Category Archives: Održiva gradnja

Zeleni krovovi

Le Corbusier : ”… krovni vrt postaje omiljeno mesto u kući, a dodatno se gradu vraćaju prostori zauzeti gradnjom…” još početkom prošlog veka je krovne vrtove ustanovio kao jednu od svojih pet tačaka arhitekture.

Zeleni krovovi su od 1970 godine našli svoju primjenu u Evropi. Danas se primjenjuje u svim zemljama gde se vodi računa o uštedi energije i zaštiti životne sredine, a u nekima je uveden zakon koji obavezuje izgradnju novih zagrada sa zelenim krovovima (Nemačka, Japan, Kanada..)

Beograd ima veliki broj objekata sa ravnim krovovima koji su loše rešeni. Predstavljaju veliki problem za korisnike prostora ispod njih, kako zbog prokišnjavanja tako i zbog loše termoizolacije tih prostora. Planiranje zelenih krovova na tim objektima bi rešilo navedene probleme. Postavljanje zelenog krova na već postojeću konstrukciju izvodi se samo pod uslovom da ta konstrukcija statički zadovoljava zahteve novoprojektovanih slojeva. Stari slojevi se skidaju do nosive konstrukcije i onda se preko nje postavljaju slojevi zelenog krova.

Osnovni inženjerski preduslov uspešno i bezbedno ozelenjenog krova je: dovoljan noseći kapacitet krovne konstrukcije, pravilno izvedena hidroizolacija, pravilno izvođenje zaštite od  korenja i pravilan izbor biljnih vrsta.

Struktura zelenog krova

Prvi sloj je vegetacija, drugi zemlja, treći sloj je membrana koja sprečava spiranje zemlje, već samo propušta vodu do drenaže. Četvrti sloj je odgovarajuća termoizolacija. Peti sloj je zaštitni sloj krovne membrane, a služi i za skladištenje vodu za sušne periode. Šesti sloj je sloj koje odbijaju korenje. Potom slede standardni slojevi krovne hidroizolacije i na kraju je glavna nosiva konstrukcija.

U skladu sa dobijenim rezultatima proračuna i zahtevima okruženja, objekta, korisnika i projektanta se opredeljujemo za tip Zelenog krova.

Tri glavna tipa zelenih krovova :

Ekstenzivan tip –neprohodni zeleni krovovi

Krov je pokriven samo travom, mahovinom i niskim rastinjem od 5-25cm, a dubina zemlje je od 5-10cm. Težina je oko 50 kg/m2. Održavanje treba uraditi jedanput godišnje. Prohodnost je ograničena na potrebe održavanja.

Poluintezivan tip – prohodni zeleni krov

Zeleni krov je dizajniran sa rastinjem srednje visine od 25-50cm, a dubina zemlje je oko 20cm, što dodaje teret oko 250 kg/m. Održavanje je potrebno na svakih 6 meseci. Na ovim krovovima se određeni delovi koriste kao prohodni i mesta za boravak.

Intezivan tip – zeleni krovovi za korišćenje

Krov je pokriven višim rastinjem, od 50 cm do 4 metra, sa dubinom zemlje oko 50cm. Dodatni teret na zgradu je oko 400 kg/m2 i potrebno je često održavanje. Ovi krovovi pružaju mogućnost korišćenja kao i bilo koja zelena površina u prirodi (golf teren, bašta restorana, igralište itd).

Na svim se ravnim zelenih krovova mogu predvidjeti vodene površine, ribnjaci, jezerca ili bazeni. Izuzetno su pogodne i za postavljanje solarnih panela  ili fotonaponskih ćelija .

 

Prednosti ozelenjavanja krovova:

  • zaštićuje se krovna konstrukcija od ekstremnih temperaturnih promena
  • izolacija krova od UV-zračenja, mehaničkih oštećenja čime se produžuje vek trajanja slojeva krova za do 3 puta
  • proces pretvaranja ugljen-dioksida u kiseonik kroz fotosintezu
  • voda se zadržava i polako isparava ,sprečavajući naglo oticanja vode u kanalizaciju, a samim tim i nema potrebe za povećanje kanalizacionih kapaciteta
  • smanjuje nivo prašine u okruženju
  • regulišu nivo vlage u vazduhu
  • stvaranje dodatnog stanište za biljke i životinje
  • filtriraju kisele kiše
  • apsorbuje zvuk čime smanjuje nivo buke
  • povećava tržišnu vrednost objekta
  • dodatni prostor za šetnju i odmor
  • ulepšava izgled okoliša

Mane zelenih krovova:

  • cena postavljanje zelenog krova je uglavnom veća od uobičajenih krovnih sistema
  • neophodno je održavanje koje također iziskuje izvesne troškove
  • konstrukcija objekta trpi dodatno opterećenje

Petra Komadinić DIA

Solarni kolektori uštedeli 2 miliona dinara u Zrenjaninu


Sistemom solarnih kolektora, najvećem u Srbiji, koji su u zrenjaninskoj bolnici “Dr Đorđe Jovanović” postavljeni u okviru projekta Slovak Aid, postignuta je ušteda za zagrevanje tehničke vode u iznosu od oko dva miliona dinara.

To je rečeno prilikom jučerašnje posete delegacije agencije Slovačke agencije za međunarodnu razvojnu saradnju SAMRS i predstavnika slovačke ambasade u okviru kontrole solarnih postrojenja postavljenih u zrenjaninskoj bolnici i Domu učenika “Angelina Kojić Gina” u tom gradu.

Pomoćnik direktora bolnice za medicinske poslove Dušan Velisavljev kaže da se korišćenjem sistema od 200 solarnih kolektora za zagrevanje sanitarne vode u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje postiže ušteda oko 35.000 kubnih metara gasa.

Osim te uštede, kako je rekao, postižu se i značajni ekološki efekti kroz smanjenje emisije ugljen dioksida u atmosferu zbog korišćenja sunčeve energije koji na godišnjem nivou iznose oko 67 hiljada kilograma.

Jan Štark, predstavnik slovačke ambasade, kaže da je u planu da firma “Termo solar” slovačkog grada Žiara, jedna od najvećih za proizvodnju solarnih kolektora, slične kolektore postavi i na objektima u Kragujevcu i Subotici.

On je naglasio da projekti koji su realizovani u Srbiji, a tiču se termoenergetike, imaju bolje rezultate od onih u Slovačkoj zbog boljih uslova, odnosno više sunčanih dana.

Solarni kolektori u zrenjaninskoj bolnici postavljeni su pre nešto više od godinu dana, a Slovačka je za taj projekat obezbedila 154.954 EUR.

Ustanova je bila u obavezi da obezbedi još tri miliona dinara za izradu podloge na koju će biti montirani kolektori za prikupljanje sunčeve energije, a za to je Pokrajinski sekretarijat za finansije odobrio iz vojvođanskog budžeta nešto više od dva miliona dinara.

Očekuje se da će u naredne četiri godine biti ostvarena ekonomska isplativost ove investicije.

Na zgradi Doma učenika “Angelina Kojić Gina” instalirana su 72 kolektora i postignuta je ušteda od 50% u domenu korišćenja gasa kao energenta za grejanje sanitarne vode.
Izvor: gradjevinarstvo.rs

Energetski efikasna kuća, šta je to?

Daleko gledajući u istoriju ljudi su razmišljali kako da kuća koju grade bude zimi toplija a leti hladnija, tj. toplotno konforna. Ovaj problem je proučavao Sokrat, grčki filozof pre 2500god. U literaturi ovo istraživanje je poznato pod nazivom „Sokratova kuća“ (eng. Socratic House). U osnovi Sokratovog razmatranja nalazi se uticaj kretanja Sunca na oblik, izgled i konstrukciju kuće.

Kod nas se pojam „Sokratova kuća“ može vezati za arhitekturu Lepenskog vira, koja je nastala u doba neolita – znatno pre pomenute Sokratove ideje. Naime, izgled kuća na Lepenskom viru veoma liči na Sokratovu kuću. Takve kuće mogu postati uzor za savremena rešenja niskoenergetskih zgrada u koje bi se uklopile nove tehnologije i materijali, pošto obezbeđuju konfor uz minimalan utrošak energije za grejanje i klimatizaciju.

Danas energetski efikasna kuća može se smatrati ona kuća koja troši manje energije od normalne kuće. Postoji pet glavnih kategorija:

  • niskoenergetske kuće (eng. Low Energy House)
  • pasivne kuće (eng. Passive House, Ultra-low Energy House)
  • kuće nulte energije (eng. Zero-energy House or Net Zero Energy House)
  • autonomne kuće (eng. Autonomous Building, house with no bills)
  • kuće s viškom energije (eng. Energy Plus House)

Niskoenergetske kuće (eng. Low Energy House)

Generalno niskoenergetska kuća je bilo koji tip kuće koji koristi manje energije od obične kuće. Po pravilu kod nje je visok nivo insolacije, ugrađeni su kvalitetni prozori, dobra termoizolacija pa se time smanjuje količina energije koja je potrebna za grejanje i hlađenje. Nekad se one opremaju i solarnim kolektorima, tehnologijama za reciklažu toplote iz vode koja je korišćena za tuširanje ili pranje sudova,…

Ne postoji globalno prihvaćena definicija niskoenergetske kuće. Zbog velikih varijacija u nacionalnim standardima, niskoenergetska kuća napravljana po standardima jedne države ne mora biti niskoenergetska po standardima druge države.

Pasivne kuće (eng. Passive House, Ultra-low Energy House)

Pasivna kuća je kuća koja troši veoma malo energije tako da je moguće živeti u njoj bez tradicionalnih sistema grejanja. Potreba za energijom za hlađenje i za grejanje ne prelazi 15kWh / m² godišnje. Ukupna potrošnja energije (energija za grejanje i hlađenje prostorija, topla voda i struja) ne sme biti veća od 42 kWh/m2 godišnje. To je oko 10 puta manje od običnih zgrada.

Troškovi gradnje pasivne kuće su u prošlosti bili znatno veći od troškova gradnje normalne kuće, ali s razvojem tehnologija i većom potražnjom za specijalno dizajniranim građevinskim komponentama cena izgradnje je sad znatno manja nego što je bila.

Kuće nulte energije (eng. Zero-energy House or Net Zero Energy House)

Kuća s nultom energetskom potrošnjom i nultom emisijom ugljen-dioksida godišnje naziva se kuća nulte energije. Nulta energetska potrošnja znači da bi kuća nulte energije mogla biti nezavisna od energetske mreže, ali u praksi to znači da se u nekim periodima energija dobija iz energetske mreže, a u ostalim periodima se vraća u energetsku mrežu. Kuće nulte energije zanimljive su i zbog zaštite životne sredine jer ispušta vrlo malo gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Autonomne kuće (eng. Autonomous Building, house with no bills)

Autonomna (nezavisna) kuća je zamišljena da normalno funkcioniše nezavisno od infrastrukturne podrške. Prema tome nama priključaka na mrežu za distribuciju električne energije, vodovod, kanalizaciju, PTT mrežu,… Autonomna kuća je mnogo više od energetski efikasne kuće.

Kuće s viškom energije (eng. Energy Plus House)

Kuća s viškom energije je kuća koja u proseku tokom cele godine proizvede više energije koristeći obnovljive izvore energije nego što je uzme iz spoljašnjih sistema. Ovo se postiže upotrebom malih generatora električne energije, niskoenergetskih tehnika gradnje poput pasivnog solarnog dizajna kuće, pažljivog izbora lokacije za kuću.

Energetska efikasnost je vrlo važna a u budućnosti će biti još i važnija. Da bi se postigla energetska efikasnost moramo se prilagoditi novim izvorima energije i novim načinima štednje energije. Energetski efikasne kuće su samo jedan deo u globalnoj energetskoj efikasnosti. Trenutno na svetu postoji vrlo mali broj energetski efikasnih kuća. Donošenjem odgovarajućih građevinskih zakona sve će nove građevine u budućnosti morati da poštuju načela energetske efikasnosti.
Milica Obućina MArch

Održiva gradnja

 

Održiva gradnja podrazumeva efikasnu upotrebu građevinskih materijala, estetsku i racionalnu izgradnju stambenih i infrastrukturnih objekata.

Koncept održive gradnje se zasniva na pet eko principa

  • pametno projektovanje (oblik zgrade, lokacija, orjentacija, konstrukcija, izolacija,…)
  • upotreba ekoloških materijala ( lakoobnovljivi materijali, reciklirani, dugotrajni, materijali koji nisu štetni za životnu sredinu,..)
  • energetska efikasnost (upotreba manje količine energije za obaljanje iste količine posla)
  • racionalna potrošnja vode (sakuplajnje kišnice)
  • zdrava životna sredina (pažljiv izbor materijala koji nisu štetni po zdravlje ljudi)

Pametno projektovanje

Kod izbora lokacije za gradnju kuće treba izabrati mesto izloženo suncu a zaštićeno od jakih vetrova. Kuću treba tako projektovati da se što više otvora nalazi ja jugu a što manje na sevetu. Dubina kuće ne treba da bude velika i tako se omogućava niskom zimskom suncu da uđe u kuću.

Zaštita kuće je veoma bitna. Leti je treba zaštititi od jakog sunca zelenilom i senilima. Takođe je veoma bitno u procesu projektovanja voditi računa da se prostorije istih ili sličnih namena i unutrašnjih temperatura grupišu pa tako pomoćne prostorije treba orjentisati ka severu a dnevne ka jugu.

Upotreba ekoloških materijala

Živeći u materijalnom svetu od ključne važnosti je da povedemo računa o prirodi i karakteristikama materijala u našem okruženju. Treba upotrebljavti kvalitetne, eko materijale. To su materijali koji imaju izuzetne performanse, dugotrajni su i sirovine ili sami materijali su lako obnovljivi. Takođe treba razmišljati o materijalima koji nastaju reciklažom. Tako nastali materijali mogu inicijalno da imaju jednako dobre performanse a da u samom procesu reciklaže koštaju manje od novih materijala i da omoguće smnjenje optada.

 

Energetska efikasnost

Postoji mnogo pametnih i jednostavnih načina da dom bude energetski efikasan. Mogu se čak napraviti kuće sa nultom potrošnjom struje. Kod njih se vodi računa o potrošnji energije za grejanje, hlađenje, osvetljenje, potrošnji kućnjih aparata,… Uvode se sistemi za praćenje energije, solarni kolektori i koriste se alernativni izvori energije.

Naravno dom je samo jedna oblast života koja može postati energetski efikasna. Energetska efikasnost može biti vodeći princip u donošenju odluka koje imaju veze sa prevozom koji koristije, garderobom koju nosite, hranom koju jedete,…

Racionalna potrošnja vode

Značaj vode za ljudski život je toliko veliki da ga treba dodatno naglasiti. Svako živo biće na planeti zavisi od čiste, nezagađenje, zdrave vode.

Prilikom projektovanja treba predvideti uređaje koji smanjuju potrošnju vode, omogućavaju njeno ponovno korišćenje u određenim slučajevima i iskorišćavanje atmosverskih voda.

Živeti zeleno ne znači samo isključiti vodu dok peremo zube. Vodu treba poštovati i preduzimati mere da se sačuva kad god je to moguće.

Zdrava životna sredina

člana 74. Ustava Republike Srbije glasi:

„Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu”.

  • životna sredina definisana kao skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;
  • prirodne vrednosti kao prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;
  • aktivnost koja utiče na životnu sredinu kao svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: korišćenje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zagađujućih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizujuće i nejonizujuće zračenje; udese;
  • zagađivanje životne sredine kao unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;
  • otpad kao svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrđenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

 

Koje su koristi od održive gradnje?

  • finansijska ušteda sa smanjenjem računa za grejanje, hlađenje i elekrtričnu energiju
  • konfornije i kvalitetnije stanovanje
  • duži vek zgrade
  • odgovoran odnos prema životnom okruženju, smanjenje emisije štetnih gasova, smanjenje uticaja na klimatske promene

 
Milica Obućina MArch