Category Archives: Off topic

Šta sa neiskorišćenom hranom?

Hrana

Foto: Lyza

Dok prosečni stanovnik Evrope ili SAD-a godišnje baci oko tri stotine kilograma hrane, statistika beleži porast neuhranjenosti, gladi i siromaštva. Prema procenama Evropske komisije, količina bačene hrane na godišnjem nivou će se do 2020. popeti na 126 miliona tona. Kao reakcija na oštre suprotnosti epidemije gojaznosti i rastućeg siromaštva, javljaju se pokreti posvećeni raspodeli neiskorišćene hrane onima koji nemaju dovoljno novca za osnovne potrebe. Među najuspešnijimaje britanski The Real Junk Food projekat, čija se ideja kafea u kojima se služe zdravi, nutritivno kompletni obroci spremljeni od odbačene hrane proširila u celom svetu.

Iako gosti kafea obrok plaćaju koliko mogu, ovaj oblik socijalnog biznisa zaradio je gotovo 150.000$ već u prvoj godini poslovanja. S obzirom da su troškovi pokreta minimalni, sav prihod je uložen u dalji razvoj inicijative.

Hranu koju spremaju obučeni kuvari im poklanjaju supermarketi, restorani, pojedinci i velike korporacije. Rigorozni po pitanju visokih zdravstvenih standarda, osnivači i članovi sada već globalnog pokreta, oštro se protive korišćenju hrane iz kontejnera.

Inicijatori projekta imaju ambiciozne planove za razvoj inicijative. U budućnosti, žele da otvore 50 kafea u SAD-u i pozabave se zakonskom regulativom koja će smanjiti količinu bačene upotrebljive hrane u Velikoj Britaniji. Do tada žele da uključe britanske škole u program koji je nahranio preko 100.000 ljudi širom sveta.

Svest o nepotrebnom bacanju i rasipanju hrane postaje sve razvijenija. Među državama, Danska je zemlja koja pokazuje najveću posvećenost i najbolje rezultate po ovom pitanju. Brojne kampanje i inicijative, koje danska ministarstva sprovode u sprezi sa privatnim i nevladinim sektorom, za samo pet godina smanjile su količinu odbačene hrane za 25%.

Uspešne inicijative „Hunger Heroes“ i „No Food Waste“ u Indiji, „Food Runners“ i „Imperfect Produce“ u SAD-u, ali i prve donacije neiskorišćenih namirnica iz lanca supermarketa u Srbiji ulivaju nadu da će doći do trajnih promena imućnijeg stanovništva planete prema hrani.

Planiranje kupovine u skladu sa budžetom, zamrzavanje i iskorišćavanje ostataka i održavanje reda u skladištu i frižideru pomoći će svakom pojedincu da u vremenu kada se 800 miliona ljudi suočava sa glađu, pomažući svoj kućni budžet, doprinese pozitivnim trendovima.

Još o ovome: Hrana širom sveta

Izvor: Breakfast

 

 

U morima do 2050. godine više plastike nego ribe

Plastic Ocean Promo

Više od 2500 učesnika okupilo se na ovogodišnjem ekonomskom samitu u Davosu sa koga su se čule porazne poruke o nivou zagađenosti svetskih mora i okeana. Čitava ostrva smeća plutaju okeanima ugrožavajući brojne životinjske vrste i remeteći ravnotežu ekosistema. Pa ipak, trenutno stanje do kog je prekomerna potrošnja plastike dovela daleko je bolje od onoga što čeka planetu Zemlju 2050. godine, kada će tonaža plastičnog smeća prevazići ukupnu težinu ribe u okeanima.

Brzina kojom zemlje u razvoju povećavaju kupovnu moć svog stanovništva koje troši sve veće količine plastičnih kesa nije srazmerna dostupnim reciklažnim mogućnostima. Samo u 2010. godini okean je zagađen sa između 4,8 i 12,7 tona plastičnog đubreta i, ako se ovaj tempo nastavi, do 2050. godine mračna statistika poručuje da će čovečanstvo do sredine veka proizvoditi tri puta više plastičnih kesa nego 2014. godine. Ukoliko se ništa ne preduzme, očekuje se da će taj broj porasti na dva kamiona u minuti do 2030. i četiri po minuti do 2050 godine.

Šteta prevazilazi očaj ekologa i boraca za očuvanje prirodnih vrsta – 13 milijardi dolara godišnje iznose gubici po turizam i ribarsku industriju, dok troškovi čišćenja morskih obala svaku zemlju pojedinačno koštaju milione dolara na godišnjem nivou.

Procene o tome koliko će čovečanstvo uspeti da zagadi okeane podcenile su količinu proizvedenog otpada između 1970. i 2010. godine, ali su istovremeno podcenile i moć regeneracije ribljeg fonda u okeanima i morima. Samoodrživost ekosistema nije nepromenjiva kategorija i čovečanstvo ima izbor jednostavnih i efektnih rešenja za smanjenje plastičnog otpada u morima.

Kao jedno od rešenja čuje se potpuno ukidanje korišćenja plastičnih kesa ili naplaćivanje koje je dalo obećavajuće rezultate u Irskoj, dok sa tehnološkim razvojem postaju dostupne biorazgradive zamene za najjeftiniju plastiku koja se koristi u izradi kesa. Naravno, povećanje procenta recikliranih kesa neće izostati sa rezultatima. Svest o neophodnosti reciklaže podiže se obrazovnim programima koji imaju za cilj da o važnosti recikliranja obuče decu školskog uzrasta.

Dodatne informacije: Plastic Oceans

 

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Otvoreno pismo građanima Beograda

Mi smo grupa od 50 naučnika i stručnjaka za urbani razvoj i planiranje iz raznih delova sveta, koja je posetila Beograd povodom 24. godišnje konferencije naše Međunarodne mreže za urbano istraživanje i akciju (INURA). Imamo bogato iskustvo u radu na projektima razvoja priobalja u gradovima poput Londona, Amsterdama, Hamburga, Barselone, Bostona, Njujorka, Toronta, Vankuvera, Hong Konga, Sidneja i Melburna.

Veoma smo impresionirani jedinstvenim kvalitetima Beograda, a posebno kompaktnošću i raznolikošću njegovih gradskih prostora. Veza grada sa vodom mogla bi se obogatiti pažljivim razvojem oblasti između centra i reke Save. Jasno nam je da je projekat “Beograd na vodi” inicijativa koja vodi upravo ka ostvarenju te veze i pozdravljamo tu težnju. Međutim, videli smo i proučili planove i osećamo potrebu da prenesemo našu ozbiljnu zabrinutost povodom samog predloga projekta.

Ekonomski rizici su veliki, a dobit za Beograd mala

„Beograd na vodi”, kako je trenutno osmišljen, nosi izuzetno visoke rizike. Pre svega, mega projekti su uvek osetljivi na fluktuacije tržišta. Poveravanje čitavog projekta jednom investitoru samo povećava taj rizik: ukoliko kompanija postane finansijski neodrživa, Beogradu će ostati nedovršeni razvoj na ovoj centralnoj lokaciji. Uključivanjem većeg broja investitora mogao bi se barem ublažiti ovaj rizik.

I sama očekivanja u vezi sa potencijalnim investitorom Eagle Hills su nerealna. Predlog projekta predviđa izgradnju dvesta novih zgrada, ali je ekonomski kontekst takav da samo oni objekti koji spadaju u tzv. “prvu A fazu“ projekta imaju izgleda da eventualno budu izgrađeni: dve stambene zgrade, dva hotela, kula-oblakoder i „najveći tržni centar na Balkanu”. Ovakav pristup ne može biti opravdan sve dok je suviše velika verovatnoća da će ove strukture ostati neprodate i izolovane na raščišćenom terenu, nedostupne javnosti sve dok se vrednost zemljišta i interesovanje kupaca ne poveća.

Obećanja o ekonomskoj dobiti kroz otvaranje novih radnih mesta na poslovima projektovanja, izgradnje, održavanja i upravljanja traže garancije da će biti korišćeni lokalni resursi i upošljavana lokalna radna snaga, i to uz adekvatnu nadoknadu i uslove rada. Međutim, objekti čija se izgradnja predviđa na priobalju upućuju na to da će se većina ponuđenih radnih mesta zapravo odnositi na kratkoročne, slabo plaćene poslove na građevini i u uslužnim delatnostima. Sadržaj ovog važnog poduhvata mogao bi biti daleko raznovrsniji i pre svega odgovoriti na stvarne potrebe grada i građana.

Zemljište duž Save ima veliku potencijalnu vrednost. Njegovo davanje u dugoročni zakup privatnim kompanijama za malu ili nikakvu nadoknadu doneće malo koristi građanima Beograda. Uz to, dve stotine miliona evra javnih sredstava namenjenih raščišćavanju Savskog amfiteatra predstavljaju verovatno tek mali deo ogromnih izdataka na teret države koji prate ovakve projekte. Čini se da postoji mnogo boljih načina da se ova sredstva upotrebe, kao i da se ovo područje iskoristi na način koji bi bio prikladan ekonomskom, društvenom i ekološkom kontekstu.

Planovi su stereotipni i ekskluzivistički

U malo verovatnom slučaju da se predlog projekta zaista i realizuje, aktuelni plan predviđa generički pejzaž ispunjen hladnim i otuđenim poslovnim, stambenim i trgovinskim objektima. Ovakva elitistička formula „mešovite namene” lišena je svake društvene, ekonomske i kulturne raznolikosti. Reč je o stereotipnom, korporativnom modelu koji zanemaruje lokalne potrebe u oblasti stanovanja i rada i nudi vrlo ograničen spektar mogućnosti za proizvodnju i potrošnju.

Najveće atrakcije koje Beograd pruža neraskidivo su povezane sa njegovim stanovnicima i kulturom. Ljudi su ti koji naseljavaju gradske ulice i kreiraju prostore koji Beograd čine tako prepoznatljivim i punim mogućnosti. Njihovo isključivanje iz procesa planiranja i projektovanja gradskog priobalja ne samo da je nepravedno – i stoga opasno – već se njime propušta i idealna prilika da se uposle i iskoriste najvitalniji resursi grada.

Ekološke posledice nisu uzete u obzir

Predstavljeni predlog, čini se, zanemaruje delikatnu ekološku ravnotežu savskog priobalja. U vremenu ozbiljnih klimatskih promena, u području koje je ionako sklono poplavama, nema mnogo smisla graditi duž obala reke, a da prethodno nije pažljivo ispitana pripremljenost i prilagodljivost terena za slučaj povećanja vodostaja.

U prošlosti se već dešavalo da se izgradnjom na priobalju uništi lokalna ekologija, istisne lokalno stanovništvo, a otvoreni javni prostori učine nedostupnima. Tehnologije za prilagođavanje klimatskim promenama i pristupi rešavanju problema negativnog uticaja razvoja priobalja na životnu sredinu ubrzano se razvijaju. Ovo bi mogla biti prilika da Beograd primeni nov i uzbudljiv pristup u planiranju razvoja svojih obala.

Savremena praksa uključuje lokalnu zajednicu i koristi napredne mehanizme

Međunarodna praksa i standardi kojima se nastoji obezbediti što bolja i šira iskorišćenost gradskog priobalja, iz dana u dan se usavršava. Finansijski aranžmani namenjeni izgradnji evoluiraju u smeru mehanizama koji štite javni interes i obezbeđuju da se zarada ostvarena od upotrebe javne infrastrukture vraća u gradski budžet. Ta javna sredstva se potom koriste kako bi se osigurao veći stepen koristi za lokalnu zajednicu.

Lokalne samouprave danas koriste sofisticirane metode urbanističkog planiranja, koje podrazumevaju i pažljivo usitnjavanje zemljiša i njegovu prodaju ili davanje u zakup većem broju investitora – od velikih kompanija, do malih preduzetnika i lokalnih zajednica. Na ovaj način podstiču se inovativni lokalni i okruženju primereniji arhitektonski stilovi u planiranju velikih projekata i osigurava raznolikost u formi i upotrebi izgrađenih objekata. Takav pristup za uzvrat omogućava da se unutar šireg, globalizovanijeg konteksta ostvare mogućnosti za razvoj na lokalnom nivou.

Participativni pristupi planiranju se unapređuju i usavršavaju kako bi garantovali bolje ishode. Uz angažovanje lokalnih zajednica i znanja, rezultati projekta su ne samo značajno poboljšani već ostaju i u lokalnom vlasništvu, što čitavom procesu daje dodatni legitimitet. Takav pristup bi i razvoj beogradskog priobalja učinio plodnijim.

Prilika za razvoj projekta koji zaista podstiče globalnu maštu

Ukoliko Srbija želi da poboljša svoj ekonomski položaj kroz izgradnju Beograda, ona mora obezbediti adekvatnu procenu vredne lokacije i lokalnih potreba. Ako nacija želi da pozove svet u svoje kulturno i društveno središte, ona mora učiniti više od planiranja uobičajenog razvoja lišenog svake posebnosti karakteristične za Beograd.

Umesto pravljenja stereotipnog projekta sa nejasnim biznis planom (gde su obaveze države u ovom trenutku daleko veće od obaveza koje je preuzeo investitor), ovaj poduhvat bi trebalo realizovati korak po korak, uz primenu najviših lokalnih urbanističkih standarda i uz najveću moguću transparentnost. Projekat mora uzeti u obzir lokalne ekonomske prilike, postojeće urbano tkivo i upotrebu ove centralne gradske zone. On mora obezbetiti učešće lokalnog stanovništva i prepoznati potrebu za ekološkom obnovom i održivošću, i ne sme pokleknuti pred očekivanjima korporativnog urbanizma, koji sa podjednakim prezirom odbacuju i urbanisti i građani širom sveta.

Ukoliko “Beograd na vodi” teži postizanju održivog uspeha, on mora projektovati potrebe i težnje grada na globalnu pozornicu, a ne pretvarati jednu od najvrednijih gradskih lokacija u produžetak bezimenog globalnog preduzeća.

Korist mora biti na strani Beograda. Želimo vam sve najbolje.

Iskreno vaša,

Međunarodna mreža za urbano istraživanje i akciju, jul 2014.

www.inura.org/

Izvor: Peščanik

Aflatoksin ponovo podignuta granica

Aflatoksin

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede objavljen je Pravilnik o izmeni pravilnika o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja.

Prema ovoj odluci dozvoljeni nivo aflatoksina povećava se 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu.

Takođe se navodi da izmena pravilnika stupa na snagu dan nakon objavljivanja odluke u Službenom glasniku, što znači da važi od 15. jula, kao i da će ova odluka važiti do 31. decembra 2014.

Pre samo 15 dana na snagu je stupila prethodna izmena istog pravilnika i odluku iz aprila meseca prema kojoj se nivo dozvoljenog aflatoskina vraća sa 0,5 na 0,05 mikrograma po kilogramu, što je standard EU.

Kako saznajemo iz tog ministarstva, radna grupa sačinjena od stručnjaka Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja uz saglasnost Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut donela je odluku da se proizvođacima mleka omoguci da do 31.12.2014. postepeno spustaju nivo aflatoskina koji neće smeti da bude veci od 0.25.

Osnovni razlog za donošenje ove odluke su poplave koje su devastirale određena područja, stočare i proizvođače mleka, te bi, kako se navodi, u ovom trenutku postavljanje standarda koji važe u EU, za njih bilo pogubno.

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković je objasnila, gostujući u Vestima na B92, da je pravilink o dozvoljenom nivou aflatoksina od 0,05 doneo bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić još u aprilu, a stupao je na snagu 1. jula ove godine.

“U pitanju je bio ambiciozan plan prethodnog ministra poljoprivrede da se efekti izmenjenog pravilnika o kvalitetu hrane za životinje, koji je izmenjen u aprilu, oseti veoma brzo, za samo tri meseca, i na kvalitetu mleka“, rekla je ona.

Prema rečima ministarke poljoprivrede, Vlada Srbije usvojila je nov pravilnik, koji dozvoljava veći nivo aflatoksina, jer je po do sada važećem pravilniku 1. jul bio prekratak rok da proizvođači mleka usklade nivo aflatoksina sa standardima EU. 

Ministarka kaže da, ukoliko se uporede ova dva pravilnika, vidi se da je novi (o dozvoljenoj količini od 0,25) pet puta stroži od onog koji je važio do pre desetak dana. 

“Cilj je da što pre dostignemo nivo od 0,05 mikorograma po litru mleka i učinićemo sve da se rešavanju tog peroblema priđe sistemski“, kazala je ona dodajući kako očekuje da taj cilj bude postignut i pre kraja godine, do kada je previđeno važenje novog pravilnika. 

Izvor: B92

Kuda nestaje plastični otpad iz okeana?

Kuda nestaje plastični otpad iz okeanaOgromna količina plastičnog otpada polako nestaje sa površine okeana, pokazala je nova studija. Međutim, šta se dešava sa otpadom za naučnike je i dalje misterija.

Nakon opširne studije koja je sprovedena o uticaju otpada na vodena prostranstva, naučnici su zaključili da ogromne količine plastike zapravo nestaju sa površine okeana. Pretpostavljaju da se otpad rastavlja u deliće, a vrlo je moguće i da tone duboko u okean, ili ga možda pojedu ribe, piše Sciencemag.

“Dubine okeana su za nas još uvek velika nepoznanica. Nažalost, plastika koja završava u okeanima mogla bi uveliko da našteti prirodnom i za nas misterioznom ekosistemu”, rekao je koautor studije Andres Kosar, ekolog sa Univerziteta Kadiz u Španiji.

Inače, današnje doba naučnici nazivaju i vremenom plastike. Naime, današnje društvo proizvodi sve više tog materijala koji završava na deponijama, a planinske vode i reke ga nose do okeana. Tako je nastao i poznato ostrvo plastičnog otpada u Pacifiku koji je dostiglo veličinu Teksasa.

Zastrašujući je podatak da je prema izveštaju 1970. godine čak 45.000 tona plastike dospevalo u okean svake godine, a od tada do danas proizvodnja plastike se upetostručila.

Kosar i njegove kolege u svojoj studiji su pokušali da istraže uticaj otpada i njegov obim u okeanima. U brodu “Malaspina” obišli su svet i sakupljali uzorke vode i merili koncentraciju plastike. Takođe, analizirali su podatke iz nekoliko drugih studija.

A, njihovo otkriće prvo je za njih same bilo šokantno. Naime, utvrdili su da bez obzira na drastično povećanje proizvoda od plastike danas u okeanima ima 35.000 tona plastike, a statistički trebalo bi da bude nekoliko milion tona. Ili, još tačnije, 99% otpada je nestalo.

Takođe, otkrili su da malih delova plastike, poput onih veličine od pet milimetara, uopšte nema u okeanima.

Kako tvrde, moguće je da su ti delići razloženi u još sitnije i nemoguće ih je naći, a njihov uticaj na okean je nepoznat. Druga mogućnost jeste da ti delići tonu u okeanske dubine.

“Moguće je da manje ribe jedu te deliće plastike ili ih razlažu na još sitnije delove. Veće ribe jedu te manje, a na kraju ribe dolaze i na trpezu ljudi, zato je veoma bitno istražiti kako toksini iz plastike utiču na zdravlje životinja”, kazao je Kosar.

Izvor: B92

Google Ad Grants – Podrška nevladinim organizacijama u Srbiji

google grants

Google je prošle nedelje lansirao Google Ad Grants program koji predstavlja neprofitnu verziju AdWords-a. Putem ovog programa nevladine organizacije imaju na raspolaganju 10.000 $ na mesečnom nivou za AdWords oglašavanje i promociju svojih misija i inicijativa na Googlovim stranicama za rezultate pretrage. Više informacija o samom programu možete da pronađete na ovom linku (google grants)

Da bi ispunjavale uslove za program Google Ad Grants, organizacije moraju da:

  • Imaju trenutni i važeći status dobrotvorne organizacije u skladu sa odredbama u vašoj zemlji (definiciju dobrotvorne organizacije u vašoj zemlji pogledajte u nastavku)
  • Prihvate obavezne potvrde u vezi sa nediskriminacijom i prijemom i korišćenjem donacije i slože se sa njima
  • Imaju funkcionalan veb-sajt sa konkretnim sadržajem

Imajte na umu da sledeće organizacije ne ispunjavaju uslove za Google Ad Grants:

  • Vladine organizacije
  • Bolnice i medicinske grupe
  • Škole, obdaništa, akademske institucije i univerziteti (filantropski ogranci obrazovnih organizacija ispunjavaju uslove)

Izvor: Ekologija

Mali rečnik pojmova o vazduhu

Foto: Design downloader

vazduh jeste vazduh u troposferi na otvorenom koji ne uključuje vazduh u zatvorenom prostoru;

gasovi sa efektom staklene bašte jesu gasovi koji apsorbuju i re-emituju infracrveno zračenje i u atmosferu dospevaju kao posledica prirodnih procesa, ali i usled ljudskih aktivnosti;

granična vrednost emisije je maksimalno dozvoljena vrednost koncentracije zagađujuće materije u otpadnim gasovima iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađenja koja može biti ispuštena u vazduh u određenom periodu;

doprinos zagađenju iz prirodnih izvora jesu emisije zagađujućih materija nastale usled prirodnih događaja kao što su seizmičke i geotermalne aktivnosti, šumski požari, ekstremne vremenske pojave, uključujući polen, koje nisu direktno ili indirektno izazvane ljudskim aktivnostima;

emisija jeste ispuštanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom ili čvrstom agregatnom stanju iz izvora zagađivanja u vazduh;

emisija gasova sa efektom staklene bašte je ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte iz individualnih i/ili difuznih izvora u vazduh;

zagađujuća materija jeste svaka materija (uneta direktno ili indirektno od strane čoveka u vazduh) prisutna u vazduhu, koja ima štetne efekte po zdravlje ljudi i životnu sredinu u celini;

kritični nivo jeste nivo zagađujuće materije zasnovan na naučnim saznanjima, iznad koga se može pojaviti direktan štetan efekat na neke receptore kao što su drveće, druge biljke ili prirodni ekosistemi ali ne na ljude;
maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u Republici Srbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima;
nivo zagađujuće materije jeste koncentracija zagađujuće materije u vazduhu ili njihovo taloženje na površini u određenom vremenskom periodu, kojima se izražava kvalitet vazduha;

nenamerno ispuštene dugotrajne organske zagađujuće supstance jesu supstance koje su perzistentne, bioakumulativne i toksične, koje se emituju iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađivanja, kao na primer polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini, policiklični aromatični ugljovodonici, heksahlorbenzen i polihlorovani bifenili;

osnovne ruralne lokacije jesu merna mesta udaljena od značajnih izvora zagađenja vazduha koja se koriste za obezbeđivanje podataka o osnovnim koncentracijama zagađujućih materija na mestima koja nisu direktno izložena zagađenju vazduha;

osnovne urbane lokacije jesu merna mesta u urbanim područjima na kojima su nivoi izloženosti zagađujućoj materiji opšte gradske populacije reprezentativni;
ocenjivanje kvaliteta vazduha je svaki metod koji se koristi za merenja, proračune, prognoze i procene nivoa zagađujućih materija radi određivanja područja prema nivou zagađenosti;

pokretni izvor zagađivanja je motor sa unutrašnjim sagorevanjem ugrađen u transportno sredstvo ili radne mašine;

postrojenje za sagorevanje je tehnički sistem (ložište) u kome se gorivo oksiduje u cilju korišćenja na taj način proizvedene toplote;

prekursori ozona jesu supstance koje doprinose formiranju prizemnog ozona;
prizemni ozon je ozon koji se nalazi u najnižim slojevima troposfere;

supstance koje oštećuju ozonski omotač jesu supstance koje imaju potencijal oštećenja ozonskog omotača veći od nule, i to: hlorofluorougljenici, drugi potpuno halogenovani hlorofluorougljenici, haloni, ugljen tetrahlorid, 1,1,1-trihloroetan (metil hloroform), metil bromid, bromofluorougljovodonici, hlorofluorougljovodonici i bromohlorometan, bilo da su same ili u mešavini, nove, sakupljene, obnovljene ili obrađene, koje se kontrolišu u skladu sa Montrealskim protokolom o supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
stacionarni izvor zagađivanja je stacionarna tehnička jedinica, uključujući i postrojenje za sagorevanje, u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje mogu dovesti do zagađenja vazduha, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koje mogu proizvesti emisije i zagađenje;

ukupne taložne materije jesu ukupna masa zagađujućih materija koja je dospela iz atmosfere na površinu (npr. tla, vegetacije, vode, zgrada itd.) u datom području u određenom vremenskom periodu;

fiksna merenja jesu merenja koja se vrše na fiksnim lokacijama, kontinualnim ili povremenim uzimanjem uzoraka u cilju utvrđivanja nivoa zagađujućih materija u skladu sa relevantnim ciljevima kvaliteta podataka;

fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte jesu fluorovani gasovi koji imaju potencijal oštećenja ozonskog omotača jednak nuli, a koji imaju potencijal globalnog zagrevanja, i to: fluorougljovodonici, perfluorougljenici i sumporheksafluorid;