Category Archives: Reciklaža

Konkurs za izlaganje na četvrom Reciklašaru

Tradiciju negovanja reciklaže u umetnosti, udruženje EKOCENTRIK nastavlja organizovanjem konkursa za izložbu „Reciklašar – vašar reciklaže“.
„Reciklašar – vašar reciklaže“ predstavlja društveno angažovan projekat čiji je cilj da prikaže mogućnost postojanja umetnosti u recikliranju.
Pravo na učešće u konkursu imaju svi umetnici koji se bave recikliranjem, koji za svoje umetničke opuse koriste reciklirane materijale, materijale upotrebljene u sekundarne svrhe i time smanjuju zagađivanje i degradaciju životne sredine.
Konkurs je otvoren do 30. septembra, a 01.10. biće objavljeno dvadesetak odabranih učesnika. 4. RECIKLAŠAR  će biti održan na TRGU NIKOLE PAŠIĆA 15. oktobra od 14-20 časova.
Svoje prijave možete slati na e-mail adresu: [email protected]
Kotizacija za Reciklašar Vašar Reciklaže se ne naplaćuje.

Izvor: www.ekocentrik.org

USB punjiva baterija

Svake godine preko 15 milijardi alkalnih baterija se bespotrebno baca. Punjive baterije imaju prednosti  jer  se upotrebljavaju više puta za razliku od običnih. Tradicionalne punjive baterije imaju manu jer uz njih morate imati i punjač.

USB baterija je nova generacija punjivih baterija (www.usbcell.com) koju jednostavno uključite u USB priključak na vašem računaru i napunite je. Kapacitet USB baterije je 1300mAh. Ovo je više od nekih običnih NiCd i NiMH baterija. Neke nove NiMH baterije mogu da idu i do 2500mAh, međutim USB baterije možete jednostavno puniti ili dopunjavati. Punjenje bi trebalo da traje oko 5 sati. Pravinom upotrebom mogu se puniti i nekoliko stotina puta pa su i sa ekonomske i sa ekološke strane veoma preporučljive.

Što se formata tiče postoje klasični AA format, AAA format, baterija od 9V kao i baretije za mobilne telefone koje  su kompatibilne sa većinom Blackberry modela.

Milica Obućina MArch

 

Staklo

Staklo se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. Pravi se tako što se kvarcni pesak, sa dodatkom kalcita i sode, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova.

Godišnja količina stakla kao otpada u Srbiji iznosi prema nekim procenama 405.000 tona.

Staklo se u prirodi nikada ne razgradi. Reciklažom stakla dobijamo novo staklo.

– Reciklažom samo jedne staklene boce uštedi se energije dovoljno da sijalica od 100W svetli 4 sata

– Reciklažom jedne tone stakla uštedi se 30 tona nafte, 25% energije, smanjuje se zagađenje vazduha oko 20%, a zagađenje vode 50%

– Nova boca može da sadrži 80% reciklata

– Ako koristimo stare flaše, pri proizvodnji 1 kg stakla uštedećemo 20l vode, 1,5kg sirovina i 1,4 kWh energije

– Jedna reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta

– Staklo se može reciklirati neograničeni broj puta

 

Milica Obućina MArch

Reciklažom do građevinskog materijala

Ekološko razmišljanje i održiva gradnja postaju standard u današnjem društvu. Dizajn koji neminovno prati ovakav način gradnje donosi inovacije ne samo na polju uštede energije nego i na polju ponovne upotrebom recikliranih materijala.

Upotreba recikliranog drveta u enterijeru

Ponovno korišćenje materijala iz postojećih resursa na licu mesta i obližnjih lokacija je veoma efikasna i umetnički izražajna. Koriste se cigle, reciklirani asfalt, metal, već korišćeno drvo, aluminijumske limenke, razne vrste plastike, guma,… Ovaj proces proizvodnje recikliranoh građevinskih materijala smanjuje emisiju štetnih gasova i za do devedeset procenata u većini slučajeva.

Upotreba aluminijumskih limenki

Još jedan trend kada je reciklaža u pitanju je korišćenje postojeće konstrukcije ili dela konstrukcije za zidanje novih objekata. Nekad im se kompletna namena menja ali se koriste delovi koji nisu devastirani.

Stare automobilske gume

Kako se proces reciklaže materijala nastavlja kao moderan i održivi u arhitektonskom svetu, dizajneri predlažu revolucionarne i futurističke metode koje pomeraju granice dosadašnje primene materijala i tehnologija.

Ovakvim načinom razmišljanja se smanjuje eksploatacija i potrošnja novih sirovina, izbegava se zauzimanje zemljišta za trajno odlaganje građevinskog materijala koji nije u upotrebi i stvara se novo tržište za ovu vrstu materijala što sve zajedno povećava isplativost gradnje.

Više informacija na ovu temu možete naći na adresi Agencije za ponovnu upotrebu građevinskog materijala-BMRA (Building Materials Reuse Association)-www.bmra.org

Milica Obućina MArch

 

Reciklaža električnih aparata i uređaja

“Tehnomarket” i “Tehnomanija” u saradnji sa komapanijom “Samsung” omogućavaju reciklažu starih električnih uređaja. U preko trideset prodajnih objekata građani će od 15. jula moći da donesu svoje stare, dotrajale električne uređaje i aparate i tako ostvare pravo na popust pri kupovini novih aparata. U sklopu ove akcije koja se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, kompanija “Samsung” odobravaće i dodatni popust za frižidere, veš mašine i rerne.

Cilj ove akcije je, između ostalog, i da građani počnu više da brinu o očuvanju životne sredine i ekologiji. Veliki problem koji mnogi imaju sa isluženim i pokvarenim kućnim aparatima i uređajima biće trajno rešen. Svako ko donese bilo koji aparat, bilo kog proizvođača i u bilo kom stanju, dobiće popust za kupovinu potpuno novog aparata po sopstvenom izboru i dodatni popust za kupovinu “Samsung” proizvoda. Jedini uslov je da aparati imaju sve delove.

Radnici “Tehnomarketa” i “Tehnomanije” će stare aparate i uređaje odneti na reciklažu u SET d.o.o, prvu fabriku u Srbiji koja ima postrojenje za reciklažu elektronske i električne opreme bazirano na “zero-waste” tehnologiji. To je tehnologija koja 100% električnog otpada reciklira u repromaterijal i polusirovine i to bez hemikalija, prašine ili otpadnih voda.

Evropska unija je proglasila elektronski i električni otpad (“ee otpad”) za najopasniji od svih koji se pojavljuju, a procene su da ova vrsta otpada ima najveću tendenciju rasta, uvećavajući se čak tri puta brže od komunalnog otpada. U zemlji srednje razvijenosti, kao što je naša, procenjuje se da svaka osoba godišnje napravi oko 4 kilograma “ee” otpada.

– Tim pre je ova akcija za svaku pohvalu jer omogućava građanima da dobiju popust, a da istovremeno čuvaju prirodu Srbije – izjavio je Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Izvor:  http://www.ekapija.com

Za upravljanje otpadom u Beogradu do 2020. godine 228 mil EUR

Odbornici Skupštine grada usvojili su danas Lokalni plan za upravljanje otpadom grada Beograda od 2011. do 2020. godine, čije će sprovođenje koštati 228 mil EUR.

Plan pre svega podrazumeva da svi stanovnici glavnog grada budu obuhvaćeni uslugom sakupljanja otpada, zbog čega će se ugrađivati novi podzemni kontejneri u centralnim gradskim opštinama, dok će se na periferiji širiti mreža običnih kontejnera i kanti.

Plan se odnosi na 10 centralnih gradskih opština, kao i na opštine Grocka, Mladenovac, Surčin i Sopot.

– U svakoj opštini biće izgrađeno po jedno zeleno dvorište gde će građani moći besplatno da odlažu otpad i kabasto smeće. Iz dvorišta će se otpad prevoziti do postrojenja za reciklažu, a planirano je da se izgrade dve transfer stanice, na Novom Beogradu i Rakovici, gde će se otpad pretvarati radi transporta do Centra za upravljanje otpadom u Vinči – rekao je gradski sekretar za životnu zaštitu Goran Trivan obrazlažući plan.

Planirano je i da se postojeća deponija u Vinči sanira i da se otvori nova, koja će biti u skladu sa međunarodnim standardima, a u planu je i da se deponijski gas iskoristi za proizvodnju električne energije.

Planom je predviđeno da se novac za sve navedene projekte uzima iz gradskog budžeta, iz fondova za zaštitu životne sredine i kredita.

Izvor: www.ekapija.com

 

USB od kartona

Ako razmišljate zeleno, ovo je gedžet koji ćete sigurno želeti da imate u svojoj kolekciji.

Ruska dizajnerska kompanija Art Lebedev Studio (www.artlebedev.com) je napravila prototip  USB diskova  za jednokratnu upotrebu pod imenom Flashkus.

Flashkus diskovi su veoma jeftini jer se izrađuju na kartončiću a pritom su i jednostavni za korišćenje jer možete običnom olovkom po njima pisati šta ste na USB snimili.

Proces reciklaže je jednostavan jer se karton lako razdavaja od memorijskog dela.

Iako Flashkus nije još u prodaji, očekuje se da će neka ekološki svesna organizacija podržati ovaj projekat.

Milica Obućina MArch

Od jeseni mere za suzbijanje proizvodnje plastičnih kesa

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavilo je da bi od jeseni sa tržišta Srbije, primenom niza mera, trebalo da počne povlačenje plastičnih kesa koje nisu razgradive ili biorazgradive.

Državni sekretar Ministarstva životne sredine Bojan Đurić rekao je agenciji Beta da će to ministarstvo merama, u koje spada naplata taksi za upotrebu ekološki neprihvatljivih plastičnih kesa, kao i podsticaj proizvodnje plastičnih kesa koje sadrže biorazgradive aditive, regulisati tržište.

“Kese koje se sada koriste imaju period razgradnje u prirodi od blizu 400 godina”, kazao je on i dodao da će ekološki  prihvatljive kese “imati aditive koji im omogućavaju razgradnju u prirodi u periodu od jedne do četiri godine”.

Đurić je kazao da “primena tih mera nije počela, jer još nije kupljena neophodna oprema za utvrđivanje hemijskog sastava kesa koje će se nalaziti na tržištu”.

Prema njegovim rečima, Tehnički fakultet u Novom Sadu je nosilac projekta i trebalo bi da za nekoliko nedelja, po okončanju tendera za nabavku opreme koji je u toke, oformi laboratoriju koja će biti prva sertifikovana laboratorija u Srbiji za te namene.

On je podsetio da su takse za korišćenje plastičnih kesa već uvedene i da iznose 20.000 dinara po toni plastičnih kesa, 1.000 dinara za tonu kesa koje sadrže biorazgradive aditive, dok se ništa ne plaća za potpuno biorazgradive kese.

“Primena taksi zavisi od početka laboratorije, a moja procena je da će to biti za mesec do dva”, kazao je on.

Dodao je da će ministarstvo nabaviti i određeni broj mobilnih uređaja kojima će inspekcija kroz nenajavljene kotrole tržnica i proizvođača utvrđivati da li su kese biorazgradive ili ne.

Prema njegovim rečima, “subvencionisaće se i proizvodnja biorazgradivih i razgradivih, tako da će proizvodnja običnih plastičnih kesa biti ekonomski neisplativa”.

Đurić je kazao da će se novac za subvencionisanu proizvodnju biorazgradivih kesa obezbediti iz Fonda za životnu sredinu Ministarstva životne sredine.

“Visina subvencija će zavisiti od hemijskog sastva vrećice, da li je ragradiva ili biorazgradiva, u još neutvrđenom iznosu, ali će taj stimulans da bude dovoljan da proizvodnja ove ambalaže bude ekonomski isplativa i da se nijedan proizvođač ne zapita da li je prelazak na čistiju ekološku proizvodnju rentabilan”, kazao je on.

Đurić je naveo da su biorazgradive kesa skuplje 10 odsto nego standardne plastične kese, koliko iznosi cena aditiva koji se koriste u proizvodnji.

Naglasio je i da domaći proizvođači neće morati da menjaju tehnologiju proizvodnje i kupuju novu opremu kako bi počeli ekološku proizvodnju kesa.

Đurić je istakao i da će se zabraniti uvoz svih kesa koje su tanje od 14 mikrona, objasnivši da su to to kese koje se uglavnom besplatno daju potrošačima na pijacama.

“One predstavljaju estetski i ekološki problem, jer su naljakše, teško se sakupljaju, jer ih vetar raznosi i njihova reciklaža je zbog te debljine praktično nemoguća”, rekao je on.

Đurić je kazao da u Srbiji ima oko 20 velikih proizvođača kesa, ali da problem predstavlja veliki procenat sive ekonomije i nekontrolosani uvozi kesa sa Bliskog i Dalekog istoka.

“Računa se da se u Srbiji godišnje po stanovniku u proseku potroši izeđu 300 i 500 plastičnih kesa”, rekao je on.

Svake godine prosečan stanovnik Evropske unije (EU) upotrebi približno 500 plastičnih kesa, a većina njih iskoristi se samo jednom. Ukupna težina plastičnih kesa napravljenih u Evropi 2008. iznosila je 3,4 miliona tona što je jednako težini oko dva miliona putničkih automobila.

Neke države članice EU već su preduzele mere da smanje upotrebu plastičnih kesa kroz politiku cena, ugovorima sa privatnim sektorom i zabranama određenih tipova kesa, ali takva pravila ne postoje na nivou EU.

Izvor: www.beta.rs