloženi u još sitnije i nemoguće ih je naći, a njihov uticaj na okean je nepoznat. Druga mogućnost jeste da ti delići tonu u okeanske dubine.

“Moguće je da manje ribe jedu te deliće plastike ili ih razlažu na još sitnije delove. Veće ribe jedu te manje, a na kraju ribe dolaze i na trpezu ljudi, zato je veoma bitno istražiti kako toksini iz plastike utiču na zdravlje životinja”, kazao je Kosar.

Izvor: B92