Category Archives: Grejanje

Solarno grejanje

Energija Sunca je besplatna i čista. Kad drugim energentima cena raste, korisnici solarnih sistema se osećaju dobro jer Sunce ne ispostavlja račun.

Želimo li da zamijenimo postojeći sistem grejanja (lož-ulje, gas, struja, čvrsta goriva,…), solarni sistem je prva opcija koju moramo razmotriti. Solarno grejanje nije samo smislena alternativa već i pravi izbor. Ovakvim izborom postajemo energetski nezavisni.

Solarni sistemi upijaju toplotu Sunca i prenose je na radnu tečnost unutar solarnih kolektora. Tako „zarobljenu“ toplotu možemo usmeravati gde želimo. Na taj način zagrevamo sanitarnu vodu za tuširanje, pranje, kuvanje i piće a onda toplotu Sunca koristimo u sistemima grejanja prostora. Najbolji rezultati se postižu s tzv. niskotemperaturnim sistemima grejanja (podno-zidno grejanje).

Solarni sistemi grejanja se najčešće kombiniraju s postojećim sistemima grejanja (lož-ulje, struja, čvrsta goriva, biomasa, gas,…) iako je i danas moguće napraviti kuću sa 100% besplatnim – sunčevim grejanjem.

Kod postojećih kuća preporučljivo je ugraditi solarne kolektore i spojiti ih sa već ugrađenim sistemom. Uštede ne mogu izostati. Kod novih kuća je preporučljivo koristiti solarnu energiju što je više moguće a kombinovati je s obnovljivim izvorima energije (drveni briketi, piljevina, toplotne pumpe…).

Solarni sistemi imaju svoje i prednosti i mane. Prednosti: besplatna energija, nezavisni su od poskupljenja fosilnih goriva i struje, čista obnovljiva energija, podstiče „energetski efikasnu“ izgradnju, sistem se sam vremenom otplati. Mane: zimi ovakav sistem daje manje energije (rešava se dogrejavanjem), potrebna krovna ili neka druga konstrukcija za montažu ovakvog sistema, ako se nestručno projektuje sistem će biti loš i neefikasan a korisnik nezadovoljan.

Najčešće je pitanje – koliko se može uštedjeti? Puno! A još više u budućnosti, jer nas čekaju velika i stalna poskupljenja fosilnih goriva. Koliko tačno je moguće uštedeti moguće je odgovoriti nakon detaljnog pregleda građevine. Svi su korisnici različiti sa gledišta vrste objekta, orijentacije prema jugu, veličini objekta, njegove toplotne izolovanosti,…  Trenutno se za 3-20 godina povrati ulaganje u solarnu energiju.

Milica Obućina MArch

 

Podno/zidno grejanje i hlađenje


Opšte
Podno grejanje je nevidljivo i ostavlja nam slobodan prostor na zidovima za korištenje. Ono je zdravstveno puno prihvatljivije od radijatorskog. Raspon temperatura između zone stopala i glave je vrlo mala (do 2⁰C) pa je celo telo u temperaturno homogenom polju. Kod radijatora su temperature puno više i postoji veliko kretanje prašine, kao i problem suvog vazduha. Kod podnog grejanja je pod uvijek prijatno zagrejan do najviše temperature od 29⁰C, što je prijatno za stopala.

Primena
Podno grejanje se danas ugrađuje u bolnice, hotele, poslovne prostore i stanove, što govori o njegovoj zdravstvenoj ispravnosti i energetskoj efikasnosti. Ova vrsta grejanja s obzirom da radi na nižim temperaturama u odnosu na radijatorsko grejanje ima manje energetskih gubitaka – time troši manje energije.

Način grejanja
Prenos toplote vrši se isijavanjem, za razliku od radijatorskog gde se toplota prenosi preko toplog vazduha. Kao rezultat osećaj toplote je puno prijatniji a olakšane su i respiratorne funkcije.
Podno grejanje radi na znatno nižim temperaturama od radijatora pa je zato razlika pritisaka između plafona i poda mala, pa ne dolazi do strujanja vazduha koji podiže prašinu. Pored toga, nema pregrejavanja vazduha, što za posljedicu ima suvi vazduh.
Zbog ovih navedenih razloga podno grejanje se preporučuje kao najzdravije. Posebno odgovara osobama alergičnima na prašinu i osobama koje imaju respiratorne probleme.
Podno grejanje se projektuje tako da temperatura poda bude 23-25⁰C u dnevnim prostorijama, a u kupatilima najviše 29⁰C. To su idealne temperature za stopala.
Ukoliko se podno grejanje postavlja nestručno, dolazi do vrućih ili prehladnih podova, što jasno utiče na korisnika pa zato podne sisteme poverite profesionalcima.

Podno / zidno hlađenje
Podno grejanje pruža mogućnost proširenja na zidove, kao i letnjeg hlađenja – prolaskom hladne vode kroz cevi. Takovo hlađenje je puno zdravije od onog klasičnim klima uređajima, jer ne hlade vazduh, već pod i zidove na prijatnih 20-23⁰C. Izbjegavaju se prehlade tako karakteristične za klasične rashladne uređaje.
Materijali podnih obloga
Materijali podnih obloga mogu biti različiti od keramike do klasičnih parketa. Važno je da projekat bude prilagođen ovom vidu grejanja kako bi se predvideli odgovarajući slojevi poda.
Važno je jedino da je parket pravilno osušen na 8-9% vlage. Podno grejanje se najbolje ugrađuje s parketom debljine do 15 mm.

Energenti
Kroz cevi podnog grejanja prolazi voda koja je nosilac toplote. Toplotu voda prima s nekog izvora, koji može biti kotao na plin, solarni sistem, kotao na čvrsta goriva, toplotna pumpa, kotao na električnu energiju,…
Uz sistem podnog grejanja moguće je postaviti i radijatore, iako to nije neophodno i najčešće se to ne preporučuje.
Cevi podnog sistema se postavljaju u cementni estrih, ili unutar suvih podova. Idealni su za adaptacije u svim vrstama objekata. Važno je da se postavljaju iznad sloja termoizolacije.

Električno podno grejanje
Za razliku od klasičnog, s cevima kroz koje prolazi topla voda, električno podno grejanje se sastoji od mreže elektro kablova. Prolaskom struje zagrevaju se i oslobađaju toplotu. Pogodni su za male kvadrature (kupatila, WC, sobe), ali neekonomični po potrošnji energenta. Nije moguće hladiti prostor tim sistemom
Kod podnog vodenog grejanja imamo izbor nekoliko izvora nerergije: gas, čvrsta goriva, solarnu energiju, toplotne pumpe, naftu i struju. Kod električnog podnog imamo samo struju koja je iz godine u godinu sve skuplja.
Sistem vodenog podnog grejanja može se koristiti i za hlađenje, što nije moguće kod električnog grejanja.

Milica Obućina MArch

Ugradnjom termostatskih ventila štedite do 20%


Racionalno korišćenje energije je ušteda novca.
Kad se zimska sezona bliži kraju pravo je vreme da se planiraju unapređenja na vašem sistemu za grejanje.
U mnogim stanovima i kućama, radijatori nemaju ugrađene termostatske ventile koji mogu regulisati temperaturu u prostorijama. Posledica toga je da će nam neke prostorije biti pregrejane, a s druge strane neke hladne što daje za rezultat nedovoljnim komfor u tim prostorijama. Rešenje kojem često pribegavamo ako su nam prostorije pregrejane je otvaranje prozora što dovodi do velikih toplotnih gubitaka.
Ugradnjom termostatskih ventila možete uštedjeti i do 20% na računu za grejanje.
Jeste li znali da ako temperaturu koju održavate u prostoru smanjite za samo 1°C godišnje možete uštedjeti približno 5-7% energije za grejanje što bi za kuću od 200 m2 iznosilo i do 25000 dinara godišnje.
Termostate bi trebalo podesiti na najnižu temperaturu koja će vam pružiti toplotni komfor, a u prostorijama u kojima se ne boravi, grejanje bi se trebalo isključiti ili barem smanjiti.
U prostorijama u kojima boravite preporuje se temperatura od 20-21°C, u spavaćim sobama oko 18°C, hodnicima 15°C, a u kupatilima 24°C. Ako planirate da budete odsutni iz kuće na jedan dan termostat namestite na 16°C, a ako planirate odsustvo cele nedelje namestite ga na 12°C. Time ćete uštedeti energiju i smanjiti račune za struju ali se zidovi neće ohladiti mnogo pa ćete ih po povratku lako zagrejati.

Milica Obućina MArch