All posts by milicazmaj

Kako se reciklira?

Foto: Jan Bierens

Papir?

Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta. Reciklaža novinskog papira se bazira na takozvanom “de-link” postupku, koji ima za cilj uklanjanje boje. Novine i časopisi se najpre potope u kašastu smesu, u koju se ubacuju mehurići vazduha. To je postupak flotacije, pri kome štamparske boje ostaju na površini na peni koja se zatim usisava. Tako očišćenja kašasta smesa se koristi za pravljenje recikliranog roto papira, koji se zatim seče u odgovoarajuće veličine i spreman je za ponovnu upotrebu. Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Plastika?

Proizvodi od različitih vrsta plastike su sve prisutniji na tržištu. Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno vazi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl. Odvojeno sakupljeni plastični otpad, ukoliko je pogodan za reciklažu, najpre se usitnjava i sortira u vrućoj vodi radi prolaska kroz nekoliko faza pranja. Zatim se topi, presuje i pretvara u sitne kuglice, granule. Od granula se prave nove plastične folije, kese, boce, a od nekih vrsta plastike se moze praviti i odeća.

Staklo?

Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere sa se uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, i meša sa novim sirovinama, (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600 stepeni. Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, na kraju procesa nastaje nova boca.

Metal?

Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi. Na primer konzerve su većinom od aluminijuma. Proizvodnjom novog od starog aluminijuma uštedi se i do 95% energije. Konzerve se sakupljaju i u fabrici za preradu peru, a zatim tope u aluminijumske blokove. U procesu topljenja se uklanjaju boje, kao i štampa koja je bila na limenkama. Ovi blokovi se odvijaju u daljem procesu prerade, što daje aluminijumu dodatnu čvstoću i felksibilnost, i dalje se koriste za nove limenke, čokoladne folije, kao i pakovanja gotove hrane. Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čelicnih nosača ili delova motora.

Višeslojna ambalaža za napitke (popularni „tetra pak“)?

Najčešći način da se reciklira upotrebljena višeslojna ambalaža za napitke je putem procesa obnove vlakana u postrojenjima za reciklažu papira.  Upotrebljena ambalaža se u postrojenjima za reciklažu potapa u velike tankove sa vodom gde se oni blendiraju. Ovakvo mešanje odvaja vlakna ubrzavajuću na taj način “rastapanje” papira. Vlakna upijaju vodu i postaju deo tečne vlaknaste emulzije. Svi elementi koji nisu papirnog porekla (kao što je plastika), plutaju ili potonu i oni se naknadno sakupe, sastružu ili proseju iz rastvora. Za ovaj proces je obično potrebno oko 15-30 minuta i na taj način se obnavlja veći deo vlakana. Tako obnovljena vlakna se mogu upotrebiti za proizvodnju papira za štampanje, papirnih kesa, ubrusa, kartona za lepenku, itd.

Izvor: Sekopak

Mali rečnik pojmova o vazduhu

Foto: Design downloader

vazduh jeste vazduh u troposferi na otvorenom koji ne uključuje vazduh u zatvorenom prostoru;

gasovi sa efektom staklene bašte jesu gasovi koji apsorbuju i re-emituju infracrveno zračenje i u atmosferu dospevaju kao posledica prirodnih procesa, ali i usled ljudskih aktivnosti;

granična vrednost emisije je maksimalno dozvoljena vrednost koncentracije zagađujuće materije u otpadnim gasovima iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađenja koja može biti ispuštena u vazduh u određenom periodu;

doprinos zagađenju iz prirodnih izvora jesu emisije zagađujućih materija nastale usled prirodnih događaja kao što su seizmičke i geotermalne aktivnosti, šumski požari, ekstremne vremenske pojave, uključujući polen, koje nisu direktno ili indirektno izazvane ljudskim aktivnostima;

emisija jeste ispuštanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom ili čvrstom agregatnom stanju iz izvora zagađivanja u vazduh;

emisija gasova sa efektom staklene bašte je ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte iz individualnih i/ili difuznih izvora u vazduh;

zagađujuća materija jeste svaka materija (uneta direktno ili indirektno od strane čoveka u vazduh) prisutna u vazduhu, koja ima štetne efekte po zdravlje ljudi i životnu sredinu u celini;

kritični nivo jeste nivo zagađujuće materije zasnovan na naučnim saznanjima, iznad koga se može pojaviti direktan štetan efekat na neke receptore kao što su drveće, druge biljke ili prirodni ekosistemi ali ne na ljude;
maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u Republici Srbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima;
nivo zagađujuće materije jeste koncentracija zagađujuće materije u vazduhu ili njihovo taloženje na površini u određenom vremenskom periodu, kojima se izražava kvalitet vazduha;

nenamerno ispuštene dugotrajne organske zagađujuće supstance jesu supstance koje su perzistentne, bioakumulativne i toksične, koje se emituju iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađivanja, kao na primer polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini, policiklični aromatični ugljovodonici, heksahlorbenzen i polihlorovani bifenili;

osnovne ruralne lokacije jesu merna mesta udaljena od značajnih izvora zagađenja vazduha koja se koriste za obezbeđivanje podataka o osnovnim koncentracijama zagađujućih materija na mestima koja nisu direktno izložena zagađenju vazduha;

osnovne urbane lokacije jesu merna mesta u urbanim područjima na kojima su nivoi izloženosti zagađujućoj materiji opšte gradske populacije reprezentativni;
ocenjivanje kvaliteta vazduha je svaki metod koji se koristi za merenja, proračune, prognoze i procene nivoa zagađujućih materija radi određivanja područja prema nivou zagađenosti;

pokretni izvor zagađivanja je motor sa unutrašnjim sagorevanjem ugrađen u transportno sredstvo ili radne mašine;

postrojenje za sagorevanje je tehnički sistem (ložište) u kome se gorivo oksiduje u cilju korišćenja na taj način proizvedene toplote;

prekursori ozona jesu supstance koje doprinose formiranju prizemnog ozona;
prizemni ozon je ozon koji se nalazi u najnižim slojevima troposfere;

supstance koje oštećuju ozonski omotač jesu supstance koje imaju potencijal oštećenja ozonskog omotača veći od nule, i to: hlorofluorougljenici, drugi potpuno halogenovani hlorofluorougljenici, haloni, ugljen tetrahlorid, 1,1,1-trihloroetan (metil hloroform), metil bromid, bromofluorougljovodonici, hlorofluorougljovodonici i bromohlorometan, bilo da su same ili u mešavini, nove, sakupljene, obnovljene ili obrađene, koje se kontrolišu u skladu sa Montrealskim protokolom o supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
stacionarni izvor zagađivanja je stacionarna tehnička jedinica, uključujući i postrojenje za sagorevanje, u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje mogu dovesti do zagađenja vazduha, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koje mogu proizvesti emisije i zagađenje;

ukupne taložne materije jesu ukupna masa zagađujućih materija koja je dospela iz atmosfere na površinu (npr. tla, vegetacije, vode, zgrada itd.) u datom području u određenom vremenskom periodu;

fiksna merenja jesu merenja koja se vrše na fiksnim lokacijama, kontinualnim ili povremenim uzimanjem uzoraka u cilju utvrđivanja nivoa zagađujućih materija u skladu sa relevantnim ciljevima kvaliteta podataka;

fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte jesu fluorovani gasovi koji imaju potencijal oštećenja ozonskog omotača jednak nuli, a koji imaju potencijal globalnog zagrevanja, i to: fluorougljovodonici, perfluorougljenici i sumporheksafluorid;

 

Privredi jeftinije grejanje

Foto: Kurir

VLADA Srbije planira da uredbom smanji razliku u cenama grejanja za privredu i građane, što bi privrednicima ove zime drastično smanjilo izdatke za zagrevanje prostorija, nezvanično saznaju “Novosti”. 

Ova vest će obradovati privrednike, jer već godinama pokušavaju kod nadležnih da ukažu na izuzetno visoke komunalne troškove koje imaju u poslovanju. Više puta privrednici su od države tražili da se njihovi računi za komunalije približe onim u domaćinstvima.

Kako “Novosti” nezvanično saznaju, u Nemanjinoj 11 računaju da li bi u trenutnoj situaciji bilo moguće izjednačiti cene grejanja između privrede i građana. Razlog je da se u otežanim uslovima rada, mnogim firmama barem malo olakša poslovanje i smanje rashodi. Ovakva odluka očekuje se već u četvrtak na sednici vlade.

Cene grejanja razlikuju se od grada do grada. Većina toplana je početkom ove grejne sezone dobila i “zeleno svetlo” za poskupljenja. Zagrevanje i kancelarija i hala, kao i domaćinstava skuplje je za 10 do 20 odsto.

A razlike u cenama za građane i privredu su ogromne. U Kraljevu, na primer, privrednici plaćaju zagrevanje svojih prostorija pet puta više od svojih sugrađana. Za građane zagrevanje stanova košta oko 64 dinara, a privrednici istu uslugu plaćaju oko 270 dinara po metru kvadratnom. U Čačku imaju tri tarife – za domaćinstva cena je 74,5, zagrevanje kancelarija po metru staje 149, dok ugostitelji za toplotnu energiju odvajaju 223,62 dinara. U Loznici je grejanje za poslovne prostorije duplo skuplje nego za građane, a u Smederevu je cena tri puta veća.

Pad cena grejanja za privredu zasmetaće sigurno komunalnim preduzećima. Njihovi prilivi će automatski biti manji, jer su cene grejanja za poslovne prostore i do pet puta veće nego za građane.

Izvor: Novosti

Izgrađena prva Earthship kuća u Srbiji

Foto: Centar Tesla

Kao oličenje održivog dizajna i izgradnje, u kome nijedan deo održivog življenja nije ignorisan, koncept gradnje nazvan Earthship stigao je 2012.godine i u Srbiju. Smilja Ignjatović i Bojan Jovanović, vajari po struci, započeli su, a tri meseca kasnije i završili izgradnju samoodržive kuće u selu Brusnica u okolini Gornjeg Milanovca. Earthship kuća, prva takve vrste u Srbiji napravljena u potpunosti od recikliranog materijala kao što su stare gume, plastične boce, drvo i slično.

Više o Earthship-u

 

Foto: Centar Tesla

Foto: Centar Tesla

Ponovo kontraverze oko štedljivih sijalica

Foto: Lepota i zdravlje

Dok potrošače godinama pozivaju (a sada i prisiljavaju) da klasične sijalice zamene štedljivim, berlinski stručnjaci, kao i mnogi drugi, upozoravaju da te sijalice trebaju biti uključene što kraće i što dalje od glave. Uz sve to, EU je donela direktivu zabrane proizvodnje sijalica sa užarenim vlaknom te forsiraju da se na tržišta širom EU plasiraju isključivo ‘štedljive’ sijalice koje škode našem zdravlju. Koji su razlozi upornog insistiranja na ovim sijalicama uprkos svim apsurdima koje sa sobom donose? Postoji li nešto u pozadini ovih zbivanja?

Objavljeno je u istraživanju Berlinske laboratorije da su „zelene“ sijalice, oko kojih se već duže vodi rasprava zbog, takođe, prisutnosti žive i, time, potencijalne opasnosti u slučaju razbijanja sijalice, postale i ozbiljno opasne po ljudsko zdravlje. Kako su zaključili nemački naučnici, upaljene štedljive sijalice emituju fenol, naftalen i stiren, štetne, otrovne, odnosno kancerogene spojeve koji u slučaju dugotrajnije izloženosti, mogu biti i fatalni. Fenol iz sijalica u organizam dospeva udisanjem, a njegova veća koncentracija može iritirati sluznicu i izazvati probleme sa srcem i disajnim putevima.

Haifa Univerzitet u Izraelu vec je odavno objavio istraživanje prema kojem štedljive sijalice mogu rezultovati porastom raka dojke kod žena, budući da, za razliku od klasičnog žutog osvetljenja kojeg daju stare sijalice, imitiraju belo dnevno svetlo, ometajući proizvodnju hormona melatonina u organizmu. Druge su ustanove, takođe, upozoravale na mogućnost da štedljive sijalice podstaknu i razvoj migrene, dok dermatolozi upozoravaju na porast kožnih problema.

Na ˝eko˝ propagandu su se navukli mnogi ljudi koji ‘vode brigu o životnoj sredini’ i masovno kupuju štedljive, ˝eko˝ sijalice bez obzira što im je cena čak 10 puta veća od onih klasičnih s užarenim vlaknom. Govori im se i da će uštedeti energiju ako ih duže drže upaljenima, što je potpuna podvala i laž, a uz to postoje upozorenja berlinskih stručnjaka da štedljive sijalice trebaju biti upaljene što kraće, isključivo u prostorijama koje se mogu provetravati, i što dalje od glave.

‘Oko tih sijalica se stvara električni smog i ne bi ih trebalo koristiti u neprovetrenim prostorijama, a definitivno ne blizu glave’ – upozorava Andreas Kirhner iz Federacije nemačkih inženjera. Toliko o tome koliko je ovaj proizvod ‘eko’.

Od ranije je poznato da je živa opasna materija. Mnogo izvora tvrdi da sijalice mogu biti opasne ako puknu jer živa koja izlazi iz nje može da ošteti bubrege, opasna je za trudnice, decu i kućne životinje. Naime, elementarne žive, kakva se nalazi u štedljivim sijalicama, ima najčešće 3-4 miligrama (maksimalno dozvoljena količina po sijalici je 5 miligrama).

Živa ne može pobeći iz neoštećene štedljive sijalice, a ukoliko bi se sijalica razbila, oslobodilo bi se oko 10% od sveukupne količine žive (ostatak bi se adsorbovao na površine unutar sijalice i biće bačen sa staklom).

U oba slučaja, količina žive koja će se osloboditi iz razbijene štedljive sijalice biće niža od propisane granične vrednosti izloženosti (GVI) za živu koji iznosi 0,05 mg/m3. GVI se odnosi na koncentraciju hemikalije u vazduhu prostora koju odrasla osoba može udisati 8 sati dnevno ceo svoj životni vek, a da ta hemikalija ne izazove posledice na kvalitet života i zdravstveno stanje izložene osobe.

Ova količina žive nije štetna prema ovim izvorima. Ali, Health Protection Agency je propisala proceduru šta činiti u slučaju pucanja sijalice:

  • Otvoriti prozore i provetriti prostoriju
  • Mesto razbijanja obrisati vlažnom tkaninom te tkaninu zajedno sa sakupljenim sadržajem staviti u plastičnu kesu
  • Lepljivom trakom (npr. selotejpom) pokupiti eventualne ostatke (staklo, prah i dr.) sa površine te i to staviti u plastičnu kesu
  • Kesu zatvoriti te je staviti u još jednu kesu (na ovaj način se minimalizuje mogućnost da će prikupljeno staklo iseći kesu)
  • Kese s otpadom potom predati na zbrinjavanje u reciklažno dvorište ili kompaniji ovlašćenoj za sakupljanje opasnog otpada. Ne sme se baciti u kantu za smeće (komunalni otpad)

Kompanije tvrde jedno dok, paralelno, stručnjaci govore sasvim drugo. Očito je da je na potrošačima da odluče kome verovati. Ako se posmatra to sa strane interesa, pretpostavlja se da su kompanije koje zarađuju na proizvodnji ovih sijalica, te oni koji ih koriste u ostvarenju svojih interesa, ti kojima se ne treba verovati. Ukoliko i jeste činjenica da je količina žive u sijalicama bezopasna po ljudsko zdravlje, šta će se dogoditi sa milijardama štedljivih sijalica koje završe na otpadu i koje će zasigurno nagomilati dovoljnu količinu žive koja će potom dospeti u vodovod i podzemne vode?

EU je već zabranila klasične sijalice od 100 i 75 vati, a u septembru ove godine „penzionisane“ će biti i sijalice sa užarenim vlaknom od 60 vati. Do kraja 2012. godine sa tržišta će nestati i one od 40 i 25 vati. Ulaskom u EU, i Srbija će, dakako, biti obavezna da izbaci stare sijalice iz upotrebe, ali pitanje koliko su „ekološke“ sijalice zaista ekološke i dalje visi u vazduhu.

Uprkos tome što postoji određena štetnost ovih sijalica i uprkos tome što i nisu toliko ekološke koliko propaganda želi da ljudi u to veruju, EU iz nekog razloga insistira na tome da ovi proizvodi doslovno preplave celo tržište. To je već obavljeno u Americi. Naše nepoznavanje najmodernijih tehnoloških mogućnosti, što možemo zahvaliti medijskoj cenzuri, je zabrinjavajuće. No, bilo bi nam bolje da se što pre suočimo sa još jednom namenom ovih sijalica, koja bi mogla biti i primarna, a to jest da su one odašiljači informacija.

EU priprema teren za uspostavljanje globalne kontrole energetskih resursa i ljudskih bića za šta je ključna Smart mreža (smart grid). Smart mreža predstavlja novu klasu tehnologije ‘vrlog novog sveta’ za uspostavu električne energije u 21. veku, gde će električni vodovi biti zamenjeni dvosmernom komunikacijom putem frekvencija i električnih impulsa između potrošača i centralnog kompjutera za nadzor. Ova tehnologija će imati ulogu potpune kontrole, nadziranja i snimanja svih informacija u jedan energetski merač koji će biti ugrađen u svaku kuću, koji će potom informacije slati u glavni centralni kompjuter.

Smart nudi život upleten u mrežu električnih talasa i frekvencije za odašiljanje raznih informacija. Smart mreža kontrolisaće računare, televizore, grejače, rerne, frižidere i mašine putem mikročipova koji će biti ugrađeni unutar njih. Mašine će biti automatizovane i nadzirane od strane centralnog kompjutera koji će biti umrežen sa energetskim meračem ugrađenim u kuću. Drugim rečima, jedna ili dve centralizovane kompanije će imati monopol nad energetskim resursima, kao i mogućnost nadziranja svakog aparata u kući.

Inicijatori Smart mreže naglašavaju njenu dobit u smislu da će ona upravo svojim nadziranjem potrošnje energije unutar celog pokućstva, putem energetskih brojila, osiguravati sve podatke o komunalijama i obaveštavati koliko se tačno energije troši unutar mreže. Tako će ˝savesna˝ kompanija paziti da se ne potroši više novca nego što je potrebno, tako što će se automatski smanjiti potrošnja energije i ˝pravilno je rasporedivši˝ u vreme kada je električna mreža pod stresom usled velike potražnje, ili čak preraspodeliti potrošnju u skladu sa tarifama za napajanje kada ono bude dostupno po nižim cenama.

Do 2020. EU planira da uvede to da 80% pokućstva kontroliše Smart sistem putem spomenutih energetskih merača koji će nadzirati svu tehnologiju poput bežičnog interneta. Ova globalna operacija nadziranja zapravo sekundarno upravlja tehnologijom, no primarna joj je namera kontrola vas. Kako bi shvatili ovo veoma ozbiljno valja se podsetiti na to da je i naš organizam ustrojen tako da bude podložan frekvencijama, a time i samoj kontroli, odašiljanju subliminalnih poruka na mentalnoj, emocionalnoj, pa i fizičkoj bazi.

Iako je jedna ćelija u ljudskom organizmu tako majušna da je vidljiva samo na jakom mikroskopu, ona po svojoj funkcionalnosti i složenosti nadmašuje i najsloženiji personalni računar do danas napravljen. U svakoj ćeliji odvija se izuzetno kompleksan proces elektromagnetnog vibriranja u svakom hiljaditom delu sekunde, kada se stvaraju svi biohemijski molekuli i proteini na kojima počiva život.

Samo jedna ćelija u ljudskom organizmu može izvesti 50.000 različitih biohemijskih reakcija. Ona nosi u DNK molekulu milijarde bita podataka sa znanjem (know-how) kako da preživi. Jedan DNK molekul sadrži oko 100.000 gena od kojih su 5.000 aktivni i proizvode oko 5.000 različitih proteina. Ćelija je tako izuzetna elektromagnetska spravica. DNK molekul je savijen u majušnu loptu, ali kada se deli mora se odmotati i okrenuti pri brzini 10.000-20.000 obrtaja u minuti (200-300 Hz).

Oko 50.000 različitih biohemijskih reakcija i stvaranje 5000 različitih proteina je jedna kontinuirana bio-elektro-hemijska igra sa električnim vibracijama na čitavom prostoru ćelije. Svaka pojedina biohemijska reakcija je jedan elektronski proces za sebe. Od milijardi takvih spravica sastavljen je naš organizam u svakom svom delu, u svakom tkivu, u svakoj kosti i nervu. Znanje (know-how) kako da preživi i reaguje, u svakoj ćeliji povezano je na nivou čitavog organizma i čini jedan sistem koji nazivamo – imuni sistem.

Istim imunološkim sistemom i kompletnim DNK kompleksom je stoga moguće upravljati putem prilagođenih frekvencija. Mnogi radio talasi ultravisoke i ultraniske frekvencije kojima je čovek neprestano izložen u elektromagnetnom polju sasvim slobodno prolaze kroz organizam i ćelije na njih uopšte ne reaguju. One frekvencije pak na koje reagujemo, ne primećujemo jer se svaka promena u elektromagnetnom polju u čovekovom okruženju očitava najpre na ćelijskom nivou.

Još jedna alternativa jeste korišćenje halogenih lampi, takozvanih štedljivih svetiljki sa gasom i svetlosnih dioda. One nisu štetne za okolinu, dugo traju, odmah nakon uključenja daju dobro svetlo i troše malo struje – do 90% manje nego obične sijalice. Zasada su još skupe, ali vek trajanja im je 25 puta duži nego kod običnih sijalica. Cena svetlosnih dioda godišnje pada za oko 30%. Danas ona košta oko 20 evra, ali se procenjuje da će 2020. koštati manje od tri evra.

Izvor: Vesti net

Pasoš poskupljuje gradnju, ali štedi na grejanju

Kako poslednjeg septembarskog dana počinje primena Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, ni jedan objekat izgrađen posle tog datuma neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ili da bude uknjižen ako ne bude imao energetski pasoš.

Takozvanu zelenu legitimaciju moći će da dobiju i svi objekti koji se rekonstruišu, poštujući nova pravila izgradnje, od stambenih, preko poslovnih, obrazovnih, zdravstvenih, turističkih i ugostiteljskih do trgovačkih zgrada.

Proizvođači građevinskog materijala pozdravljaju primenu novog Pravilnika, jer se nadaju većoj prodaji svojih proizvoda, inženjeri se obučavaju za sticanje licence za izradu elaborata energetske efikasnosti zgrada, a građevinski radnici se nadaju novim poslovima na adaptacijama postojećih objekata. Samo vlasnici stanova i budući kupci nekretnina strahuju da li će i koliko energetski pasoši poskupeti stambene kvadrate.

Iako stari objekti nisu obuhvaćeni ovim propisom, i građani koji poprave izolaciju u svojim zgradama moći će da dobiju energetski pasoš. Država je u tom smislu već ponudila subvencionisane kredite za poboljšanje energetske efikasnosti, pa su mnogi građani krenuli da zamene prozore i ulazna vrata.

Predsednik Inženjerske komore Srbije Dragosav Šumarac kaže da je do sada licence za izradu elaborata energetske efikasnosti dobilo oko 300 inženjera koji su bili na obuci i položili stručni ispit. Međutim, potrebno je obučiti i zaposliti oko 2.000 licenciranih inženjera, kako bi svi objekti u zemlji mogli da budu kategorisani. Istog dana kada stupa na snagu novi pravilnik o energetskim pasošima, biće izdavane i dozvole za firme koje su zadužene za izdavanje energetskih pasoša. One će morati da imaju najmanje dva inženjera bilo koje struke s licencom za energetski pasoš. Šumarac ocenjuje da će uvođenje energetskih pasoša poskupeti izgradnju za oko pet odsto, ali povraćaj uloženih sredstava može da se očekuje već za pet do šest godina. Međutim, korist je višestruka. Zgrada ili stan će imati legitimaciju o potrošnji energije na godišnjem nivou, a ona neće smeti da bude veća od 65 kilovat-sati po kvadratnom metru, što je na nivou evropskog proseka. U našoj zemlji ima oko tri miliona raznih obejkata čija je prosečna potrošnja od 150 do 200 kilovat-sati po kvadratnom metru na godišnjem nivou, dok u EU iznosi između 50 i 70 kilovat-sati. To znači da cenu stana više neće određivati prvenstveno lokacija, već i energetska efikasnost.

Izvor: Dnevnik

Ušteda energije i vode u javnim zgradama – I Beograd uključen u evropski projekat “Smartspaces”

Foto: Ekapija

Projekat Smartspaces predstavlja izradu softverskih alata koji će omogućiti uštedu od 15 do 20% energije u javnim zgradama, i imati veliki značaj za grad Beogard, istakao je gradski arhitekta Dejan Vasović na jučerašnjem otvaranju sastanka svih partnera koji učestvuju na tom evropskom projektu.

– Način na koji se ponašamo u zgradama može dvostruko da poveća ili smanji utrošak energije, a softverski alati koji se razvijaju u okviru ovog programa upravo treba da nam pomognu da pribavimo što više podataka o tome gde nepotrebno gubimo energiju. Ovi programski alati biće ispitani u zgradama Gradske uprave u 27. marta i Kraljice Marije, a sva saznanja koja dobijemo iskoristićemo za razvoj softvera za druge privredne subjekte, kao i za same građane – rekao je Vasović.

Prema njegovim rečima, činjenica da u projektu učestvuju naučnoistraživački timovi iz Velike Britanije, Francuske, Italije, Španije, Nemačke, Turske i Srbije pokazuje da su naši naučnici u rangu vodećih naučnika sveta, te je izvesno da će i u oblasti energetske efikasnosti kod nas biti postignuti značajni rezultati. Vasović je dodao da, kada se promeni svest ljudi koji borave u tim zgradama, treba pristupiti rekonstrukciji samih objekata, a na kraju se primenjuju obnovljivi izvori energije.

Rukovodilac beogradskog projekta, Đorđe Lazić najavio je skoro testiranje prvog prototipa softvera i upoznavanje korisnika sa rezultatima testiranja, kako bi se povećala njihova svest o tome kako troše energiju i kako bi mogli na to da utiču.

Radmilo Savić iz JKP “Beogradske elektrane” istakao je da ovo preduzeće podržava svaki projekat koji dovodi do uštede energije, pa su u stambenoj zgradi u Maljenskoj 3 na Karaburmi, u okviru pilot-projekta, već ugrađeni termostatski ventili sa kojih će se tokom naredne grejne sezone dnevno očitavati podaci o potrošnji energije, kako bi korisnici bili edukovani i upoznati sa svim onim što je aktuelno u oblasti uštede energije.

Grad Beograd na projektu radi sa Mašinskim fakultetom, JKP “Beogradske elektrane” i kompanijom “Belit”. Projekat započet u januaru trajaće do kraja 2014. godine, na 11 pilot lokacija u 11 gradova osam zemalja, a realizovaće ga 26 institucija i preduzeća.

Izvor: Ekapija

Otvorena prva solarna elektrana na jugu Srbije

Foto: Tanjug

U Leskovcu je danas otvorena prva solarna elektrana na jugu Srbije, snage od 260 kilovata (kW) i potpisan ugovor za izgradnju još jedne elektrane na solarni pogon od 650 kW u opštini Bojnik.
Prilikom puštanja u rad solarne elektarne u Leskovcu, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović naglasila je da su prioriteti resornog ministarstva podizanje energetske efikasnosti i iskorišćavanje potencijala obnovljivih izvora energije.
Nova solarna elektrana u Leskovcu može da snabdeva strujom između 50 i 60 domaćinstava. Ona je mala po kapacitetu, ali je suština da je to početak izgradnje ovakvih kapaciteta, naglasila je Mihajlovićeva i podsetila da je to prvi objekat te vrste izgrađen na jugu Srbije.
Na svečanom otvaranju najavljena je izgradnja solarnih elektrana u 10 opština na jugu Srbije, ukupne snage od oko 40 megavata.

Izvor: Tanjug