Category Archives: Zanimljivosti

Strawberry energy razvio mini solarni punjač za područja bez pristupa električnoj energiji

Strawberry-Mini-SOSFoto: Strawberry energy

Zahvaljujući projektu “Ideja za bolje sutra” koji su organizovale UniCredit fondacija, Fondacija Ana i Vlade Divac i UniCredit Banka, razvili smo novi solarni punjač za mobilne uređaje – “Strawberry Mini SOS”. Punjač, koji je prilagođen potrebama područja bez pristupa električnoj energiji, poklonjen je porodici koja živi u zaseoku iznad Malog Golubinja u Opštini Majdanpek. Iako domaćinstvo koje će koristiti „Strawberry Mini SOS“ nema pristup struji, ovaj kraj je u potpunosti pokriven signalom za mobilnu telefoniju.

“Strawberry Mini SOS” predstavlja mali, lako prenosivi solarni punjač za mobilne uređaje koji sadrži SOS dugme za automatski poziv u slučaju hitnih situacija, dvostruko LED osvetljenje, dve utičnice za napajanje raznovrsnih uređaja i 6 kablića za punjenje mobilnih telefona. Zahvaljujući ovom uređaju, komunikacija će biti olakšana i za nekoliko porodica čija su domaćinstva u blizini pomenute, s obzirom na to da svi imaju mobilne telefone, ali vrlo ograničene mogućnosti za njihovo punjenje i korišćenje.

“Istraživanja pokazuju da pojedinci u ruralnim područijima u proseku dnevno prelaze između 7 i 15 km kako bi došli do najbližeg izvora električne energije gde mogu napuniti svoje mobilne telefone. Sa druge strane oko 30.000 ljudi u Srbiji živi bez struje. Život u ovakvim okolnostima je ograničavajući, čak do te mere, da ljudi žive bez mogućnosti da pozovu lekara ili pomoć kada im je najpotrebnija. Mi smo razvili “Strawberry Mini SOS” kao rešenje ovog problema, shvativši da baš obnovljivi izvori energije mogu pomoći porodicama i bar im malo olakšati svakodnevne aktivnosti. Ovom prilikom želim da pozovem sve koji prepoznaju razmere ovog problema da se uključe u našu akciju “Energija bez granica” i da zajedničkim snagama omogućimo da još porodica u Srbiji i regionu dobije ovu malu ali njima vrednu pomoć u vidu solarnog punjača”, rekao je Miloš Milisavljević, osnivač i direktor Strawberry energy-a.

„Presrećna sam što smo kroz projekat koji sprovodimo zajedno sa UniCreditom, uspeli da podstaknemo ove mlade ljude da svojim znanjem i inovativnošću doprinesu rešavanju problema od životnog značaja, koji pogađaju stanovništvo u ruralnim oblastima. Verujemo da će ovaj uređaj olakšati život svim žiteljima zaseoka iznad Malog Golubinja,” izjavila je Snežana Divac, osnivač i predsednica Upravnog odbora Fondacije Ana i Vlade Divac.

Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji je izjavio: “Strawberry Mini SOS predstavlja još jedan dokaz uspešnosti projekta ’Ideja za bolje sutra’. Ova grupa mladih ljudi ima viziju i daje prave odgovore na probleme sa kojima se suočavaju ljudi, ne samo u Srbiji, već i u čitavom svetu. Solarni mini uređaj ispunjava sve predispozicije ustanovljene našim konkursom i ima perspektivu da postane naš izvozni adut.”

Zahvaljujući manjim dimenzijama, ugrađenim točkićima, mogućnosti rasklopivosti, i praktičnom dizajnu od strane industrijskog dizajnera Uroša Obradovića, “Strawberry Mini SOS” se može brzo i jednostavno postaviti na skoro svakoj lokaciji i tako odgovoriti na potrebe velikog broja pojedinaca.

Više: Deo Sunca u tvom džepu

Izvor: Strawberry energy

 

Angela Merkel zelena samo koliko se mora

Angela MerkelFoto: Deutche Welle

Angela Merkel trenutno se bori protiv oštrih popisa o izduvnim gasovima koji bi pogodili nemačke proizvođače automobila. Dva najveća dnevna lista Nemačke iznose sasvim suprotne stavove o tome.

Brisel je u petak bio poprište male političke drame, za sada bez epiloga. Ambasadori pri EU tvrde da je stvar iznad njih, te da će je verovatno rešavati lično Angela Merkel i Fransoa Oland. O automobilima je reč. Naime, predlog evropske regulative o izduvnim gasovima kaže da od 2020. godine vozila koja proizvede jedna automobilska firma u proseku smeju izbacivati najviše 95 grama ugljen-dioksida po kilometru vožnje. I tu se krije borba za tržište, pre svega Nemaca i Francuza. Ako regulativa prođe, naime, BMW i Dajmler koji prave mahom moćna vozila više klase – neće moći da ispune regulativu. Verovalo se da će to dati vetar u leđa Pežou i Renou, mada ni u ovim kompanijama nisu sigurni da li će ispuniti zahteve. Zato Angela Merkel otvoreno traži da od 2020. pravilo „95 grama“ važi samo za 80 odsto proizvedenih automobila jedne firme, a da u punoj meri stupi na snagu tek 2024. godine.

Ugledni Frankfurter algemajne cajtung osvrće se na ulogu kancelarke, koju su mnogi podrugljivo nazvali lobistom BMW-a i Dajmlera u ovoj stvari. „Sme li savezna kancelarka u inostranstvu da se zauzima za dobro nemačke industrije? Glupo pitanje, naravno da sme. Njena funkcija je obavezuje da služi nemačkom narodu, a i privreda tu spada.“ List navodi da Merkelova danima telefonira u evropske prestonice, priča, preti, obećava, kako bi zaštitila interese nemačke privrede. „A ko bi to inače radio za Nemačku? Možda francuski predsednik? U Pežou i Renou bi se sigurno obradovali. Ili možda velikodušni Italijani? Sigurno im ništa nije preče nego da obezbede BMW-u i Dajmleru prednost nad Fijatom.

Ali ipak kancelarka je tema zlokobnih mahinacija da je samo lobistkinja u krilu moćnih automobilskih patrona. Takve i slične bezobraštine dolaze pre svega od vajnih ekologa. Očigledno očekuju od šefice nemačke vlade da bude neutralna, i da sa svog tornja nemo posmatra kako se stvari odvijaju. Ali ona nije za to izabrana“, stoji u komentaru frankfurtskog lista. Dalje se konstatuje da postoje ljudi koji bi najviše voleli svet bez automobila te da je nekima zaštita klime zamenila religiju. „Da budemo načisto – niko ne želi da se vrati krntijama od pre nekoliko decenija. To bi bila uvreda za inženjere u Štutgartu, Ingolštatu, Minhenu ili Volfsburgu – oni su već žestoko smanjili zagađivanje. Uz to je i mit da automobili najviše doprinose klimatskim promenama. Ulični saobraćaj je prema izbacivanju ugljen-dioksida iza poljoprivrede ili proizvodnje energije.“

Dosta „zeleniji“ komentar zatičemo u drugom velikom listu, minhenskom Zidojče cajtungu. Tamo piše da se kancelarka poslednjih dana izjašnjava o koalicionim pregovorima, stanju nacije, nezaposlenosti na istoku – što su sve važne teme – ali kada je reč o novom izveštaju Međunarodnog panela o promeni klime, Merkelova je samo pustila portparola da kaže dve rečenice. U tom izveštaju stoji, kako je ranije preneo Zidojče, da su rizici promena klime nešto manji nego pre šest godina. Trik je u tome što su se sada klimatski faktori drugačije računali, kritičari kažu da je opasnost ugljen-dioksida potcenjena, pa su tako i dobijene nešto povoljnije prognoze. Uprkos tome, apokaliptičnih scenarija ne manjka.

„Izveštaj je potvrdio opšte mesto – ne postoji veći problem od klimatskih promena. Ako se otope himalajski glečeri, oko 1,4 milijarde ljudi u Aziji ostaće bez pijaće vode. Ako se u Evropi podigne nivo mora, 70 miliona ljudi koji žive na obali moraće da napušta svoje domove, slana voda naplavila bi i uništila plodna polja. Svaki drugi problem – manji je od ovog. Svaki problem odlučuje o tome kako da organizujemo život – u društvu, državi, svetu. Klimatska politika, međutim, odlučuje koliko nam je života ostalo. Dve trećine Nemaca smatra pozitivnim promenu energetske politike i prelazak na obnovljive izvore. Upravo zato se kancelarka i njena partija zalažu za promenu.

Ali energetska promena je za sada samo mrtvo slovo. Mnogi građani veruju da je dovoljno napraviti nekoliko vetrenjača na moru i imati ministra za zaštitu životne sredine koji vodi računa o tome da dalekovodi budu što manje vidljivi. Ali šta se dešava kada stvari postanu konkretne, kada se dovede u pitanje naše razumevanje svakodnevice?“, pita se kolumnista i daje zanimljiv primer. „Bitburg, gradić u Ajfelu, 13.000 stanovnika. Građani se upravo bune protiv opštinske uprave jer je u centru uvela sistem jednosmernih ulica. Moraju, kažu, da voze kilometar ukrug, samo da bi došli do radnje koja je udaljena 300 metara. Nikome ne pada na pamet da ih pita očigledno – a šta će vam automobil za tih 300 metara?“

Oni koji stvari tako postave, odmah bivaju kažnjeni, piše Zidojče. Navodi inicijativu partije Zelenih da se u celoj zemlji uvede „vegi-dan“, jedan dan u sedmici kada će sve kantine i restorani u Nemačkoj nuditi samo vegetarijansku hranu, što baš Zelenima i nije donelo sjajan izborni rezultat.

Izvor: Deutche Welle

Pet mitovi o “zelenom dizajnu” zgrada

zeleni dizajn

„Zeleni dizajn“ zgrada postaje sve popularniji, ali i dalje postoje predrasude koje odvraćaju građevince od održivog dizajna.

  • Mit 1: Održive zgrade zahtevaju komplikovanu tehnologiju i egzotične alate

Stvarnost: Najvažnija održiva odluka koju možemo doneti za bilo koju zgradu je njena orijentacija: kako je okrenuta prema suncu zbog prirodnog osvetljenja, kako je postavljena prema vetrovima zbog prirodne ventilacije i zaštite stanara od hladnih zimskim vetrova. To je ključni princip održivog dizajna, a ne zahteva neke komplikovane zahvate ili alate. Tradicionalna arhitektura je oduvek praktikovala održivi dizajn za kuće i pomoćne zgrade. To je prosto bio zdrav razum.

  • Mit 2: Za održive zgrade su potrebni  skupi i neobični materijali

Stvarnost: Obični materijali koji su lokalno proizvedeni i način na koji ih koristimo bez otpada stvaraju održivu zgradu. Tu nema visoke tehnologije ili bilo čega neobičnog.

  • Mit 3: Održive zgrade su skupe

Stvarnost: Održive, ekološke zgrade koštaju isto kao i „obične“ zgrade ako poštujemo pravila orijentacije zgrade i materijala koje koristimo. A ušteda u potrošnji energije vredi truda. Korišćenje prirodne ventilacije i svetla je ušteda samo po sebi. A zamislite da ne morate plaćati struju ili toplu vodu i da dramatično smanjite potrošnju vode ako postavite fotonaponske ćelije na krov, solarni toplotni kolektor za grejanje vode i tuševe i vodokotliće sa malim protokom.

  • Mit 4: Održive zgrade su čudne

Stvarnost: Daleko od čudnovatog, eko-zgrade su pune svetlosti, svežeg vazduha i napravljene od prirodnih materijala. Čak i neke stare zgrade koje danas čuvamo kao vredne su građene po održivim principima.

  • Mit 5: Mogao bih da sagradim održivu kuću, poslovni prostor ili školu, ali to neće ništa promeniti

Stvarnost: 40% iskorišćene energije se potroši u zgradama. To je više od čitavog transportnog sistema zajedno. Zgrade troše 30% pijaće vode i 25% svih proizvoda od drveta. Tako da ako želite nešto da promenite, zgrade su najbolje mesto da počnete.

Izvor: The Tyee

Kako se pravilno meri temperatura

royalty-free-thermometer-clipart-illustration-1084067

Ovih dana se često može pročitati i videti u medijima ali i čuti od običnih građana kako meteorološka merenja nisu tačna i da nam meteorolozi podvaljuju. To se uvek aktuelizuje u letnjim mesecima kada nas zahvate nesnosne letnje vrućine. Jednostavno ljudi i novinari su neinformisani i ne trude se da išta urade po tom pitanju. Najlakše je udariti na meteorologe.

Kako se zaista meri temperatura vazduha?

WMO ( Svetska Meteorološka Organizacija) je propisala standarde merenja temperature vazduha. I ti standardi se primenjuju u celom svetu i jedini su relevantni. A zašto postoje standardi ? Pa da bi dobijeni podaci merenja temperature mogli da se upoređuju sa drugim stanicama na bilo kom delu zemaljske kugle.

Ako termometar postavimo na suncu iznad asfalta (što je čest slučaj ovih dana) mi ne bi dobili stvarnu temperaturu vazduha, već temperaturu koju izrači sam asfalta. Isto je tako i sa drugim materijalima: staklom, betonom, metalom itd. Što je predmet tamniji i ima veći toplotni kapacitet, upiće više sunčevih zraka i izračiće više toplote.

Napravite sami eksperiment sa dve flaše vode. Uzmite jedu tamnu flašu napunjenu vodom i jednu prozirnu. Postavite na suncu pa izmerite temperaturu vode posle nekog vremena. Pogađate koja ima višu temperaturu?

Zbog svega navedenog iznad u meteorologiji se termometar postavlja na 2 metra visine iznad travnate površine ( kako bi se uticaj podloge smanjio na minimum) u tzv. “meteorološki zaklon”. To je u stvari kućica napravljena od drveta koja je ofarbana u beloj boji kako bi što više mogla da odbije sunčeve zrake i samim tim smanjila zagrevanje materijala na minimum. Poseduje proreze koji imaju ulogu da omoguće nesmetano cirkulisanje vazduha unutar same kućice i štite instrumente od direktnog izlaganja suncu.

E sada ono ključno. Nama niko nije kriv što smo naše živote zarobili u betonu i asfaltu. Izadjite u prirodu, što dalje od grada i videćete kako se  vrućina  i vrele letnje noći lakše podnose.

Izvor: Serbian Meteo

Mašina za pranje veša koja štedi vodu

veš

Mašina za pranje veša koja koristi svega 10% vode u odnosu na konvencionalne veš mašine napravljena je na univerzitetu u Lidsu, Velika Britanija.

Za proces pranja ova veš mašina umesto vode koristi hiljade sitnih plastičnih zrna koja privlače i apsorbuju prljavštinu u vlažnim uslovima. Time se potrošnja vode smanjuje za 90%, u poređenju sa konvencionalnim veš mašinama. Takođe, i potrošnja električne energije je umanjena za 40%.

Na početku procesa pranja je potrebna veoma mala količina vode kako bi se odeća navlažila, i malo deterdženta da bi se uklonile nečistoće, a vodena para koja nastaje omogućava plastičnim zrncima da rade.  Kada su zrna blago navlažena izazivaju blago naelektrisanje koji privlači prljavštinu. Ova zrna upijaju svu priljavštinu, a kada se ciklus pranja završi, zrna ispadaju kroz mrežu u bubnju mašine i mogu se ponovo koristiti do stotinu puta.

Tehnologiju je razvio profesor Stiven Burkinšou sa univerziteta u Lidsu. Xeros, kompanija koja stoji iza njegovog izuma, počeće prvo da prodaje svoje ekološke veš mašine hotelima i radnjama za hemijsko čišćenje pre nego ih puste u maloprodaju. Izvršni direktor XerosaBil Vestvoter je rekao da će trebati vremena dok se njihov proizvod pojavi u maloprodaji i da se nada da će proizvod postići uspeh na tržištu.

Više o ovome: XerosUniversity of Leeds

 

PKB osnovala firmu za proizvodnju energije iz biomase

pkb

“Poljoprivredna koropracija Beograd” (PKB) saopštila je da je registrovala novu kompaniju “PKB Zelena energija” koja će se baviti proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora, odnosno biomase.

Osnivanje te firme jedan je od prvih koraka ka realizaciji sporazuma Vlade Srbije, Vlade Švajcarske i Grada Beograda od 19. decembra prošle godine, o donaciji za projekat Kombinovane toplane i elektrane u Padinskoj Skeli koja za gorivo koristi biomasu.

Sporazumom je predviđena izgradnja najsavremenije energane-toplane u regionu iz koje će se grejati Osnovna škola “Olga Petrov”, stacionar bolnice “Laza Lazarević” i plastenici u PKB-u veličine 20.000 kvadratnih metara.

Predviđeno je da se višak električne energije prodaje “Elektroprivredi Srbije”.

Kapacitet novog postrojewa biće četiri megavata toplotne i 0,6 megavata električne energije.

Za proizvodnju “zelene energije” koristiće se biomasa – kukuruzovina, sojina slama i drugi biljni ostaci koji ostaju na njivama PKB posle ubiranja useva.

Ukupna vrednost investicije je 7,9 mil EUR, za izgradnju postrojenja 2,58 mil EUR i isto toliko za mere energetske efikasnosti, dok je za izgradnju infrastrukture potrebno 2,57 mil EUR.

Izvor: E kapija

Simulacija emisije CO2 svih zemalja sveta, njihove stope nataliteta i mortaliteta

Simulacija

 

Na ovoj adresi se nalazi simulacija u realnom vremenu koja prikazuje emisiju CO2 svih zemalja sveta, kao i njihove stope nataliteta i mortaliteta.

Globalno zagrevanje (tzv. klimatske promene) je najvažnije pitanje sa kojim se suočava našu generaciju. Svetska naučna zajednica je jednoglasna u stavu da se globalno zagrevanje dešava, da je to naša greška, a da je naš zadatak da ga zaustavimo. Samo neke od posledica su porast nivoa mora, sve češće i oštrije prirodne katastrofe velikih razmera, nestašica hrane i vode, masovna izumiranja određenih biljnih i životinjskih vrsta, intenzivirana etničke i političke tenzije, globalna ekonomska kriza,…

Dobra vest je da postoji mnogobrojne mogućnosti šta možemo da uradimo da bi smanjili emisiju ugljen-dioksida. U velikoj meri može se smanjiti naš uticaj na klimatske promene korišćenjem resursa planete odgovornije. Tri glavne stavke su: smanjiti količinu životinjskih proizvoda koje konzumiramo (mesa, mleka, jaja,…), smanjiti količinu goriva koje trošimo i smanjiti količinu električne energije koju trošimo.

Izvor: Breathing Earth