Category Archives: Reciklaža

Kako se reciklira?

Foto: Jan Bierens

Papir?

Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta. Reciklaža novinskog papira se bazira na takozvanom “de-link” postupku, koji ima za cilj uklanjanje boje. Novine i časopisi se najpre potope u kašastu smesu, u koju se ubacuju mehurići vazduha. To je postupak flotacije, pri kome štamparske boje ostaju na površini na peni koja se zatim usisava. Tako očišćenja kašasta smesa se koristi za pravljenje recikliranog roto papira, koji se zatim seče u odgovoarajuće veličine i spreman je za ponovnu upotrebu. Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Plastika?

Proizvodi od različitih vrsta plastike su sve prisutniji na tržištu. Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno vazi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl. Odvojeno sakupljeni plastični otpad, ukoliko je pogodan za reciklažu, najpre se usitnjava i sortira u vrućoj vodi radi prolaska kroz nekoliko faza pranja. Zatim se topi, presuje i pretvara u sitne kuglice, granule. Od granula se prave nove plastične folije, kese, boce, a od nekih vrsta plastike se moze praviti i odeća.

Staklo?

Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere sa se uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, i meša sa novim sirovinama, (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600 stepeni. Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, na kraju procesa nastaje nova boca.

Metal?

Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi. Na primer konzerve su većinom od aluminijuma. Proizvodnjom novog od starog aluminijuma uštedi se i do 95% energije. Konzerve se sakupljaju i u fabrici za preradu peru, a zatim tope u aluminijumske blokove. U procesu topljenja se uklanjaju boje, kao i štampa koja je bila na limenkama. Ovi blokovi se odvijaju u daljem procesu prerade, što daje aluminijumu dodatnu čvstoću i felksibilnost, i dalje se koriste za nove limenke, čokoladne folije, kao i pakovanja gotove hrane. Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čelicnih nosača ili delova motora.

Višeslojna ambalaža za napitke (popularni „tetra pak“)?

Najčešći način da se reciklira upotrebljena višeslojna ambalaža za napitke je putem procesa obnove vlakana u postrojenjima za reciklažu papira.  Upotrebljena ambalaža se u postrojenjima za reciklažu potapa u velike tankove sa vodom gde se oni blendiraju. Ovakvo mešanje odvaja vlakna ubrzavajuću na taj način “rastapanje” papira. Vlakna upijaju vodu i postaju deo tečne vlaknaste emulzije. Svi elementi koji nisu papirnog porekla (kao što je plastika), plutaju ili potonu i oni se naknadno sakupe, sastružu ili proseju iz rastvora. Za ovaj proces je obično potrebno oko 15-30 minuta i na taj način se obnavlja veći deo vlakana. Tako obnovljena vlakna se mogu upotrebiti za proizvodnju papira za štampanje, papirnih kesa, ubrusa, kartona za lepenku, itd.

Izvor: Sekopak

Izgrađena prva Earthship kuća u Srbiji

Foto: Centar Tesla

Kao oličenje održivog dizajna i izgradnje, u kome nijedan deo održivog življenja nije ignorisan, koncept gradnje nazvan Earthship stigao je 2012.godine i u Srbiju. Smilja Ignjatović i Bojan Jovanović, vajari po struci, započeli su, a tri meseca kasnije i završili izgradnju samoodržive kuće u selu Brusnica u okolini Gornjeg Milanovca. Earthship kuća, prva takve vrste u Srbiji napravljena u potpunosti od recikliranog materijala kao što su stare gume, plastične boce, drvo i slično.

Više o Earthship-u

 

Foto: Centar Tesla

Foto: Centar Tesla

Zašto su loše plastične kese?

Od ukupnog broja kesa koje se koriste samo se 3% reciklira. Kako neke studije pokazuju, oko 60% njih ljudi koriste da bace otpatke. Velika većina završi razbacana po prirodi.

Plastične kese su prvi put proizvedene 1977.god. ali su tek 1983.god. doživele ekspanziju. Kese kakve poznajemo nisu pravljene od najlona kako se često misli, već od plastike. Prave se od nafte i što se često ne zna od prirodnog gasa iz kojih se dobija plastika polietilen. Polietilen ne truli prirodno. U zavisnosti od debljine i količine sunca raspada se od najmanje 400 do 1000 godina na otvorenom. U zemlji i na deponijama gde nema kiseonika, niti sunca –milijardu godina.

Plastične kese nisu biorazgradive. Pošto su lagane vetar ih lako raznosi pa one zagađuju vodotokove, zelene površine, krošne drveća, ulice,… One takođe predstavljaju ozbiljnu opasnost za ptice i morske sisare koji ih često greškom koriste kao hranu. Na hiljade pomenutih životinja umre svake godine nakon gutanja ili davljenja plastičnim kesama. Konačno proizvodnja plastičnih kesa zahteva milione tona nafte koja bi mogla da se koristi za transport ili grejanje.

Neke firme su prestale da nude svojim klijentima plastične kese, a mnoge države razmatraju zabranu plastičnih kesa ili su već uvele zabranu.
U međuvremenu možete da pomognete: Koristite torbe za višekratnu upotrebu kada idete u kupovinu. One se prave od obnovljivih materijala, a time se očuvavaju resurs na planeti. Ovakve torbe možete naći u različitim veličinama,stilovima i materijalima. Kada ih ne koristitite lako ih možete spakovati, ne zauzimaju puno prostora pa se mogu nositi u džepu ili tašni.

Milica Obućina MArch

U Pančevu počela reciklaža sijalica

Foto: B92

Investicija vredna više od pola miliona evra pretenduje da Srbiju pozicionira kao balkanski centar za reciklažu sijaličnog otpada, kažu u komaniji BIS Reciklažni centar, koji posluje u okviru firme Božić i sinovi.

Ovo postrojenje je, osim što je prvo u takve vrste u Srbiji, prvo je i u regionu. Nalazi se u pančevačkoma naselju Omoljica i u stanju je da godišnje reciklira više od 15 miliona sijalica, a ukoliko bi se radilo u dve smene, više od 30 miliona.

Za samo jedan sat rada, u postrojenju će moći da se reciklira 6.000 komada izvora veštačkog svetla,a sav reciklirani otpad moći će ponovo da se upotrebi kao sirovina, odnosno u proizvodnji novih materijala.

S obzirom da novo postrojenje omogućava naknadnu upotrebljivost svih sijaličnih sastojaka, to znači da se od jedne fluorescentne cevi (prosečne težine 200 grama), reciklažom može dobiti 88 do 93 odsto stakla, 12 grama obojenih metala, gvoždja i plastike, pet grama fosfornog praha, veoma mali procenat žive (koja se, tako izdvojena, inertizuje u destilatoru sa aktivnim ugljem).

Izvor: B92

Otvoren konkurs za video i foto radove „Onlajn Reciklarnica“

Foto: zelenainicijativa.rs

Konkurs za video i foto radove namenjen mladima od 15 do 30 godina, koji žele da se uključe u proces reciklaže u Srbiji putem njima najbližeg instrumenta – Interneta, otvoren je danas na sajtu Zelene inicijative u rubrici “Onlajn reciklarnica”.

Konkurs je pokrenuo Evropski pokret u Srbiji u sklopu kampanje Zelene inicijative na sajtu zelenainicijativa.rs, istoimene organizacije koja predstavlja mrežu 22 organizacije građanskog društva u Srbiji.

U saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC) i uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) ta mreža će tokom ove godine realizovati zajedničke aktivnosti usmerene ka podsticanju primarne selekcije otpada na lokalnom i nacionalnom nivou.

Upotrebom novih tehnologija mladi će u okviru konkursa moći da ukažu na problem koji uoče u svojoj lokalnoj sredini u Srbiji, u vezi sa upravljanjem otpadom i reciklažom, a istovremeno i kreiraju mrežu koja će im omogućiti da utiču i na njihovo rešavanje.

Konkurs “Onlajn reciklarnica” biće i mesto gde će autori moći da steknu popularnost i pokažu svoje umeće u kreiranju foto i video sadržaja. Fotografije i video zapisi koje učesnici konkursa do 31. marta 2012. godine budu slali putem sajta mogu biti zabeleženi foto-aparatom ili video-kamerom, odnosno mobilnim telefonom.

Sadržaji ovih zapisa trebalo bi da se odnose na neku od brojnih vrsta otpada (plastične flaše, kese, konzerve, komunalni, organski, industrijski, elektronski i električni otpad, stare gume, akumulatori, otpadna vozila…) koji narušava stanje životne sredine u njihovoj lokalnoj zajednici.

Za najuspešnije učesnike na konkursu obezbedjene su vredne nagrade u dve kategorije (foto i video zapisi) u duhu očuvanja životne sredine i promocije zdravog života.

Rezultati takmičenja biće objavljeni po zatvaranju konkursa na sajtu Zelene inicijative, a završna svečanost i dodela nagrada biće priredjena na otvorenom prostoru po utvrđivanju dobitnikanagrada

Detaljnije informacije o samom konkursu, uslovima učešća, načinu registracije kao i kriterijumima za odabir najboljih radova sa konkursa nalaze se na linku http://zelenainicijativa.rs/onlajn-reciklarnica/skljoc-ili-rec-i-po-koja-rec

Izvor: iscserbia.org

Protest ispred Instituta “Vinča”- Zeleni Srbije

Foto: tinypic.com

U utorak 24. januara u 12 časova, povodom otvaranja skladišta radioaktivnog otpada Zeleni Srbije u utorak, 24. januara, organizuju protest ispred Instituta Vinča i JP “Nuklearni objekti Srbije” pod nazivom “Nije kultura smeće da se baca na otpad”, kao izraz nezadovoljstva, sopstvenog, ali i građana opštine Grocka, zbog otvaranja skladišta radioaktivnog otpada.
Okupljenim građanima će se obratiti predsednik stranke Ivan Karić, kao i predstavnici Pokreta za Grocku.
Cilj protesta je da se skrene pažnja na brojne ekološke i društvene probleme Opštine Grocka, koji ne samo da se ne rešavaju već se godinama sve više produbljuju, a kulminirali su vešću da se na teritoriji Grocke privodi kraju gradnja skladišta radioaktivnog otpada, koje je od centra grada udaljeno samo 14 km. Informacije iznete u javnost o ovom skladištu su ograničene, pa ćemo ovom prilikom zatražiti od nadležnih da se javno objavi sva dokumentacija kao i studija o strateškoj proceni uticaja skladišta na zdravlje i okolinu.
Opština Grocka, sa velikim potencijalom za kulturni i privredni razvoj, pretvorena je u crnu rupu Beograda. Dok je jedno od najstarijih arheoloških nalazišta u Evropi već dve godine zatvoreno zbog klizišta koje nije sanirano, Grockom dominiraju gradska deponija (koja se izliva u okolne vode povezane sa Dunavom), asfaltna baza, kao i brojni veći i manji zagađivači.

Izvor: zelenisrbije.org

Kreativna reciklaža (3)

Foto: www.thedivinechair.com

Klasični nameštaj se vraća u modu na velika vrata. Dizajneri nameštaja su našli način da starinskom nameštaju daju pečat današnjice. Dizajnerka Kitty McBride je započela projekat  The Divine Chair www.thedivinechair.com. Ona restaurira stare stolice, farba ih bojama koje nisu bile tipične za tu vrstu nameštaja i tapacira ih sa tkaninama koje sama dizajnira. Tako nastaju redizajnirani komadi nameštaja koji odgovaraju današnjem načinu života jer ne samo da su pečat u enterijeru već su i napravljene reciklažom i restauracijom.

Foto: www.thedivinechair.com

Foto: www.thedivinechair.com

Foto: www.thedivinechair.com

Galeriju postojećih modela možete pogledati ovde:  www.thedivinechair.com/gallery.html

Milica Obućina MArch

 

 

Lepi mi i lepa Planeta

Ekologija i efikasnost su duboko ušli u sve oblasti koje nas okružuju pa tako i u svet lepote i makeup-a. Firma EcoTools, se bavi proizvodima za ličnu negu.  EcoTools  je član “1% for the Planet®”“ , čiji članovi doniraju 1% svojih prihoda za zaštitu životne sredine.  Njihove četke su napravljene od bambusa i recikliranih materijala tako da su i sa te tačke gledišta prijatelj Planete.  Kvalitet samih proizvoda je na visokom nivou, a cena je dostupna, mada meni je presudni momenat bilo to što sam shvatila da preko njih i ja ucestvujem u akciji  1% for the Planet, za našu lepotu i lepotu naše Planete.

Petra Komadinić dia