Category Archives: Grejanje

THE GLOBAL GOALS: Ambiciozni plan Ujedinjenih Nacija za održivu budućnost

global goals

Foto: Global Goals

Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu  Global Goals koja predstavlja ambiciozan petnaestogodišnji plan za održivi razvoj planete. Ova kampanja predstavlja istorijsku priliku koja okuplja sve države sveta i sve pojedince da zajednički preduzmu mere koje će dovesti do pobošljanja života svih ljudi na svetu. Postavljeno je 17 ciljeva koji određuju globalni pravac delovanja u okviru tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski, društveni i klimatski. Ova ambiciozna agenda je usvojena od strane 193 članice UN na Samitu održivog razvoja, a sve države i akteri će sarađivati zajedno kako bi se ovaj plan implementirao.

Ciljevi ove kampanje su veoma ambiciozni. Potpisnice ovog sporazuma se obavezuju da do 2030. godine iskorene siromaštvo i glad u svetu; da se bore protiv nejednakosti; rade na izgradnji pravednog i inkluzivnog društva; štite ljudska prava i promovišu rodnu ravnopravnost; zaštite našu planetu i njene resurse; omoguće održiv i inkluzivan ekonomski razvoj i zajednički prosperitet.

Vizija ove inicijative je svet u kom se poštuje ljudsko dostojanstvo; svet vladavine prava, pravde i jednakosti; svet u kom se poštuju rase, etnicitet i kulturni diverzitet; svet jednakih mogućnosti; svet bez nasilja i eksploatacije; svet u kom su uklonjene sve zakonske, društvene i ekonomske barijere za osnaživanje žena i devojčica širom sveta; svet u kom je moguć dostojanstven život i rad za sve; svet održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, kao i upotrebe prirodnih resursa; svet u kom razvoj i primena tehnologije uzimaju u obzir klimatske promene i poštuje biodiverzitet. Ovo su univerzalni ciljevi koji uključuju ceo svet i uzimaju u obzir različite nacionalne realnosti, mogućnosti i nivoe razvoja, različite nacionalne politike i prioritete. Prepoznajući ljudsko dostojanstvo kao fundamentalno, ciljevi moraju biti ostvareni za sve ljude, nacije i segmente društva.

Ovaj projekat su podržale inicijative poput Action/2015, Global Citizen i Project Everyone i veliki broj javnih ličnosti poput aktivistkinje Malale Yousafzai, Billa i Melinde Gates, jordanske kraljice Ranie Al Abdullah, biznis lidera Richarda Bransona i Paula Polmana, akademika profesora Stephena Hawkinga i još mnogi drugi. Na sajtu ove inicijative možete saznati na koji način možete da date svoj lični doprinos.

Prednosti i mane grejanja na drvene pelete

pelet 1

Grejanje na drvene pelete je u poslednjih par godina postalo popularno u svetu i kod nas, prvenstveno zbog svojih ekoloških i finansijskih prednosti, ali ono još uvek nije toliko zastupljeno. Neki ljudi vole grejanje na pelet, dok drugi nisu za ovu opciju. Šta voleti, a šta ne voleti kod peći i kotlova na pelet? U nastavku ćemo izneti primarne prednosti i nedostatke grejanja na pelet.

Prednosti grejanja na drvene pelete

Regionalno gorivo – Gorivo je, ili može biti, lokalnog ili regionalnog porekla. U najmanju ruku to nije gorivo koje dolazi sa Bliskog istoka ili preko nestabilnog tržišta ruskog gasa. Blizina proizvodnje peleta dodatno povećava njihov već, pozitivni, ekološki uticaj. Prilikom kupovine peleta, preporučili bismo vam da kupujete onaj koji je lokalno proizveden, jer tako pospešujete domaću proizvodnju, smanjujete zagađenje planete umanjivanjem razdaljine koju proizvod pređe.

Ugljenična neutralnost – Životni ciklus proizvodnje i korišćenja drvenih peleta može i treba da bude blizu ugljenično neutralnog. Sa prirodnim gasom, propanom ili lož uljem uzimamo ugljenik koji je zaplenjen u podzemlju pre više miliona godina i oslobađamo ga kao gas koji izaziva efekat staklene bašte u atmosferu (gde doprinosi globalnom zagrevanju). Kada sagorevamo drvene pelete mi opet oslobađamo istu količinu uskladištenog ugljenika u atmosferu, ali taj ugljenik je zaplenjen u drvenim vlaknima za samo nekoliko decenija, a ako upravljamo pravilno sa našim šumskim gazdinstvima (menjajući posečeno drveće sa novim), celokupni životni ciklus rezultira gotovo bez neto emisija ugljenika.

Relativno čisto gori – Drvene pelete mnogo čistije gore nego ugalj. To je zato što je sagorevanje peleta potpomognuto sa ventilatorom koji snabdeva stalan tok vazduha do peći. Prilikom pokretanja peći na pelet, kako električni grejni element zagreva pelet kako bi se započelo sagorevanje, proizvodi se malo dima, ali jednom kada je peć na pelet pokrenuta više se ne proizvodi vidljivi dim (ovo je razlog zašto treba podestiti diferencijalne temperature na termosu relativno visoke – kako se ne bi gasio i palio previše često).

Retko loženje – Peći na pelet imaju integrisane kante koje se mogu napuniti svakih nekoliko dana, a većina pelet kotlova imaju samostalne kante koje drže pelete za nekoliko meseci loženja. Redovno loženje nije potrebno – za razliku od peći na drva. Ukoliko je peć na pelet vaš jedini sistem grejanja u prostoru, za koliko vremena ćete morati založiti zavisi od energetske efikasnosti vašeg doma, spoljašnje temperature, zapremine koju vaša peć ili korpa drže, kao i podešavanje termostata.

Pogodnost – Sa peći na pelet ne morate da rukujete sa drvima. Sigurno ste se više puta isekli, udarili i isekli nekoliko stotina metara drveta tokom godina, a znamo da to nije lak posao. Sa peći na pelet vi i dalje rukujete sa čvrstim gorivom – obično sa pakovanjima peleta od 20 kilograma – ali je to i dalje mnogo zgodnije za rukovanje od drveta.

Ekonomičnost – Pelete su jeftinije od lož ulja, propana ili uglja, tako da možete da uštedite novac koji bi inače otišao na kupovinu neke od te vrste goriva. Možete da uštedite više novca sa peći na pelet grejanjem samo nekoliko soba umesto cele kuće – mada, takođe često postoje načini da se to uradi i sa drugim sistemima grejanja.

Mane grejanja na drvene pelete

Buka – nema zaobilaska činjenice da su peći na pelet bučne. Obično postoje dva ventilatora: jedan za snabdevanje vazduha za sagorevanje i drugi za cirkulisanje zagrejanog vazduha u prostoriju. Neki ljudi smatraju tu buku vrlo iritantnom. Svakako je to jako drugačije od tihog pucketanja drveta u peći na drva. Navodno postoje neke peći na pelet koje funkcionišu pasivno, i koje su tiše. Kotlovi na pelet su takođe bučni, ali se oni obično nalaze u podrumu ili u kotlarnici, tako da to nije neki problem.

Zavisnost od električne energije – Kada nestane struja, vaša peć ili kotao na pelet ne mogu da rade (osim ako nemate neku od onih novih pasivnih peći). Ovo je važno za razmatranje ne samo u ruralnim oblastima sklonim nestancima struje, već i uopšte u eri globalnih klimatskih promena. Naravno, uvek možete koristiti akumulator za kola za pokretanje ventilatora peći kako bi zagrejali prostor dok je nestašica struje.

Komfor – Peći na pelet ne dostavljaju toplotno zračenje. Svi mi volimo da približimo stolicu pored kamina ili peći na drva u hladnim zimskim noćima uz čašu vina i knjigu u rukama. Ta zračeća toplota nas nekako greje spolja i unutra. Peći na pelet (većina makar) ne greju na isti način i ne emituju toplotu. Skoro sva toplota se ispuručuje preko ventilatora. To jednostavno nije jednako prijatno.

Plastične kese – Osim ukoliko vam se pelet ne isporučuje na veliko, vi proizvodite dosta polietilen plastičnog otpada iz kesa. Kao što smo rekli, većina peleta se dostavlja u pakovanjima od 20 kilograma u plastičnim kesama, koje potom moraju da se bacaju, recikliraju ili spale, što svakako stvara dodatni napor.

Složenost – Za razliku od peći na drva, peći na pelet imaju pokretne delove koji mogu da se istroše i da zahtevaju održavanje. Postoje duvaljke, temperaturni senzori, spirale za isporuku pelete i druge komponente. Većina trgovaca preporučuju godišnje servisiranje, što značajano povećava operativne troškove peći ili kotla na pelet.

Manje kontrole nad gorivom – Ukoliko imate neki šumarak na imanju, možete sami seći i cepati svoja drva za grejanje. To nije slučaj sa peletom. Fabrike peleta koriste ogromne prese za ekstrudiranje vlakana drveta kroz kalupe za stvaranje peleta. Ne možete sami napraviti pelet.

Nije uvek jeftinije – Iako su pelete jeftinije od većine drugih goriva, one nisu jeftinije od prirodnog gasa ili nekih vrsta toplotnih pumpi. Cene, naravno zavise od uslova na tržištu, a kupovina na veliko vam može doneti neke uštede, mada ne preterano velike. Povremeno se mogu desiti nestašice peleta, što dovodi do značajnog povećanja cena.

Zaključak

Grejanje na drvene pelete jeste situacija slična mački u džaku, ali ono često nudi dovoljno prednosti u mnogim situacijama što opravdava razmatranje. Ova vrsta grejanja pruža mogućnost za ekološko grejanje sa relativno lokalnim, obnovljivim izvorom goriva. Ukoliko je Evropska unija neka indikacija, upotreba grejanja na pelet u Srbiji će verovatno znatno porasti u narednim godinama i decenijama koje slede.

Izvori:

Toplotu mere iz treće ruke

kalorimetar

Vlasnici novoizgrađenih stanova kojima je posle dve godine iskrsao novi trošak za očitavanje potrošnje toplotne energije, šokirani su posrednicima u obračunu, čije usluge sami moraju da plate. Po novom sistemu, merenje i obračun utrošene toplotne energije za svaki stan u okviru stambene zgrade zakonska je obaveza potrošača, jer se za merenja nadležnost toplana završava u podstanicama.

U Beogradu postoje četiri specijalizovane, licencirane firme, koje ugrađuju kalorimetre, očitavaju i raspoređuju potrošnju. Sami korisnici to ne mogu da rade, jer se potrošnja očitava daljinski, i postoje posebni softveri za raspodelu utrošene energije.

Ugradnja te opreme je zakonska obaveza za sve investitore koji grade nova zdanja, ali vlasnici stanova smatraju da su ucenjeni, jer plaćaju posrednika za nešto što nisu tražili, niti su za to znali.

– Mi prodajemo opremu investitorima, ali nas je grad primorao da u prve dve godine, dok traje garantni rok za uređaje, ne naplaćujemo usluge očitavanja i raspodele utrošene energije – kaže za „Novosti“ Ranko Relić, vlasnik „Rareksa“. – Nakon isteka tog roka sa Skupštinom stanara ugovaramo uslugu očitavanja i raspodele. Cena je 24 evra godišnje u dve šestomesečne rate. Od toga je 20 evra naša usluga, a četiri je PDV. Jasno je što su vlasnici stanova u naselju Stepa Stepanović sa kojima sada treba da ugovorimo ove usluge zbunjeni, jer bi bilo logično da im taj račun bude ispostavljen kroz uplatnicu „Infostana“ i očekujemo da Beograd donese takvu odluku. Građani su u zabludi ako misle da, na primer, čitače utrošene struje ne plaćaju oni nego distribucija. I te kako plaćaju, samo je taj iznos ugrađen u cenu električne energije. Mi imamo troškove koje neko mora da plati, a po zakonu su to potrošači, ukoliko naravno žele da im se grejanje obračunava po potrošnji, a ne po kvadratu. Ako je zgrada dobro izolovana i ima dobru spoljnu stolariju, ušteda na osnovu obračuna po utrošenoj energiji je od 20 do čak 47 odsto.

Relić objašnjava da uslugu očitavanja i raspodele mogu da obavljaju i naplaćuju samo ako imaju ugovor sa Skupštinom stanara i ako su sa tim saglasni svi vlasnici stanova u stambenoj zgradi. Tako je odlučila beogradska vlast, dok je u drugim opštinama i gradovima u Srbiji dovoljna saglasnost 60 ili 70 odsto vlasnika stanova. Onda se njima grejanje obračunava po utrošenoj energiji, a onima koji su bili protiv, po kvadratu.

Po potrošnji od 2016.

Zakono racionalnom korišćenju energije je na snazi, ali će rok do kada sve toplane moraju da pređu na naplatu po utrošku najverovatnije biti pomeren za još godinu dana – do 1. januara 2016. U Beogradu, trenutno, oko 17.500 domaćinstava plaća grejanje po potrošnji, a ima ih još oko 10.000 u ostalim gradovima Srbije.

Izvor: Novosti

Od aprila naplata grejanja i po utrošku – “Beogradske elektrane” uvode još jedan način obračuna potrošnje

Foto: Wikipedia

Beograđanima iz starijih zgrada koji žele da grejanje plaćaju po utrošku toplotne energije, a ne po kvadratu, to će biti omogućeno od aprila ove godine, kažu u “Beogradskim elektranama”.

Grejanje po utrošku može da se obračunava i plaća na dva načina. Prvi je na osnovu merenja koliko je toplotne energije potrošila cela zgrada, a onda se taj iznos deli na kvadrate stanova. Drugi, popularniji način, jeste da se grejanje plaća na osnovu potrošnje u stanu. Takvu mogućnost već imaju stanari u novim zgradama, a sada se ona pruža i onima u starijim. Uslov za prelazak na ovaj metod je da na svim radijatorima budu ugrađeni termoregulacioni ventili i uređaji za registrovanje toplote.

Odluka je na skupštini stanara, jer da bi se prešlo na ovaj način naplate svi stanovi u zgradi moraju da imaju ovu opremu. Najpre skupštine dostave zahtev “Elektranama”, a to preduzeće radi analizu potrošnje iz prethodnog perioda i podatke vraća stanarima. Na osnovu ove analize, stanari odlučuju da li će preći na plaćanje po itrošku. Ako pristanu, treba da angažuju firmu da uradi projektnu dokumentaciju i ugradi neophodnu opremu. Ugovor sa “Elektranama” se potpisuje kada skupština stanara dostavi dokumentaciju, zapisinik o aktiviranju uređaja, kao i ugovor sa firmom koja će očitavati potrošnju.

Po jednom radijatoru, ugradnja opreme košta od 50 do 75 EUR, što znači da je za prosečan dvosoban stan sa pet radijatora potrebno od 250 do 375 EUR.

Izvor: Ekapija

Da li ste znali?

  • Kroz prozore možemo gubiti i do 50% toplotnih gubitaka

Ti gubici su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje i preko pomenutih 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ako pak materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzacijom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru, pa je ovde najbolja preporuka zameniti stare prozozore novimProzori sa više komora najbolje zadržavaju toplotu. Ako ugradnja novih prozora i vrata nije moguća opcija, onda treba izolovati prozore i vrata. Zaptivne/izolacione trake obezbeđuju za 2 do 3°C višu temperaturu u stanu, a ne koštaju mnogo. Prilikom gradnje ili renoviranja stana dobro je postaviti toplotnu izolaciju spoljnih zidova i krovne površine, to poskupljuje gradnju ali se brzo otplati. Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:

zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)

proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)

izolujte kutije za rolete

redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavesa

zameniti prozore novim toplotno kvalitetnijim

ugradite izolacione folije

Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetrava.

  • Regulisanjem termostata radijatora godišnje se može uštedeti oko 6% od ukupne energije potrebne za grejanje

U Srbiji je za veliki deo stambenih i javnih zgrada karakteristično pregrejavanje prostora koje se rešava, najnefikasnijim načinom – provetravanjem prostora i propuštanjem hladnog vazduha. Očigledno energetski efikasno rešenje je smanjenje dotoka toplote. Ako već moramo da provetravamo prostorije ovom metodom onda neka to bude 2 do 3 puta dnevno i to na po 5 do 10 minuta.
Podesite sobnu temperaturu na 20°C. Optimalna temperatura hodnika je 15°C, dnevne ili radne sobe može biti između 20°C i 22°C, dok je preporučljiva temperatura spavaće sobe oko 18°C. Kako budete podizali temperaturu tako će rasti vaš račun za grejanje. Ne bi trebalo stavljati zevese i prekrivače preko radijatora ili drugih grejnih tela, jer ćemo na taj način sputavati zračenje toplote i povećati potrošnju energije. Logično je da zato grejno telo ne bi trebali da koristimo za sušenje veša. U svakom slučaju, treba obezbediti što bolje strujanje vazduha oko grejnih tela, a ukoliko da se čuje zvuk kretanja vode kroz radjator i čudno klokotanje, onda je potrebno ispustiti višak vazduha, tj. ozračiti sistem. Kod starijih stambenih objekata, a usled loše spoljašnje izolacije, energija dobijena iz radijatora se emituje kroz spoljašnji zid pa je moguće, uz malu investiciju smanjiti toplotne gubitke ugradnjom izolacionih folija izmedju radijatora i zida, ako već ne možemo uvložiti u spoljšnju izolaciju objekta.

  • Jedna osoba potroši od 300 do 800 litara tople vode nedeljno

Jednim kupanjem u kadi se potroši od 100 do 120 litara tople vode, dok jedno efikasno tuširanje ne troši više od 30 do 50 litara. Razlika je što za kupanje u kadi potrošimo 5kWh energije dok za tuširanje trošimo samo 1 do 1,5kWh. Jedna porodica sa decom na ovaj način godišnje može uštedeti oko 10.000 dinara, ako se koristi tušem umesto kadom. Ovom uštedom i prebacivanjem sredstava u neki drugi vid efikasnosti (recimo zamenom običnih sijalica LED sijalicama) možemo u budućnosti napraviti sebi još veći komfor i još efikasnije okruženje. Potrošnja energije za toplu vodu u kućnoj instalaciji zavisi od tipa uređaja koji se koristi za zagrevanje vode, kao i od izolacije vodova. Za zagrevanje jednog litra vode od 10°C na 80°C košta otprilike koliko i da jedna sijalica od 100W gori sat vremena. Ta količina energije nije mala pa zbog toga treba paziti da se što manje razbacuje toplom vodom.

  • Zagrevanjem vode u bojleru tokom noći za vreme jeftinije tarife na godišnjem nivou može se uštedeti i do 10.000,00 dinara

Obavezno treba isključujti bojler kada napuštate kuću ili stan na duže vreme. Redovno čiščenje kamenaca i naslaga na grejaču obezbeđuje manju potrošnju energije kao i duži vek trajanja bojlera. Popravite neispravne slavine jer potrošnja vode je i potrošnja energije. Ako u minutu kaplje samo 10 kapi tople vode, verovali ili ne, mesečno će to iznositi preko 150 litra vode, a godišnje preko 2000 litara. Kod viših temperatura teče brzo potrošnja uz to se povećava izdvajanje kamenca u bojleru i vodovima pa se smanjuje efikasnost a samim tim povećava potrošnja. Bitno je naglasiti da je stvaranje naslaga kamenca na grejaču jedan od najčešćih razloga kvara grejača, pa je zato i važno znati da je za bojler najbolje, a za Vas najekonomičnije da termostat bude podešen na 50 do 60°C. Na toj temperaturi kamenac se najmanje „hvata“ na grejač. Nataložen kamenac je svojevrstan izolator pa bojler troši više vremena da zagreje vodu. Za više vremena znači više struje, a samim tim i više novca.

  • Prilikom hlađenja prostora podešavanjem klima uređaja na 26°C umesto na 25°C možemo godišnje uštedeti oko 9% energije potrebne za hlađenje

Jedan stepen razlike u temperaturi čini razliku od oko 3000 dinara uštede na godišnjem nivou, i to samo kod jednog kućnog klima uređaja. Naravno pre nego što uključimo klima uredjaj treba obratiti pažnju na to da li su prozori i vrata zatvorieni, i nikako ne treba hladiti prazne prostorije. Kada birate klima uređaj, pokušajte da sagledate stan kao celinu. Klimu postavite na severni ili istočni zid (u senci). Filter čistite jednom mesečno. Preporučljiva razlika između spoljne i temperature u rashlađenoj prostoriji treba da je oko 6 do 7 stepeni. Sve preko toga nije zdravo za Vaš organizam.

  • Korišćenjem “ekspres” lonca prilikom kuvanja štedite vreme i oko 70%energije

Ovakvim načinom pripreme hrane povrće zadržava više vitamina i drugih hranjljivih sastojaka.

Saveti za efikasno kuvanje:

Uvek stavljati poklopce na posude u kojima se kuva – na taj se način duže zadržava toplota s jedne i smanjuje kondenzacija pare po kuhinji s druge strane, pa nije potrebno provetravati što dovodi do dodatnih troškova. Otvorena posuda bez poklopca za kuvanje  troši duplo vise.

Pri pripremi kafe i čaja poželjno je zagrevati samo potrebnu količinu vode

Prepoučljivo je koristiti tiganje, lonce, šerpe i dr. sa ravnim dnom koji tačno odgovara veličini ploče na električnom šporetu. Kuvanje u dotrajalim šerpama i loncima sa iskrivljenim dnom ili na deformisanim pločama, troši do dva puta više energije. Više se isplati kupiti nov sud nego kuvati starijim i trošiti vise energije.

Mikrotalasne peći su energetski efikasnije od običnih pećnica

Prilikom kuvanja na plinskom šporetu pripaziti da plamen ne bude prejak i da ne kruži oko posude.

  • Zagrevanjem posude koja je manja od ringle koja greje, nepotrebno trošite veliku količinu energije
Ukoliko na ringlu, prečnika 20 cm, stavite posudu čiji je prečnik 15 cm, izgubićete i do 40% toplotne energije. Treba razmisliti i o indukcionim pločama za kuvanje. Na indukcionim pločama toplota se razvija u dnu same posude, a ne na ploči za kuvanje, pa je samim tim i zagrevanje sadržaja u posudi mnogo brže, pa troše i manje energije, ali problem je u tome što investicija kupovine indukcione ploče sa sobom donosi i potrebnu kupovinu posebnih magnetnih sudova, pa zato ova opcija nekome u startu može biti skupa.
  • Korišćenjem mikrotalasne prilikom podgrevanja ili kuvanja malih porcija, možete uštedeti i do 80% energije
Mikrotalasna emituje više toplotne energije od šporeta ili rerne. U letnjim mesecima ćete uštedeti na rashlađivanju prostora ukoliko umereno koristite mikrotalasnu.
  • Standby lampica na televizoru, DVD-u, monitoru ili nekom drugom uređaju brzo može da košta do 50 KWh godišnje
Čak i kada su u stanju mirovanja (Standby) većina uredjaja troši čak 40-70% energije.Nije u pitanju samo LED lampica koja troši od 3 do 5 W u toku 24 sata. Treba uzeti u obzir činjenicu da su i druge komponente pod naponom, one takođe troše struju, a uz to jedan deo struje se pretvara u toplotnu energiju pa se stvara dodatni problem u letnjim mesecima kada te prostorije treba dodatno hlaiditi. Jednostavno uređaje treba isključiti kada nam nisu potrebni.
U slučajevima kada se prostorija napušta na više od nekoliko minuta, svetla treba obavezno isključiti, kao i električne aparate (televizore, računare, CD i DVD uređaje, i dr.) koji trenutno nisu u funkciji. Neki punjači za mobilne telefone, laptopove i digitalne kamere troše energiju i kada su uredjaji odvojeni od punjača. Podesite računar na automatski ulazak u Sleep režim rada ili ručno isključite monitor kako biste uštedeli energiju.
  • Regulisanjem termostata na frižideru na srednju poziciju možemo uštedeti dodatnih 10-15 % potrošnje električne energije
Niža temperatura ne znači i bolje čuvanje hrane. Povremeno treba očistiti od prašine zadnji deo frižidera gde se oslobađa toplota, jer zaprljane cevi otežavaju prelaz toplote što uzrokuje veću potrošnju električne energije.
  • Samo 5mm leda u zamrzivaču povećava potrošnju električene energije za oko 30%?

Preporuke za energetski efikasno korišćenje frižidera i zamrzivača:

Ne držati frižider otvorenim duže nego što je neophodno

Dobro zatvoriti vrata frižidera

Ne stavljati u zamrzivač vruća ili topla jela (pričekati da se ohlade)

Pravovremeno odleđivanje frižidera i zamrzivača štedi energiju i produžava radni vijek uređaja

Preporuke za efikasno korišćenje mašine za pranje veša:

Ako veš nije mnogo prljav onda se može preskočiti predpranje ili se prati na nižoj temperaturi. Sa jednim dobrim deterdžentom to nije problem, osim toga pruža uštedu od 10% do 20%. Pored toga ako se iskoristi „savetime“ opcija, i na taj način možemo uštedeti od 20 do 40 litara vode. Ako se upotrebljava mašina za sušenje onda treba pustiti da se veš u mašini dobro iscentrifuguje jer će veš nakon toga sadržavati manje vlage, pa će mašina za sušenje veša manje raditi. U poslednjih 10 godina mašine za pranje veša su uznapredovale, pa je potrošnja vode smanjena sa vise od 100 litara na 50-60 litara, dok je potrošnja električne energije sa 2kWh pala na 0.94 kWh po pranju. Ukoliko imate stariji model mašine za pranje veša, razmislite o njenoj zameni za novi, energetski efikasniji model. Naravno mnogo se manje energije troši ako se da se dovoljno veša sakupi za punu mašinu nego imati dva odvojena pranja. Ukoliko je moguće perite veš hladnijom vodom. Na zagrevanje vode odlazi oko 90% od ukupne električne energije koju veš mašina koristi, tako da je poželjno biranje što niže temperature za svako pranje. Za program Ispiranje uvek koristite hladnu vodu. To neće uticati na kvalitet pranja, ali će smanjiti potrošnju energije. Mašine sa vratima sa prednje strane su znatno efikasnije od onih koje se pune sa gornje strane. To je zato što imaju veći kapacitet, ali i veći broj obrtaja što omogućava bolje isušivanje.

Mašina za sušenje veša

Veš ne treba sušiti duže nego što je potrebno, što je i logično. Ako mašina za sušenje ne posjeduje automatsko isključivanje treba samo kontrolisati da li je rublje za peglanje, gde je mala vlažnost odlična ako se veš odmah pegla. Već smo pominjali da prilikom pranja treba dobro iscentrifugirati veš kako bi mašini za pranje veša obavila teži deo posla. Nameštanjem centrifuge na 1.600 obrtaja u minutu može se kod sušenja uštedeti i do 30 % električne energije.  Posle toga veš poseduje još 55% vlažnosti. Posebna, odvojena centrifuga može doprineti još 40%, što znači ušteda od pola litra vlage na četiri kilograma (4kg) veša. Najbolja alternativa ostaje već dobro poznata žica za sušenje veša. Treba pustiti da se veš što duže suši na otvorenome, čak i kad posedujemo mašinu za sušenje veša u kući.

  • Mašina za pranje sudova troši i do 60% manje energije a čak do 85% vode manje nego ručnim pranjem
Sa jednim modernim i efikasnim aparatom ne upotrebljava se više vode ni energije nego kad se sudovi peru rukama. Pri ručnom pranju 12 kompleta sudova potroši se oko 50l vode dok savremene mašine za pranje potroše 15-28l vode i 1,1-1,8 kWh električne energije. Takođe treba dodati da su današnje mašine za pranje sudova do 70 puta tiše nego one proizvedene pre 30 godina. Kad se pere ručno onda se ne upotrebljavaju sredstva za pranje više nego što je to potrebno. Ne treba ispirati posuđe ispod tekuće slavine sa toplom vodom. Ovako se razbacuje pitkom vodom i velikom količinom energije. Pri upotrebi mašine, pre toga ne treba prati posuđe ispod slavine već ga odmah staviti u mašinu. Treba sačekati dok se mašina napuni zatim sa predpranjem sprati eventualne nalepljene ostatke hrane i prljavštinu. U slučaju nedostatka vremena, ako je mašina hitno potrebna, najbolje je upotrijebiti štedljivi program i mašinu postaviti na temperaturu (50°C do 65°C). Ako imate mogućnosti priključite mašinu na priključak s toplom vodom umesto hladnom jer se najveći deo energije troši na zagrevanje vode. To je naročito preporučljivo ukoliko zagrevate vodu solarnim kolektorima ili gasnim kotlom.

Privredi jeftinije grejanje

Foto: Kurir

VLADA Srbije planira da uredbom smanji razliku u cenama grejanja za privredu i građane, što bi privrednicima ove zime drastično smanjilo izdatke za zagrevanje prostorija, nezvanično saznaju “Novosti”. 

Ova vest će obradovati privrednike, jer već godinama pokušavaju kod nadležnih da ukažu na izuzetno visoke komunalne troškove koje imaju u poslovanju. Više puta privrednici su od države tražili da se njihovi računi za komunalije približe onim u domaćinstvima.

Kako “Novosti” nezvanično saznaju, u Nemanjinoj 11 računaju da li bi u trenutnoj situaciji bilo moguće izjednačiti cene grejanja između privrede i građana. Razlog je da se u otežanim uslovima rada, mnogim firmama barem malo olakša poslovanje i smanje rashodi. Ovakva odluka očekuje se već u četvrtak na sednici vlade.

Cene grejanja razlikuju se od grada do grada. Većina toplana je početkom ove grejne sezone dobila i “zeleno svetlo” za poskupljenja. Zagrevanje i kancelarija i hala, kao i domaćinstava skuplje je za 10 do 20 odsto.

A razlike u cenama za građane i privredu su ogromne. U Kraljevu, na primer, privrednici plaćaju zagrevanje svojih prostorija pet puta više od svojih sugrađana. Za građane zagrevanje stanova košta oko 64 dinara, a privrednici istu uslugu plaćaju oko 270 dinara po metru kvadratnom. U Čačku imaju tri tarife – za domaćinstva cena je 74,5, zagrevanje kancelarija po metru staje 149, dok ugostitelji za toplotnu energiju odvajaju 223,62 dinara. U Loznici je grejanje za poslovne prostorije duplo skuplje nego za građane, a u Smederevu je cena tri puta veća.

Pad cena grejanja za privredu zasmetaće sigurno komunalnim preduzećima. Njihovi prilivi će automatski biti manji, jer su cene grejanja za poslovne prostore i do pet puta veće nego za građane.

Izvor: Novosti

Četvrta faza modernizacija sistema grejanja u Srbiji od 30. januara

Foto: ekapija.com

Realizacija četvrte faze modernizacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, ukupne vrednosti 66,3 mil EUR, počeće u ponedeljak, a u okviru te faze biće revitalizovano 18 toplana, saopštilo je resorno ministarstvo.

Program rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji odvija se kroz sufinansiranje Vlade Savezne Republike Nemačke i Republike Srbije, a realizuju ga KfW razvojna banka i Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku.

U prethodne tri faze programa, ukupne vrednosti 45,2 miliona evra, revitalizovano je osam toplana u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Somboru, Zrenjaninu, Kragujevcu, Kraljevu i Pirotu.

Toplane u Srbiji čiji će proizvodni i distributivni sistemi biti modernizovani u okviru tog programa obezbediće bolje, efikasnije i ekonomičnije grejanje koje će se naplaćivati prema potrošenoj količini toplotne energije.

Potrošači će imati mogućnost da sami regulišu svoju potrošnju, a time i svoj račun za grejanje.

Zahvaljujući modernizaciji sistema daljinskog grejanja koristi će imati skoro milion potrošača u Srbiji.

Program je deo ukupne finansijske pomoći, vredne 1,18 milijardi evra, koji je do sada Nemačka Savezna Vlada obećala Srbiji za unapređenje ekonomskog razvoja naše zemlje na putu ka Evropskoj uniji.

Izvor: ekapija.com

Od proleća prozori na kredit

Foto by photo-dict.faqs.org

Država će subvencionisati kredite koje će građani moći da podižu za poboljšanje energetske efikasnosti objekata u kojima žive i rade.
Do polovine novembra, biće poznato da li će se iz Fonda za zaštitu životne sredine izdvajati novac za kamate ili će država pokrivati polovinu zajma.
Ministarstvo je iz Fonda za zaštitu životne sredine već izdvojilo za te subvencije 200 miliona dinara, odnosno oko 2 miliona evra. Za svaki objekat podne površine od 140 kvadrata, potrebno je između 2.000 i 4.000 evra za ugradnju izolacije i promenu spoljne stolarije.
– Sa ovim novcem, subvencionisali bismo nekoliko hiljada zahteva građana za ovim kreditima, pa računamo da je za prvo vreme to više nego dovoljno – rekao je za “Novosti”, Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu.
– S obzirom na to da dolazi zima, kada nije građevinska sezona, ovaj novac bi se koristio tek od proleća do jeseni naredne godine. Tako bi 2012. godine najveći broj kredita bio i odobren. Novac za subvencije prenosićemo direktno bankama, jer nemamo način da ga iz Fonda prebacujemo građanima. Banke će odobravati kredite koji će biti drastično povoljniji nego što je sada. Svako ko je kreditno sposoban, što određuju banke, može da zatraži ovakav kredit.
Prema procenama, u Srbiji postoji između 500.000 i 700.000 energetski veoma neefikasnih objekata, što znači da se mnogo energije rasipa. Domaćinstva koja u njima žive plaćaju mnogo veće račune nego što bi trebalo. U ministarstvu kažu da će veće takse, po donošenju Zakona o racionalnom utrošku energije, plaćati proizvođači energetski neefikasnih proizvoda.

Izvor: Novosti (www.novosti.rs)