Category Archives: Solarna energija

“Vaillant” izložbeni brod 22. avgusta stiže u Beograd

vaillant_brodFoto: Ekapija

Pod geslom “Energija u pokretu”, kompanija “Vaillant” donosi energetsku tranziciju i u Beograd. U četvrtak, 22. avgusta, poslovni partneri i sve zvanice ove firme, mogu se na 100 metara dugom izložbenom brodu informisati o mogućnostima uštede energije u modernoj tehnici grejanja.
Cilj ove izložbe je da se gostima iz Srbije prikažu najnovija tehnička dostignuća i inovacije koje su bile prezentovane na najvećem sajmu iz ove oblasti – ISH u Frankfurtu, i prikažu načini za povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.
“Vaillant” će na brodu prezentovati energetski efikasne proizvode i sisteme, kao i tehnološke inovacije.
– Naš cilj je da ukažemo na ogromne mogućnosti uštede energije pomoću energetski efikasne tehnologije grejanja u zgradarstvu, kao i da ponudimo korisnicima individualna rešenja za sopstvene potrebe. Energetska tranzicija može i mora početi u sopstvenoj kući – kaže Carsten Voigtlander, predsednik upravnog odbora u “Vaillant Group”.
Do 6. septembra 2013. godine, “MS Vaillant” će posetiti gotovo 50 gradova u osam evropskih zemalja. Pored gradova u Nemačkoj, planirani su i boravci u Austriji, Belgiji, Holandiji, Slovačkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji. U našoj zemlji “MS Vaillant” će se usidriti u Luci Beograd.

Izvor: Ekapija

Svetski dan energetske efikasnost – 5. mart

energy-efficiencyFoto: E strate giks

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna).

Milica Obućina MArch

 

Obnovljivi izvori energije (OIE)

Foto: Biz Life

Pod pojmom obnovljivi izvori energije (RENEWABLE ENERGY SOURCES) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija “gasova staklene bašte”, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Srbiji, veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje.

  • Energija vetra

Foto: Obnovljivi izvori energije

Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno prostorne razlike u vazdušnom pritisku. Vetar je posledica Sunčevog zračenja,tj. energija vetra je ransformisani oblik sunčeve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiču i geografski činioci. Sva obnovljiva energija dolazi od sunca. Sunce prema Zemlji zrači 1015 kWh po kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u energiju vetra.

Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim područjima je iskorištavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale oceana i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koče takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetičke energije vetra u mehaničku energiju (okretanje osovine generatora) iskorištava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu.

Kao dobre strane iskorišćavanja energije vetra ističu se visoka pouzdanost rada postrojenja, nema troškova za gorivo i nema zagađivanja okoline. Loše strane su visoki troškovi izgradnje i promenjivost brzine vetra (ne može se garantovati isporučivanje energije). Velike vetrenjače često se instaliraju u park vetrenjača i preko transformatora spajaju se na električnu mrežu.

  • Energija vode

Foto: Kurir

Energija vode (hidroenergija) je najznačajniji obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. U posljednjih 30-ak godina proizvodnja energije u hidroelektranama je utrostručena.

Energija vode se ne može koristiti svuda jer podrazumeva brzo tekuće vode, a poželjno je i da je ima dovoljno tokom cele godine, jer se električna struja ne može jeftino čuvati. Da bi se poništio uticaj oscilacija vodostaja grade se brane i akumulaciona jezera. To znatno diže cenu elektrane, a i diže se nivo podzemnih voda u okolini akumulacije. Nivo podzemnih voda ima dosta uticaja na biljni i životinjski svet, pa prema tome hidroenergija nije sasvim bezopasna za okolinu. Procenjuje se da je iskorišteno oko 25 % svetskog hidroenergetskog potencijala. Većina neiskorištenog potencijala nalazi se u nerazvijenim zemljama, što je povoljno jer se u njima očekuje znatan porast potrošnje energije.

  • Geotermalna energija

Foto: Besplatna energija

Reč geotermalna potiče od kombinacije grčkih reči geo (zemlja) i therme (toplota). Geotermalna energija odnosi se na toplotu Zemljine unutrašnosti koja u samom središtu dostiže temperaturu između 4.000 i 7.000 °C što je otprilike jednako temperaturi površine Sunca. Čak i nekoliko kilometara ispod površine, temperatura može biti preko 250 °C. U principu, temperatura poraste za jedan stepen Celzijusa svakih 30 – 50 metara dubine nezavisno od lokacije. Ova toplota se može koristiti u vidu pare ili tople vode i upotrebiti se za zagrevanje objekata ili proizvode električne energije. Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi blizu površine naše planete.

Geotermalna energija je obnovljivi izvor energije jer se toplota neprekidno proizvodi unutar Zemlje različitim procesima. Na prvom mestu je prirodno raspadanje radioaktivnih elemenata (prvenstveno urana, torijuma i kalijuma), koji se nalaze u svim stenama i proizvodi ogromnu toplotnu energiju. Osim radioaktivnim raspadom, toplota u Zemljinoj kori se stvara i na druge načine: egzotermnim hemijskim reakcijama, kristalizacijom rastopljenih materijala i trenjem pri kretanju tektonskih masa.

  • Solarna energija

Foto: Eko kuće

Solarna energija je energija sunčevog zračenja koju primećujemo u obliku svetla i toplote koju primamo od najvećeg izvora energije na Zemlji, Sunca. Sunčevo zračenje je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodenih tokova i termalnog gradijenta u okeanima. Već decenijama se solarna energija koristi za generisanje toplote u smislu zagrevanja vode, životnog prostora, a takođe i za hlađenje. Upotreba solarne energije ima višestruke prednosti. To je tih, čist i pouzdan izvor energije. Zbog rastuće cene fosilnih goriva kao i zbog ječanja svesti o potrebi očuvanja životne sredine sve više reste interes za korišćenje sunčeve energije.

U stambenim objektima postoje dva tipa solarno toplotnih energetskih sistema: oni koji se koriste isključivo za zagrevanje vode i oni koji uz to obezbeđuju i grejanje (takozvani kombi sistemi).

  • Biomasa

Foto: Interier Hyperbydleni

Kada se govori o biomasi kao obnovljivom gorivu, podrazumeva se materija sačinjena od biljne mase u vidu proizvoda, nusproizvoda, otpada ili ostataka te biljne mase. Prema agregatnom stanju, s uticajem na način energetskog korišćenja, biomasa se deli na čvrstu, tečnu i gasovitu.

U čvrstu biomasu ubrajaju se ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva, ostaci šumarstva, biljna masa brzorastućih biljaka, a pre svega brzorastućih šuma, deo selektovanog komunalnog otpada, ostaci iz drvoprerađivačke industrije, ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo.

Pod tečnom biomasom podrazumevaju se tečna biogoriva – biljna ulja, transesterifikovana biljna ulja – biodizel i bioetanol.

Gasovitu biomasu predstavlja biogas, koji može da se proizvede iz životinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka (silaža trave i kukuruza), ali kao sirovina mogu da posluže i druge otpadne materije. Gasovitu, pa i tečnu, biomasu, predstavljaju i produkti gasifikacije, odnosno pirolize čvrste biomase.

Izvor: Obnovljivi izvori energije

Milijarde od sunca

Foto: Solar Tribune

U Srbiji se može dobro zaraditi i od sunca, jer je ovde zračenje čak 40 odsto veće od centralnoevropskog proseka. To je uz kvalifikovanu radnu snagu i ažurnost državnih institucija, investitoru bio, kako kaže, glavni motiv da u našoj zemlji gradi solarni park snage 1.000 megavata. Otud i simbolični naziv projekta – Jedan giga.

“Mi smo sa Vladom Srbije potpisali krovni sporazum, pravno obavezujući među stranama koji definiše detalje i rokove u vezi sa realizacijom projekta. Planiramo da do aprila sledeće godine dobijemo sve neophodne dozvole za izgradnju i krenemo u fizičku realizaciju”, kaže direktor “Sekjurum ekviti partners internešenel” Ivan Matejak.

Investitor se obavezao da će projekat završiti do 2015. godine. Solarni park prostiraće se na 3.000 hektara. Vlada i investitor tvrde da će se koristiti isključivo nepoljoprivredno, zapušteno zemljište.

Solarni park biće u jugoistočnoj Srbiji, ali još nije utvrđeno mesto, ali ono što se zna jeste da neće biti na jednoj nego na nekoliko lokacija. Pominje se područje Vranja, Dimitrovgrada i Pirota.

Od te investicije godišnje se očekuje 28 miliona evra prihoda, samo od poreza. Ministarka energetike Zorana Mihajlović ističe višestuki ekonomski značaj tog projekta.

“Nije u pitanju samo solarni park nego su u pitanju i kompanije koje će biti napravljene za proizvodnju kako solarnih panela tako i kompanije koje će se, zapravo, baviti proizvodnjom električne energije i solarne elektrane. Tri kompanije koje će biti napravljene zaposliće negde oko 700, 800 ljudi”, rekla je Mihajlovićeva.

Podsticajne tarife za solarnu energiju su 23 evrocenta za kilovat-čas, ali država neće imati te troškove.

Direktor Ivan Matejak kaže da od Srbije za realizaciju te investicije ne traže nijedan vid posticajnih mera, što je danas tendencija u obnovljivim izvorima energije.

Firma “Sekjurum ekviti parters internešenel” registrovana je na Malti, a sedište je u Americi. Izvođač radova je “MX group”, koja radi po tehnologiji trećeg proizvođača solarnih panela u Evropi.

Izvor: RTS

Otvorena prva solarna elektrana na jugu Srbije

Foto: Tanjug

U Leskovcu je danas otvorena prva solarna elektrana na jugu Srbije, snage od 260 kilovata (kW) i potpisan ugovor za izgradnju još jedne elektrane na solarni pogon od 650 kW u opštini Bojnik.
Prilikom puštanja u rad solarne elektarne u Leskovcu, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović naglasila je da su prioriteti resornog ministarstva podizanje energetske efikasnosti i iskorišćavanje potencijala obnovljivih izvora energije.
Nova solarna elektrana u Leskovcu može da snabdeva strujom između 50 i 60 domaćinstava. Ona je mala po kapacitetu, ali je suština da je to početak izgradnje ovakvih kapaciteta, naglasila je Mihajlovićeva i podsetila da je to prvi objekat te vrste izgrađen na jugu Srbije.
Na svečanom otvaranju najavljena je izgradnja solarnih elektrana u 10 opština na jugu Srbije, ukupne snage od oko 40 megavata.

Izvor: Tanjug

Specijalne solarne ćelije proizvode električnu energiju iz podvodne sunčeve svetlosti

Foto: Efikasnost

Iako se solarne ćelije pokazuju kao neophodne za napajanje elektronskih stvari kao što su senzori na suvom, senzori koji se nalaze pod vodom su obično morali da se oslanjaju na baterije ili struju kanalisanu od fotonaponskih panela koji se nalaze iznad površine. To bi se moglo promeniti pošto naučnici iz američke Mornaričke istraživačke laboratorije (U.S. Naval Research Laboratory Navy) su nedavno razvili funkcionalne podvodne solarne ćelije.

Voda apsorbuje veliki deo spektra sunčeve svetlosti – plavo-zeleno svetlo je poslednji deo spektra koji se apsorbuje, i samim tim prodire najdalje ispod površine. Zbog toga što su tradiconalni gornji delovi silicijumskih solarnih ćelija napravljene tako da apsorbuju puni sunčevi spektar to ih sprečava da rade kada se postave ispod vode.

Ispostavilo se, međutim, da su galijum indijum fosfid (GaInP) ćelije veoma efikasne u pretvaranju svetlosti sa manje intenzivnim plavo-zelenim talasnim dužinama u elektricitet. Kada se koriste pod vodom na dubini, GaInP ćelije ne primaju ništa drugo osim talasne dužine za koje su optimizovane, što im omogućava da budu efikasnije mnogo više od standardnih silicijumskih ćelija pod istim uslovima.

Do sada je utvrđeno da GaInP ćelije postavljene na maksimalnoj dubini od 9,1 metara pružaju proizvodnju od 7 vati po kvadratnom metru, što je dovoljno za napajanje uređaja kao što je senzor životne sredine.

Izvor: Građevinarstvo

Solarni paneli na sportskoj hali u Zrenjaninu

Foto: Solar Power Portal

Na krovu hale sportova “Medison” u Zrenjaninu pušteni su u rad solarni paneli za proizvodnju energije koji će u odnosu na dosadašnju potrošnju uštedeti više od 600.000 dinara, rečeno je na današnjoj konferenciji u tom gradu. Reč je o investiciji vrednoj oko 3,6 miliona dinara, od toga je 2,4 miliona obezbedio pokrajinski Sekretarijat za energetiku, a ostalo Grad Zrenjanin.

Direktor Javne ustanove “Sportski objekti” Siniša Marinac rekao je novinarima u Zrenjaninu da će paneli služiti za zagrevanje vode u hali “Medison” i da sistem koristi minimalnu količinu električne energije za rad pumpi za cirkulaciju. Kako je naveo, postrojenje ima 30 kolektora sa prosečnim kapacitetom od oko 300 kw/h dnevno. “Sistem se može i dodatno opteretiti jer ima veći kapacitet, pa je moguće spajanje sa Kristalnom dvoranom čime bi se obezbedila topla voda za tuširanje sportista u obe hale i ostvarila još veća ušteda”, kazao je Marinac.

Prvi projekat u korišćenju alternativnih vidova energije u Zrenjaninu realizovan je 2009. godine kada je u Opštoj bolnici “Đorđe Joanović” postavljen najveći sistem solarnih kolektora u Srbiji, a koji je toj ustanovi za samo godinu dana uštedeo oko 15000 evra. Takođe, na zgradi Doma učenika “Angelina Kojić Gina” instalirana su 72 kolektora, a postignuta je ušteda od 50% u domenu korišćenja gasa kao energenta za grejanje sanitarne vode.

Izvor: Press Online

Trim-staza na Košutnjaku dobila solarno osvetljenje

Foto: Košutnjak

Duž cele staze postavljeno je 59 stubova sa rasvetom najnovije generacije. Stubovi se napajaju solarnim fotonaponskim panelima i vetrogeneratorima, a upravljanje je obezbeđeno integrisanim vremenskim tajmerima. Solarne svetiljke radiće od 19:30 sati do jedan sat ujutro, potom se ponovo uključivati od pet do sedam časova, svakog dana u nedelji. Na svaki deseti stub postavljen je vetrogenerator koji će puniti strujom agregat i snabdevati električnom energijom ostale ćelije u slučaju nedovoljnog svetla.

Trim staza je jedan od najpoznatijih sportskih objekata u Košutnjaku. napravljena je davne 1971.godine. Početak staze se nalazi preko puta Republičkog zavoda za sport, u ulici Kneza Višeslava 72. Staza je kružna, dužine 1200 m, širine 1,5 m. Na njoj postoji 16 “stanica” sa spravama za vežbanje, info table, obeležena je na svakih 100 m. Sa strane je oivičena drvenim pragovima, ispod je drenaža, a gornji sloj je drvena piljevina. Staza obilazi plato na kome su raspoređeni ostali sportski tereni. Ovakvim osvetljenjem na ekološki način ceo ovaj potez je dobio novi kvalitet.

Milica Obućina MArch